Niko ne sme da ih bije
Sve dok se u Srbiji ne bude znalo ko čime vlada i šta je čija odgovornost, uvek će biti nešto zaludnika - od polugladnih radnika preko haških kandidata i ražalovanih heroja do Slobodana Vuksanovića - da hodaju od Đinđića do Koštunice, uvereni da je bolje kod onoga kod koga u tom trenutku nisu. Sa Crvenim beretkama problem je više: ono gvožđe koje nose sa sobom Autor: Željko Cvijanović Kada je u ponedeljak rano ujutro opasno nesrazmeran odnos gvožđa i koncepta, nakrcan u dvadesetak "hamera" Crvenih beretki, putujući na jug iz svog sedišta u okolini Kule, promašio Novi Sad i autoputem se zaputio ka Beogradu, među političarima u prestonici zavladala je panika. Državni udar? Ne, samo generalna proba. Doduše, tada još nije bilo nikoga ko je mogao da zna gde će se Beretke zaustaviti: u zgradi Vlade Srbije, na RTS, u parlamentu, u sedištu tajne policije na Institutu za bezbednost ili u Gepratovoj, gde su godinu dana ranije tadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i Zoran Đinđić u jednom automobilu svoj istorijski dijalog završili obavezujuće: Reč? Reč! Svejedno, sva policija po Beogradu i unutrašnjosti podignuta je u ponedeljak u pola šest ujutro (prethodno je na nogama već tri dana stajala Šesta uprava RDB, zadužena za obezbeđenje političara i zgrada). Ali niko od njih nije pokazivao višak volje da se tuče sa Beretkama: oni koji su bili spremni da oružjem podrže Vladu Srbije nisu imali dovoljno snage; oni koji su imali dovoljno snage nisu bili spremni da se tuku. To je, naravno, pokazalo zabrinjavajući debalans srpske vlasti: koncept i čelik potpuno su se razišli i, dok jedni nisu bili u stanju da misle, drugi nisu bili u stanju da se brane. To je, u rezultatu, moglo da znači samo jedno: da se vlast u Srbiji čitavu godinu dana posle Miloševića valja ulicama i da bi stotinak opasnih tipova koji su se valjali drumom od Kule prema Beogradu mogli da je zgrabe, samo da su hteli. Ili smeli. Nije najvažnije da je priča o Beretkama počela davno u Miloševićevo vreme, kada se toliko zakomplikovala da bi bezmalo svaki građanin Srbije, kao u ponedeljak, pred njih rado izneo voće i sendviče, ali bi im malo koji dao ćerku za ženu; nije najvažnije ni to da je ta opasna priča nastavljena prošlog oktobra u Gepratovoj; da bi bila betonirana polovinom decembra, kada Đinđić u intervjuu za NIN kaže ovo: "...Prilično (sam) siguran da je većina njih (policajaca iz Miloševićevog doba, prim. aut.) na listi za Hag, tj. za neke od njih i znam, jer sam proveravao u međuvremenu. Međutim, sada je moj čvrst stav da bih se radije povukao u privatan život i ne bih se bavio politikom, nego što bih njih isporučio u Hag. To je moj, apsolutno, čvrst stav." Tako je srpski premijer, spremajući se da preuzme mandat, odgovorio na pitanje šta će se desiti ako Hag na listu potraživanja uvrsti njegove nove prijatelje iz policije. Naravno, bio je to betoniran dil između njega i Legije, koji je potom šteman bar nekoliko puta. Prvi put, u junu, kada je Legija smenjen sa mesta komandanta JSO i kada Đinđić, pod pritiskom javnosti, nije uspeo da ga odbrani. Drugi put, kada se, posle Legijinog odlaska, politički uvek dobro ušuškana JSO počela povlačiti po crnim hronikama. Treći put pakt je gricnut kada je Karla Del Ponte saopštila prošlog meseca da vodi istragu protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, dve preostale ikone JSO, i kada se svaki pripadnik Crvenih beretki, onako za sebe, upitao kako li će on proći kad tako povlače Jovicu i Frenkija. Pa još kada je iz Amerike javljeno da će Srbija dobiti pare pod uslovom da u roku od šest meseci izmiri sva haška potraživanja (za koja niko ne zna kolika su), Đinđić nije samo sebi na vrat natovario Crvene beretke, već i dobar deo policije (sve nezadovoljnije Mihajlovićem), dok poverenje u Vojsci nikada nije ni imao. Đinđićeve akcije u policiji, koju je, bar je izgledalo, čvrsto kontrolisao, tog trenutka drastično padaju, ne zato što ih je izdao (Reč? Reč!), ne zato što izbora nije ni imao, već prosto što njegova želja za kontrolom vlasti, u čemu, ruku na srce, za razliku od Koštunice, nije bežao ni od odgovornosti, prosto nije mogla da izdrži da zadovolji i Božu Đelića i radnike, i profitere i antiprofitere, i Del Ponteovu i Beretke, i Željka Mitrovića i Verana Matića. Beretke, naglo raznežene sudbinom braće Banović, koje su, ne znajući (čitaju li ti ljudi novine?), odvojili od njihove pijačne tezge u Obrenovcu i spakovali za Hag, preuzimaju Koštuničinu argumentaciju. Dakle, ne samo da nisu bili obavešteni nego tvrde da je za sve krivo odsustvo legalizma i odgovarajućeg zakona o Hagu. Oduševljenje u Koštuničinim redovima (Zoran Šami) nalaže da se sve to o legalizmu i haškom zakonu valja ponoviti, a da se ne kaže šta su to oni učinili za tu stvar. Umesto toga, mesecima su ponavljali kao pokvarene ploče da je država važnija od Haga a da nisu problematizovali da je prvo nemoguće bez drugog, dok Hag za državu baš boli uvo. Moglo im se: Đinđić se toliko uživeo u vlast da mu više nije ni bilo važno na kome je krivica ako stvari baš i ne idu kako valja. Ali, bez obzira na Koštuničino mrštenje pred Del Ponteovom, suštinska razlika između njega i Đinđića u pogledu zahteva stranaca sastoji se u tome što Đinđić radi i peva, a Koštunica radi i stenje. To što Koštunica u zadnje vreme samo stenje, znači da je poletni Đinđić preuzeo sav posao računajući da što mu se manje mešaju, manje će i da vide. To, opet, znači da Beretke neće u Koštunici pronaći svog novog zaštitnika i da ta stvar izgleda funkcionalno kao Uroš Nejaki na čelu Dušanovog carstva. Šta će se dakle dogoditi? Moguće je nekoliko raspleta. Đinđić, iako teško pritisnut Beretkama, ne zove Koštunicu da se javno izjasni jer bi mu se još moglo dogoditi da ovaj pristane i, zajedno sa Pavkovićem, ugasi vatru pokazujući Đinđiću tragičnu razliku između onoga koliko je zinuo i onoga koliko može da proguta. Druga varijanta bila bi da sam Đinđić, u strahu od Koštunice i Pavkovića, koji je uvek tu negde, napravi neki dil i obnovi svoja obećanja Crvenim beretkama, ali tada bi cela stvar mogla da se svede na zaključak da je državni udar napravljen, ali nikoga nema da to i kaže. Cela stvar bi postala vidljiva kad bi Đinđić javio u Hag i Vašington da se ceo aranžman obustavlja, a da će im se on javiti kad reši probleme iznutra, dakle za nekoliko godina. Treća varijanta bila bi klasičan vojni udar, posle koga bi Vlada Srbije imala jedno šest ministarstava policije i jedno za podelu tačkica građanima. Naravno, Đinđić može i da zauzme oštar kurs, da Beretkama podeli otkaze, proglasi ih nelegalno naoružanim građanima, i, s obzirom na preokret njegovih akcija u policiji, sebi stavi šerifsku značku, Čedu Jovanovića i Gorana Vesića proglasi zamenicima i puca kroz prozor Vlade Srbije na bandite. Jedina smislena varijanta, osim hitnih izbora koji bi to podrazumevali, jeste podela odgovornosti u Srbiji, koja, začudo, u ovom trenutku ne odgovara ni Đinđiću ni Koštunici. Prvi ne želi da podeli vlast, drugi ne želi da podeli odgovornost, pun poverenja da će Đinđić, pre nego padne, uraditi sve one stvari koje on oseća kao gutanje dlake natašte. Sve dok se u Srbiji ne bude znalo ko čime vlada i šta je čija odgovornost, uvek će nešto zaludnika - od beznadežno polugladnih radnika preko haških kandidata i ražalovanih heroja do Slobodana Vuksanovića - hodati od jednog do drugog, čvrsto uvereni da je bolje kod onoga kod koga u tom trenutku nisu. Za razliku od njih, sa Crvenim beretkama problem je samo jedan: ono gvožđe koje nose sa sobom i navika da tu stvar, kad misle da treba, upotrebe. Dakle, ovo više nije zabavno. Hameri i umetnici Četvrtak, 8. novembar: - Na pijaci u Obrenovcu, oko 8 sati ujutru, pripadnici JSO u civilu uhapsili državljane BiH Predraga i Nenada Banovića, osumnjičene od Haškog tribunala za zločine u logoru Keraterm kod Prijedora. Petak, 9. novembar: - Rano ujutro nekoliko pripadnika JSO napušta stražarska mesta u Užičkoj 12, gde živi načelnik RDB Goran Petrović, i na portirnici Instituta za bezbednost na Banjici. - Kasno po podne desetak članova JSO sa dva transportera blokiraju put između mesta Kula i lokacije Štolc, gde se nalaze centralna baza i kamp za obuku JSO. - Ministar policije Dušan Mihajlović, nakon prve vesti o vanrednim okolnostima u Kuli, daje telefonsku izjavu: "Pripadnici policije treba da se drže dalje od politike". - Oko 7 časova u kampu Štolc počinje konferencija za štampu pobunjenih pripadnika JSO. Oficir ove grupe koji nosi identifikacionu traku na uniformi sa natpisom "M. Batić" podelio je okupljenim novinarima saopštenje grupe u kome stoji: "Tražimo obustavu hapšenja svih lica sa haških poternica do donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom i smenu ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića". - U prvim javnim reakcijama na događaje u Štolcu, načelnik RDB Goran Petrović "odbijanje poslušnosti JSO" ocenjuje kao "emotivan i, u izvesnoj meri, politički čin". Subota 10. novembar: - Na ulasku u Štolc i dalje stoje dva oklopna vozila i nekoliko maskiranih pripadnika JSO. Mihajlović: "Svojom akcijom navodni major Batić je diskreditovao sebe kao oficira i člana Državne bezbednosti". - Ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batić: "Hapšenje Banovića i njihovo izručenje Hagu autonomna je odluka MUP u kojoj Ministarstvo pravde nije učestvovalo, niti je bilo obavešteno". - U 14 časova petnaestak transportnih vozila "hamer", koja su zaštitni znak formacije, i nekoliko desetina naoružanih Crvenih beretki blokira autoput Beograd-Subotica kod skretanja za Kulu. Blokada traje jedan sat. Jedan od članova JSO kaže: "Ovo je odgovor na ponašanje ministra Mihajlovića". - Goran Petrović kao lidere pobune označava komandanta JSO Dušana Maričića i Vladimira Potića, koji je zbog lažne identifikacione trake prozvan "major Batić". Iznosi podatke o primanjima Maričića (40.000 dinara), dok Potića otkriva kao "bivšeg starijeg vodnika VJ" koji je 1998. godine prešao iz VJ u JSO. Uz još trojicu članova JSO koji su u tu jedinicu došli iz VJ označava ih kao "organizatore mini pobune". - U toku noći, oko 22 sata, počelo je razmeštanje dela pripadnika JSO helikopterima iz njihove najveće baze u Lipovici kraj Beograda, ka Kuli. Nedelja, 11. novembar: - Premijer Srbije Zoran Đinđić vraća se u zemlju nakon šestodnevne posete SAD. Na konferenciji za štampu na aerodromu Beograd o protestu JSO kaže sledeće: "Postoji drugi način da se nezadovoljstvo izrazi pre izlaska na ulice". "Ako nisu zadovoljni politikom koju vlada vodi, neka daju otkaz i izaberu neki drugi posao", rekao je. - Predsednici opština Kula, Srbobran i Vrbas organizuju konferenciju za štampu na kojoj se nije pojavio niko iz SO Kula. "Zgranuti smo postupkom JSO", kažu predsednici opština Srbobran i Vrbas. - Funkcioner Demokratske stranke Goran Vesić optužuje Vojislava Koštunicu da je "najodgovorniji za neusvajanje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom". - Uveče Vlada Srbije nalaže MUP-u da preuzme sve mere u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima. - Kasno uveče Đinđić odlazi u Štolc na pregovore sa JSO. U bazu ulazi sam i ostaje tri sata. Ponedeljak, 12. novembar: - Oko šest časova 18 vozila "hamer" i oko 180 pripadnika JSO blokira dve saobraćajne trake autoputa kod Centra "Sava". Blokada je tako postavljena da saobraćaj može da se odvija ali otežano. Manje grupe građana prilaze Crvenim beretkama koji stoje postrojeni na bankinama, bez maski, i nude ih sokovima i cigaretama. - Oko 15 časova pojavljuju se pripadnici tzv. "nezavisnog sindikata MUP", kao i članovi Udruženja otetih i kidnapovanih sa Kosova, koji su dva dana pre toga takođe blokirali saobraćaj u Beogradu pred sedištem MUP. Ubrzo toga jedan od ljudi JSO kaže da oni "ne žele da se bilo ko meša u njihov protest", skupljaju se oko vozila, ukrcavaju u njih i odlaze u koloni trakom ka Novom Sadu. - Nekadašnji komandant JSO Srbije Milorad Luković Legija podržao je protest te jedinice, ali je odbacio svoju umešanost u protest. "Više nisam u Državnoj bezbednosti, već sam sada umetnička duša", rekao je Legija. http://blic.gates96.com/ NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
