Ko "kanonizuje" Slobodana Miloševića i ko na njemu profitira? Mit o Slobi delo zapadnih medija Mnogi su se uplašili da će Milošević postati ikona svih koji se bore protiv eksploatatorskih potencijala globalizacije. Nema razloga za uznemirenost; stvari su potpuno pod kontrolom Suđenje Miloševiću biće svakako spektakl decenije. Sve ukazuje na to da će Sloba tokom suđenja definitivno utvrditi svoj mitski status. Pokušajmo da sačinimo kratku istoriju tog mita i da utvrdimo ko ga je i u koje svrhe proizveo. Prva, naizgled apsurdna istina o tome je da su Miloševića do mitskog položaja uzdigli upravo zapadni mediji. Paradoks je to što se Srbi od tih medija najžešće označavaju kao anahroni, mitomanski, mito-poetski i iracionalni narod koji uživa u proizvodnji mitova i koji nije dostigao savremeni nivo racionalnog sagledavanja društvenih odnosa. Ako je u doba njegovog uspona na vlast i istovremene homogenizacije srpske nacije pred raspad SFRJ, postojalo nekoliko tradicionalnih elemenata od kojih se taj mit mogao graditi (izabrani vođa, oslobodilac i zaštitnik, nepotkupivi ujedinitelj), svaka šansa za to je nestala već 9. marta 1991. Lider koji protiv sebe ima ogroman deo naroda više nije mitski, svenatkriljujući i nedodirljivi vožd, već puki borac za vlast. Od tada je čak i kod onog dela srpskog naroda koji je nade polagao u njegovu politiku, Milošević doživljavan kao oruđe za sprovođenje određenih ciljeva i interesa. Mit o Miloševiću je zapravo iskonstruisan na Zapadu. Već od prvih sukoba u SFRJ, zapadni mediji su u njemu našli izvanredan materijal. Sva ona simbolička energija hladnog rata koja je dotad bila usmerena na propali istočni blok u trenutku se koncentrisala na Srbiju i na Miloševića. On je bio idealna mešavina starih protivnika (komunista) i novih protivnika koji su se logično nametali kao sledeći: mali, anahroni, lokalni diktatori koji se bore za održanje svoje zemlje u izolaciji od globalnih tokova kapitala, jer je to jedini način da se održe na vlasti. Takvi se u novom žargonu nazivaju "nacionalistima" iako su sve drugo sem toga; njihova izolacionistička politika je po pravilu najpogubnija po njihov narod. Bilo kako, jednom zalaufana mašina nije se više zaustavljala: Sloba je postao junak mnoštva stripova, karikatura, novinskih članaka, knjiga, elektronskih globalnih medija (CNN se reklamira ogromnim bilbordima sa Slobinim likom) u kojima je, ne slučajno, istovremeno predstavljan kao ponosni, arogantni branilac interesa svog naroda, i kao brutalni balkanski kasapin iza koga navodno stoji ceo srpski narod ogrezao u zločine - idealni materijal za okupaciju i denacifikaciju. Srbi i Sloba su iskonstruisani kao navodni prst u oku pravednom i humanom zapadnom svetu i kao definitivni dokaz da navodna univerzalna pravda koja vapi za sopstvenom implementacijom u vidu intervencije zapadnih zemalja, ne sme da uvažava granice. Zapravo, mit o Slobi kao navodnom brutalnom srpskom nacionalisti-osvajaču, idealno je pokriće za novi militaristički intervencionizam, u čijoj je pozadini potreba multinacionalnog zapadnog kapitala da se širi nezavisno od državnih granica. Mit o Miloševiću, tako bogato građen i ilustrovan, značajan je i zato što pokriva sve rasističke stereotipe o Balkancima kao nižim, zaostalim ljudima, nesposobnim da žive u miru bez tuđe intervencije i stalnog tuđeg tutorstva. Konačno, poslednja faza Slobine mitoizacije koju zapadni mediji sprovode, biće Hag. Već u prvim izveštajima Sloba se opisuje kao ponosan, gord, čvrst, nepokolebljiv. Mnogi su se čak uplašili da će time on postati mitski spiritualni vođa, ikona svih koji se bore protiv eksploatatorskih potencijala globalizacije (radikalnih levičara, nacionalista, ekologa.). Nema razloga za uznemirenost; stvari se potpuno drže pod kontrolom i upravo u tome i jeste poenta. Naime, iskreni borci protiv mnogih eksploatatorskih i katastrofičnih aspekata procesa globalizacije takođe moraju imati svoje mitove. Kad je tako, bolje je sa pozicije vladara dati im mitove koji će biti vrlo lako oborivi i koji lako mogu dezavuisati ceo pokret. Pomenimo na kraju da bi možda tek sada Sloba mogao i kod Srba da stekne mitski status, što za političkog života nije uspeo. Ophrvani stalnim novim brigama, ljudi su obično skloni da brišu iz sećanja loše momente i da čak i najgoru prošlost idealizuju. U susretu sa novim, lošim vladarima, Sloba još može ispasti simbol nekog otpora, naročito kad u odbrani koristi klasične srpske mitske imperative: aroganciju, mučeništvo, nepokolebljivost, svest o nužnosti žrtvovanja u borbi protiv nepravde. Ovo mu i kod jednog dela srpskog naroda može vratiti poljuljani ugled i dodatno ispolarizovati javno mnjenje. Naročito zato što će se o problemima u koje je srpski narod bio zajedno s njim uključen još dugo voditi polemike i što su oni, posle svega i dalje tu. MIŠA ĐURKOVIĆ Autor je magistar, istraživač-saradnik u Institutu za evropske studije, Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/X01071001.shtml Miroslav Antic, http://www.antic.org/ STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
