|
Oporezuje se 8,3 milijardi maraka ekstraprofitaNa listi obveznika čija je poreska osnovica veća od milion maraka 246 preduzeća i banakaDržava bi trebalo da naplati ekstraprofit na osnovicu od 8,3 milijarde
maraka, od čega su za 4,5 milijardi identifikovani poreski obveznici dok se za
preostali iznos od banaka očekuje da dostave podatke kojim su krajnjim
korisnicima prosledile novac.
Ove podatke je na jučerašnjoj konferenciji za novinare naveo guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić i član Komisije za ispitivanje zloupotreba u privrednom i finansijskom sistemu. On je obelodanio spisak državnih, privatnih i mešovitih preduzeća koja su u proteklih deset godina nezakonito stekla ekstradobit veću od osam milijardi maraka. Na spisku koji je predočio Dinkić, nalazi se 246 firmi koje su stekle inflatornu dobit veću od milion maraka na osnovu primarne i sive emisije novca, kupovine deviza po zvaničnom kursu kada je tržišni bio viši, ili iznošenja deviza u inostranstvo za plaćanje robe koja nije uvezena, odnosno za fiktivni uvoz. Najveći obveznici poreza na ekstraprofit su Naftna industrija Srbije (NIS) čija osnovica za oporezivanje iznosi 164,8 miliona maraka, zatim sledi "Karić" kompanija sa 114,2 miliona maraka osnovice, a potom Interna banka Basen Bor - 101,4 miliona maraka i Galenika Aj-Si-En - 98,2 miliona maraka. Na listi najvećih dužnika jednokratni porez na ekstradohodak slede beogradski IMT, čija je poreska osnovica 70,5 miliona maraka, i "Budućnost" iz Dobanovaca sa 61,2 miliona maraka. Među prvih deset još su preduzeće poljoprivredne proizvodnje "Jedinstvo" sa 49,6 miliona maraka, zrenjaninsko brodogradilište "Begej" sa 48,1 milion maraka, zemunski "Navip", čija je poreska osnovica 44,5 miliona maraka i "Sava" iz Mačvanske Mitrovice sa 44,2 miliona maraka. "Simpo" iz Vranja je stekao osnovicu za oporezivanje od 41,9 miliona maraka, dok je "Stankom" korporacija za koju je Dinkić rekao da je posle BK kompanije druga najveća privatna firma sa osnovicom za ekstraprofit od 40,9 miliona maraka. Kragujevačka "Zastava" je trinaesta na listi sa 38,3 miliona maraka, a iza nje je "Beopetrol" čija je osnovica 38,2 miliona maraka. Od privatnih firmi, guverner NBJ je takođe izdvojio firmu "Dragan Marković" iz Obrenovca koja je zauzela veoma visoko 22. mesto na listi 28,2 miliona maraka poreske osnovice. Zatim, Resavska banka iz Despotovca sa 25,1 milion maraka, "Juko" kompanija iz Novog Sada sa 24,8 miliona maraka i "Jugomontana" iz Beograda sa 23,6 miliona maraka. Po rečima Dinkića, najviše ekstradohotka je ostvareno na emisiji primarnog novca koju je NBJ odobravala poslovnim bankama, a one potom novac prosleđivale preduzećima. Razlika između realne vrednosti kredita dobijenih iz primarne emisije i vraćenih je osnovica za oporezivanje. Komisija je konstatovala ukupno 2.679 krajnjih korisnika kredita iz primarne emisije za ukupnu vrednost poreske osnovice od 2,6 milijardi maraka. Od toga inflatornu dobit veću od milion maraka ostvarila su 393 preduzeća. Pojedina od njih su se spojila sa drugim preduzećima, a neka od njih su u međuvremenu, kao pojedine zadruge, ugašena. Što se tiče sive emisije, takav novac su dobila 173 privilegovana korisnika sa ukupnom osnovicom za oporezivanje od 675 miliona maraka. Od ovog broja svega 60 preduzeća je steklo inflatornu dobit veću od milion maraka. Kako je istakao guverner Dinkić, kod sive emisije se može jasno videti koja su preduzeća bila privilegovana, bilo da su državna ili privatna. Sledeći osnov je fiktivni uvoz jer su preduzeća dobijala devize, a nije dokazano da je roba, bar legalno, ušla u zemlju. Ukupna poreska osnovica, kako je naveo Dinkić, iznosi 510 miliona maraka za 981 obveznika, od kojih je 89 firmi imalo fiktivni uvoz veći od milion maraka. Komisija je ustanovila i da je 8.411 preduzeća i banaka imalo privilegiju da kupuje devize po zvaničnom kursu koji je bio znatno niži od onog na crnom tržištu. Ukupna poreska osnovica po ovom osnovu je 575 miliona maraka, pri čemu su iznose veće od milion maraka stekla 72 obveznika. Prema Zakonu o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, porez se plaća po stopi čija visina zavisi od visine poreske osnovice. Tako se na osnovicu od 100.000 maraka plaća porez od 30 odsto, a na osnovicu veću od 10 miliona maraka porez od 90 odsto i 6.817.000 maraka. Republička uprava javnih prihoda će imati veliki zadatak da naplati ekstraprofit, ali i da pronađe neidentifikovane korisnike koji su imali privilegiju da dođu do novca. Biserka Dumić Primarna emisija od 36,9 milijardi maraka Od 1990. do 2000. godine ukupno je emitovano 36,9 milijardi maraka novca iz primarne emisije, od čega su korisnici vratili 26,6 milijardi. U tih deset godina inflatorna dobit je iznosila 10,3 milijardi maraka, što, kako je istakao guverner Dinkić, objašnjava hiperinflaciju, od čega je 4,6 milijardi maraka iskorišćeno za finansiranje deficita javnih finansija, dok su ostatak iskoristile banke i njihovi komitenti. Najveći korisnici primarne emisije su RTB Bor sa 101 milionom maraka
inflatorne dobiti, zatim "Budućnost" iz Dobanovaca sa 61,2 miliona i IMT sa 57,5
miliona. Osam privilegovanih banaka Četiri državne banke su imale primat u distribuciji novca iz sive emisije -
Investbanka, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka. Ovom spisku se pridružilo
još toliko privatnih banaka - Karić (inflatorna dobit na sivoj emisiji 71,5
miliona maraka), zatim Resavska banka sa 24,8 miliona DEM, kao i Dafiment banka
i Američko-jugoslovenska banka. Ko je obveznik: Karići ili Panić? Karić kompanija i Aj-Si-En Galenika su među najvećim obveznicima poreza na ekstraprofit - po osnovu korišćenja primarne i sive emisije, kupovine deviza po zvaničnom kursu i fiktivnog uvoza. Međutim, kod ovih firmi postoje teškoće da se utvrdi krajnji obveznik poreza, jer deo obaveza kompanije Karić potiče od delatnosti Američko-jugoslovenske banke koja je najpre bila u većinskom vlasništvu Milana Panića (90 odsto), zatim je je otkupila BK kompanija i pretvorila u RAS banku koja je u međuvremenu postala Astra banka. Kod Galenike Aj-Si-En, kako je juče rekao guverner NBJ, nije lako razdvojiti koji deo poreske obaveze pripada Galenici, a koji Aj-Si-Enu što će prilikom naplate jasno utvrditi Republička uprava javnih prihoda. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
