URL for this article is
http://emperors-clothes.com/serbo-croatian/articles/s-koji2.htm
Engleski prevod ovog clanka je na
http://emperors-clothes.com/articles/makara/disgust.htm
http://emperors-clothes.com/serbo-croatian/indexsc.htm
[Carevo Novo Odelo]
[Da biste videli fotografije velikih demonstracija nakon kidnapovanja
Slobodana Milosevica pogledajte
http://emperors-clothes.com/serbo-croatian/articles/s-pruza.htm ]
Pljacka jedinog bogatstva koji Srbi imaju
Autor: Petar Makara. [8 Juli 2001]
[NAPOMENA CAREVOG NOVOG ODELA: - Petar Makara je rodjen u srpskom
gradu Pancevu.
Kao jedan od vodecih aktivista Srpske Dijaspore suosnivac je
(zajedno sa gospodinom
Dusanom C"ukorovim) elektronske stranice www.srpska-mreza.com . (1)
Gospodin Makara je,
u poslednjih deset godina, ulozio ogromnu energiju boreci se protiv
Zapadne kampanje lazi
vezanih za istoriju kao i nedavne dogadjaje u Jugoslaviji. Gospodin
Makara je bio jedan od
onih koji su cenili i podrzavali gospodina Kostunicu. KRAJ
NAPOMENE].
Zahvaljujem "Carevom Novom Odelu" na nedavnom clanku "Izdaja Vojislava
Kostunice." (2)
Pre vise od sedam godina, poslednjih dana aprila 1994-te, sa manjom
grupom bliskih prijatelja posetili smo kancelariju gospodina Vojina
Kostunice. Mi Srbi, aktivisti iz Amerike, duboko zabrinuti dogadjajima u
Jugoslaviji bili smo zeljni da sretnemo coveka cije smo clanke sa
uzivanjem citali i obozavali.
Dok je gospodin Milosevic obecavao nebrojeno puta da ce stititi zaista
vitalne interese srpskog naroda ali je u stvari stalno tragao za
politickim resenjem krize koju je Zapad izazvao; dok je Milosevic na taj
nacin pokusavao da izbegne neizbezan direktan sukob sa svemocnim NATO-om
- gospodin Kostunica je kritikovao to oklevanje. On je uvek znalacki
objasnjavao kakva prava imaju Srbi - kao narod koji je postavio temelje
Jugoslaviji i koji je jos uvek bio lojalan toj multietnickoj drzavi. On
je objasnjavao da Srbi imaju pravo i duznost da pomognu sopstvenom
narodu koji je 1945-te ostao od Srbije odsecen Titovim vestackim,
nedemokratskim granicama. Srbi imaju puno pravo, rekao bi gospodin
Kostunica, da brane one prostore gde su, kao vecinsko stanovnistvo,
ziveli vekovima.
U svojim izjavama, izgledalo je, gospodin Kostunica je uvek bio u pravu.
Nama je zato delovalo da je on osoba koja ne samo poznaje zakone vec i
kao osoba koja u dusu razume sopstveni narod.
Na nase iznenadjenje, kada smo usli u njegovu kancelariju, susretosmo
coveka koji je izgledao kao susta suprotnost svojim vatrenim izjavama.
Pred nama je bio ne samo covek tihe reci i finih manira vec neko ko,
uvek sa poluotvorenim ocima, izgleda potpuno iscrpljeno, bezzivotno ili,
u najmanju ruku, kao neko ko danima nije oka sklopio.
Kakav je ovo vodja, pomislih. Ali na kraju ko mari kako ko izgleda? Nasa
nada je bila da je Kostunica nepokolebiv, principijelan - inelektualac
koji lako cita neprijatelja i koji zna jednostavan izlaz iz njegovih
zamki. To je bila nasa nada.
Ostavsi potpuno sam da se bori protiv mocnog NATO-a koji je napao na
ekonomiju, vlasnistvo i zivote, Srpski narod je ne samo dao neprocenjivi
doprinos Covecanstvu pokazavsi pravo lice NATO zlocinaca, vec je u isto
vreme propatio deset predugih, teskih godina. Zar je onda cudo sto je
toliko Srba polagalo sve svoje nade u Kostunicu bezrezervno verujuci da
on nikada nece izdati srpske interese.
Ta nada, poslednja nada - tesko umire.
NATO, a sto je samo novi nadimak za klub bivsih kolonijalista, danas u
svojim tajnim organizacijama zaposljava na hiljade psihologa koji su se
naoruzali znanjem nakupljenim u toku vekova dok su njihove zemlje
pljackale, cistile i unistavale nebrojene narode sirom sveta. Ovi
psiholozi sigurno znaju ovu istinu da ta, poslednja nada, ima snagu da
paralise zrtvu i to u trenutku kada je jedino akcija prava i jedina
sansa da se zlotvor pobedi.
Sokantno kidnapovanje bivseg predsednika jedne suverene drzave i njegovo
izrucivanje zaista kriminalnom, kolonijalnom sudu predstavljeno je u
Zapadnoj stampi, bez izuzetka, uz obaveznu zastitu njihovog novog
kvislinga - Kostunice. U tu svrhu Zapadna stampa je neumorno ponavljala
fraze da je kidnapovanje "uradjeno bez znanja Kostunice" ili da je
"Kostunica bio protiv ove akcije". U stvari, to je prastari, ko zna
koliko puta na Zapadu korisceni metod, da se ostavi izgovor -
otstupnica. Ali kao sto je lepo pokazano u predjasnjem clanku "Carevog
Novog Odela" gospodin Kostunica nema vise ni izgovora niti otstupnice.
Zapad ima tu bolest da uvek svoje zlocine prvo pokusa da opravda -
ozakoni. Tako Hitler nije samo krenuo da unistava sve Jevreje nego je
prvo izdao zakon u kome se kaze da je to u redu. U isti takav red
neprirodnih, zlocinackih zakona spada i Kostunicina namera da slovom
zakona opravda slanje svojih sunarodnika u okrvavljene ruke neprijatelja
koji je do juce bombardovao nase mostove, skole, bolnice. Na taj nacin
on se drznuo ne samo da izda Srbe vec, uspostavivsi presedan da se
sopstveni drzavljanin mora predati mocnom i bogatom neprijatelju - zbog
pritisaka ili zbog novca - on je izdao pravo malih naroda na suverenost,
na samosvojnost, na razlicitost, na slobodu.
Ne, i nasa poslednja nada da je Kostunica posten covek nakon nedavnih
dogadjaja mora da ugasne. Od sada, Kostunicino ime zajedno sa
Djindjicevim, to je jasno kao dan, mora da ostane na stranicama nasih
knjiga istorije upisano kao najrcnjih izdajnika srpskog naroda.
Zar mi nismo nista naucili iz mucenicke istorije naseg naroda?
Mi Srbi smo mali narod. Kao sto rece srpski pesnik - nasa nesreca je da
su nasi preci "sazidali kucu na sred druma". Pre 14 vekova nasi preci su
se naselili na sred Balkana; na sred raskrsca i jedinog zemljanog mosta
koji spaja centralnu Evropu sa jedne strane sa Azijom i Afrikom sa
druge. Od tih davnih vremena svi oni koji su hteli da vladaju svetom
hteli su da vladaju prvo Balkanom. Tu su ostrili zube i isprobavali
svoje zlocinacke metode velike, "vecne" imperije kao sto su bile
Otomanska, Austrougarska, Hitlerov i sada NATO Rajh. Valjda smo do sada
naucili da "vecne" imperije
- nisu do
veka.
Mi smo Srbi mozda malobrojni. Mi nemamo siroke prostore niti daleka, na
drugoj strani planete ostrva. Mi smo prilicno siromasni. Nikada nismo
skupljali bogatstva, pljackali i porobljavali bliske i niti daleke
narode kao sto su to svi narodi NATO-a cinili. Nase jedino bogatstvo je
nas ponos - nasa cast koju su nam, uprkos bezbojnih bitaka protiv
stranih uljeza kroz vekove i kroz napacene generacije neukaljanu
poklonili nasi slavni preci.
Nasi preci nisu nikada grabili zemlje drugih naroda. Nasi preci nisu
nikada drugim narodima silom ili zverstvom nametali svoja ubedjenja niti
svoj nacin zivljenja. Oni su se borili za slobodu. Za obicno pravo na
postojanje. Oni su se borili da mi budemo gospodari svojih sudbina i da
nam niko ne namece svoju volju. Kroz nebrojene vekove provedene u borbi
protiv gnusnog, nemilosrdnog neprijatelja srpska je cast ostala
neokaljana. Nicega u svojoj istoriji Srbi nemaju da se stide. Nicega! I
upravo tu gordost, taj ponos, tu cast - to nase jedino bogatsvo - sada
NATO i izdajnici kao sto je Kostunica pokusavaju da uniste.
Oni koji hoce da razumeju Srbe prvo moraju da razumeju zasto mi Srbi
proslavljamo taj 28 juni, Vidovdan, dan Kosovske Bitke. Oni koji mrze
Srbe kazu da smo mi umobolan narod koji proslavlja izgubljenu bitku. U
stvari poznata je istorijska cinjenica da sama bitka vojno - nije bila
ni pobeda ni poraz. U njoj su poginuli i Srpski Knjaz i Turski Sultan.
Mi Srbi ne proslavljamo tu bitku kao pobedu, niti kao poraz. Mi
proslavljamo hrabrost, ponos nasih predaka koji izadjose da na bojnom
polju susretnu mocnog neprijatelja koji je krenuo na nasu otadzbinu. I
nije bilo bitno kolika se sila drznula da nas napadne. Nasi preci, svo
plemstvo izaslo je na bojno polje 28-mog juna 1389-te. Skoro svi
izginuse. Oni su izasli da brane svoju postojbinu, svoj nacin zivota,
svoje porodice, slobodu.
Od tih vremena Srbi cvrsto znaju da - SLOBODA NEMA CENU. Od tih vremena
kroz generacije i vekove Srbi su lako ginuli za slobodu. Bolje izgubiti
zivot - nego cast, nego dus"u.
Haski "tribunal" nije prvi pokusaj neprijatelja da atakuje ne samo na
fizicki zivot Srba
- vec i na srpsku
cast. Da bi se otpor naroda ugusio i narod porobio uljez zna da mora
prvo da slomi ponos u narodu. Bas zato je, i to bas na 28 juni 1914-te,
Franc Ferdinand resio da organizuje manevre u Bosni, zemlji koja je tada
bila sa vecinskim srpskim zivljem i koju je Austrougarska protivpravno
aneksirala pet godina ranije. Ovaj drski akt je bio usmeren da unisti
osecanje casti i ponosa u Srbima. Ali Srbi su znali kako da odgovore i
kako da svoju cast, svoje jedino bogatstvo odbrane. Ubise drznika. Tako
je poceo prvi svetski rat. Srbi su tesko platili to herojstvo da se cast
brani. Platili su svoje odbijanje da sopstvene gradjane izruce, kao
kriminalce, mocnoj Austrougarskoj imperiji. Svaki drugi ratno sposoban
Srbin, muskarac, izgubio je zivot u tome ratu. Svaki drugi. Golgota kroz
koju je srpski narod prosao morala bi da bude opisana u svakoj knjizi
istorije, bilo gde na svetu. Srpski narod je ne zaleci platio tu cenu -
jer sloboda nema cenu.
Kasnije, 1941-ve, Hitler nije imao vremena da ceka 28-mi jun da izdaje
svoje ultimatume. Zurilo mu se da napadne Rusiju. Srpski odgovor na
ultimatume i na kolebljivost i izdajstvo vlade koja je bila oslabljena
hrvatskim secesionistima i fasistima znamo: "Bolje grob - nego rob!"
Preko milion Srba je nestalo u drugom svetskom ratu, u borbi protiv
hitlerovog Novog Svetskog Poretka.
Da odvratni neprijatelj napadne srpsko osecanje casti i ponosa ne
iznenadjuje. Ali da se saka Srba spusti toliko nisko u svojoj izdaji da
(za pare!) preda krvavom neprijatelju svoga do nedavno izabranog
predsednika - i to bas na 28 jun - to je zaista uzasavajuce. Poruka koju
tako upucuju srpskom narodu ostaje kristalno jasna. Ovo izdajstvo
tempirano je tako da unisti i poslednje osecanje ponosa u Srbinu. U
roblje Srbine! Svi u roblje Novom Svetskom Poretku. Svako ko se iole
drznuo da brani slobodu, cast, porodicu, pravo na zivot - zlocinac je.
Ovaj Vidovdan, ovaj 28-mi jun 2001-ve ostace jedan od najcrnjih dana u
srpskoj istoriji. Ne znam kako cemo moci ikada ponovo Vidovdan da
proslavljamo.
Ovaj 28-mi jun ce ostati zapisan kao jedan od nacrnjih dana ne samo
srpske istorije vec istorije celog sveta. Na taj dan poruka je poslata
celom covecanstvu, i svakom zivom stvoru, da nista ne moze da se odupre
americkom NATO-nacizmu. Ova forma nacizma pokorila je planetu i niko ne
moze od nje da se sakrije. Nemocni su cak i predsednici drzava, ljudi
koji su ispred sebe imali cele armije. Ova sila brutalnija je i mocnija
nego sve prethodne. I dok je americki nacizam pokazao potpuno iste forme
sirove, nemilosrdne, ubilacke sile - bas kao sto je to praktikovala
nacisticka Nemacka - a sve to smo videli odavno, od Hirosime, do
Vijetnama, do Paname, Iraka i sada Jugoslavije - ovo zlo koristi jos
jedno mocno orudje - novac! Sto ovaj nacizam ne postigne uranijumskim
bombama postici ce
placanjem usluga domacih izdajnika. Na taj nacin americki nacizam je
dvostruko opasaniji i dvostruko uspesniji od svoga nemackog uzora. Sa
lakocom unistava sudbine bezbrojnih naroda sirom sveta.
Kostunica je potonuo toliko nisko u svojoj izdaji da je uspeo da izda ne
samo Srbe vec i celo covecanstvo. Sa gnusanjem se sada secam dana kada
sam mu stisnuo izdajnicku ruku. Stara poslovica kaze da je djavo
najopasniji kada se pretvara da je andjeo. Ali ipak, i na kraju, bar
sada - svi znamo ko je Kostunica. Cak i Djindjic, koji se odavno sasvim
otvoreno ponasa kao izdajnik zavredjuje vise postovanja nego ovaj koji
se pretvarao da je srpski patriota.
-- Petar Makara
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
