[NSP] sta veli srucnjak stojanovic

[SAVA VIDANOVIC]

AKO  OTAC PORODICE OTUDJI JDNO OD SVOJE DECE ,DA LI JE OTUDJENI CLAN PORODICE U OBAVEZI DA SE I DALJE POKORAVA NAREDBAMA OCA. jUGOSLAVIJA KAO JEDAN OD OSNIVACA UN ISKLJUCENA JE IZ PORODICE UN, KAZNJENA SANKCIJAMA I AGRESIJOM NATO, DA LI JE DUZNA DA  SLEDI ZAKONE KOJE PROPISUJE SB ILI NEKI NJEGOV ORGAN.?GOSPODIN STOJANOVIC BI TREBAO TO DA ZNA  I DA VISE NE DOKAZUJE SVOJE NEZNANJE, KAO  I NASI POLITICARI, MINISTRI PRAVDE I EKSPERTI ZA MEDJUNARODNO PRAVO. VAN SVAKE LOGIKE JE DA SE OD JUGOSLAVIJE TRAZI POSTOVANJE ODREDBI STATUTA HASKOG TRIBUNALA. GDE SU TI CUVARI ZAKONITOSTI UN. DA SE SUPRODSTAVE AGRESIJI, OSUDE POSTUPKE I KRSENJE ZAKONITOSTI UN. JUGOSLAVIJA TREBA DA ODBIJE SVAKU SARADNJU SA  HASKIM TRIBUNALOM I DA SPRAVOM TRAZI KAZNJAVANJE AGRESORA I RATNE OSTETE.JUGOSLAVIJA NIJE STAVILA POTPIS NA TE ODREDBE KOJE BI JE OBAVEZALE NA POSLUSNOST.KLINTON SE NIJE PRIDRUZIO POTPISNICIMA ZA FORMIRANJE STALNOG MEDJUNARODNOG SUDA PRE DVE GODINE U RIMU, BOJECI SE ODGOVORNOSTI  AMERICKIH VOJNIKA ZA ZLOCINE U VIJETNAMU, KOREJI, RUANDI ,SUDANU I DRUGIM ZEMLJAMA, KAO I ODGOVORNOSTI AMERIKE ZA HIROSIMU I NAGASAKI.NIJE ZLOCINAC ONAJ KO SE BRANI ,VEC KO  VRSI AGRESIJU, RUSI MOSTOVE, BOLNICE, DECJA OBDANISTA, UBIJA NEVINE LJUDE. SVI ONI KOJI ZAGOVARAJU KRIVICU SRPSKOG NARODA UZ POMOC DOMACIH  LJUBITELJA DOLARA, TRBA DS SHVATE DA SRBI NISU BILI, NITI CE BITI NECIJI POSLUSNICI. NISU UZALUD  DOBILI NAZIV PRKOSNI I NEPOSLUSNI. MILOS OBRENOVIC SE PLASIO SLAVE KARADJORDJA, BATIC, DJINDDIC I GARNITURA DOS-A SE PLASI MILOSEVICA. ZATO ZELE DA GA POSALJU NA BEZBEDNO MESTO-HAG, ODAKLE NECE UGROZAVATI NJIHOVE FOTELJE. NICIJE FOTELJE NISU BILE VECNE PA NECE NI DOSOVSKE. VIDANOVIC.     STATUT MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA U HAGU Države dužne da udovolje svakom zahtevu U članu 29 Statuta navodi se da će "države, bez nepotrebnog odlaganja, udovoljiti svakom zahtevu ili nalogu pretresnog veća, uključujući i izručenje međunarodnom sudu". - Statut suda u Hagu deo našeg unutrašnjeg prava, tvrdi prof. dr Radoslav Stojanović U slučaju da se na saveznom nivou, u Saveznoj vladi, ne postigne sporazum između DOS-a i SNP-a o usvajanju Zakona o saradnji sa sudom u Hagu, Jugoslavija ima mogućnost da ostvari punu saradnju sa Međunarodnim sudom u Hagu i na osnovu Statuta ovog suda. Takvu mogućnost saradnje naše države i ove međunarodne institucije izneli su u javnost ovih dana pravni stručnjaci, ali i neki naši političari. O obavezama naše države koje proističu iz Statuta haškog suda za naš list govori prof. dr Radoslav Stojanović, stručnjak za međunarodno pravo. Statut je deo našeg prava Međunarodni sud u Hagu za teritoriju bivše Jugoslavije osnovao je 1991. Savet bezbednosti u skladu sa Glavom VII Povelje UN. Kako je tom odlukom usvojen Statut suda, on spada u opšta pravila međunarodnog prava. - Po našem Ustavu, član 16, opšta pravila međunarodnog prava su sastavni deo našeg unutrašnjeg prava i pravnog poretka. Prema tome, Statut suda u Hagu je deo našeg prava i mi se prema njemu moramo ponašati kao da je Statut naš zakon. To je obaveza svake zemlje pa i Jugoslavije. Ovde nije potrebna saglasnost naše države, jer je ona obavezna da to prihvati, pošto je u pitanju sprovođenje prinudnog ili imperativnog prava - kategoričan je profesor Stojanović. On podseća da postoji mogućnost da svaka država donese svoj zakon kojim će precizirati proceduru i pravno urediti saradnju sa sudom, ali da to nije neophodno. Znači, saradnja sa sudom u Hagu moguća je i pravno valjana i legitimna i bez donošenja zakona o saradnji sa Hagom. Zato ovom stručnjaku nije jasno zašto je bilo potrebno da se pokvare odnosi SNP-a i DOS-a kad za to nije, po njegovom mišljenju, imalo nikakvog razloga. Sam Statut haškog suda ima 34 člana u kojima se definišu njegov status i ovlašćenja. Nadležnosti suda, po članu 1. su "da krivično goni osobe odgovorne za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991". Zatim se u članovima 2, 3, 4 i 5 navode sva dela teških povreda Ženevske konvencije iz 1949. godine i kršenja ratnih zakona i običaja, genocida, zločina protiv čovečnosti, istrebljenja, mučenja, silovanja i deportovanja. Za navedene zločine u članovima 6 i 7 utvrđuje se da su odgovorna sva lica koja su u njima učestvovala ili ih pripremala, planirala i naređivala. Na ovaj način utvrđuje se pojedinačna krivična odgovornost svakog lica prema službenom položaju, bilo da je "šef države ili vlade, što ga neće osloboditi krivične odgovornosti". U članovima 8, 9 i 10 Statuta govori se o nadležnosti suda za teritoriju bivše SFRJ kao i o tome da "Međunarodni sud ima prednost u odnosu na nacionalne sudove. U bilo kojoj fazi postupka, Međunarodni sud može službeno da zatraži od nacionalnog suda da ustupi nadležnost u skladu sa Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima" - navodi se u članu 9. Zatim Statut u članovima od 11 do 28 reguliše organizaciju suda, sastav veća, izbor sudija, prava tužioca, sekretarijata, kao i pokretanje istrage i podizanje optužnice. Govori se, kao i u svakom drugom Zakonu o krivičnom postupku, o pravima optuženog i zaštiti žrtava i svedoka, a na kraju o presudi, kaznama i žalbenom postupku. Ustav SRJ omogućuje izručenje Zatim sledi vrlo važan član 29 Statuta koji govori o obavezi država da sarađuju sa sudom u istragama i krivičnom gonjenju osoba optuženih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava. U ovom članu navodi se "da će država, bez nepotrebnog odlaganja, udovoljiti svakom zahtevu ili nalogu pretresnog veća, uključujući i identifikaciju i utvrđivanje boravišta osoba, uzimanje izjava i pronalaženje dokaza, dostavljanje dokumenata, hapšenje ili pritvaranje osoba i premeštaj osuđenika ili izručenje Međunarodnom sudu". - I članovi 16 i 17 našeg Ustava omogućavaju izručenje naših državljana Međunarodnom sudu u Hagu - kaže Stojanović. Ovu obavezu države ovako objašnjava: - Jugoslavija nema prava po Ustavu da isporučuje svoje državljane drugoj državi, ali ne i međunarodnoj instituciji čiji je osnivač Savet bezbednosti UN. Haški sud je organ UN i on nije osnovan kao organ prostog zbira država. Ujedinjene nacije nisu prosti zbir država članica, već međunarodni subjekt, subjekt međunarodnog prava. Zato naš Ustav ne čini nikakve pravne prepreke da se naši državljani isporučuju ovom sudu. Naprotiv! Stoga Stojanoviću nije jasno kako je moguće da neki tvrde da naš Ustav ne dozvoljava izručenje naših državljana sudu u Hagu kada za to nema nikakvih pravnih prepreka čak i bez donošenja zakona, uredbi i propisa. Mogućnosti za saradnju Jugoslavije sa sudom u Hagu postoje i po drugim osnovama, kao što su Rezolucija 1244, ili Dejtonski sporazum, jer su i ova dva međunarodna dokumenta sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka Jugoslavije, budući da su to opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava. Jovo Vukelić Pravila izručenja Sastavni deo Statuta suda u Hagu je Pravilnik o postupku i dokazima. U članovima 56, 57, 58. i 59. reguliše se saradnja država prilikom hapšenja optuženih i njihovog transfera do sedišta suda. Tako se kaže da će država kojoj je poslat nalog za hapšenje ili nalog za transfer "smesta postupiti u skladu sa takvim nalogom". Isto tako, transfer optuženika "do sedišta Međunarodnog suda organizuju zajednički vlasti dotične države, vlasti zemlje - domaćina i sekretar suda", piše u članu 29. Statuta. On ima primat nad svim pravnim preprekama izručenju koje postoje u nacionalnom zakonodavstvu. STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ =