ISTRAŽIVANJE "POLITIKE" I
AGENCIJE FAKTOR PLUS
Miloševiću treba sami da sudimo - smatra
40 odsto anketiranih
Gotovo polovina
ispitanika iz Srbije za referendum o zajedničkoj državi sa Crnom Gorom. -
Čak 66,5 odsto anketiranih smatra da je haški sud nepravedan i nepotreban
Aktuelna previranja u Saveznoj vladi oko usvajanja zakona o saradnji sa
haškim tribunalom odrazila su se u velikoj meri i na građane Srbije,
pokazalo je ispitivanje "Politike" i agencije Faktor Plus iz Beograda.
Sudeći prema ovom istraživanju, koje je obuhvatilo 1.000 punoletnih
građana u više gradova Srbije, i dalje vlada velika nedoumica oko saradnje
i odnosu prema Međunarodnom sudu u Hagu.
Veliki broj građana Srbije, njih 36,5 odsto, smatra da ne treba
isporučivati ljude sa haških optužnica, već da se onima, za koje postoje
dokazi o krivici, sudi u zemlji. Nije zanemarljiv ni broj onih koji misle
da se u Hagu sudi samo Srbima, gotovo trećina ispitanih je takvog
mišljenja, dok je 15,8 odsto ubeđeno da će isporučivanje "ratnih
zločinaca" zemlji omogućiti mir i doneti novac.
Tačno 40 odsto anketiranih tvrdi da Slobodanu Miloševiću treba sami da
sudimo, a za njima slede oni koji ne žele da se bivši predsednik SRJ
isporuči Hagu, jer bi to moglo da dovede do zahteva za otplaćivanjem ratne
štete republikama sa kojima smo bili u ratu. Svaki deveti stanovnik
Srbije, pokazuje ovo ispitivanje, smatra da Milošević treba da ide u Hag
samo ako haški tužioci optuže i ostale nacionalne lidere sa prostora bivše
Jugoslavije, dok svaki osmi misli da on treba da odgovara u svakom slučaju
pred Međunarodnim sudom, a isto toliko ih je uverenja da Milošević ne sme
biti isporučen Hagu zato što je bio predsednik države.
Građani Srbije su, od svih postavljenih pitanja u ovom istraživanju,
pokazali da su najsigurniji u to da je haški sud nepravedan i nepotreban.
Čak 66,5 odsto anketiranih se opredelilo za ovaj odgovor, a tek 5,4 odsto
je potpuno suprotnog mišljenja, odnosno da je ovaj sud pravedan i
potreban.
Nasuprot ovome, u Srbiji, po svemu sudeći vlada najveća nedoumica oko
toga da li bi se usvajanjem zakona o saradnji sa haškim tribunalom
doprinelo pojačanoj ekonomskoj pomoći Jugoslaviji. Oko 26 odsto ispitanih
smatra da to mora da bude tako, nešto manje, 20,8 odsto anketiranih misli
da će se to dogoditi, ali da je to ucena. Skoro identičan broj ispitanih,
21,8 odsto, uveren je da ove dve stvari ne zavise jedna od druge, a 185 od
hiljadu upitanih građana Srbije ubeđeno je da će međunarodna zajednica,
iako se usvoji ovaj zakon, naći načina i nove razloge da nam ne pomogne.
Pitanje saradnje sa haškim tribunalom ozbiljno je uzdrmalo i Saveznu
vladu, pa se automatski nametnulo pitanje njene stabilnosti, odnosno
stabilnosti koalicije DOS-SNP. Gotovo trećina ispitanika smatra da je ona
stabilna i dugoročna, a sa druge strane 27,4 odsto anketiranih je sigurno
da će se sve završiti raspadom Savezne vlade i raspisivanjem vanrednih
izbora na saveznom nivou. Od 1.000 ispitanih njih 161 mišljenja je čak da
će se ova kriza završiti i raspadom SRJ.
Zato 25,9 odsto anketiranih građana Srbije misli da nije moguć opstanak
zajedničke države Srbije i Crne Gore. Nešto više je onih koji smatraju da
ova zajednica može da opstane, ali kao labava federacija, dok je za dva
odsto manje onih koji budućnost države vide u čvrstoj federaciji. Samo 9,3
odsto ispitanih je uvereno da je neminovno da zajednička država
funkcioniše kao zajednica dve nezavisne države.
U izgradnji i definisanju zajedničke države najmanje je onih koji u
SNP-u vide jedinog sagovornika DOS-a. Najveći broj ispitanih, 45,9 odsto,
misli da u razgovore treba uključiti i DPS, dok je 25,3 odsto onih koji
smatraju da je DPS pravi i legitimni sagovornik.
