[NSP] jos jedan maloumnik

[SAVA VIDANOVIC]

RAZGOVOR SA DR MILANOM ŠAHOVIĆEM,    PROFESOROM MEĐUNARODNOG PRAVA     Izručenje osumnjičenih         je međunarodna                obaveza    Pravno je nesporno to što je Savet bezbednosti  osnovao haški tribunal. - Rezolucija 1244  pokušala da reši situaciju nastalu posle NATO  bombardovanja    Prvo pojavljivanje Slobodana Miloševića, bivšeg  predsednika Srbije i Jugoslavije, pred sudijama  haškog tribunala i njegova izjava da taj sud ne  priznaje zato što ga je osnovao Savet bezbednosti,  a ne Generalna skupština Ujedinjenih nacija, kao i  to da je ovaj sud instrument NATO-a osnovan da bi  sudio srpskom narodu, još više je podstakla  višegodišnju polemiku o prirodi haškog suda.    Da li je haški tribunal legalan, pitali smo dr Milana  Šahovića, profesora međunarodnog prava, bivšeg  člana Komisije za međunarodno pravo UN.    - Međunarodni krivični sud za ratne zločine  počinjene na teritoriji bivše SFRJ osnovao je Savet  bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer je on jedini organ  međunarodne zajednice koji je bio ovlašćen to da  uradi. Generalna skupština, po svojoj strukturi,  ovlašćenjima koje ima i po Povelji UN, pravno ne  može da deluje kao organ koji osniva posebne  organe kao što je haški tribunal. Sedma glava  Povelja UN ovlašćuje Savet bezbednosti da donosi  opšte obavezne odluke. Prema tome, pravno je  nesporno u potpunosti, to što je Savet bezbednosti  osnovao tribunal, naročito zbog toga što Savet  bezbednosti kao organ ima dužnost da deluje  konkretno, preduzimajući kolektivne mere - kaže dr  Šahović.    - Generalna skupština UN mogla je da sazove  međunarodnu konferenciju na kojoj bi se  raspravljalo o osnivanju jednog ovakvog suda.  Međutim, u slučaju osnivanja haškog tribunula radilo  se o hitnoj potrebi da se deluje u pravcu prekida  povreda humanitarnog prava, suzbijanja ratnih  zločina, zločina protiv čovečnosti i povreda zakona i  metoda vođenja rata na prostoru bivše SFRJ.  Haški tribunal je morao hitno da se osnuje. Nije bilo  drugog izlaza, pre svega zbog pasivnosti naše  vlade i ostalih vlada uključenih u ovaj sukob, jer  nijedna od njih nije ispunjavala svoje međunarodne  obaveze - dodaje dr Šahović.    Činjenica je da jedan broj domaćih pravnika i dalje  polazi od toga da je Ustav SRJ stariji od  međunarodnih pravnih obaveza. Međutim, profesor  Šahović kaže da Statut haškog tribunala predstavlja  međunarodni pravni akt koji smo mi prihvatili i koje  bi i naš pravosudni sistem morao da sprovodi, ali,  na žalost, izgleda da dobar broj pravnika još uvek  nije spreman to da prihvat:    - Političari su to iskoristili, pre svega vođe sadašnje  opozicije. Oni i dalje govore da je haški tribunal  politički instrument velikih sila, pre svih SAD, ali to  su politički montirani argumenti čiji je cilj da se  napravi politička afera i onemogući saradnja naše  zemlje sa haškim tribunalom - upozorava dr  Šahović.    Milošević je izručen haškom tribunalu, a pred nama  je sada pitanje: Kako ćemo dalje sarađivati sa ovim  sudom, s obzirom na pravno zamešateljstvo koje je  nastalo povodom pokušaja da se najpre donese  zakon, a onda i uredba o saradnji sa Hagom?    - Do "transfera", kako se u međunarodnoj  terminologiji kaže, moralo je da dođe jer je to bila  posledica sprovođenja jedne međunarodne  obaveze direktne prirode. Ako se pogleda  rezolucija kojom je osnovan Haški tribunal, onda se  u tački četiri vidi da se od svih država traži da  prihvate Statut i sprovode njegove odredbe. Znači,  to nije preporučeno, nije ostavljeno zemljama na  volju, već je na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija  Savet bezbednosti doneo obaveznu odluku koje su  države trebale odmah da sprovedu. Kod nas to nije  usvojeno odmah, ali je Đinđićeva vlada to učinila u  trenutku kada smo došli u ćorsokak. On je  iskoristio Ustav Srbije, član 135. koji je u stvari  Miloševićeva klauzula kojom je on obezbedio da ne  sprovodi odluke federacije onda kada to nije u  interesu Srbije. Đinđić je to iskoristio polazeći od  toga da nije bilo u interesu Srbije dalje  odugovlačenje, kaže Šahović.    Negativno raspoloženje prema Zapadu svakako je  posledica i nelegitimnog bombardovanja Jugoslavije  koje su sprovele NATO snage. Svi domaći eksperti  za međunarodno pravo slažu se da je za ovakvu  akciju - neposrednu primenu sile - bila neophodna  rezolucija Saveta bezbednosti.    - Siguran sam da i oni koji su izvršili agresiju znaju  da je do nje došlo nezakonitim putem. Time što je  preuzeto vazdušno bombardovanje, bez odobrenja  Saveta bezbednosti, prekršena je azbuka  međunarodnog prava. Razume se, oni su izvršili  intervenciju pravdajući je različitim razlozima,  posebno neprimerenim represivnim merama protiv  albanske većine, ali ona će ostati sporna. SRJ je s  pravom tužila članice NATO-a koje su učestvovale u  bombardovanju zbog povrede pravila, zabrane,  pretnje ili upotrebe sile, kao akata agresije i  genocida, kako piše u našoj tužbi, koja je podneta  Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Taj sud  postoji na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija i on je  ovlašćen da rešava pravne sporove između država.  O ovome će se dugo diskutovati, a da li će biti  doneta presuda, videćemo. Uvek na kraju politika o  svemu odlučuje. Međutim, ako se držimo prava, ne  možemo da kažemo da je Rezolucija 1244  legalizovala bombardovanje. Ona je samo pokušala  da reši situaciju posle bombardovanja, jer se  međunarodno pravo stvara na bazi faktičkih  situacija - napominje dr Milan Šahović.    Ljiljana Milisavljević         NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================