Srbija me potrosila preko noci! Ja sam mrtav covek od onog casa kad su mi otkrili identitet
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/dominik.html D. Milinkovic Foto: Boris Subasic I posle visednevnih dogovora o susretu, Jugoslav Petrušic Dominik, akter afere Pauk, do poslednjeg trenutka odlaze da konacno preciziramo mesto sastanka. Na razgovor dolazi sa pola sata zakašnjenja. Na sebi ima pancir. U rukama gomilu dokumentacije "o svom slucaju". Hoda pogureno i gleda pravo u oci. U DB su mi rekli da moj dosije ne postoji Kada sam trazio da vidim svoj dosije u DB Srbije, rekli su mi da on ne postoji. Moram da verujem zvanicnim organima ove drzave. - A znam da su me mnogi spijunirali! Cak su i neki moji kucni prijatelji radili za nase sluzbe. - Sva dokumenta do kojih sam dosao u svom obavestajnom radu, a kazu da ih niko nije toliko prikupio za poslednjih 50 godina, na sigurnim su mestima. Ako mi se nesto desi... Prve reci su mu: - Poslednjih meseci sam verovatno najpraceniji covek u zemljama po kojima se krece. Traze me mnoge zemlje, teroristicke organizacije, ljudi iz ove drzave... Verovatno sam jedan od najtrazenijih ljudi za likvidaciju. Oni prate svaki moj korak... "Oni" - ne sumnja covek koji je 367 dana proveo u samici pod optuzbom da je spremao atentat na Slobodana Milosevica - i u trenutku dok pricamo, znaju gde je. O razlozima zbog kojih je, posle skoro godinu i po dana, resio da progovori o aferi Pauk, svom obavestajnom radu, spijunazi, trgovini oruzjem, Petrusic kaze: - Dosao sam, pre svega, da razjasnim stvari sa mojim starim poznanikom, generalom Jovanom Cekovicem, direktorom Savezne direkcije za promet robe sa specijalnom namenom (SDPR). Moje ime pomenuo je u kontekstu "raznoraznih mafija koje su dolazile u SDPR i pokusavale da trguju oruzjem". Znam da je on covek u godinama i da ga pamcenje, mozda, vise ne sluzi dobro, pa ne moze da se seti svojih poslovnih partnera i poteza. Podseticu ga, samo, da je sa svim onim sto sam ja radio u vezi sa trgovinom jugoslovenskim naoruzanjem bio licno upoznat. Pretpostavljam, samim tim, i ova drzava... Ko je Jugoslav Petrusic Dominik Dominik je rodjen 1962. godine u Medvedji kod Leskovca. Zavrsio je vojnu akademiju i govori nekoliko jezika. Vise puta se zenio, a ima jedno dete. Od njegovih biografskih podataka jos su poznate cinjenice da se profesionalno bavio boksom i da je 1985. sportsku karijeru nastavio u Francuskoj. Nema nijedan dan radnog staza. Novac je, kaze, zaradjivao raznim poslovima, uglavnom obezbedjujuci visoke evropske politicare i aristokratiju. Cuvao je, izmedju ostalih, i Miterana, ali i princezu od Katara. Dobro barata oruzjem, narocito eksplozivom. U Jugoslaviji mu zive roditelji i braca. Jugoslav Petrusic je covek sa vise identiteta, dva drzavljanstva (francusko i jugoslovensko) i cetiri pasosa (Francuske, SRJ, Belgije, Zaira). Petrusic je i covek koji se borio na ratistima u Bosni, na Kosovu, u Zairu, Alziru... Pri tome, okarakterisan je kao surovi likvidator, placenik, kriminalac, francuski spijun i srpski izdajnik. Kaze, sam je izdan za jedan dan! Ovo je njegova prica. Do kraja mogu da je razumeju, kaze, samo ljudi koji su radili s njim. O aferi Pauk - Svestan sam da su ljudi kao ja potrosna roba. Medjutim, ova drzava me je potrosila preko noci. Iskoristila je veliki adut, ali je lose odigrala. Kada su me uhapsili, bolje da su me ubili. Pitao sam jednog cuvara u zatvoru zasto me ne ubiju. Rekao mi je: Pa ti si vec mrtav covek! I zaista, to sam postao onog trenutka kada su mi otkrili identitet... - Covek koji me je uhapsio nije primenjivao silu. Pokucao je na vrata hotela Turist u Beogradu i mirno usao. U suprotnom, sigurno bih pruzio otpor, a tako i bio ubijen (kod sebe sam, inace, imao dva pistolja, koja sam uredno dobio od nadleznih organa u Jugoslaviji). Mozda bi bilo bolje da se to i dogodilo. - Iskoriscen sam samo u marketinske svrhe jedne politike. Sve su zakuvali Amerikanci, koji su, preko Rusa, nasima proturali price da hocu da ubijem Slobodana Milosevica. Trebalo je Milosevica i njegovu suprugu psihicki destabilizovati, a posebno Miru Markovic ubediti da neko hoce da joj ubije muza, i tako ograniciti njihovo kretanje. Nasi, ne videvsi o cemu se radi, jedva su docekali priliku da se operu od mnogih stvari koje su se desavale u Bosni i na Kosovu. A ja sam bio u kontaktu sa mnogim ljudima iz Srebrenice, sa Kosova. Tacnije, bio sam idealan krivac, odnosno idealna kombinacija koja ce napraviti paniku u svim redovima. Preko Cekovica i SDPR prodao sam Zaircima oruzja za 32 miliona dolara General Jovan Cekovic, direktor SDPR, i ja znamo se dugo. Prvi put smo se sreli 1994. godine na Surcinu u prisustvu Zorana Mangotica, sefa DB za beogradski aerodrom. Drugi put smo se sreli kada sam ugovorio sastanak zvanicnika SDPR i VJ sa francuskom firmom Tompson. Tada je od Francuza kupljena roba u vrednosti od 220.000 maraka. Znaci, Savezna direkcija za promet naoruzanja je i te kako komunicirala sa mnom. Kontakti su se nastavili i 1996. godine, kada smo radili na nekoliko ugovora koji su bili od vitalnog interesa za odbranu Jugoslavije. Pregovarali smo i o kupovini sistema za prisluskivanje satelitskih komunikacija. Da smo ih tada nabavili, lakse bismo izasli na kraj sa teroristima koji su se u to vreme nalazili na teritoriji Jugoslavije... - kaze Petrusic. - Nijedan posao nije radjen bez znanja SDPR. General Cekovic kaze da su u njegovu firmu dolazile razne mafije. On bi trebalo da zna da, po nasem zakonu, ukoliko je kontaktirao sa kriminalcima, to treba i da prijavi nadleznima. General Cekovic je i te kako bio upoznat sa aktivnostima Jugoslava Petrusica. Kako se to kaze u nasem poslu, cesto se interesovao za moje zdravlje! - Uostalom, preko SDPR smo i izvezli Zairu 430 tona jugoslovenskog naoruzanja, koje je, po Dejtonskom sporazumu, trebalo da bude unisteno. Posao je bio vredan 32 miliona dolara. Sa time su bile upoznate zvanicne institucije, a roba je isporucena u osam aviona. Na pregovore sa Zaircima nisam isao sam, vec sa delegacijom Vojske Jugoslavije. - Sve poslove koje sam radio sa oruzjem, nisam radio bez znanja zvanicnika. I ni u jedan posao nisam se ugradio! - tvrdi Petrusic. - Zoran Mangotic, sef DB na aerodromu Surcin, koji je za najmanju sitnicu tasterisao Miri Markovic, bio je jedan od ljudi koji je naredio moje hapsenje. I tako pokrenuo citavu aferu Pauk. Jedan privatni beogradski detektiv bio im je glavni obavestajac. Uloga Gorana Matica u aferi mogla bi se uporediti sa situacijom u kojoj neko daje zilet detetu u ruke: nije ni bio svestan u sta se upleo, iskoriscen je samo kao frontmen. Ljudi koji su uhapseni sa mnom - Milorad Pelemis, Slobodan Orasanin, Branko Vlacko i Rade Petrovic - stvarno nisu imali sta da traze u ovoj aferi. Nikada nisam bio clan grupe Pauk, koja je, uostalom, i rasformirana, 1996. godine. Tek posle toga ja sam upoznao Pelemisa, a zajedno smo bili u Zairu... - Optuzen sam za izdaju, spijunazu i podstrekivanje na ubistvo. Na kraju sam osudjen zato sto sam, navodno, nasilno pribavio materijalnu korist u iznosu od 2.000 maraka. A u tom trenutku sam na racunima imao 780.000 dolara! Od Amerikanaca sam ukrao planove za bombardovanje SRJ - Optuzili su me da sam spijunirao Jugoslaviju za interese Francuske. A ja sam skoro godinu dana bio na vezi sa nasim covekom iz Pariza, koji je zvacno bio sluzbenik naseg Ministarstva inostranih poslova. Njemu sam, i to gotovo godinu dana pre bombardovanja (tacnije, 10. aprila 1998), dostavio planove o napadu NATO, koje sam ukrao od Amerikanaca. Kako sam bio u kontaktu sa nasim ljudima (KOS, MUP i RDB), upozorio sam ih, takodje, da ce Hasim Taci biti postavljen na celo Albanaca na Kosovu. Cak sam nasim sluzbama dostavio i vreme pocetka napada - 25. mart 1999. godine, izmedju dva i tri ujutro. I pogresio sam, za nekoliko sati... - Kada je pocelo bombardovanje, usao sam u Albaniju, otisao kod Agima Cekua i obisao nekoliko kampova terorista, a u nasu zemlju doneo mnogo dragocenih informacija. Do hapsenja, bio sam na Kosovu i nase redovno obavestavao o ciljevima i vremenu kada ce biti gadjani. Dao sam, mislim, veliki doprinos da se sazna na koji ce nacin NATO funkcionisati. A 12. aprila 1999. godine ljudima u kontraobastajnoj sluzbi u Pristini rekao sam da ce rat biti zavrsen 13. juna! Kusturica hoce da snimi film o Petrusicu Vreme u zatvoru Petrusic je uglavnom provodio citajuci ili u meditaciji. Za godinu dana samice, procitao je oko 130 knjiga. Za sebe kaze da ima zanimljiv zivot, jer je "covek koji je mnogo znao i mnogo zna". Cak se i Emir Kusturica interesovao za Petrusica, jer hoce da snimi film o njegovom zivotu. Nisam poznavao Radeta Markovica Nije tacno da sam bio veoma blizak sa Radetom Markovicem, bivsim nacelnikom RDB Srbije. Jos manje je tacno da mi je bio sef. Nikada ga u zivotu nisam sreo. Nas dvojica smo samo nesrecnici jednog vremena. Amerikanci ce kad-tad pokusati da me se rese! Najbezbednije se osecam u Jugoslaviji i Francuskoj. I po Evropi se, manje-vise, krecem bez problema, ali znam da ce kad-tad Amerikanci pokusati da me se rese. - Problem je sto nasi nisu verovali u te informacije. U prvom kontaktu sa DB, jos 1993. godine, napisano je da ja nisam covek koga treba uzimati ozbiljno. Ljudi koji su sa mnom bili u kontaktu kazu da je to bilo - nezvanicno. Ako se nadjete sa covekom mojih mogucnosti, da li to moze da bude "nezvanicno"? To se, sigurno, nije dogadjalo bez znanja sefova nasih obavestajnih sluzbi. - Pre Rambujea, nasi su imali sve podatke vezane za buduce dogadjaje na Kosovu. Cak, kako ce ta pokrajina biti podeljena, koje teritorije ce dobiti Srbi... O tome sam im prosledio cak 55 izvestaja. - Zasto, onda, citava stvar nije sprecena u Rambujeu? Mislim da su ljudi iz vrha drzave sve to neozbiljno shvatili. Pred pocetak pregovora u Rambujeu, Milan Milutinovic i Nikola Sainovic vecerali su u hotelu u kome je odsela nasa delegacija. Bio im je ugovoren sastanak sa ruskim ambasadorom u Parizu i jos dve osobe ciji identitet ne bih otkrivao. U situaciji kada se radilo o sudbini Jugoslavije, Milutinovic i Sainovic su ostavili ruskog ambasadora da ceka pola sata, dok oni ne dovrse dezert. Da ne potezemo to zasto su u Rambuje poveli i supruge... Tek toliko da vidite koliko je sve to njima bilo nebitno! - A sve moje informacije bile su skoro 100 odsto tacne. Ako bi se dogodilo da se pokaze da neka od mojih informacija nije tacna, istog dana dolazio bih u Jugoslaviju i stavljao se na raspolaganje organima ove zemlje. A svojoj vezi iz Ministarstva inostranih poslova dostavio sam, cak, i informacije o padu rezima Slobodana Milosevica, precizirajuci kada ce se to dogoditi. Unosni poslovi: Avioni koje je SRJ prodala tadasnjoj zairskoj vladi Imam samo jednog sefa - Za koga radim? Postoji samo jedan covek na svetu koji ima kontrolu nad mojim radom. Nisam pripadnik francuske obavestajne sluzbe, ali nisam ni slobodan strelac. Znam kome polazem racune! - Sada zivim u predgradju Pariza, na selu, sa domacim zivotinjama. Vratio sam se opet starom poslu. Naravno, koliko je to moguce jednom tajnom agentu kome je otkriven identitet... Informacije koje je doturao Petrusic postoje u pismenoj formi Jugoslav Petrusic je kao dokaze za tvrdnje da je Jugoslaviji doturao znacajne obavestajne podatke citirao i nekoliko delova izjava svedoka koji su se pojavili na sudjenju grupi Pauk: "Podaci Jugoslava Petrusica o tome sta ce biti gadjano licno su dostavljani od kapetana S. pukovniku V. Z. i to na siptarskom jeziku. Nakon provera utvdjeno je gde ce se i sta gadjati od strane NATO. Kako sam cuo od kapetana S. sve informacije pokazale su se kao tacne. To mi je potvrdio i pukovnik Z. Da li te izvorne informacije na albanskom i prevod na srpski i dalje postoje - ne znam." Radnik SPIM u Parizu koji je bio na vezi sa Petrusicem kaze: "Uverio san se da su informacije koje mi je davao bile u potpunosti tacne. Te podatke odmah sam slao pretpostavljenima u Beograd. Na primer, 20. marta 1999. godine Jugoslav je rekao da ce NATO agresija poceti 25. marta 1999. godine izmedju dva i tri ujutro. Napad je poceo vece pre, oko 20 sati. Sve informacije koje sam od Petrusica dobijao postoje u pismenoj formi i dan-danas." - Zvanicne vlasti u Makedoniji zatrazile su moju pomoc. Ali, Amerikanci su odmah poceli da rovare - da budem sklonjen sa terena. Jugoslav Petrusic im je veliki problem koji ne znaju kako da rese. U nekoliko navrata pokusali su i da me vrbuju. U Bosni i u Zairu dva puta su mi donosili kofere sa milionskim sumama novca. Oba puta sam ih odbio. - Poslednjih meseci mnogi su poceli intenzivno da me prate zbog kontakta sa Pakistancima u Francuskoj. Pakistanci su trazili da im nabavim 15 motora za avione C-130 i 15.000 topovskih granata, obogacenih uranijumom (probijaju celik debljine 590 mm). Amerikanci, Englezi i Francuzi prate me dan i noc. Za petama mi je dnevno od sest do 15 osoba. Sve moje komunikacije se prisluskuju, na mom autu vise puta pokusana je sabotaza. Krenula je prica da su isti ljudi koji su bili sa mnom u Zairu i na Kosovu sada u Makedoniji. Sa grupom Milorada Pelemisa posle zatvora nisam u kontaktu... Nekoliko africkih zemalja takodje me je zvalo da obucavam njihove vojnike: Tanzanija, Gvineja, Cad, Kongo... - Nazalost, nase sluzbe i zvanicne institucije nikada se prema meni nisu odnosile kao prema gradjaninu SRJ. I nikada nisu bile spremne da iskoriste moje znanje i moje mogucnosti. Mozda zato sto se plase da poloze racune za moj rad. Ali, zato preko drugih struktura neprekidno komuniciraju sa mnom. Deo dokumentacije po kojoj Petrusic tvrdi da je izvozio oruzje u Zair uz znanje drzave: Spisak robe u osmoj turi isporuke (prvo), rezime M. Kalezica, zamenika direktora SDPR, o odradjenom delu ugovora (gore) Ubijao sam samo u borbi - Verovatno sam ubio mnogo ljudi. Ali, uvek i jedino, u borbenim dejstvima. Sve sto sam radio, radio sam po savesti, a uz znanje zvanicnih institucija. Bilo kom sudu na svetu polozicu racune. A sada je doslo vreme da se racuni poloze. Ako treba, i u Hagu! - Nasem sudu dobrovoljno sam se prijavio onog trenutka kada je alzirska ambasada u SRJ trazila da me ispitaju u vezi nekih stvari koje su se desavale u ovoj zemlji. - Nazivali su me placenikom. Da vidim ijednu instituciju, u bilo kojoj zemlji, koja me je platila! Naprotiv, mnogi su moji duznici za informacije koje sam im pruzio. Danas verujem u Boga - U Jugoslaviji je i dalje u toku proces, pred Vrhovnim sudom, koji treba da potvrdi odluku vezanu za aferu Pauk. Zbog nepravde koja mi je nanesena necu tuziti nikog. Ni drzavu, ni policiju, ni DB. Voleo bih da se sve to resi izmedju sluzbe i mene. - Nisam verovao u Boga. Zahvaljujuci casnim sestrama i mnogim osobama koje su me vratile crkvi, krsten sam prosle godine, posle izlaska iz zatvora, u manastiru Vavedenje. Shvatio sam da je svaki covek koji mi je ucinio zlo posle toga stradao ili je u zatvoru: Slobodan Milosevic, Rade Markovic, Milan Radonjic, sudija Pavle Vukasinovic... U spijunazi je samo 15 odsto istine Americke sluzbe se puno oslanjaju na tehniku, satelite, prisluskivanje, opservacije na zemlji, ali i na moc kupovanja ljudi. Jedan krug njihovih obavestajaca nije otkrio sve sto je radjeno sa Bin Ladenom, kada su ga podrzavali u borbi protiv Rusa, o saradnji sa teroristima iz Alzira, Saudijske Arabije, Ugande i sada Avganistana. Kada bi te ljude, koji su radili na takvim zadacima, valjano preispitali, mogli bi da dodju do zakljucka zasto se desilo to sto se desilo 11. septembra. - Bio sam u tim, spijunskim krugovima, a vi nemate pojma koliko se tamo laze! U tim sluzbama ima samo oko 15 odsto istine: sve ostalo se filuje da bi odgovaralo politicarima... - tvrdi Petrusic. Makar i u Hagu, voleo bih jos jednom da sretnem Milosevica Sa Slobodan Milosevicem sreo sam se samo jednom. Ni on ni ja vise ne postojimo! Zivi smo, ali kao da nismo! Zao mi je sto ovakvu sudbinu dozivljava covek koji je, iako je radio pogresno, to radio iz ubedjenja - za dobrobit svoje zemlje. Vreme i istorija pokazace da li je bio u pravu. Voleo bih da se sretnemo jos jednom. I da razgovaramo. Pa makar i u Hagu! Aleksandar Radovic nije francuski spijun Poznajem direktora Republicke uprave javnih prihoda Srbije Aleksandra Radovica. Znam da o njemu kruze price da je francuski spijun. To nije tacno. Ali je tacno da i dan-danas u jugoslovenskim obavestajnim sluzbama ima mnogo krtica, odnosno spijuna stranih drzava. - Danas verujem u Boga. Ima mnogo stvari zbog kojih se kajem i trazim oprost. Meni je najveca kazna sto moram da zivim na ovakav nacin. Mnogo ljudi u mojoj blizini je stradalo, mnogo stvari unisteno, mnogi su izgubili karijere, sve sto su imali onog momenta kada sam uhapsen. - Ali, kada bih mogao da pocnem ispocetka, moj put bi bio isti. Mnogi misle da treba da budem srecan sto sam na slobodi. Ja samo trazim da neko kaze da li je ovo sto je radjeno bilo dobro ili lose. Nista drugo. Nisam ni kriminalac ni ubica. Ako sam gresio neka mi sude! NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
