http://www.reportermagazin.com/rep168/0002.htm PETROVO SELO - Iskopana tajna Tri streljana Amerikanca Pretpostavlja se da je sam cin izvrsen na mestu gde je nedavno otkrivena grobnica: u blizini baze Specijalnih antiteroristickih jedinica Suzana Milicic, Vladimir Radomirovic Ruke vezane zicom, prostrelne rane spreda, tela polozena na leda. Lesevi trojice muskaraca. Ovako su izgledala tri lesa otkopana u jednoj od masovnih grobnica u Petrovom Selu i ovaj opis je ono sto ih je razlikovalo od ostalih 16 tela. Njihov polozaj i izgled, kao i to sto su bila polozena na ostale zrtve naveli su istrazne organe na zakljucak da ova tri muskarca nisu stradala kao ostali, vec da su najverovatnije streljana. Cinjenica da su ovi ljudi zrtva zlocina koji se, po nacinu i vremenu izvrsenja, razlikuje od nacina na koji su nastradali ostali nije jedino sto njihovu sudbinu cini bitno drugacijom i doprinosi da prica o njima bude pazljivo skrivana. Jer, kada je u toku istrage utvrdeno da su tri ubijena muskarca americki drzavljani albanskog porekla, prica je, razumljivo, dobila politicku, potencijalno cak i diplomatsko-skandaloznu tezinu, a time i krucijalni razlog da i ubuduce bude brizljivo cuvana. Zato je tajna o tome kako su se trojica brace Bitici iz Urosevca, pomenuti vlasnici americkih pasosa, nasli medu zrtvama jedne od masovnih grobnica u Srbiji ostala "u vlasnistvu" nekolicine clanova istraznog tima koji je radio na ekshumaciji i identifikaciji pronadenih leseva. Skrivena od javnosti, ali i od istrazitelja Haskog tribunala i predstavnika nekih medunarodnih organizacija koji su prisustvovali iskopavanju i gotovo svim fazama istrage. Tri brata: Trag o tome kako su se ova tri brata nasla medu zrtvama grobnice u selu kraj Kladova jednako je tesko otkriti koliko i odgovor na pitanje zasto su skoncali kao zrtve streljanja. Iako na prvi pogled nelogican, mozda je najprihvatljiviji pocetak odmotavanja klupka tragova o njihovom kretanju Okruzni zatvor u Prokuplju, poslednje mesto na kojem su ova tri coveka boravila, a da o tome postoji zvanicna dokumentacija. Prema nezvanicnim informacijama izvora ukljucenih u tok istrage, Bitici su zapravo iz prokupackog zatvora odvedeni na mesto izvrsenja zlocina, u Petrovo Selo. Pretpostavlja se da je sam cin izvrsen na mestu gde je nedavno otkrivena grobnica: u blizini baze Specijalnih antiteroristickih jedinica. Isti izvori tvrde da policija raspolaze detaljnim podacima o nacinu izvrsenja zlocina. U ovim tvrdnjama ide se toliko daleko da se govori i to da se tacno zna ime i prezime coveka koji je streljao trojicu Albanaca, kao i njegov profesionalni bekgraund: pripadnik je Specijalnih antiteroristickih jedinica. Prema Reporterovim izvorima bliskim istraznim organima Okruznog suda u Negotinu, koji "pokriva" istragu vezanu za dve masovne grobnice otkrivene u Petrovom Selu, samo jedno telo u grobnici bilo je u uniformi OVK. Ostalih 18, ukljucujuci i bracu Bitici, bili su u civilnoj odeci. To svakako ne znaci da ova tri Albanca nisu mogla biti pripadnici oruzanih formacija na Kosovu. Naprotiv. Najcesca spekulacija na pitanje zbog cega su dospeli u srpski zatvor vezuje se bas za njihovo ucesce u albanskim vojnim dejstvima na Kosovu. Jedan od krakova ove varijante doseze do albansko-americkog dobrovoljnog korpusa, za koji se zna da je u svojim redovima "prebrojao" nekoliko stotina Albanaca iz Sjedinjenih Drzava. "Albanski gastarbajteri", kratko odgovaraju oni kojima nije nemoguca ni varijanta po kojoj su braca bili finansijeri akcija svojih sunarodnika, ali nisu ucestvovali u njima. Kraj bombardovanja Jugoslavije Bitici su docekali u zatvoru u Prokuplju. Prema Reporterovim izvorima, prekrsajno su osudeni zbog toga sto su bez vize presli granicu i usli u Srbiju. Dovezli su, navodno, svog prijatelja do granice, i ne znajuci tacno gde se ona nalazi, nasli se na teritoriji Srbije kao americki drzavljani, bez urednih viza. Dovoljan razlog da se nadu iza resetaka. Posle jula 1999. gubi im se svaki trag. Od tada se vode kao nestali, i to je jedina informacija koju o njima poseduje Fond za humanitarno pravo, organizacija koja intenzivno prati problem nestalih Albanaca. Zatvor: Izvori bliski prokupackoj policiji potvrdili su Reporteru da su americki drzavljani Bitici boravili u zatvoru. Na pitanje sta se s njima dogodilo, odgovor je bio kratak: "Pusteni su iz zatvora istekom kazne". Ovaj lokalni izvor potvrdio je da su Bitici na Kosovo usli iz Albanije. Sledeca stanica njihovog kretanja je, prema ovom izvoru, Prizren, a naredna, nakon hapsenja - zatvor u Prokuplju. Za razliku od policije i istraznih organa u ovom gradu, sami Prokupcani nisu mnogo zainteresovani za ovu pricu. Cini se da su Albance i bombardovanje odavno zaboravili. "Ovo ti je, bre, bio najveci kazamat u Srbiji, najcrveniji grad. Sta smo mi znali jesu li ovde dovodeni Albanci i jesu li odavde nekud odvodeni. Ko je to smeo da pita?", odgovaraju na nase raspitivanje o sudbini Albanaca dovedenih u Prokuplje posle bombardovanja. O masovnim grobnicama koje u poslednje vreme osvicu u Srbiji, Prokupcani imaju svoje misljenje. Neko bi rekao, pomalo iskrivljeno: "To su sve nasi Srbi iz Hrvatske, pobijeni u konvoju ´95. godine ili Srbi s Kosova. Nema tu Albanaca, a ako ih i ima, malo ih je". Tema o kojoj Prokupcani imaju ovako lakonski stav mogla bi, medutim, izazvati ozbiljne probleme na relaciji dveju drzava. U ovom slucaju: jedine supersile i jedva zive Jugoslavije koja je, akcijom ekstradicije bivseg predsednika, pokazala koliko joj je stalo do americkog misljenja. Na koje bi sve nacine cinjenica da su tela trojice americkih drzavljana pronadena u masovnim grobnicama u Srbiji mogla uticati na odnose dveju drzava, Reporter je pokusao da proveri u nekoliko zvanicnih izvora americke vlade. Ne pominjuci mogucnost da se zvanicni odnosi dveju drzava prekinu, Valori Citenden iz odeljenja za konzularne poslove americkog ministarstva inostranih poslova kaze da je zadatak svakog konzulata SAD da pomogne porodicama nastradalih: "U to spada dogovor o preuzimanju tela ili eventualni sporazum o sahrani u stranoj zemlji". Njen kolega Piter Beckehazi iz odeljenja Stejt dipartmenta koje se bavi nasim delom sveta kaze da postoji svega nekoliko drzava u svetu s kojima Sjedinjene Drzave nemaju diplomatske odnose: "U tim slucajevima otezano je svako delanje". Spiskovi: Diplomatski odnosi Jugoslavije i SAD prekinuti su u martu 1999. i obnovljeni tek posle demokratskih promena. "Prvi korak koji Stejt dipartment pravi u rizicnim zemaljama je objavljivanje upozorenja nasim drzavljanima da u njih ne putuju. Isto se desava i u slucaju da deo teritorije neke zemlje nije pod kontrolom njenih snaga bezbednosti. Takode, svaki konzulat i ambasada obicno traze da se nasi drzavljani registruju kod njih tako da imaju njihove spiskove i da mogu da ih upozore na vreme. Trudimo se da predvidimo sve okolnosti, od zemljotresa, pada aviona, do ratnog stanja." U Srbiji je u vreme hapsenja brace Bitici bilo svega: trajalo je ratno stanje, padali su avioni, a bilo je i zemljotresa. Mnogo razloga zbog kojih su americki drzavljani morali biti upozoreni da se ne krecu previse po teritoriji, kako to Amerikanci nazivaju, rizicne zemlje. * * * * * * * * Ekshumacije- Kosovo kao jama bez dna Balkansko "nestalo lice" Tek tokom predstojecih meseci mogu se ocekivati prvi rezultati u razotkrivanju sudbina 3.629 osoba nestalih na Kosovu VESNA TASIC Imena i prezimena blizu cetiri hiljade ljudi, nekada stanovnika Kosova i Metohije, danas na spiskovima civilne misije UN na Kosovu (Unmik) i Medunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) u Beogradu, prati famozna oznaka "nestalo lice".. Ozbiljno preteci da ugrozi originalnost medunarodnog izuma "kolateralne stete", balkansko "nestalo lice" na teritoriji nekadasnje SFRJ dostiglo je broj od 40.000. Haoticni ratni sukobi na Balkanu, glavni uzrocnik toliko mnogo nestalih, u svojoj zavrsnoj fazi na Kosovu od 1998. godine beleze njih 5.470. Prema podacima MKCK-a, do maja ove godine pronadeno je 1.337 njih (od kojih su 942 zatvorenika) i identifikovana su 504 lesa. Dakle, jos uvek se ne zna sudbina 3.629 Kosovara (2.791 Albanac, 571 Srbin, 142 Roma, 58 Crnogoraca…). Iako priblizna broju s Unmikovog spiska "nestalih" nealbanaca, lista od 1.300 ljudi, na kojoj insistira beogradsko Udruzenje porodica nestalih i kidnapovanih na Kosovu i Metohiji, nesto je manja na spisku MKCK-a. Ta medunarodna organizacija, objasnjava u razgovoru za Reporter Fransoa Blansi, sef njene sluzbe trazenja, u svoje spiskove ubacuje iskljucivo imena ljudi prijavljenih na zahtev najuze porodice. MKCK je svojevremeno spiskove nestalih prosledio nadleznim vlastima u Beogradu, Unmiku u Pristini, kao i pojedinim liderima kosovskih Albanaca. "Prilikom dostavljanja spiskova, insistiramo na cinjenici da oni nemaju nikakve veze ni sa kakvom istragom za domace sudove, niti s Haskim tribinalom. Jedini razlog zasto insistiramo na istrazi jeste humanitarni. Sve nadlezne instance vlasti dobile su spiskove nestalih, ali, nazalost, nijednog konkretnog odgovora zasad nema", kaze Blansi. S obzirom na to da MCKC ima mandat da posecuje zatvore, pa i one na Kosovu, u odgovoru na pitanje kakvi su uslovi zivota zatvorenika, Blansi kaze: "Spiskove nestalih obavezno uporedujemo s listama zatvorenika. Imamo mandat da posecujemo zatvore, ali uz saglasnost nadleznih vlasti. To znaci da posecujemo one koji su u nadleznosti Ministarstva pravde Srbije, odnosno Unmika na Kosovu. Nas rad je ogranicen na vrlo specificne modalitete, a posto smo prevashodno zainteresovani za pronalazenje nestalih, onda u javnost ne iznosimo informacije o cinjenicama koje nalazimo na takvim mestima. Mozda neke druge organizacije imaju drugaciji pristup. Nas je ovakav. Ako dobijemo informaciju da postoji nezvanicno mesto na kome se drze zatvoreni ljudi, onda je prosledujemo Unmiku. Porodice nestalih imaju problem da shvate i prihvate nasu ulogu u trazenju takvih mesta. Mi nismo istrazni organ, niti smo policija, pa i nemamo mogucnosti da samoinicijativno istrazujemo. Kada postoji indicija da postoji takvo ilegalno mesto, prijavimo to Unmiku i ponekad dobijemo povratnu informaciju. Koliko je meni poznato, on dosad nije mogao da potvrdi postojanje takvog zatvora". U nameri da pomogne porodicama nestalih, MKCK je organizovao akciju prikupljanja podataka koji bi mogli pomoci pri identifikaciji. Analiza DNK ne moze da garantuje stoprocentnu identifikaciju, skupa je i spora, zato je neophodno da se zrtve identifikuju i na druge nacine, tvrdi Blansi. "Prikupljanje detaljnih presmrtnih (ante mortem) podataka na osnovu kojih bi se, uz posmrtne (post mortem) podatke, povecala verovatnoca uspesnog prepoznavanja, omogucice stvaranje slike o izgledu svake osobe, njenim telesnim specificnostima. Informacije ce prikupljati troclani timovi. Detaljna slika presmrtnih uporedivace se s posmrtnim podacima, dobijenim nakon obdukcije pronadenih leseva. To bi moglo znaciti ubrzavanje potrage dostupnim metodama." Blansi procenjuje da ce sistematsko prikupljanje podataka trajati oko tri meseca. Povodom najavljene saradnje Unmika i Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju u pronalazenju nestalih, kao i ekshumaciji i identifikaciji 1.260 leseva na Kosovu, Blansi podseca da je ekshumaciju na Kosovu obavio 1999. i 2000. godine Haski tribunal. "On je bio usmeren pre svega na indicije o eventualnim zlocinima. Identitet velikog broja ekshumiranih tela vec je bio poznat. Desavalo se da haski istrazitelji iskopavaju tela a da vec znaju njihov identitet, ako su im, recimo, seljani dostavili podatke. Dakle, ekshumirali su tela da bi proverili navode o eventualnom zlocinu. Naravno, te zrtve uci ce u ukupan broj ekshumiranih. Posto vise nisu ukljuceni u ekshumaciju na Kosovu, sva nadleznost je na Unmiku, odnosno njegovoj komisiji za nestala lica." Kako je prosle sedmice dogovoreno na sastanku clanova Potkomiteta za ljudska prava i imovinsko-pravne odnose (tela pri Saveznom komitetu koje se bavi pitanjem nestalih, kidnapovanih, otetih i pritvorenih lica) i Unmika, konkretna saradnja stranih i domacih patologa pocece 17. jula. Mesovita ekipa strucnjaka u Pristini pocece da identifikuje pet ekshumiranih tela. Kako je u izjavi za Reporter rekao predsednik Potkomiteta Vladimir Bozovic, istog dana formirane jugoslovenske grupe za nestala i pritvorena lica posetice sva mesta na Kosovu gde se nalaze masovne grobnice, posebno lokalitet u Suvoj Reci. S obzirom na povoljne vremenske uslove, tokom predstojecih letnjih meseci trebalo bi ocekivati i prve rezultate u razotkrivanju sudbine ljudi s dugackog spiska nestalih na Kosovu. Bez prekida diplomatskih odnosa Na pitanje sta bi se desilo da su upravo snage bezbednosti neke druge zemlje odgovorne za ubistvo nekog americkog drzavljanina, Piter Beckehazi kaze da prekida odnosa ne bi bilo: "U tom slucaju, odmah bismo razgovarali s predstavnicima ministarstva inostranih poslova te zemlje, kao i s predstavnicima snaga bezbednosti. Zahtevali bismo da se krivac ili krivci privedu pravdi". Upitan da li bi SAD mozda zahtevale da u slucaju Jugoslavije krivac bude isporucen Haskom tribunalu, Piter Beckehazi je odgovorio da bi u toj "teoretskoj situaciji" o raspletu odlucivali pravnici, a ne diplomate. Pol Biver, vojni analiticar: SAD bi ucinile sve da dodu do tela Nezavisni vojni analiticar Pol Biver tvrdi da bi Amerikanci, u slucaju da su izgubili posadu aviona, na primer, uradili sve da spasu svoje ljude, kao sto su ucinili i tokom napada na Jugoslaviju kada su s nase teritorije izvukli pilote lovca F-16 i "nevidljivog" F-117. "Isto bi se desilo i da su imali gubitke na terenu", kaze Biver. "Uradili bi sve da dodu do tela." Tokom Zalivskog rata, podseca ovaj analiticar, tela poginulih vojnika prebacivana su u jednu bazu u Merilendu, ali iskljucivo nocu, kako bi publicitet bio sveden na najmanju mogucu meru. Kasnije su, tvrdi Biver, objavljeni tacni podaci o gubicima. Sjedinjene Drzave veoma bi ozbiljno shvatile ubistvo svojih drzavljana na teritoriji Jugoslavije, pogotovo ako su civile ubile snage bezbednosti. "Amerikanci bi najpre, koristeci se svim legalnim sredstvima, dosli do tela", kaze Biver, dodajuci da se diplomatski odnosi sigurno ne bi prekinuli. "Ne u ovom trenutku." Dzozef Diogvardi, glavni albanski lobista: Americki Albanci su ratovali Braca Bitici mogli su da budu uhapseni mozda i zbog toga sto su bili pripadnici "Atlantske brigade", grupe Amerikanaca albanskog porekla koja je po pocetku rata na Kosovu iz SAD stigla u Albaniju, odakle je usla u juznu srpsku pokrajinu. "Koliko je meni poznato, u ´Atlantskoj brigadi´ bilo je izmedu 300 i 400 ljudi", kaze za Reporter bivsi americki kongresmen Dzozef Diogvardi, koji vise od deset godina predvodi uspesni albanski lobi u SAD. "To su uglavnom bili ljudi kojima su porodice ostale na Kosovu i znam da se neki od njih nisu vratili, ali zato sto su iz Amerike otisli bez regulisanog drzavljanstva, upropastili su priliku da dobiju americko drzavljanstvo. Pre dve nedelje bio sam na promociji knjige generala Veslija Klarka pred albanskom zajednicom u Njujorku, na kojoj se okupilo 500 ljudi. Mnogi od njih bili su u ´Atlantskoj brigadi´, medu njima i jedan koji se vratio bez noge, pa je jasno da su ucestvovali u borbama." Ispracaj u Njujorku Stotine Amerikanaca u maskirnim uniformama okupile su se u parku: muskarci i zene koji kao dobrovoljci odlaze da se bore protiv Srba na Kosovu. Ove nedelje lete u Albaniju na obuku za opasnu misiju - prelazak planinske granice prepune nagaznih mina, da bi se pridruzili Oslobodilackoj vojsci Kosova. "Albanci su spremni da poginu za slobodu!", vikao je Dzozef Diogvardi, staresina "Albansko-americkog bataljona", regrutima i njihovim porodicama. "Ovo jeste opasno, ali to je poslednja sansa: ili sloboda ili smrt", govorila je Remiza Gjonbalaj sa suzama u ocima. Njen brat, konobar iz Njujorka, jedan je od dobrovoljaca pripremanih za put u Albaniju. "Veoma sam srecna jer saljem svog sina. Ponosna sam", reci su Elfete Kodre, majke koja je u rukama stezala maskirnu jaknu svog najmladeg sina. Roden u Bruklinu, devetnaestogodisnji Isa Kodra je narednik Nacionalne garde, zaduzen za trening dobrovoljaca. Prethodnog dana stajao je naspram regruta s americkom zastavom uz telo. Uzeo je odsustvo iz Garde da bi isao da se bori. Neki regruti stekli su iskustvo u americkoj vojsci, a stariji dobrovoljci u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Ipak, vecina nije prosla obuku. Njihove uniforme su nove, jos uvek sjajne. (Izvodi iz reportaze agencije AP o ispracaju americkih dobrovoljaca albanskog porekla u rat na Kosovu, objavljene u aprilu 1999. godine) STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
