HAŠKI TRIBUNAL
DEVETA RUPA NA SVIRALI
"Dajem reč da ću do saradnje sa Haškim tribunalom držati koliko do
devete rupe na svirali". Kao kandidat za predsednika Jugoslavije,
Vojislav Koštunica je, u predizbornoj kampanji, neumorno ponavljao ovaj
svoj stav, a propagandna mašinerija DOS-a pružala garancije da će tako i
biti, jer je Koštunica čovek "doslednosti i legalizma".
Piše: Đorđe CRNI
Nepunih devet meseci nakon pobede, na Koštuničinoj predsedničkoj
svirali zapušene su sve rupe - osim one devete. Od preuzimanja mandata,
zapravo, on tambura samo po toj rupi, čak toliko prenagljeno da je, pre
nekoliko dana, izjavio i da opstanak zajedničke države Srbije i Crne
Gore zavisi od saradnje sa Haškim tribunalom. Pri tome je i vezivanje
sudbine Federacije za devetu rupu na svirali proglasio kao imperativ
svoje "doslednosti i legalizma".
DOSLEDNO NEDOSLEDAN
Samo retki analitičari usuđuju se da ukažu na ovaj apsolutno
nedosledni i nelegalistički salto mortale i da podsete kako u političkom
delovanju Vojislava Koštunice nikada, ni dok je bio u opoziciji ni
otkako je postao šef države, nije bilo ni doslednosti ni legalizma.
Kao monarhista kakvim se predstavljao, zalagao se da 1990. godine
kandidat tada njegove Demokratske stranke za predsednika Republike
Srbije bude niko drugi do princ Tomislav Karađorđević!
Verbalno, protivnik Slobodana Miloševića i njegovog režima
podržavao je Miloševićevu nakaznu ratnu politiku, odlazio na Pale i
slikao se kraj topova koji su rušili Sarajevo, sa kalašnjikovom pozirao
na severu Kosova, sklapao koaliciju sa SRS zbog protivljenja Dejtonu i
prestanku rata u Bosni. Radi ujedinjenja demokratske opozicije u Srbiji,
napustio je DS i sa svojom strankom DSS pristupio DEPOS-u, da bi,
uskoro, razbio DEPOS. Iako član koalicije "Zajedno", na tromesečnim
demonstracijama 96. i 97. nije učestvovao ni minuta, nego se javno
distancirao od toga narodnog bunta.
"Dosledni Ravnogorac", kako je proturao u javnosti tu
"antikomunističku" predstavu o sebi, nikada nije hteo da ni 13. maja
dođe na Ravnu goru. Čak se rugao i toj planini, onome što ona
simbolizuje, i Srbiji koja se tamo okuplja.
Nije hteo da bude ni među onima koji su oktobra 1991. na
beogradskom aerodromu sačekali prestolonaslednika Aleksandra
Karađorđevića i kraljevsku porodicu.
Bio je za Ravnu Goru, tako što je prezirao Ravnu Goru . Bio je za
kraljevinu, tako što bi brat pokojnog kralja postao predsednik
republike. Bio je za jedinstvo opozicije, tako što je razbijao to
jedinstvo. Bio je za mir, tako što je podržavao rat. Bio je protiv
Miloševićevog režima, tako što mu se nikada nije iskreno i snažno
suprotstavljao i što nikada, po sopstvenom priznanju, nije imao lična
iskustva sa tim poretkom zla, osim ponekog kontakta sa saobraćajnom
policijom.
Od osnivanja DSS, prekomerno je ponavljao: "Svaku Jugoslaviju u
mutnu Maricu!". Najdosledniji zagovornik suverene Srbije postao je
"najdosledniji" branilac Jugoslavije, i to u trenucima kada Jugoslavije,
praktično, više i nema.
Najžešći protivnik Rezolucije 1244 o Kosovu sada je njen
"dosledni" pristalica...
ZAŠTITNIK UBICE MARKOVIĆA
U ime načela "legalizma", posle 5. oktobra prošle godine uzeo je u
zaštitu nikog drugog do Radomira Markovića, zloglasnog šefa
Miloševićevog "sekuritatea", i na funkciji šefa Resora Državne
bezbednosti Srbije održavao ga praktično do Markovićevog hapšenja zbog
zločina četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali.
Koštunica je to učinio kršeći sve ustave i zakone, jer šefa Resora
DB Srbije, kao ni Crne Gore, niti postavlja niti razrešuje niti na
položaju zadržava predsednik Jugoslavije, nego je to, isključivo,
nadležnost republičkih vlada. Povrh toga, on je znao da štiti ubicu i da
omogućava Markoviću da ukloni tragove mnogih zločina. To ne samo da nije
legalizam, nego predstavlja i krivično delo pomoći počiniocu mnogih
krivičnih dela.
Takozvani "legalista", dakle onaj za koga je zakon crveno slovo,
napisao je molbu o ponovnom prijemu SR Jugoslavije u Ujedinjene nacije.
Nije problem u sadržini teksta, nego u činjenici da je to, po Ustavu,
isključiva nadležnost Savezne vlade, a ne nikako predsednika države.
U Beograd, u državne posete Koštunici, dolazili su i Havijer
Solana, i Vedrin, i Kuk, i Fišer. Nije problem u posetama, nego u tome
da su ti ljudi presudom Okružnog suda u Beogradu osuđeni na po 20 godina
zatvora, zbog agresije NATO pakta na Srbiju i Jugoslaviju, i da je,
posle 5. oktobra i Koštuničinog proglašenja za šefa države, ova država
za njima raspisala poternice. I naloge za hapšenje! Kao "legalista",
Koštunica je bio obavezan da sačeka ukidanje i presuda i poternica, jer
su pravni razlozi za suspenziju toga pozorišnog procesa više nego
uverljivi, pa da tek tada pozove te ljude u Beograd. On to nije učinio.
Primio ih je, uprkos važećim presudama suda države čiji je predsednik,
ni najmanje ne držeći do tih presuda, i do suda i zakona. Tu nema ni "l"
od legalizma. Ne verujemo da u istoriji prava u Evropi, za poslednjih
dva veka, postoji slučaj da je, na ovakav način, šef jedne države pod
noge, čak i bez ikakvog objašnjenja, bacio sud i zakone u sopstvenoj
zemlji.
Ne verujemo, takođe, da može biti države u svetu, osim ove i
ovakve, u kojoj, uprkos ovakvim bahato surovim i kao Himalaji očiglednim
kršenjima Ustava i zakona, gotovo svi pravnici, novinari, mediji neće da
to vide, dobrovoljno su slepi i ulizice, pa tragikomično govore, pišu,
grakću i anketama potvrđuju da Koštunici dugujemo divljenje zbog
njegovog "legalizma i doslednosti".
Ponet i uznet tim horskim lagarijama podanika, Predsednik je počeo
da veruje da je ono što nije, pa ne propušta priliku da nama svima,
Karli del Ponte, Evropljanima i Amerikancima naglašeno drži propovedi o
svom "legalizmu" i "doslednosti", uz česte poruke inostranim državnicima
da bi on, kad je reč o beskompromisnom poštovanju prava i
principijelnosti u političkim stavovima, mogao da im bude uzor i
putokaz.
OD KARLE DO NAGRADE
Tužiocu Tribunala u Hagu, Karli del Ponte, držao je predavanje
duže od jednog sata.
Ta za većinu Srba omražena pravnica, strpljivo je odslušala
"profesorovo" predavanje o doslednosti i legalizmu. Onda je, sa dozom
neskrivenog ukora i "profesoru" i ovdašnjim slepcima koji ne priznaju
nikakve činjenice, sa nekoliko rečenica Koštuničin traktat pretvorila u
maglu, u penu od sapunice.
Dao je javnu reč da je neće primiti, jer je Hag za njega "deveta
rupa na svirali". Reč je pogazio. Toliko o doslednosti i čvrstini stava.
Prekršio je Ustav sopstvene države, kada je zatražio prijem
Jugoslavije u svetsku organizaciju. Toliko o legalizmu.
Sud u Hagu nije sud države Holandije, nego sud koji je osnovala
Vlada sveta, odnosno Savet bezbednosti UN. Pošto je Koštunica lično
tražio i dobio prijem Jugoslavije u Ujedinjene nacije, on se, lično, i
obavezao da će poštovati Sud Ujedinjenih nacija. Toliko o doslednosti i
o legalizmu.
Zašto u državi gospodina Koštunice još nije podignuta nijedna
optužnica za nesumnjivo počinjene ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji?
Toliko o moralnim i hrišćanskim vrlinama.
Dosledni, legalistički i hrišćanski predsednik svih nas bio je
zbunjen i nem.
Pod utiskom prostih argumenata jedne strankinje, nije se usudio da
spreči hapšenje vrhovnog zločinca Slobodana Miloševića. Doduše, i Zoran
Đinđić mu je pomogao da zažmuri, jer Milošević nije hapšen ni zbog
ratnih zločina, ni zbog Ibarske magistrale, ni zbog Ivana Stambolića, ni
zbog Slavka Ćuruvije, ni zbog sudije Simeunovića, ni zbog Branka
Vasiljevića, ni zbog još stotina građana Srbije koje su poubijali
Miloševićevi, Markovićevi i Legijini eskadroni smrti. Uhapšen je samo
zbog korupcije, što je legalista Koštunica rado progutao.
Milošević u zatvoru, a iz Vašingtona javljaju da je naš Predsednik
od "East Njest" instituta proglašen za svetskog "državnika godine". On,
smesta, zaboravlja svoje višegodišnje i dosledne antiameričke stavove i
javlja Vašingtonu da je srećan i zahvalan. Dodatno i zbog toga što su
tamo već dva puta, na veoma visokom nivou, primili Zorana Đinđića. On je
iznad Đinđića, i to će, valjda, i da se pokaže.
Kupuje frak, leti u antisrpsku Ameriku, sve najlepše i dirljivo
kazuje o Americi. Sledi nagrada. Đinđića je primio samo Kolin Pauel, a
njega, za vreme boravka kod Pauela, posećuje i predsednik SAD Džordž Buš
mlađi, lično. Još ga moćni predsednik svemoćne Amerike pita kakva je
posledica NATO agresije na osećanja Srba prema Amerikancima, koji su u
20. veku, sve do pojave Miloševića, uvek bili saveznici Srba, i šta on,
predsednik SAD, može da učini za Srbe? Naš predsednik je zatečen, nije
se pripremio. Na očito prijateljsku ponudu on ne zna odgovor. Ne ume da
traži povratak srpske vojske i policije na srpsko Kosovo. I ratnu
odštetu za agresiju. Ponuda mu bila pred nosom, a on, mentalno i u
svakom pogledu udaljen od Amerike, ništa nije razumeo.
Verovatno razočaran, predsednik Buš otišao, a Kolin Pauel
aktivirao "devetu rupu na svirali" - bezuslovnu saradnju sa Tribunalom u
Hagu. Dosledni predsednik, odjednom, počeo da izriče pohvale tom
Tribunalu i obavezu naše saradnje sa Tribunalom. Deveta rupa postala
jedina rupa. Dosledni predsednik kaže Pauelu, državnom sekretaru SAD, da
će Milošević biti isporučen Haškom sudu, ali da, kao "legalista", on
smatra da je potrebno, prethodno, doneti savezni Zakon o saradnji,
odnosno izručenju.
Pauel, iza naočara, odgovara da je ohrabren tim stavom.
Praktični Miroljub Labus, član naše delegacije, pita: Da li će SAD
podržati Donatorsku konferenciju, ako pre 29. juna samo usvojimo Zakon o
svestranoj saradnji sa haškim sudom , uključujući i odredbe o
isporučenju Miloševića i ostalih optuženih?
Pauel, na to, kaže glasno i jasno: NE. Morate usvojiti Zakon,
odnosno morate pre tog datuma u Hag poslati neke od optuženih i jasno
pokazati da ste pokrenuli vaš pravni postupak za izručenje Miloševića.
Naš predsednik, "svetski šampion u doslednosti i legalizmu", ćuti.
Verovatno, razmišlja: Važno je da sam primljen na nivou iznad
Đinđićevog, a o svemu ostalom postaraće se, po povratku kući, Stojan
Cerović i slični odopisci.
Konačno, u Vašingtonu se može reći jedno, a u Beogradu raditi
drugo.
ŠTA SA MASOVNIM GROBNICAMA
Neočekivano i šokantno po Predsednika, šef MUP-a Srbije Dušan
Mihajlović otkriva masovne grobnice albanskih civila u Beogradu, u
Negotinskoj Krajini, ispod autoputeva.
Dokazi ratnih zločina su tu. Legalista i dosledni je u mat
poziciji. Ali, opet ga iz klopke vade baš Đinđić i Mihajlović. Svi
leševi, koji su posle ratnih zločina na Kosovu premeštani i skrivani,
zatrpani su na poligonima srpske policije, i nema sumnje da su glavnu
reč i pri zločinima, kada su i deci od dve godine odsecane glave, i pri
zatrpavanju tragova ovih zločina, vodili pripadnici Resora Državne
bezbednosti Srbije, zapravo Jedinice za specijalne operacije (JSO),
pukovnika Milorada Lukovića-Legije.
Šta sad? Srpski premijer Đinđić i srpski ministar policije
Mihajlović kleli su se u Legiju i javno ga isticali kao svoj zaštitni
znak. Zadužio ih Legija 5. oktobra prošle godine, jer nije pucao u narod
pred Saveznom skupštinom. Ispada da je ubijanje Srba koji su protiv
Slobodana Miloševića bila Legijina obaveza. Zato što nije ubijao one
koje nije smeo da ubija dugujemo mu zahvalnost - kako se izrazio Dušan
Mihajlović. On je moj prijatelj, a moji prijatelji ne mogu da
odgovaraju, kako je javno rekao premijer Srbije Zoran Đinđić.
Da, ali kako odbraniti Legiju, a biti protiv zločina? Đinđić i
Mihajlović dogovaraju odgovor: za zločine je kriva Vojska Jugoslavije,
odnosno general Pavković, odnosno sami Koštunica, ako ga bude štitio!
General Pavković, kad je reč o ratnim zločinima i zločinima
državnog terorizma u Srbiji, dosta uspešno brani sebe i Vojsku, ali
neuspešno i kukavički ćuti o imenima ljudi iz vrha policije koji su
zločine naredili i počinili.
Verujemo da naša Vojska nije odsecala glave deci i leševe
prevozila i zatrpavala na poligonima policije u Beogradu. Krivica Vojske
i njenog vrha nije u tome što su branili Kosovo i Metohiju, Srbiju i
Jugoslaviju, od agresije, nego u tome što skrivaju imena i prezimena
policijskih zločinaca, a sumnje nema da generali Vojske znaju ko su oni.
Koštunica je, može biti, protiv zločina koje otkriva Dušan
Mihajlović ali to neće da kaže. Može da škodi njegovom rejtingu. Zbog
toga izjavljuje da je protiv javnog otkopavanja masovnih grobnica i
javnog zgražavanja naroda. Po njemu, to se mora "raditi drugačije".
Kao drukčije: u potaji, valjda? Pa da se odužimo i Karli del Ponte
i da zločin ni ljudski ni hrišćanski ne žigošemo i osudimo. To je taj
nakazni stav koji upućuje na solidarnost sa Zlom, koje bismo rado
sakrili, samo da nije Karle del Ponte i njenih istražitelja i špijuna.
Taj cinizam i ljudsku bezosećajnost ne mogu prikriti poziranja u
crkvama i paljenje sveća. Prosto je neverovatno, ali je i tragično
istinito, da je Vojislav Koštunica, u maniru te svoje neosetljivosti za
ljudske nesreće, Odboru koji traga za Ivanom Stambolićem napisao i
potpisao da se on interesuje za rad Odbora, bez obzira što je Stambolić
bio komunista! Užasno. Ali, Bog i moral ubijeni su u ovoj zemlji. Niko u
javnosti nije podigao oluju zbog ovakvog stava šefa države. Ne smeju
zbog anketa i saznanja da narod voli Koštunicu. Tačno. Ali ovaj isti
narod je još strasnije i pijanije klicao Miloševiću, ali tada mnogi nisu
ćutali.
KOŠTUNICA I PRAVNA LUDNICA
Dok se, dakle, haško klatno ubrzano primiče, sve više postaje
očigledno koliko smo i u pravnoj i u moralnoj i u hrišćanskoj provaliji.
Da je Donatorska konferencija u novembru, masovne grobnice bile bi
otkrivene tek u oktobru. Dolari i krediti pokreću srpsku vladu da
otkriva zločine. Motivi nisu ljudski nego trgovački. Sramota.
Na drugoj strani, Vojislav Koštunica bi, takođe zbog para, da
otvori letove prema Hagu, ali tako da osumnjičene Srbe hapsi srpska
vlada. On je, kaže, svoje obaveze preuzete u Vašingtonu ispunio, jer je
Savezna vlada, glasovima njegove koalicije, usvojila tekst Zakona koji
predviđa isporučenje Tribunalu. Sad će taj predlog u Savezni parlament,
jer je to "legalistički put". A u parlamentu će, prema dogovoru
Koštunice i SNP, Crnogorci podneti amandmane protiv izručenja građana
Jugoslavije sudu u Hagu, pa će za te amandmane glasati i poslanici SPS,
JUL i SRS, te će Zakon pasti.
Ovako mora, kaže Koštunica. On je za isporučenje, ali on poštuje
parlament, Ustav i domaće zakone?
Koliko poštuje Ustav i domaće zakone pokazuje činjenica da će, sve
i da u Saveznom parlamentu Haški zakon ne padne (možda je ruski
predsednik doneo pismo Crnogorcima), odluku o isporučivanju građana
Srbije Tribunalu u Hagu donositi - Vlada Srbije. Zbog toga što Ustav
Srbije izričito zabranjuje svaku vrstu isporučivanja građana Srbije bilo
kojoj stranoj ustanovi, pa i sudu Ujedinjenih nacija, srpska vlada neće
moći ni smeti da donese odluku, koju joj je namenio "legalista"
Koštunica. Tu neprijatnu obavezu on nije hteo da preuzme na sebe, iako
savezni Ustav dozvoljava izručenje sudu Ujedinjenih nacija i uprkos tome
što je, po saveznom Ustavu, čak i Statut haškog tribunala deo pravnog
sistema Jugoslavije.
Ne smemo dopustiti divlji lov na naše građane, tako što bi oni
bili slati u Hag bez zakonite procedure, ističe Koštunica.
Zakon koji je on smislio, upravo je za te divlje isporuke. Vlada
Srbije neće, zbog naredbe Ustava Srbije, smeti da donese odluku o
isporuci Hagu bilo koga, pa će se isporuke, zbog Donatorske konferencije
i otpisa naših inostranih dugova, obavljati tajno. Optužene će
kidnapovati i ala i vrana, sa čarapama navučenim preko glave.
Predsednik "legalista" će pričati da on ne podržava takve načine
hapšenja, ali da je najvažnije to što naša država ispunjava svoje
obaveze prema Haškom tribunalu. Najveću pravnu sramotu, haos i totalno
bezakonje, on će predstaviti kao novi trijumf svog legalizma i svoje
doslednosti.
Koštunice, Koštunice, gde je izlaz iz ove tvoje ludnice?!
http://www.srpska-rec.co.yu/arhiva/272/dajstranu.php?a=6
Miroslav Antic,
http://www.antic.org/
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
