Polako izlaze istine o Otporu na videlo! Na sajtu:
http://blicnews.gates96.com/aktuelno/0politika/polit3.htm Posebno skrecem paznju na sledecu recenicu iz teksta: " Ne zavaravajmo se, nevladine organizacije su, ukoliko imaju dobre veze sa inostranstvom, VRLO PROFITABILAN BIZNIS....." Uzivajte u citanju, Branka ---------------------------------------- Selektivna anestezija Postoji nekoliko primera da su se istaknuti otporaši okoristili svojim političkim angažmanom. Ma kakva bila sudbina „Otpora“, možda bi bilo pošteno da antikorupcijsku strategiju prvo primene na sebi Autor: Zoran B. Nikolić Narodni pokret „Otpor“, očajnički tražeći razlog postojanja posle pada Miloševića kao NATO posle pada Berlinskog zida, lansirao je kampanju protiv korupcije. „Bez anestezije“ - kaže ključni slogan kampanje. Osnovni postulat borbe protiv korupcije unutar svakog sistema jeste transparentnost - dostupnost javnosti podataka o izvorima finansiranja, načinu odlučivanja i načinu trošenja novca. To se pre svega odnosi na državne organe, ali i sama organizacija koja pretenduje da se protiv korupcije bori mora svoj rad podvrći oku javnosti. „Otpor“ taj napor nije učinio, nije ni pokušao da prvo počisti u sopstvenom dvorištu. To, naravno, ne dovodi u pitanje značaj ove organizacije u obaranju Miloševićevog režima, niti hrabrost njenih mladih članova. Otporaše, među kojima je bilo i mnogo maloletnika, policija je privodila i maltretirala, a neki od njih su dobili i ozbiljne batine. Tek uz pomoć „Otpora“ veliki broj građana Srbije stekao je pravu sliku tadašnjeg režima. To je istina, ali mnogo onoga u šta su otporaši pokušavali da ubede javnost nije. Na početku su pripadnici ovog pokreta osnovanog u jesen 1998. godine tvrdili da „Otpor“ nema veze s političkim partijama. Kasnije, sve do oktobra prošle godine, aktivisti „Otpora“ su nastojali da se predstave kao savest srbijanske opozicije, koja poziva na prestanak svađa i odgovornost. Političke partije su, međutim, odigrale ključnu ulogu u osnivanju i razvoju pokreta, a sve vreme su glavnu reč vodili visoki opozicioni omladinski funkcioneri. Rastko Šejić, jedan od osnivača ove organizacije, opisao je sastav prvobitnog tima „Otpora“: - Tu su bile tri grupe ljudi: studenti, ljudi iz nevladinih organizacija i omladinci DS. Bilo je osam ljudi iz DS i tri nestranačka čoveka. Posle bombardovanja, kada se videlo koliki je potencijal novog oblika borbe protiv uzdrmanog režima, velike opozicione stranke su pohrlile da učlane svoje podmlatke u „Otpor“. Nagli rast članstva u unutrašnjosti u velikoj meri je posledica borbe DS i SPO za kontrolu nad „Otporom“. SPO je izgubio bitku. O „Otporu“ postoji i fama da je reč o organizaciji sa horizontalnom strukturom bez hijerarhije i lidera. Jedan od aktivista „Otpora“ iz Vladičinog Hana opisao je krajem prošle godine „Njujork tajmsu“ svoju prvu posetu centrali u Beogradu, u decembru 1999. godine: - Prvo su me dobro ispitali, a onda mi dali letke, nalepnice, plakate, majice, 130 dolara i mobilni telefon. Iako struktura „Otpora“ pre 5. oktobra nije bila čvrsta, nijednog trenutka nije postojala dilema čija se reč sluša. „Otpor“ su osnovali veterani studentskog protesta 1996/97. Idejni vođa je od početka do dana današnjeg bio Srđa Popović, student biologije, danas poslanik DS u Skupštini Srbije i savetnik premijera Zorana Đinđića za ekologiju. Od 1992. godine bio je odbornik DS u Skupštini opštine Vračar i Grada Beograda, kasnije portparol Gradskog odbora DS. Poluformalno je u „Otporu“ bio zadužen za ljudstvo. Advokati Slobodan Homen i Nenad Konstantinović, inače braća od tetaka, pravni su zastupnici „Otpora“. Homen, prvi predsednik Studentskog parlamenta, vodio je sektor međunarodne saradnje „Otpora“ i bio važan čovek u dotoku obimne međunarodne pomoći koju je dobila ova organizacija. Ivan Andrić, sada poslanik Građanskog saveza u Skupštini Srbije i član Upravnog odbora Doma omladine Beograda, bavio se marketingom i sloganima. Predrag Lečić, istaknuti član SPO, organizovao je distribuciju propagandnog materijala „Otpora“. Vukašin Petrović, sadašnji sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije i član Saveta Radio Beograda, bio je zadužen za medije. Petrović je takođe član DS. Uticajni članovi „Otpora“ bili su, između ostalih, Dejan Ranđić, sada takođe član Upravnog odbora Doma omladine i uz to potpredsednik Opštinskog odbora DS Vračara, Slobodan Đinović, Jovan Ratković, sada zaposlen u ambasadi SRJ u Briselu, i Vlada Pavlov, član SPO, zaposlen u ambasadi SRJ u Kanadi. Da sistem kontrole odozgo postoji, pokazuju i slučajevi Rastka Šejića i Borisa Karajičića. Šejić je napustio „Otpor“ 1999, pošto je, kako kaže, ostatak rukovodstva počeo o njemu da širi glasine kako radi za DB i da je pripadnik neke sekte. Karajičić, jedan od osnivača „Otpora“, danas poslanik Pokreta za demokratsku Srbiju u Republičkoj skupštini, naprosto je bojkotom izguran iz organizacije kada se priključio partiji generala Momčila Perišića. Tako se ispostavlja da „horizontalna organizacija“ najviše pogoduje spletkama, a najmanje odgovornosti. Još jedna mistifikacija, koja pada u vodu već samim navođenjem sadašnjih funkcija i zaposlenja neformalnog rukovodstva „Otpora“, bila je da otporaši nisu zainteresovani za vlast. Tome u prilog ne govori ni činjenica da je posle oktobarskih događaja postignut nezvaničan dogovor unutar DOS da otporašima pripadnu mesta u upravnim odborima domova kulture i domova omladine širom Srbije. Otud „Otpor“ ima većinu u UO Doma omladine Beograda. Postoji nekoliko primera da su se istaknuti otporaši okoristili svojim političkim angažmanom. Sedište „Otpora“ nalazi se u Knez Mihailovoj ulici 46 u Beogradu, u stanu čiji je vlasnik porodica Slobodana Homena. Telefon se vodi na Homenovu majku Dušanku Subotić-Homen, poznatog beogradskog advokata. „Otpor“ iznajmljuje ovaj stan (ako ne novcem od donacija, čime onda?), mada nije poznato za koju sumu. U opticaju je suma od nekoliko hiljada maraka mesečno. Koliko god da košta, ostaje nedoumica na čijoj je strani bio Homen prilikom sklapanja ove pogodbe. Da li je zastupao interese svoje porodice ili pokreta čiji je pripadnik? Slobodan Đinović je bio značajan čovek u „Otporu“ zbog svojih kontakata sa američkim Međunarodnim republikanskim institutom (IRI), jednim od najvažnijih finansijera akcija „Otpora“. Đinović je jedan od osnivača nevladine organizacije Centar za političke analize (CPA). Ova organizacija je, uz nesebičnu pomoć IRI, pripremana da postane alternativni sistem javnog informisanja za slučaj da Milošević zatvori sve nevladine medije. CPA je kasnije prerasla u preduzeće „Mediaworks“, koje se danas, osim objavljivanja vesti na svom Internet sajtu (koji je istovremeno i sajt CPA), bavi i pružanjem usluga bežičnog pristupa Internetu. Direktor preduzeća „Mediaworks“ je Slobodan Đinović, a firma ima ugovore o pristupu Internetu putem radio-veza sa, kako piše na sajtu, saveznom vladom, saveznim parlamentom, Ministarstvom za energetiku, Saveznim sekretarijatom za informisanje i Tanjugom. Kako je ovaj vredan posao sklopljen, pod kojim uslovima, i kako je „Mediaworks“ dobio dozvole za frekvencije, javnosti nije poznato. U svakom slučaju, „Mediaworks“ je privatno preduzeće nastalo na donacijama koje je međunarodna zajednica upućivala u Srbiju radi rušenja Miloševića. Ivan Andrić je sa Dejanom Ranđićem otvorio marketing agenciju „Gistro“. - Agencija radi kampanje za „Otpor“, tako da sam sa njima u svakodnevnoj komunikaciji - izjavio je pre nekoliko meseci Andrić za „Blic News“. I on se, dakle, trudi da novac ostane u porodici. Srđa Popović, narodni poslanik i premijerov savetnik za ekologiju, istovremeno je predsednik ekološke nevladine organizacije „Grin fist“ (Zelena pesnica). Funkcioner „Grin fista“ je i Predrag Lečić. Nije sporno ni to što je Popović za simbol svoje organizacije uzeo „Otporovu“ pesnicu obojenu u zeleno (mada su se neki pripadnici „Otpora“ pobunili protiv ovog prisvajanja simbola), niti to što je broj telefona ove organizacije identičan broju telefona „Otpora“ u Knez Mihailovoj ulici. Sporno je, međutim, to što Popović u svojstvu vladinog funkcionera pregovara o stranim donacijama vrednim milione dolara (na sastanku Regionalnog programa za obnovu životne sredine u Sarajevu 5. septembra, Popović je, na primer, bio šef državne delegacije), a sa druge strane vodi organizaciju koja u trošenju tih para blisko sarađuje sa novim vlastima (na primer akcija „Zeleni pauk“, koju je „Grin fist“ sprovodio u Beogradu sa Parking servisom i Gradskim zelenilom). Možda u svemu tome nema ničeg protivzakonitog, ali šta će savetnik savetovati premijeru, da u neku državnu ekološku akciju uključi „Grin fist“ ili neku drugu od brojnih ekoloških organizacija u Srbiji? Ne zavaravajmo se, nevladine organizacije su, ukoliko imaju dobre veze sa inostranstvom, vrlo profitabilan biznis, pa je jednako nedopustivo i da premijer ili ministar spoljne trgovine budu direktori neke spoljnotrgovinske kompanije i da najviši državni funkcioner zadužen za ekologiju bude predsednik neke ekološke organizacije. Posle oktobra u „Otporu“ je počelo razmimoilaženje oko nove uloge i načina organizacije pokreta. Struju koja se zalaže za prerastanje „Otpora“ u političku partiju predvode Homen i Konstantinović. Ma kakva bila sudbina „Otpora“, možda bi bilo pošteno da antikorupcijsku strategiju prvo primene na sebi. Ali ne „bez anestezije“. Ma prema kome da je usmeren, sadizam je teško opravdati. Evo crte! Posle objavljivanja teksta o ulozi američkog pukovnika Roberta Helvija u formiranju „Otpora“ i milionima dolara uloženim u aktivnost ove organizacije u Srbiji, Ivan Marović, jedan od čelnika ove organizacije, na konferenciji za novinare izjavio je da je tekst u „Blic Newsu“ „naručen od strane onih kojima smetaju reforme u društvu“. Neki dnevni listovi preneli su ovu tvrdnju, ali ne i odgovor „Newsa“, istog dana prosleđen novinskim agencijama. Svako radi svoj posao... Ivan Marović na pomenutoj konferenciji nije demantovao navode iz našeg teksta - a nije ni mogao. Optužio nas je za jedno od najnečasnijih dela u novinarstvu, za „pisanje po narudžbini“. Ne znamo sa kakvim se novinarima druži, ali „News“ po narudžbini ne piše. I zbog toga, evo istine o „Otporu“. Jedna od kampanja „Otpora“ uoči izbora 24. septembra vođena je pod sloganom „Izađi na crtu“. Evo crte! Momčilo Petrović NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
