>From: "Marko Lopusina" <[EMAIL PROTECTED]>
>To: "Sonja Jekich" <[EMAIL PROTECTED]>
>Subject: Re: Pozdrav
>Date: Wed, 9 Jan 2002 07:01:23 +0100
>
>Dragi prijatelju,
>u dijaspori imamo 2,5 miliona Srba, a desilo se da u tri drzave sveta,
sa milion nasih ljudi - SAD, Australija i Svedska jos nemam svoje diplomatske
ambasadore. O tome cu da pisem u Nedeljnom telegrafu.
>Molim te da mi odgovoris na pitanja
>1. Da li znas zasto ne dolazi nas ambasador u SAD ?
>2. Kakve su stete po nasu diplomatiju, medjunarodni status i samu
dijasporu sto u SAD nema naseg ambasador?
>3. Ko obavlja i kako bez ambasadora nase diplomatske aktivnosti?
>4. Kakve su generalne primedbe nasih iseljenika na rad ambasade i
konzulata u SAD?
>
>Posalji mi to do petka da bih stigao da obradim odgovore,
>hvala, srecno
>
>Marko Lopusina,
>novinar
>
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =
= = = =
Dragi G-din Marko Lopusina:
Evo odgovora na vasa pitanja (dole) povodom enigme nedostatka
Yugoslovenskog Ambasadora u SAD. Imate ovde 7 usko-povezanih ideja i
argumenata:
Prvo: Mi smo se bunili sto je predlozen za
Ambasadora covek koji se preziva Cerovic, za koga nekolicina dobro
upucenih Srba ovde tvrdi da je on Srbomrzac, a takodje tvrde da je taj isti
covek saradjivao sa Americkom anti-Srpskom javnoscu za vreme svog boravka u
SAD. Kao sto znate, anti-Srpska propaganda je bila izricito grozna u
toku cele decenije 1990-2000. Koliko je on (Cerovic) dugo bio ovde ja
istinski neznam. Nikada (do skoro) za njega nisam cula, ali znam
da su osobe koje su se suprostavile njegovoj kandidaturi odani i aktivni Srbi
ovde. Neki kazu da je (Cerovic) bio godinu dana i vise u SAD. Neznam.
-- Posto nisam bila upucena u njegovo ponasanje ovde, moje
protivljenje nejgovoj kandidaturi se zasniva na tome (prvo) sto verujem tim
ljudima, (drugo) sto je on bio jedini "kandidat," i (trece) sto je novinar.
Smatram da je krajnje vreme da nasi ljudi sa diplomatskim treningom (skolom),
ako ne i iskustvom, treba vec da pocnu da dobijaju te diplomatske
pozicije.
Drugo: Meni je posebno smetalo sto
je on (Cerovic) bio jedini kandidat--a to vise nije "kandidatura" u nekom
demokratskom smislu reci, gde clanovi vlade imaju bar neku sansu da predloze
bilo koga--da izaberu jednog kandidata od 2-3--sto bi bilo logicno,
razume se, nego je poput komunistickog "biranja" --ustvari bez biranja,
samo jedan jedini "kandidat" predlozen kabinetu, sto znaci da je vec
prakticno bio izabran.
--Evo vam primera kako se na Zapadu, u SAD, bira ambasador:
Predsednik drzave predlozi 2-3 imena svome Kabinetu koji to onda
prodiskutuje/promudruje i sa njim (predsednikom) kolektivno odluce na
jednoga od tih nekoliko kandidata. Ime toga finaliste se
onda preda drzavnom Senatu da ga clanovi Senata zvanicno potvrde kao
ambasadora, s' tim sto ce negova (kandidatova) cela istorija da se
proispita ne samo radi proveravanja kvalifikacije nego i njegove odanosti
drzavi (to se ovde zove a complete background check)--sto ispituje
Federalni Biro za Istragu--FBI. A sto se tice samih (najcescih)
tipova/vrsta ambasadroskih kandidata, evo ko suoni najcesce:
--Uglavnom ovde obicno ima 3 vrste
izabranog osoblja za ambasadore:
1. Cesto se postavljaju za ambasadore
ljudi koji su blisko povezani sa administaracijom jednog predsednika--kao na
primer, licni prijatelji te i dugogodisnji politicki suporteri i donatori.
Ambasadorska stolica je nagrada za dugogodisnju politicku podrsku, vrlo
cesto.
2 Ili pak, biraju se osobe koje imaju vrlo
bliske veze sa tom stranom zemljom, zbog biznisa--poslovnih veza, studiranja
tamo u proslosti, ili sto su tamo ziveli, te poznaju ne samo jezik nego i
kulturu zemlje, drzavni uredjaj itd. To su uglavnom vrlo skolovane osobe,
ili sa velikim poslovnim iskustvom, a cesto i osbe cije je poreklo iz te
zemlje.
3. Bivsi Protivnici: Ponekad za
amabasadore budu izabrane takodje osobe koje su bile politicki protivnici a
koji su izgubili na izborima, te od kojih nova vlada hoce da se
otarasi na lep nacin i zadrzi ih u relativno dobrim odnosima, ali sto dalje,
Bogu-iza-ledja--jer ambasadori nemogu i nesmeju da kritikuju vladu koju sluze.
Nezaboravimo da je ambasadora izbrala vlada za tu poziciju--ne narod.
Tako da se kritika vlade smatra za veliki NO, NO, I NO u diplomatiji. To
samo najveci neotesani ljudi mogu da ucine. Zato
cesto pametniji protivnici i nepristaju na takve titularne ponude, jer znaju
da je to lep nacin da se uklone za duze vreme sa aktivnog politickog zivota, i
da ce nekoliko godina kasnije biti zaboravljeni--licnosti iz politicke
proslosti!
--Bila sam zaprepascena da je Milan Protic tako
otvoreno kritikovao Kostunicu prosloga leta, i to pred stranim novinarima--o
cemu imam clanak sa njegovom slikom i citatima, u Los Angeles Times-u, gde je
citiran, crno-na-belo. Bila sam sokirana! Jednostavno nije trebao
da se prihvati te pozicije!
Trece: Ambasada (svaka) moze da radi sasvim uspesno
bez zvanicnog Ambasadora za duze vreme jer i vece i nize ambasadino/konzularno
osoblje i tako i tako obavlja sve te administrativne poslove. U tome
Yugoslavija nije neobicna jer se to cesto dogadja i drugim zemljama kada je u
pitanju duza promena ambasadora.
Cetvrto: Sto se tice same funkcije
Yugoslovenskog ambasadora i saradnje sa Americkom vladom--pa toga uopste tako
dugo nije bilo ovde u Americi, zbog ukinutih diplomatskih odnosa, koji su se
tek prosle godine uzpostavili, meni se bar cini da niko i neprimecuje za
sada da nema u nasoj Ambasadi zvanicnog ambasadora--bar niko od stranaca.
Peto:
Osim toga, bilo koji Yugoslovenski ambasador
da dodje u SAD, ako nije spreman/spremna da bude vrlo uporan/uporna i da
ima vrlo debelu kozu, neci ni uspeti da obnovi ponovne veze sa Americkom
vladom--bar ne na nekom dubljem nivou. Dr. Milan Protic je bio ovde
isuvise malo vremena--nekoliko meseci--da bi se osetila promena ili nedostatak
ambasadora.
Sesto: Dijaspora ima vrlo slabe veze sa
Yugoslovenskom Ambasadom jer Yugoslovenska Ambasada do sada nista nije cinila
da uspostavi blize veze sa dijasporam--kako bi, eventualno, ta ista Ambasada
imala zvanicnu podrsku pred Americkom vladom i javnoscu od nas, kad
zatreba. Ambasadorsko osoblje je do sada bilo i ostalo prakticno svima
nama terra-incognita--nepoznata teritorija.
Sedmo: Ja sam
ubedjena da je ta izolacija uostalom odlika svih nasih ljudi na bilo kojoj
zvanicnoj funkciji. Takodje, ja licno jos nikada nisam srela ni jednog
Srbina u celom mom zivotu za koga bi mogla iskreno da kazem da je zbilja
upucen i da shvata neophodnu potrebu za public relations i propaganda lobby
posao. Pod
hitno (post haste) treba poslati sto veci broj nasih mladih na diplomatska
skolovanja--poslove koje su do prosle decenije samo Hrvati dobijali i
obavljali, na nasu veliku nesrecu.
Kao malo dete cula sam ovaj vic. Vic je o
tome kako se prebrojavaju u Yugosloveskoj vojsci Yugoslovenski vojnici, te,
umesto da kazu "prvi-drugi":
Srbi: kradem, nekradem; Hrvati: diplomata, konzul; Crnogorci: radim, neradim; Bosanci: pismen, nepismen, Makedonci: kikiriki, slano seme. Slovenici (zao mi je, nesecam se).
Ali sam ovo godinama pamtila zbog Hravta jer se bas tako i
ispostavilo--bilo gde da sam putovala po svetu--uvek su oni (Hrvati) bili
Yugoslovenski ambasadori i konzuli.
Mile Nikolich mi je poslao vase pismo sa pitanjima po ovoj temi, a poslali
ste mi ga i vi. Zato cu poslati i Nikolicu i drugim nasim Srbima ovo
kako bi i oni dopunili ove informacije, ako zele, jer ovde nema tajni. Nadam
se da ce svi koji budu zeleli da vam dodele informacije uzeti u obzir
cinjenicu da vam te informacije trebaju do petka. Sve najbolje u Novoj
2002 godini--i posaljite nam kopiju vaseg clanka, OK?!
Ako vam budu potrebni jos neki podatci, izvolte recite nam.
Sonja Jekich, [EMAIL PROTECTED]
