|
Potrebne garancije da
Kosovo nece biti nezavisno a za Srbe siguran opstanak. Prosle godine
11.600 Srba napustilo ognjista, ove 900, a vratilo se samo 80. Neki
politicari miniraju razgovore. Nema izbora bez ispunjenja uslova.
Arogancija UNMIK prema Beogradu. Hocu imena a ne uopstene price da vlada
Srbije rusi SRJ
Razlicite su
interpretacije Vaseg govora u Savetu bezbednosti sredinom meseca. Kako
tumacite reakcije koje je Vas prikaz dogadjaja na Kosovu izazvao u
UN?
- U skorije vreme nije se dogodilo
da se na Savetu bezbednosti razgovara o Kosovu tri i po sata, koliko je
trajala ova sednica. Govorio sam oko 30 minuta, koliko je trajalo i
izlaganje gospodina Hekerupa. U raspravi i diskusiji ucestvovalo je svih
15 ambasadora iz Saveta bezbednosti. Prisutni su bili i svi ambsadori iz
EU i UN, ambasadori iz republika bivse Jugoslavije... Dakle, u publici je
bilo od 70 do 100 ljudi. U izlaganju sam istakao osam kljucnih problema sa
kojima se susrece srpska nacionalna zajednica. Rekao sam da necemo stici
do multietnickog Kosova ukoliko ih ne resimo. Za mene su cifre svetinja i
preko njih vrsim poredjenje da li je nesto uspesno uradjeno ili ne. To se
nije bas mnogo dopalo Hekerupu i on je insistirao da ne govorimo o
brojkama. Meni je bilo jasno zasto to cini. Jer, brojke kazu da nije
postignut nikakav napredak na Kosovu i Metohiji: ovde gotovo da i nema
Srba ili oni i dalje odlaze sa Kosova i
Metohije.
Ukazao sam da je stepen
nepoverenja srpske nacionalne zajednice u medjunarodnu zajednicu ogroman,
jer je za protekle dve godine uradjeno vrlo malo, bolje reci gotovo nista.
Medjunarodna zajednica se nije suprotstavila nasilju koje albanski
ekstremisti i teroristi na Kosovu i Metohiji i dalje primenjuju prema
Srbima. I ako zelimo multietnicko Kosovo, o cemu svi pricamo, mora se
stati na put tom nasilju, a ljudima obezbediti da se vrate svojim kucama,
da im se omoguci sloboda kretanja. Ako neko misli da preko noci moze samo
da odrzi izbore, i posle kaze sto je bilo bilo je, sad mozemo da zivimo
normalno, vara se.
»PITATI
BEOGRAD«
Sta ste trazili od Saveta bezbednosti?
-
Srbima je potrebna dodatna garancija. Prvo - da Kosovo nece biti nezavisno
nakon izbora, jer, sasvim sigurno, Albanci bi bili vecina u Skupstini
Kosova. Ko nama garantuje da ta skupstina nece da izglasa nezavisnost
Kosova i Metohije? Jedini ko to moze da garantuje je medjunarodna
zajednica.
U Rezoluciji 1244, koja se
poziva na Rambuje, jasno pise da nema nezavisnosti
Kosova?
- Da, ali je potrebno da se to
jos jednom kaze, da se jos jednom ozvanici, kao sto je potrebno da se
nadju odredjena tehnicka resenja za kompletan korpus pitanja koja cine
sistem - funkcionisanje u zdravstvu, pravosudju, policiji, obrazovanju,
finansijama. Apelovali ste da se pristup kosovskom problemu
promeni.
- Mora. Jer, ispada da su
nevolje na Kosovu samo tamo gde su Srbi. Moze neko pogresno da zakljuci da
ako ne bude Srba, nece biti problema, a gospodin Hekerup ce izaci kao
uspesan cinovnik iz misije i otici ce na neko znacajnije mesto. Ne moze
vise da bude te arogancije UNMIK prema Jugoslaviji. Ne moze da se nista ne
pita Jugoslavija, da se ne pita Beograd. Mora da se saradjuje. Sve drugo
vodi u novi sukob. I to opasan sukob koji bi bio strasniji od onog u
Makedoniji.
Posle perioda u kome niko
nije hteo da nas cuje oko Kosova i Metohije, uspeli smo da nas pazljivo
slusaju i vrlo konstruktivno zele da nam
pomognu.
Ko
sve?
- Engleska vlada, nemacka,
francuska vlada, EU, NATO u Briselu, Savet bezbednosti. Ne znam onda da li
se to zove uspeh ili promasena misija. Neki ljudi, iz licnih razloga,
prosto pobunjuju narod i guraju ga i dalje u krizu, pricaju pricu koja
nije istinita.
Koji?
- Pa, imate ih. Pocevsi i na
primer, od Momcila Trajkovica, koji Kosovo dozivljava kao sopstveni feud.
Umesto da svi budemo na istom zadatku, onako kako je i zamisljeno, od
formiranja Koordinacionog centra, neki stalno istrcavaju sa dodatnim
pricama, bajkama. Kosovo nije problem na kome moze da se solira. Takav
pristup moze samo da iskomplikuje inace tesku
situaciju.
»IZBORI - UZ
USLOVE«
Da li se menja stav u odnosu na izbore na
Kosovu?
- Pozvali smo Srbe da se
registruju i oni su se na taj apel odazvali. Verifikovana je, koliko znam,
samo jedna srpska politicka opcija - Koalicija "Povratak". Time mi sebe
jos uvek nismo iskljucili iz predizbornog proecesa. Ali, time, sigurno,
nismo doneli konacnu odluku da li ce srpska nacionalna zajednica
ucestvovati na izborima. Znaci, loptica vise nije kod nas, nego je kod
njih. Gospodin Hakerup je vlast na Kosovu. I to priznajem. Ali, ne moze se
biti vlast samo kad je lepo, nego i kad je lose. Drugo, mi ne organizujemo
izbore. To je bio jedinstven slucaj da neko bude kriv ako izbori nisu
uspesni i kvalitetni, a da to ne bude vlast koja organizuje izbore.
Uradili smo sve sto smo mogli, sve smo pripremili. Ali, moraju se resiti
odredjeni problemi: dobiti dokumentacija nestalih, kidnapovanh i ubijenih;
Moraju se pregledati svi dosijei uhapsenih Srba na Kosovu i Metohiji, jer
je dole nacionalno pristrasno pravosudje. Nismo toliko naivni da verujemo
da ce albanski sudija, albanski tuzilac, nepristrasno suditi Srbima, ili
nekom nealbancu, u ambijentu u kome zivi. Ni jedan od tih ljudi nije
osudjen na osnovu materijalnih dokaza, nego na osnovu "svedocenja"
ogromnog broja albanskih svedoka. Istvoremeno, ni jedan Albanac nije u
zatvoru na Kosovu i Metohiji zbog pocinjenih zlocina. Bilo je petoro
optuzenih i svi su oslobodjeni zbog "nedostatka" dokaza.
Kako?
Sta je blize resenje za Vas -
izaci na izbore ili ne?
- Napravicemo
gresku kakvu god odluku budemo doneli. Treba razmisliti koja ce odluka
imati manje posledice. Srbi moraju da opstanu na tom prostoru. Jer, ako ne
budemo imali narod na tom prostoru, ako se Srbi ne vrate, uzalud su sve
price. Zbog toga sam za sporazum, izmedju SRJ i UNMIK. U tom sporazumu
moraju se dati garancije da nove vlasti na Kosovu i Metohiji nece
okupirati srpske teritorije. Kroz tehnicka resenja, mora se tacno videti
da su Srbi zasticeni i da u svojim lokalnim sredinama mogu po pravilima
UNMIK da organizuju svoju vlast, kao etnicka zajednica. Mi jesmo za
multietnicko Kosovo. Ali, u ovom trenutku ono nije realno na principu
jedni sa drugima. Realan je zivot - jednih pored
drugih.
Entitetsko razgranicenje Kosova,
koje Vi predlazete, nije za ove prilike?
- O tom-potom. Prvo treba da stabilizujemo etnicke grupe, ali to jeste
realno resenje.
Sta je i koliko
Jugoslavija, odnosno Srbija, ulozila ili planira da ulozi u Kosovo i
Metohiju?
- Za ovu godinu oko 700
miliona dianara treba da bude ulozeno. Ali nije postojao plan. Potojale su
price politicara i nista drugo. Mi smo, na primer, u jug Srbije do sada
ulozili 25 miliona DM (oko 750 miliona dinara) i jos 300 miliona dinara
ulozicemo do kraja ove godine. Znaci, za prostor Preseva, Bujanovca,
Lebana, Leskovca. Sada iz poreza na robe, koje idu na Kosovo, uzimamo
razliku izmedju 15 odsto koje naplacuje UNMIK i naseg poreza od 20 odsto.
Tih pet odsto ide u kosovski budzet. To ce biti strogo namenski potroseno
za Srbe na Kosovu.
U sta ce ici te
investicije?
- Prioritet su potrebe koje
imaju Srbi koji vec zive na Kosovu. Da bi opstali. Oni su u vrlo teskoj
situaciji. Srbi koji se vracaju na Kosovo, takodje, moraju da dobiju pomoc
za obnovu svojih kuca, da obezbede svoja
domacinstva.
Ako se na primer, covek
bavio poljoprivredom - da dobije potrebnu mehanizaciju za obradu zemlje.
Ako se bavio stocarstvom, da dobije odredjen broj grla stoke, da pocne
zivot na svojoj zemlji. Srbi imaju puno pravo da nemaju poverenje u
medjunarodnu zajednicu. Za dve godine na Kosovu je popravljeno 26.000
albanskih kuca, a samo 78 srpskih.
»DOS
NEUSPESAN«
Ni vlast DOS se nije pokazala uspesnom na tom
problemu?
- Nazalost, DOS se, takodje,
nije dobro snasao. Kasnimo. Moramo da omasovimo povratak Srba i to potpuno
novim planom. Okvir za povratak koji je UNMIK dao predvidja da se na
Kosovo godisnje vraca 1.000 Srba. Prostom racunicom dolazi se do podataka
da 250 hiljada proteranih treba da se vrati za 250 godina. To je dva i po
veka! To je nebuloza. Ne, sistem ce biti takav da Srbi mogu da se vrate u
zone u kojima su vecina. To je prva faza. U drugoj fazi, Srbi treba da se
vrate u Pristinu, Prizren, Pec i druga mesta. Sada imamo srpsku enklavu u
Pristini, jedan soliter sa 42 nasa sunarodnika cuvaju engleski vojnici
KFOR! Kako ce oni da izadju na izbore? Zar treba da im donose biracku
kutiju? Ovo je 21. vek, i ljudi treba slobodno da idu na biracko mesto.
Tako moramo da razgovaramo.
Svadje,
prepucavanja i dopisivanja u DOS deluju neozbiljno a gomila problema u
zemlji nije resena. Cemu to?
- Nicemu.
Ali, na zalost, dogadja se. Mi smo valjda osudjeni da budemo politicki
iracionalni, ali nije moje da vucem ni na jednu ni na drugu
stranu.
Vi se nalazite
izmedju?
- Nalazim se izmedju, mada
pokusavam da budem potpuno racionalan covek. Smatram da sve ovo sto se
dogadja ima strasan uticaj na nekoliko kljucnih pitanja koje moramo da
resimo - Crnu Goru, Kosovo, buducnost Jugoslavije, Hag, odnose sa
Medjunarodnom zajednicom. To je pet kljucnih problema za koja mora da se
nadje resenje. Ako mi lovimo jedni druge, dopisujemo se od Novog Beograda
do Nemanjine, nema sta dobro o tome da se kaze. Blizi se godinu dana kako
je 18, 19 stranaka postalo vlast. Kada smo drzavni funkcioneri, onda
odgovaramo pred drzavom i narodom, onda imamo ogroman stepen odgovornosti.
Ja sam za analizu - da se vidi pojedinacno sta je ko uradio. Zemlja nije u
takvoj situaciji da mozemo samo da
pricamo.
Utisak je da se vode
predizborne aktivnosti unutar DOS. Zar to nije politicka
neodgovornost?
- Svega imamo pomalo. I u
recima da Vlada Srbije rusi Saveznu Republiku Jugoslaviju. Hocu imena i
prezimena onih koji to rade. Necu generalizaciju stvari. Vladu Srbije cine
konkretni ljudi. Ko je to u Vladi Srbije, ko to radi? Garantujem da Vlada
Srbije ne rusi Jugoslaviju. Ne pristajem na uopstena prozivanja. Dosta je
toga!
Jelena
JOVOVIC
»SRBI I DALJE
ODLAZE«
U NASOJ javnosti malo se zna da je prosle godine otislo oko 11.600 Srba sa
Kosova i Metohije, da je u ovoj godini njihovim putem krenulo jos oko 900.
Odlaze mladi ljudi zato sto na Kosovu ne vide nikakvu perspektivu.
Uskracena im je sloboda kretanja, nemaju
bezbednost.
Snazan i porazan argument je
da se od 250.000 raseljenih i prognanih Srba i nealbanaca sa Kosova i
Metohije, za dve godine vratilo samo 80. Ako se to uporedi sa Bosnom i
Hercegovinom, podaci su sledeci: za prve dve godine nakon ulaska mirovnih
snaga u Bih, SFOR, vratilo se 30.000 ljudi. To su proglasili neuspehom. U
narednih godinu i po dana uspeli su da vrate jos 120.000 ljudi, sto je u
kasnijim godinama dobilo veliko ubrzanje. Sada je u BiH vraceno vise od
500.000 ljudi. Ako su Hrvatskoj dozvolili da stimulise povratak Hrvata u
BiH, da daje novac, gradjevinski materijal i pomaze svojoj nacionalnoj
zajednici, sto je za mene normalno, ako su mnogim muslimanskim zemljama
dozvolili da budu veliki donatori za povratak muslimana i Bosnjaka u BiH,
onda to pravo niko ne moze da oduzme Jugoslaviji, odnosno Srbiji i da nam
minira i destimulise povratak Srba svojim kucama na Kosovu i
Metohiji.
Jednostavno, Hekerupov pristup
da njemu ne treba Jugoslavija, jer ce to biti sa nase strane iskorisceno
za marketing, nedopustiv je i ja sam jasno i otvoreno to izneo na Savetu
bezbednosti.
»TERORISTI U
GRUPAMA«
Na cemu su zasnovana Vasa upozorenja o mogucim teroristickim akcijama u
Beogradu, buduci da takvo misljenje ne dele neki od celnih ljudi MUP
Srbije?
- Zasnovana su na operativnim
podacima Sluzbe drzavne bezbednosti MUP. Radi se o grupi od stotinak
ljudi, podeljenih u manje grupe, koji izuzetno dobro znaju srpski jezik,
rodjeni su u ovoj zemlji i spremni su i obuceni za teroristicke akcije po
gradovima u Srbiji. To treba da se zna. Kada se analizira taj
fundamentalizam i teroristicka akcija u NJujorku i Vasingtonu, jasno je da
se radi o ljudima koji su od 1993, 1994. godine bili u Americi. Obrazovali
se u Americi i potpuno se integrisali u americki sistem. Treba da se
izadje sa podacima koliko je Talibana i Mudzehedina bilo u Bosni. Gde su
sve ratovali, gde su se tukli, gde su ostali. Postoje sela u koja ni sada
SFOR ne moze da udje. Koliko je mudzehadina bilo na Kosovu? Kakva smo mi
iskustva imali sa njima na jugu Srbije? Da li ih i sada ima i koliko ih
je, eventualno, ostalo na Kosovu? Pa, mi smo se tukli sa njima na jugu
Srbije. Generali Krstic i Dragosavljevic znaju gde su sve bili strani
placenici. Ima jedan Holandjanin, koji je u svojoj belesci upisao da je
kao snajperista ubio 300 Srba!
Da li te
podatke ima UNMIK?
- UNMIK i KFOR imaju
sve podatke. Ako je LJirim Jakupi, zvani Janaci, nekakav komandant tamo
nekakve UCKMB, uhapsen i zatvoren u Bondstil, ne moze da bude pusten iz
njega. Moze samo da bude predat vlastima ove zemlje, jer je on ubijao po
jugu Srbije. Bio sam u Bondstilu i odande se - ne bezi. Odande se samo
izvodi. Ne moze u NJujorku da bude terorista, a ovde, isti takav,
ekstremista.
»JUG«
Od 31. maja do 16. septembra, od 12.500 interno raseljenih Albanaca sa
juga Srbije, vratili smo 9.000 svojim kucama. Radili smo to sa istim
ljudima iz UNHCR, gospodinom Morisom, koji taj posao obavlja i na Kosovu.
Kako smo mi to uspeli a oni nisu uspeli? Mene ne iznenadjuje pristup
ruskog i kineskog ambasadora, koji su bili vrlo eksplicitni da UNMIK nista
nije uradio. Ali, ako slicnu pricu kazu Amerikanci i Englezi, naravno u
blazoj formi, ako se kaze da mora da se saradjuje na relaciji Hekerup -
Covic, ako se kaze da mora da se saradjuje na relaciji Savezna Republika
Jugoslavija - UNMIK, ako se kaze da su interesantni predlozi za tehnicka
resenja kojima bi se vratilo poverenje gradjana, onda je to jasna poruka
gospodinu Hekerupu.
|
