Veb-strana JUL-a (I) ____________________________________________________ Vatikan-Hag
Hag: Politicki bunker sa pravnom firmom Granice politicke moci ____________________________________________________ VATIKAN-HAG U Vatikanskim hodnicima, medu zakljucanim tajnim arhivama, nalazi se i jedan skroman sef sa dokumentima od posebnog znacaja za Vatikan, ali i ne samo za Vatikan. Pored molbe engleskog kralja Henrika VIII za razvod braka, u njemu se nalazi i poznati Codex 1181- Istraga protiv Galilea Galileja. Za one koji su upoznati sa sadrzajem ovog dokumenta, opštepoznata prica o razlozima izvodenja Galileja pred sud inkvizicije, bice ili površna ili pogrešna. Zašto je uopšte bitno poznavanje ovih dokumenata. Podimo redom. U vreme velikog uspeha Galileja u Veneciji, 1609 godine kada je demonstrirao prakticne mogucnosti teleskopa koga je konstruisao, i naredne godine kada je objavio knjigu Sidereus nuncius (Zvezdani glasnik) sa rezultatima astronomskih osmatranja, pocinje i prvo interesovanje a zatim i istraga Svetog suda inkvizicije protiv Galileja. Jer, ništa nije tako opasno kao uspeh. Kardinal Belarmino, dominikanac, koji je vec poslao Đordana Bruna na lomacu, pokrenuo je na osnovu tajnih informacija istragu protiv Galileja. U dokumentima postoje izveštaji iz 1613, 1614 i 1615 godine dok se pocetni iz 1611 godine, sa prvim informacijama protiv Galileja izgubio. Saznavši za ove aktivnosti, Galilej nepozvan dolazi u Rim, i pokušava lobiranjem medu kardinalima da utice na postupak. Ipak u februaru 1616 godine, izrice mu se zabrana u pisanoj formi, od strane kardinala Belarmina, da ne sme da prihvati niti brani Kopernikovo ucenje o heliocentricnom sistemu. Galilej se vraca u Firencu i tu nastaje pauza, u relacijama Galileja i inkvizicije, duga sedamnaest godina. U meduvremenu 1623 godine, kardinal Mafeo Barberini postaje papa Urban VIII . Ljubitelj umetnosti i intelektualac, novi papa je pisao pesme, od kojih je jedan sonet cak bio i pohvala Galileju za njegova astronomska dela. Galilej je poverovao da je da je došao trenutak za promene. Dobija i pozitivne signale iz papinog okruzenja. Dolazi 1624 godine u Rim, i vodi šest dugih razgovora sa novoizabranim papom, u nadi da ce crkva otvoriti vrata za Kopernikovo ucenje. Isto onako, kao što je vec ucinila sa idejama Ptolomeja i Aristotela koji su bili pagani, a njihova ucenja postala hrišcanske doktrine. I pored reformatorskog karaktera i prijateljskog stava prema Galileju, papa Urban VIII je u ovim dijalozima ostao uporan u odbrani tradicionalne doktrine i to je, mozda najkonkretnije, izrazio ovim recima ''Bila bi krajnja drskost kada bi neko nastojao da ogranici bozansku moc i mudrost na neku svoju licnu pretpostavku''. Ovom klauzulom, koja je papi bila posebno draga, onemoguceno je Galileju, ne samo iznošenje novih ideja, nego i negiranje postojecih doktrina. Osam godina kasnije 1632. izašla je iz štampe Galilejeva knjiga Dijalog o velikim svemirskim sistemima. Papa Urban VIII se naljutio i predao svog prijatelja Galileja u ruke inkviziciji. Kako je Galilej došao u ovu situaciju. Nakon neuspelog pokušaja da ubedi papu u potrebu menjanja odnosa crkve prema prirodnim zakonima, Galilej piše vec pomenuti Dijalog o velikim svemirskim sistemima, u kome jedan od ucesnika rasprave, ocigledni glupan, razgovara sa dvojicom pametnih ljudi. Knjiga je završena 1630. i naredne dve godine Galilej uspeva da prode cenzuru i dobije cetiri dozvole za štampanje. U tome mu pomaze cak i papin sekretar. Ali, problem nastaje kada papa u knjizi prepoznaje svoj omiljeni stav, koji je stavljen u usta nekom Simpliciusu, glupom braniocu tradicije. Stav na kojem je Urban VIII najviše insistirao, i na koji je bio ponosan, postao je tako karikatura. Dominikanski manastir Santa Maria Sopra Minerva u Rimu, godina 1633. 12. april, Sveti sud inkvizicije. Deset sudija, svi kardinali i svi dominikanci a medu njima papin brat i necak. Danas, sala u kojoj se odvijalo sudenje pripada rimskoj pošti. Razgovor se vodio na latinskom jeziku, veoma uctivo i u trecem licu. Za Galileja je sadrzaj razgovora bio iznenadujuci. Osnovna pitanja su bila vezana za 1616 godinu i pismenu zabranu, od strane kardinala Belarmina, vezanu za Kopernikovo ucenje. Galilej je posedovao taj dokument. On se odnosio iskljucivo na zabranu prihvatanja i odbrane Kopernikovog ucenja kao dokazane cinjenice. Galilej je smatrao da nije prekršio nalog iz dokumenta, jer se on nije odnosio na poucavanje i razmatranje pomenutog ucenja. Istovremeno Galilej je tvrdio da u knjizi nema ništa, što bi branilo ili podrzavalo Kopernikovo ucenje. Sa druge strane, inkvizicija je tvrdila da poseduje pisani dokument kojim se Galileju zabranjuje i da razmatra, na bilo koji nacin ovo ucenje, ali taj dokument u skladu sa praksom rada suda, nije morala ni da pokaze. Danas, uvidom u dokumenta sa sudenja, moze da se primeti da postoji i jedna skica za neki sastanak, koja je naknadno, verovatno za potrebe postupka, pravljena kao dodatna argumentacija protiv Galileja. Pokazalo se da je celo sudenje proteklo u retorickom nadmudrivanju oko znacenja reci ''prihvatati i braniti'' koje su ociglednim falsifikatom proširene na ''poucavati i razmatrati u bilo kom vidu''. Inkvizicija je pribegla ''fabrikovanju dokaza ''. Galilej je tri puta izlazio pred Sveti sud i tu se proces iznenada prekida. Odluka o ovom slucaju doneta je na sastanku Kongregacije inkvizicije kome je predsedavao sam papa. Njegov neposlušni prijatelj Galilej je morao biti ponizen zbog uvrede pape, ismejavanjem njegovog omiljenog stava o ''bozanskoj moci i mudrosti''. Samo Kopernikovo ucenje u ovom slucaju je bilo u drugom planu. Bilo je povod, ali ne i razlog zbog koga je Galilej morao na Sveti sud. I tako 22.juna 1633 godine Galilej ponizno odbacuje svoje tvrdnje i odlazi u kucni pritvor u Firencu. Imao je tada 69 godina. Veliki naucnik je, prve tri decenije sedamnaestog veka, gledajuci u nebo, zanemario društvene prilike na zemlji, i narocito pitanja ljudskih slabosti, sujete i osvetoljubivosti, na koje nije bio imun ni sam papa. Koliko je sa taktickog stanovišta Galilej odabrao i pogrešan trenutak i pogrešan nacin da iznese svoje stavove, toliko je cela prica znacajna za razumevanje istorije naše civilizacije. U godinama kada je Galilej pisao svoja dela i izvodio oglede, u Evropi se vodio pravi hladni rat. Uspeh protestantske reformacije, u prethodnom veku, izazivao je zestoku reakciju. U to vreme, 1618 godine poceo je tridesetogodišnji rat, a 1622 godine, Rim je ustanovio Instituciju za propagiranje vere, od koje se i danas koristi naziv propaganda. U sukobu katolika i protestanata nije bilo mesta, ni za malog, ni za velikog coveka, za nauku i principe još manje. Na sceni je kod obe strane bilo jedino prisutno nacelo da je svako, ko nije na pravoj strani - jeretik. Galilej je naivno verovao da na crkvenu politiku, koja je tada prakticno bila i svetovna vlast, moze da utice razumom i ociglednošcu prirodnih zakona, i to u oblasti koja tada nije bila tezište sukoba. Ali, kao što nas uci istorija, globalni poredak se uspostavlja i brani silom, a ne razumom, a predmet sukoba je po pravilu proširen na svaku oblast, u kojoj se pojave nosioci drugacijih ideja, ili oni koji po svojoj prirodi i poziciji, ne mogu da prihvate vladajucu doktrinu kao ideal. Demonstracija sile i arogancija su osnovna obelezja ovakvih sistema, bez obzira da li za silom uopšte postoji potreba ili ne. Za sumnju u doktrinu sistema- ponizenje i pokajanje, a za otpor-zatvor i lomaca. Odlika ovakvih sistema je ustanovljenje specijalnih propagandnih, sudskih i kaznenih institucija za legalizovanje odnosa prema jereticima. Prvi takav globalni sud je osnovao papa Pavle III 1542 godine, Sud inkvizicije za borbu protiv jereticke izopacenosti. Zvuci paradoksalno cinjenica, da su se velike ideje i poredak hrišcanstva, ideje ljubavi i milosrda, uspostavljale ognjem i macem. Specijalnim institucijama, sa pravom intervencije u razne oblasti zivota. Danas, novi milenijum, i stare price. Jedna americka administracija, svojoj tekucoj politici daje oreol ''bozanske moci i mudrosti''. Velike ideje slobode i demokratije, se uspostavljaju ognjem, macem i manipulacijom. Ideje slobode i demokratije koje se uspostavljaju silom, u prvom redu su ideje sile. Ako je vec neki tip organizacije društva superioran, kako u humanistickom, tako i u smislu ekonomske uspešnosti i uslova zivota, zašto bi morao da se namece silom. Zar ne bi bilo dovoljno jednostavno objasniti i propagirati prednosti ovakvog sistema. To i jeste osnovni problem. Kao kod Galileja. Ptolomejev geocentricni sistem, koji je postao doktrina katolicke crkve, je na prvi pogled realan i lako shvatljiv. Ali on jednostavno nije tacan i pada vec na obicnom pracenju kretanja planete Mars. Slicno je i sa društvenim doktrinama. Neke od njih, na prvi pogled, imaju magicnu privlacnost, ali padaju na elementarnim zivotnim pitanjima. One, koje se uspostavljaju silom, i odrzavaju manipulativnim i propagandnim metodama, vec u samom startu negiraju bilo kakav humanizam i slobodu. Ne mogu se nasilnim metodama i manipulacijama uspostavljati humanisticki sadrzaji. A najmanje zlocinackim bombardovanjem. Hag godina 2001. 30. avgust, takozvana statusna konferencija Haškog tribunala. Neverovatan prizor za svetski televizijski auditorijum. Sudija Ricard Mej ubeduje Slobodana Miloševica, kako je potrebno, da mu Haški sud dodeli branioca, takozvanog ''prijatelja suda'', koji bi pomogao sudu u postupku protiv Miloševica. Mej je u pravu. Ovom sudu je zaista potrebniji branilac nego Slobodanu Miloševicu. Istovremeno sudija Mej nevoljno mora da prizna, da ni dve godine od podizanja optuzbe, nije formulisan njen sadrzaj, niti postoje dokazi. A najvazniji sektor tuzilaštva, koje dve godine ne moze da formuliše tuzbu, je sektor za rad sa medijima. Ima više zaposlenih portparola, i PR strucnjaka, nego tuzilaca. Osnovna kampanja ''fabrikovanja podrške tribunalu'' se vodi putem medija zemalja koje su bombardovale Jugoslaviju, dok se Miloševicu zabranjuje komunikacija sa medijima i mogucnost, da ukaze na lazi i manipulacije. Sudija Mej uporno prekida Miloševica kada objašnjava ilegalnost suda i nezakonitost pritvora, i da je optuzen zato što je branio svoju drzavu i narod od onih, koji su izvršili agresiju. A ti isti, agresori, su i pravi tvorci Haškog suda. Neki od njih se time ponose i o tome rado daju javne izjave. Ponosni su na sud koji treba da legalizuje stanje odbrane, bez prava na odbranu. Na uvodenje branioca ili savetnika optuzenog, sa zadatkom da pomaze sud. Na kraju ovog nadrealistickog prizora, sudija Mej iskljucuje mikrofon Slobodanu Miloševicu, i zurno sa tuziocima napušta salu, ostavljajuci utisak kao da beze od Miloševicevih reci. Ovom prizoru, nedostajao je u sali samo iskrivljeni casovnik sa slika Salvadora Dalija. O biserima Haškog suda iz dosadašnje prakse, tipa ''anonimni svedok koji nije prisustvovao dogadaju o kome svedoci, nego je za njega cuo od nekog nepoznatog lica'', nije potrebno govoriti. To je samo nastavak prakse inkvizicije koje nije bila duzna da iznese dokaze, niti da dokaze optuzbe. Takve konkretne gluposti, kao što su nepostojanje realne optuzbe i ''lazni svedoci'', potpuno se poklapaju i sa osnovnom funkcijom i namerom ovog laznog suda. On je ustvari institucionalni upad jedne promašene, anticivilizacijske politike, u oblast medunarodnog prava, ili kao nekad crkve, u razne oblasti svetovne vlasti. Intervencija jedne ideologije i politike na njene protivnike sudskim mehanizmom, i to iz samog centra te politike, kao nekada inkvizicija. Drzite se jeretici. Paradoksalno je optuziti za rat, coveka koji je potrošio deceniju svoje drzavne i politicke aktivnosti na uspostavljanje mira, na prostorima prethodne Jugoslavije. Od prvog metka u Sloveniji, preko skupštine na Palama do Rambujea, uvek je platforma bila mir. Koliko je samo veštine, napora pa i ustupaka bilo potrebno da bi se realizovao samo Dejtonski mir. Uostalom, Slobodana Miloševica su predali Hagu, upravo oni politicari u Jugoslaviji, koji su bili protivnici Dejtonskog mirovnog sporazuma. Kada su uzjahali globalni talas, dobili su ''oreol'' humanista i mirotvoraca, dok Orvelove makaze seckaju i poništavaju odštampane vesti u novinama iz 1996 godine. Poništavaju i slike zlocinackog bombardovanja iz 1999. Amnestiraju prave zlocince. Kao da ne znaju da je o bombardovanju, iz Jugoslavije izveštavalo blizu dve hiljade novinara iz celog sveta, a najviše upravo iz zemalja koje su izvodile bombardovanje. Informacije i slike su smeštene u arhive širom Planete, i buducnost ce o ovom slucaju imati sigurne svedoke prošlosti, baš kao što je to cuveni Codex 1181. I ovde su stvari veoma, veoma licne, kao i u slucaju Galileja. Umesto suda pravde, na delu je sud osvete. Neko se usudio, da se suprotstavi neuravnotezenoj i nepromišljenoj politici jedne, sada vec bivše americke administracije. Politici koja je proglašena za vodecu doktrinu, i zahtevala slepu pokornost gangu Klintona i Olbrajtove, ''majke Haškog suda''. Na taj nacin je predmet optuzbe: uvreda ''bozanske moci i mudrosti'' Klintona i njegovih promotera novog globalnog poretka. Neko se usudio da digne glavu i kaze da interesi drzave i naroda nisu na prodaju novom globalnom poretku. U odbrani doktrine, protiv ovakve jeresi, nijedno sredstvo nije zabranjeno. Mora se po svaku cenu dokazati ispravnost politike, inace ispunjene prevarama i skandalima, koja se završila varvarskim bombardovanjem Jugoslavije. Sve je dozvoljeno, na skali izmedu preljube i zlocina, od fabrikovanja dokaza i falsifikovanja cinjenica, ukljucujuci i nepobitne istorijske, pa do ucenjivanja i potplacivanje politicara, kidnapovanja, ubistava, lovaca na ucenjene. Nije u prirodi Haškog suda da istrazuje kukavice sa širitima, koji gadaju civile sa deset hiljada metara, niti osvedocene teroriste, ubice i etnicke cistace, a najmanje one predstavnike humanitarne industrije zaduzene za negovanje i odrzavanje sukoba. Sud je i napravljen da amnestira i štiti takve. Novi globalni poredak se mora obracunati sa vodecim jeretikom. Globalnom jeretiku se mora stati na put, mora se medijski demonizovati, mora se osuditi i poniziti, mora postati opomena za potencijalne buntovnike, za slobodnu misao u svetu politike. ''Sud u Hagu uvreda je inteligencije svih Amerikanaca'' rekao je kongresmen Ron Pol, republikanac iz Teksasa, pred Predstavnickim domom americkog Kongresa 17. jula 2001 godine. Šta to znaci sa stanovišta logike. Ako je najveca uvreda inteligencije glupost, onda je sud u Hagu, sud americke gluposti. U istom istupanju, vec pomenuti kongresmen Ron Pol je istakao da sudenje Slobodanu Miloševicu ugrozava americki suverenitet. Potpuno je u pravu, samo osnovni problem je u tome što ovo sudenje ugrozava mnogo ozbiljnije stvari od americkog suvereniteta, pa i drugih suvereniteta koji nisu predmet brige americkog kongresmena Rona Pola. Jedna od njih je opasnost, da se ne ponovi prica o Galileju, ali ovog puta, i bez laznog pokajanja. Jer kao što je Galilej nadziveo svoj sud inkvizicije, tako ce i Slobodan Miloševic nadziveti Haški tribunal, ali Haški tribunal nece preziveti Slobodana Miloševica, prvog jeretika, globalnog poretka Novog milenijuma. I na kraju, ponovo Vatikanski hodnici i zakljucane arhive. Sredinom 1993 godine papa Jovan Pavle II je uputio pismo Butrosu Galiju, generalnom sekretaru UN, povodom sukoba na prostoru prethodne Jugoslavije. Pismo pocinje sledecim recima : ''Moj Boze, šta smo ucinili ''. Dosta neuobicajen ton za papu Jovana Pavla II, još neuobicajeniji za one koji ga dobro znaju. Ton uznemirenosti, i osecaja krivice i odgovornosti za sukobe na prostorima prethodne Jugoslavije. Šta je uzrok ovakvog pitanja pape, koji je beatifikovao Alojzija Stepinca, katolickog nadbiskupa ''duhovnog pokrovitelja '' ustaškog genocida nad Srbima i Jevrejima u Drugom svetskom ratu. Šta je to još, osim preuranjenog priznavanja Slovenije i Hrvatske, ucinio Vatikan, zajedno sa vrhom administracije Ujedinjenih nacija, za razbuktavanje sukoba, pa da papa ovako naslovi pismo. U kakvom su to oni odnosu. Odgovor ce biti pronaden u buducnosti, blizoj ili daljoj, i to u Vatikanskim hodnicima. Mozda, baš u blizini onog skromnog sefa sa Galilejevim slucajem. Ali ovoga puta to nece biti dovoljno. Za kompletiranje Haškog slucaja, bice potrebno putovanje po Evropskim prestonicama, a zatim i preko okeana. Ili je vec sve na jednom mestu. Samo, kojem? NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] <A HREF=" http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq "> AOL users click here.</A> T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
