"NIN", 28. jun 2001. ODBRANA I POSLEDNJI DANI Jugoslavija je resila tesko pitanje saradnje sa Haskim tribunalom i to po vec vidjenom scenariju - na precac i u poslednji cas. Kao sto je Milosevicevo hapsenje bila TV farsa u poslednjim minutima isticanja roka za ukidanje sankcija, donosenje ove uredbe i njena primena su losa maska za iznudjene poteze uoci donatorske konferencije u Briselu Pise: Slobodan Ikonic Nije pogresio bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic kada je, sluteci da se nesporazumi oko izglasavanja zakona o saradnji sa Hagom mogu izroditi u nesto, po njega, mnogo gore, zamolio da ga u Centralnom zatvoru poseti jedan od najvecih duhovnika iz redova svestenstva i monaha Srpske pravoslavne crkve. I tek sto se, mozda, latio Svetog pisma - poklona mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija - savezna vlada je u subotu, bez ministara Socijalisticke narodne partije, usvojila Uredbu o saradnji sa Haskim tribunalom, a potpredsednik Miroljub Labus saopstio da Milosevic mora u Hag. Vec u ponedeljak, savezni ministar pravde Momcilo Grubac dostavio je Okruznom sudu u Beogradu zahtev Medjunarodnog krivicnog suda u Hagu za predaju bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, optuzenog za ratne zlocine pocinjene na Kosovu. Slicni zahtevi ce biti prosledjeni za jos sesnaest lica sa haske liste optuzenih za ratne zlocine. Time je Jugoslavija resila tesko pitanje saradnje sa Haskim tribunalom i to po vec vidjenom scenariju - na precac i u poslednji cas. Kao sto je Milosevicevo hapsenje bila TV farsa u poslednjim minutima isticanja roka za ukidanje sankcija, donosenje ove uredbe i njena primena su losa maska za iznudjene poteze uoci donatorske konferencije u Briselu. Iako je jos uoci zasedanja Skupstine Jugoslavije (sa kojeg je povucen zakon o saradnji sa Hagom, jer je bilo ocigledno da nece biti izglasan), potpredsednik Labus pobrojao sta Jugoslavija gubi neusvajanjem tog zakona (oko sedamdeset milijardi dolara), da bi posle donosenja Uredbe rekao: "Mi nikoga ne prodajemo, vec izvrsavamo nase medjunarodne obaveze kao punopravni clan medjunarodne zajednice. U Briselu govorimo o finansijskoj saradnji i necu dozvoliti povezivanje te dve stvari." Tako se za devet meseci nehajnog odnosa prema ovom problemu od "devete rupe na svirali" stiglo do "zabe" koju valja progutati. "Zaba" u obliku dekreta o saradnji sa Haskim tribunalom doneta je na sednici savezne vlade 23. juna i njome se uredjuje postupak saradnje SRJ s Medjunarodnim tribunalom za krivicno gonjenje lica odgovornih za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava pocinjena na teritoriji prethodne Jugoslavije od 1991. godine i izvrsenje obaveza koje za SRJ proizlaze iz Rezolucije Saveta bezbednosti br. 828 (1993) i Statuta Haskog suda. Zahtevi za saradnju ili izvrsenje pojedinih odluka Tribunala dostavljaju se Saveznom ministarstvu pravde. Posto utvrdi formalnu valjanost zahteva, Savezno ministarstvo pravde ce ga dostaviti nadleznom organu radi daljeg postupka. Ti organi su veca nadleznog, okruznog, odnosno viseg suda, koji cine i sudije. Na njihova resenja nadlezni javni odnosno drzavni tuzilac, okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zalbu u roku od osam dana koja zadrzava izvrsenje resenja. O zalbi odlucuje republicki Vrhovni sud u vecu sastavljenom od pet sudija u roku od petnaest dana od prijema spisa. Po pravosnaznosti resenja ono se zajedno sa spisima predmeta dostavlja republickom ministarstvu nadleznom za poslove pravde. U sustini postupak je isti kao kada je u pitanju izrucenje stranih drzavljana. Sednicom savezne vlade predsedavao je potpredsednik Miroljub Labus, a sednici nisu prisustvovali predstavnici Socijalisticke narodne partije Crne Gore, kao ni savezni premijer Zoran Zizic, koji je potpredsednik te stranke. Sednici je prisustvovao jedini savezni ministar zdravlja Miodrag Kovac iz SNP-a koji je glasao protiv, a dosao je upravo da bi ponovio ranije poznat stav te stranke o Haskom tribunalu. Clanovi SNP-a su ponudili svojoj stranci ostavke na svoja mesta u saveznoj vladi, a odluku o tome treba da donese Glavni odbor SNP-a. "Smatramo da se saradnja ne moze svesti samo na isporucivanje nasih gradjana i mislimo da se sudjenja mogu izvesti pred nasim pravosudnim organima ili da se sa Haskim tribunalom trazi modalitet da i on ucestvuje u nekim mjesovitim vijecima ili na neki drugi nacin u sudjenjima osumnjicenim gradjanima SRJ", pojasnio je stavove svoje stranke u proslom broju NIN-a Predrag Bulatovic, predsednik SNP-a. Taj stav SNP-a je bio poznat jos prilikom Predloga zakona o saradnji sa Hagom. Ovi stavovi su se znali i ranije, sto navodi na zakljucak da je procena DOS-a bila da se nekim pritiscima i stavljanjem pred svrsen cin SNP natera da promeni stav. Medjutim, pokazalo se da nije tako. Ovakva pogresna procena ne samo da je ostavila utisak nesolidne i nefunkcionalne koalicije na saveznom nivou, vec je dovela u pitanje i opstanak savezne vlade, a samim tim i opstanak savezne drzave. Prema misljenju Zorana Lutovca, iz Instituta drustvenih nauka "krenuti u jednu tako ozbiljnu pricu bez unapred poznatog scenarija i potrebne vecine u Saveznoj skupstini pomalo je neozbiljno i ostavlja mucan utisak u javnosti". Lutovac istice da se mesecima i godinama pricalo da Milo Djukanovic i DPS zele da sruse saveznu drzavu, a da se samo u jednom trenutku desava da SNP stavlja drzavu pod znak pitanja. "LJudi iz SNP-a ce reci da to nije tacno i da su oni samo dosledni - da zele Jugoslaviju, ali ne i bezuslovnu saradnju sa medjunarodnom zajednicom, sto namece pitanje da li je SNP u poziciji da tumaci ono sto je medjunarodna obaveza", zakljucuje Lutovac. Teznja SNP-a da se osumnjicenima za ratne zlocine prvo sudi ovde, mozda je i mogla da prodje pocetkom godine kada su takvi signali stizali i iz medjunarodne zajednice. Medjutim, dugotrajna otezanja uz ne bas uverljiva opravdanja koja su se mogla cuti u DOS-u (od nedostatka dokaza do nekih tehnickih problema) medjunarodna zajednica ne prihvata, vec, kao najefikasnije sredstvo koristi pritisak, pa i ucene. Ni dosovska neslaganja kada je Hag u pitanju nisu nista manje kumovala ovakvom ishodu. Moglo se to uociti jos kod rasprave o zakonu o saradnji sa Hagom. Nijedno od predlozenih resenja nije bilo prihvaceno, sto je pored stava SNP-a, samo jos vise sve zakomplikovalo. Ono sto se moglo naslutiti pojasnio je predsednik SRJ Vojislav Kostunica na vanredno uprilicenoj konferenciji za novinare na kojoj je rekao da se licno zalagao da republike, u ovom slucaju Srbija donese zakon o saradnji sa Hagom, narocito zato sto je savezna drzava u velikoj krizi. "To se moglo uciniti privremeno, dok se pitanje savezne drzave i njenog funkcionisanja, opstanka i postojanja ne bi resilo na jedan valjan nacin. U DOS-u nije bilo spremnosti za tako nesto, i najzad je pronadjeno resenje u Uredbi koju je donela savezna vlada, uz sve njene pravne manjkavosti." Isticuci u prvi plan dve prepreke boljim resenjima - pritisak Vasingtona na medjunarodnom planu i vecinsko raspolozenje lidera DOS-a, predsednik Kostunica je rekao: "U DOS-u smo Demokratska stranka Srbije i ja ostali u manjini. Sad se nalazimo pred istim izborom koji je mucan i tezak i ne sme se javno predstavljati kao toboznja moralna katarza u kojoj ce Srbi spasti svoju dusu." Po navedenim politickim savovima podelila se i strucna i sira javnost. Dok jedni ne vide nikakav problem u donosenju Uredbe i smatraju je ustavnom i legitimnom (vidi u okviru), drugi je napadaju i traze njeno ukidanje. Strucne zamerke najvise idu u pravcu negiranja same Uredbe, kao podzakonskog akta kojim se ne moze regulisati procesno-pravna materija, narocito ne materija vezana za krivicno pravo, koja zadire u najvaznije ljudske slobode. Ova materija je regulisana strogo zakonima, a uredbe se u toj oblasti mogu primenjivati samo tokom ratnog ili vanrednog stanja, sto danas nije slucaj. Tim Milosevicevih advokata je odmah pokrenuo kod Saveznog ustavnog suda inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe i zatrazio da se obustavi izvrsenje akta i svih radnji koje su preduzete na osnovu Uredbe cija se ustavnost, odnosno zakonitost, ocenjuje. To je ucinila i Socijalisticka partija Srbije, istovremeno organizujuci protestni miting na Trgu Republike u Beogradu. NJima se pridruzila i grupa od 51 profesora prava Univerziteta u Beogradu (od prof. dr Koste Cavoskog do prof. dr Ratka Markovica). Pravnicki jos strozi profesori ne samo da Uredbu smatraju neustavnom, vec i sam Ustav koji se, bez ucesca jedne federalne jedinice, sveo na golu politiku, a pitanje ustavnosti postalo deplasirano. "To je pokusaj da se izvrsi 'bajpas' i domaci pravni poredak ukljuci u medjunarodne vode, posto medjunarodno pravo nikada nije direktno primenjivano vec je uvek, ili ratifikovana konvencija, ili nekim drugim aktom izvrseno uvodjenje ovog prava u domaci poredak. To je vise pokusaj da se dostojanstvo spase nekim aktom, tek da se kaze da i mi nesto odlucujemo. Ovde se jasno vidi da je fakt jaci od akta", kaze jedan ugledni profesor. Ustavni sud se nije jos oglasio, mada se odatle cuje da je malo verovatno da ce se o Uredbi raspravljati po hitnom postupku vec da ce ici u redovnu proceduru koja vremenski nije ogranicena. Sa druge strane, postupak za izrucenje Milosevica i njegovih pomagaca vec tece, a najavljuje se i skraceni rok zalbe sto bi ceo postupak svelo na nekoliko dana. Premijer republicke vlade Zoran Djindjic je u jednom momentu cak najavio mogucnost da se Milosevic u Hagu nadje vec u petak, 29. juna, upravo na dan pocetka donatorske konferencije. To je cak i predsednik Kostunica demantovao, tvrdeci da ako se postuju rokovi postupka iz ove uredbe, to nije moguce. Odbrani i onima koji je podrzavaju mala je uteha ako se Uredba proglasi neustavnom i - ukine. Posto je drzavni vrh odlucio da postuje medjunarodne odredbe na kojima se zasniva i Haski tribunal, i bez ove uredbe moze doci do Milosevicevog izrucenja. I dok americki i drugi svetski mediji javljaju da izrucenje ceka samo da istekne rok zalbe i ne sumnjajuci u sudsku odluku, Milosevicu jedino ostaje da se lati Biblije. Mozda ce citanjem o stradanju i trpljenju, o kojima govore knjige Starog i Novog zaveta, i sam pronaci duhovni putokaz u spoznavanju licne odgovornosti za zlu sudbinu naroda na cijem je celu bio trinaest godina u svoj svojoj moci i gordosti. Miroslav Antic, http://www.antic.org/ STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
