|
ZAVRŠEN TRODNEVNI SKUP
LIDERA NAJRAZVIJENIJIH ZEMALJA SVETA
Mršav bilans samita SAD će ponuditi svoj plan o zaštiti prirode. -
Novi pregovori o globalnoj trgovini. - Dugovi najsiromašnijima nisu
otpisani. - Podrška daljem procesu globalizacije
(Prema izveštajima agencija)
Đenova, 22. jula
Lideri Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta završili su danas u
Đenovi trodnevni samit mršavim bilansom koji je u najvećoj meri protekao u
senci masovnih protesta antimondijalista.
Lideri SAD, Velike Britanije, Kanade, Italije, Francuske, Nemačke,
Japana i Rusije, nisu uspeli da prevladaju oštre razlike između SAD i
ostalih zemalja oko smanjivanja emisije opasnih gasova, odnosno odredbi
Protokola iz Kjota.
O klimi 2003.
SAD su ostale nepopustljive u odbijanju da ratifikuju Protokol iz Kjota
iz 1997. kojim je predviđeno da sve zemlje smanje emisiju gasova kojima sa
zagađuje atmosfera i izaziva efekat "staklene bašte". Predsednik Džordž
Buš je i u Đenovi ponovio da su odredbe tog dokumenta u suprotnosti sa
američkim interesima, odnosno da ugrožavaju ekonomske planove SAD.
Ispoljeno neslaganje učesnika samita o ovom pitanju u završnom
dokumentu je donekle ublaženo isticanjem da su sve članice G-8 saglasne da
treba zajednički delovati na efikasnijoj zaštiti prirode, a SAD su
preuzele obavezu da će ponuditi svoj plan za postizanje takvog cilja do
konferencije UN, u septembru.
Sedam najrazvijenijih zemalja Zapada podržalo je u Đenovi predlog
Rusije da se 2003. održi međunarodna konferencija o klimatskim promenama
na kojoj bi učestvovali predstavnici vlada, kompanija i naučnici.
U završnom dokumentu nema ništa o američkom planu za izgradnju novog
antiraketnog štita čemu se, pre samita, Rusija oštro protivila, ističući
da će to podstaći novu trku u naoružavanju, a ozbiljne rezerve su imale i
neke zapadne zemlje. Ostavljeno je, očigledno, da se o tome izjasne
predsednici Buš i Putin, tokom susreta u Đenovi.
Ocenjujući situaciju na Bliskom istoku, gde traju žestoki sukobi
Palestinaca i Izraelaca, učesnici samita su podržali mirovni plan bivšeg
američkog senatora Džordža Mičela i pozvali dve strane da prihvate "strane
posmatrače" koji bi pratili dalji razvoj situacije.
Lideri su se saglasili da je potrebno otpočeti novu rundu pregovora o
globalnoj trgovini, ali nije precizirano šta bi trebalo da bude predmet te
debate. Evropa i dalje ostaje rezervisana prema planovima za
preispitivanje njene veoma zaštićene poljoprivredne proizvodnje, dok SAD
ne pokazuju sklonost da menjaju propise kojima štite svoju industriju
čelika i neke druge sektore od jeftinijeg uvoza.
Samo plan za Afriku
U Đenovi je dogovoreno da članice G-8 učine više kad je reč o otvaranju
njihovih tržišta za proizvode iz zemalja u razvoju. O tome će se, kako je
istaknuto, detaljnije razgovarati na sastanku Svetske trgovinske
organizacije, sredinom novembra u Kataru.
Najavljeno je da će bogate zemlje ponuditi razne vrste pomoći
nerazvijenim zemljama, ali, uprkos mnogobrojnim zahtevima, nisu prihvaćeni
apeli za otpisivanje njihovih dugova. Utvrđeno je i da se pripremi poseban
plan za razvoj Afrike i inicirano da se sa liderima zemalja Crnog
kontinenta obrazuje zajednički forum koji bi se bavio tim pitanjem.
Na samitu je dogovoreno osnivanje posebnog fonda od 1,3 milijarde
dolara koji bi bio korišćen za suzbijanje side, tuberkuloze i malarije.
Kao pomoć najsiromašnijim najavljeno je da će se tražiti rešenje za
smanjivanje njihovih dugova i stvoriti fond za realizaciju univerzalnog
osnovnog školovanja o čemu bi trebalo da se razgovara na narednom samitu u
Kanadi, 2002.
Jedan od zaključaka samita je da će članice G-8 nastaviti da podržavaju
proces globalizacije, jer smatraju da je to u korist svih stanovnika
planete, uključujući i siromašne.
Odbačeni prigovori
Time su, praktično, odbačeni prigovori antiglobalista koji su i u
Đenovi održali masovne proteste, ističući da proces globalizacije bogate
čini još bogatijim, a siromašne gura u sve dublju bedu.
Tokom samita u Đenovi se okupilo oko 150.000 protivnika globalizacije,
a protesti njihovih istomišljenika održani su ovog vikenda i širom sveta.
U sukobima italijanske policije i demonstranata poginuo je jedan mladić, a
više od 400 osoba je teže ili lakše povređeno.
Lideri G-8 su izrazili žaljenje zbog tragičnih događaja, ali i osudili
one koji pribegavaju nasilju.
Pod pritiskom nemilih događaja, pojedini lideri su se već izjasnili da
bi naredne samite trebalo organizovati na drugačiji način nego do sada,
kako bi se lakše osigurala bezbednost učesnika i izbegli obračuni na
ulicama.
Italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je da će naredni samit
sigurno biti organizovan drugačije od ovog u Đenovi. Premijer Kanade, koja
je budući domaćin G-8, Žak Kretjen, najavio je izmeštanje skupa "u neko
manje mesto".
DOGOVOR BUŠA I PUTINA U ĐENOVI
Razgovarati o ofanzivnom i defanzivnom
naoružanju
Dve teme moraju da se rasprave zajedno. -
Amerika želi novi dogovor o ABM-u. - "Neočekivano" i bez detalja
Đenova, 22. jula
Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin dogovorili su se
danas da povežu pitanja izgradnje novog američkog sistema protivraketne
odbrane i smanjenja tokova nuklearnog naoružanja.
"Ta pitanja idu ruku pod ruku", izjavio je Buš na konferenciji za
novinare u Đenovi, gde su dvojica šefova država prethodno učestvovala na
samitu Grupe 8, koju čine sedam industrijski najrazvijenih zemalja Zapada
i Rusija.
Ruski predsednik se takođe složio da treba istovremeno razgovarati o
smanjivanju i ofanzivnog i defanzivnog nuklearnog naoružanja, naglasivši
da "dve teme moraju da se rasprave zajedno".
Buš je istakao da Amerika želi novi dogovor, kojim bi se zamenio
Sporazum o antibalističkim raketama (ABM) iz 1972. godine.
On je sebe i ruskog kolegu opisao kao "mlade državnike, zainteresovane
da stvore jedan mirniji svet".
Putin je, pak, novinarima rekao da je povezivanje dva pitanja bilo
"neočekivano" i da nijedna od dve sile još nije spremna da iznosi detalje.
"Još nismo spremni da govorimo o brojevima, ali zajednička stremljenja
postoje", rekao je Putin.
U zajedničkom saopštenju izdatom posle sastanka Buš - Putin, naglašava
se da su predsednici saglasni sa stavom da "značajne promene u svetu
zahtevaju konkretne razgovore i o ofanzivnim i o defanzivnim bezbednosnim
sistemima".
Uz objašnjenje da već postoje "opipljive tačke" po kojima se dve strane
slažu, u saopštenju se najavljuje da će o toj temi uskoro biti otpočete
"intenzivne konsultacije".
Nasilje osudili svi, ali niko ne ukazuje
na krivce
(Prema izveštajima agencija)
Đenova, 22. jula
Nasilje tokom trajanja samita grupe osam industrijski najrazvijenijih
zemalja Zapada i Rusije u Đenovi, u kome je jedna osoba ubijena, više od
400 povređeno i stotinu uhapšeno, oštro je osuđeno od svih, pa i od samih
učesnika samita.
Malo je, međutim, bilo onih koji su voljni da ukažu na krivce.
Predsedavajući Evropske unije, belgijski ministar inostranih poslova Gi
Ferhofštat zatražio je od pokreta protivnika globalizacije da se javno
ogradi od "razbijača".
"Demokratski pokreti i partije svuda u svetu treba da se ograde od
rušilaca", izjavio je on na konferenciji za novinare predstavnike EU u
Grupi 8 u Đenovi.
Predsednik Evropske komisije Romano Prodi je, na istoj konferenciji,
rekao da je "Đenova bila samit nasilja", ocenivši da je to "neporecivo,
ali i neprihvatljivo".
Prema Prodijevim rečima samiti Grupe G8 su neophodni, ali se ubuduće
moraju organizovati "mnogo trezvenije i jednostavnije".
Kanadski premijer Žan Kretjen je, u skladu s tim, najavio da će se
naredni samit, krajem juna sledeće godine, održati u malom mestu
Kananaskis, u kanadskim Stenovitim planinama. Na konferenciji za novinare
po okončanju đenovskog samita, on je objasnio da u tom mestašcetu ima
svega 350 hotelskih soba i da će delegacije zemalja učesnica morati da
budu redukovane na 30 do 35 ljudi.
Predsednik SAD je u Đenovi predvodio ekipu od 900 ljudi.
Nemački kancelar Gerhard Šreder je ocenio da su "razbijači potpuno
diskreditovali" antiglobalistički pokret.
"Zbog nekoliko stotina ili hiljada nasilnika, ciljevi onih koji se
brinu za posledice globalizacije potpuno su diskreditovani", rekao je
Šreder, sumirajući trodnevni rad samita.
Britanski državni sekretar za evropske poslove Piter Hajn jedini je
eksplicitno osudio italijansku policiju ocenivši da je reagovala
"preteranom upotrebom sile".
"Ne može se braniti ono što se desilo u Đenovi", rekao je Hajn,
precizirajući da podjednako misli i na demonstrante, koji su izazivali
nerede, i na policiju, koja je reagovala neadekvatnim nasiljem.
"Nebranjivo je to da policija otvori vatru i ubije nekoga", rekao je
on, dodajući da se samiti Grupe 8 moraju i dalje održavati ali, doduše, na
mnogo skromniji način.
Za razliku od svog ministra, premijer Toni Bler se uzdržao od kritike
italijanskih vlasti, izjavivši za BBC da bi
osuda ponašanja policije u odnosu na nasilne demonstrante "postavila
stvari naopačke".
Papa Jovan Pavle Drugi takođe je osudio nasilje u Đenovi, ocenivši da
ono "ne predstavlja pravi put ka pravednom rešenju postojećih problema".
U obraćanju vernicima sa balkona svoje letnje rezidencije u
Kastelgandolfu, kod Rima, papa je izrazio "bol i ogorčenje zbog
neprijateljstava koja su, nažalost, imala teške posledice". On nije
precizirao da li se kritika odnosi na demonstrante koji su u Đenovi
razbijali izloge i automobile, ili na policajce, koji su prebijali
okupljene, i izvršili i ubistvo jednog italijanskog mladića.
Poglavar Grčke pravoslavne crkve Hristodulos bio je konkretniji, jasno
se odredivši protiv globalizacije koja, po njegovim rečima "donosi
otuđenje i socijalne nepravde".
Dogodine u kanadskim Stenovitim planinama
Đenova, 22. jula
Sledeći samit Grupe 8 industrijski najrazvijenijih zemalja Zapada i
Rusije održaće se od 26. do 28. juna 2002. godine u malom mestu
Kananaskis, u kanadskoj provinciji Alberta, saopštio je danas kanadski
premijer Žan Kretjen.
Na konferenciji za novinare po završetku ovogodišnjeg samita G-8 u
Đenovi, Kretjen je objasnio da u mestašcetu u kanadskim Stenovitim
planinama ima svega 350 hotelskih soba.
"Ako budete hteli da dođete, moraćete da ponesete vreće za spavanje",
poručio je novinarima, objasnivši da će i delegacije zemalja G-8 (SAD,
Japana, Kanade, Velike Britanije, Nemačke, Italije, Francuske i Rusije)
biti svedene na svega 30 do 35 ljudi.
Poređenja radi, američki predsednik Džordž Buš je u Đenovu doveo
delegaciju od 900 ljudi, a japanski premijer Junićiro Koizumi 600.
Kanadski premijer to nije eksplicitno objasnio (rekao je samo da su
stvari "počele da izmiču kontroli"), ali je očigledno da su "velika
osmorica" rešila da redovne godišnje sastanke svedu na znatno manju meru,
pre svega zbog sve masovnijih protesta protivnika globalizacije, kojih se
u Đenovi okupilo na desetine hiljada. Jedan od njih je ubijen u sukobu s
policijom, a više od 400 je povređeno, dok je veliki broj prodavnica i
automobila u gradu potpuno uništen.
Samit u Stenovitim planinama očigledno je pokušaj da se izbegne
ponavljanje sličnih incidenata.
(Tanjug) | 
