PREDSEDNIK- Zamke neposrednog izbora Od aparatčika do malog boga Onaj ko oseti mogućnost da igra ulogu vrhovnog moralnog autoriteta ima tendenciju da deluje van institucija Piše: Dušan Pavlović http://www.reportermagazin.com/ S nedavnim fingiranjem pada Savezne vlade ponovo se otvorilo pitanje izrade novog jugoslovenskog ustava. Možda je to dobra prilika da se porazmisli i o tome šta da se radi s institucijom predsednika republike. Moje mišljenje je da ona treba da se ukine ili da joj se barem ukine direktna izbornost budući da predstavlja jednu od institucionalnih prepreka konsolidaciji demokratskog poretka u Srbiji i Jugoslaviji. Navešću nekoliko razloga za to. Prvo i najvažnije, direktno izabrani predsednik među biračima stvara utisak da se radi o čoveku (ili ženi) vanrednih sposobnosti. Setimo se načina na koji je Milošević došao na vlast i sve će nam biti jasno. Mitinzi, narodni referendumi i neposredni predsednički izbori od aparatčika stvaraju malog boga. Neposredni predsednički izbori su se u ustavima Srbije i Jugoslavije našli zbog toga što je Milošević na talasu populizma hteo da što duže prezervira i ponavlja neformalne neposredne predsedničke izbore iz 1988/89. Da kojim slučajem nije bilo ove institucije, ljudi bi u njemu ranije počeli da gledaju trećerazrednog birokratu. Nešto slično se dešava i s Koštunicom. Njegova stranka je na izborima 1993. osvojila 5,1 odsto glasova. Onda je Koštunica pobedio Miloševića na izborima i sada za mnoge predstavlja svetinju na koju se pozivaju kada žele da kažu nešto u vezi s moralom. Onaj ko oseti mogućnost da igra ulogu vrhovnog moralnog autoriteta ima tendenciju da deluje van institucija. Milošević ih je bez prestanka ignorisao. To radi i Koštunica iako se, baš kao i Milošević pre njega, često poziva na ustavnost i pravnu državu. Uzmimo, na primer, član 96 Ustava SR Jugoslavije u kome se nabrajaju funkcije predsednika republike. Ustav isključuje mogućnost da predsednik vodi bilo kakvu politiku. Bez obzira na to, Koštunica je oformio sopstveni tim savetnika i vodi sopstvenu ustavnu, unutrašnju i spoljnu politiku. Osnovi za ovakvo predsednikovo ponašanje nisu ustavni, već moralni. Upravo je u tome poenta onoga što sam pokušao da objasnim u prvom paragrafu: neposredni izbori nužno teraju predsednika da sebi pripisuje veću ulogu od ustavne baš zato što ima narodni legitimitet. Razume se, onome ko smatra da je Koštuničina politika ispravna neće smetati to što predsednik krši Ustav. Mnogo važniji od toga sviđa li se nekome Koštuničina politika ili ne jeste strukturni problem koji proizilazi iz činjenice da on uopšte vodi politiku. Tamo gde politiku vode dva tela nije moguće izbeći sukob. SR Jugoslavija je već ionako previše komplikovana struktura u kojoj se mešaju ovlašćenja savezne i obe republičke vlade, a sada se u sve umešao još i predsednik koji ima sopstvene ideje o federaciji, saradnji s Hagom, Kosovu, istini i pomirenju. (Šta li će tek biti ako na narednim izborima za predsednika Srbije pobedi Velja Ilić?) Da je sukob neizbežan, pokazalo se na pitanju izručenja Miloševića Hagu. Deo Savezne vlade bio za to, deo protiv toga; predsednik je bio protiv izručenja, a republička vlada za taj potez. Uz gladijatorske izjave republičkog premijera prilikom hapšenja Miloševića 1. aprila i njegovog izručenja, možemo jedino Bogu da zahvalimo što ovo preklapanje kompetencija, za koje ne postoji nikakvo uporište u Ustavu, nije rezultiralo sukobom policije i vojske. Od svih predsedničkih sistema na svetu, najstabilniji je onaj američki. Mnogobrojni pokušaji da se on imitira u Latinskoj Americi završili su se ili se još uvek završavaju fijaskom. Polupredsednički sistem je u Srbiju uveden po uzoru na onaj iz francuske Pete republike, koji se takođe može uzeti kao redak primer stabilne varijante predsedničkog sistema. Jedan od ključnih razloga za stabilnost predsedničkog sistema leži u postojanju dvopartijske organizacije. Predsednički sistem zahteva baš onakav stabilan dvopartijski sistem kakav postoji u SAD ili u Francuskoj. On je u predsedničkom sistemu neophodan stoga jer se manjim brojem stranaka u parlamentu lakše postiže neophodna većina koja predsedniku omogućuje da vlada. Naš partijski sistem ne samo da je daleko od dvopartizma nego je daleko od stabilizacije. Njemu tek predstoji novo prestrukturisanje kada se DOS bude raspao uoči sledećih izbora. Partije se ne mogu ukloniti iz političkog sistema. Institucija neposredno izabranog predsednika može. http://www.reportermagazin.com/ NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
