=======================
R A D I O M I L E V A
Broj 362 - godina IX - vek II
Beograd, . januar 26. 2001.
=========================
[EMAIL PROTECTED]
http://www.yurope.com/news/mileva/
(1993 -1999. godina)
===========================
Imao sam zarku zelju da na izmaku 2001. godine sumiram sta mi
se (sta se nama) izdesavalo te godine, pa ispade da su mi druge
neodlozne, dramaticne po mene, aktivnosti pojele to vreme. Red je,
zaista, na kraju svake godine da se stvari sumiraju, da se nesto kaze o
godini koja je pri kraju. Politicari, ekonomisti, statisticari... imaju
svoju, nama, prihvatljivu ili neprihvatljivu pricu o tome kako smo se
proveli u datoj godini. Pa, ajde da ja pokusam da sada, krajem janura,
godine u koju smo vec zagazili, nabacam neke svoje utiske o protekloj
godini, nevezane ili vezane za uze, sire ili globalne dogadjaje, onako
nepovezano, kako ih se prisetim.
NASA ZELEZNICA
Nije isto putovati vozom od Beograda na Sever ili Jug.
Ka Jugu sam letos, pocetkom jula (odmora radi), s Ivanom
putovao u Podgoricu. Lepo sam na vreme kupio karte I klase za dnevni
voz. Nikada do sada nisam danju putovao prugom Beograd - Bar, pa sam se
zato i radovao da uzivam u prirodnim lepotama nasih krajeva. Vagon u
kome smo imali rezervisana sedista, spolja, nije bas delovao sjajno, al'
mislio sam, ajde da ne budemo bas sitnicari - ma nema veze sto ga nisu
oribali proteklih desetak godina, vazno je da je taj vagon upravo I
klase iznutra. Kojesta, kada smo krocili unutra bilo je jos strasnije.
Uzasan smrad, koji je podsecao kao da je upravo stotinu pijanaca izaslo
iz vagona, nije se dao izluftirati tokom celog putavanja. Ispobali smo
sve trikove tokom naseg putavanja - da zatvorimo vrata od kupea, a da
otvorimo prozor koji nesto nije bas funkcionisao. To nista nije vredelo
jer se tada sirio tezak vonj kupea koji, opet, nije bas nesto higijenski
odrzavan - po mojoj proceni - dvadesetak godina. Probali smo da sirom
otvorimo vrata od kupea i prozore u koridoru vagona, al' ni to nije bilo
od pomoci jer je iz WC-a pristizao jos neki znatno tezi smrad. Nismo
imali kud, pa smo se tokom desetocasovnog putavanja nekako prilagodili
tome sto ne mozemo da izbegnemo. Konacno, kada smo od Kolasina krenuli
da jurimo nizbrdo ka Podgorici, smrad zapaljenih kocnica na nasem vagonu
ipak je na neki nacin ublazio strahotu koje je nase culo mirisa
prezivelo. To sto su nam u kupeu I klase dva naslona za glavu bila
odvaljena, nakon svega, nismo ni pripisali nasoj zeleznici za neku manu.
Vazno je da stigosmo uopste u Podgoricu, i to na vreme jer je majstor
("Vozi
Misko") nagario masinu od Kolasina zesce. Cvili ceo voz, majke
pritiskaju decu u narucje, gore kocnice, al' "Misko" stize na vreme. Ma
nema sta, uprkos svemu, niko nam nista ne moze.
Kada se putuje na Sever, e pa tada je to nesto sasvim drugo.
Opet kupis kartu na istoj zeleznickoj stanici u Beogradu i... Tako smo
smo Vesa i ja odlucili da u Suboticu na Simpozijum "Hrana XXI veka"
idemo vozom. Dosli smo na stanicu obaska na vreme da nam voz ne pobegne.
U ovim krajevima mislim da je najstrasnije stvar kada ti voz pobegne jer
jednostavno ne mozes ni da sanjas ima li sanse da neki drugi voz koji
ide u tom pravcu uopste ikad vise naidje. Od banalnih stvari, kao sto je
nestanak struje, strajk zeleznicara, pa iznenadnih zemljotresa, lokalnih
ili globalnih ratova, bombardovanja grada i sire - svasta coveku tada
moze da padne na pamet u ovim prostorima. Elem, ispred naseg vagona
sacekao nas je "Domacin" istog, pogledao karte, pa pritiskom na zeleno
dugme, otvorio nam vrata vagona pri cemu se automatski lagano spustio i
nogostup radi lakseg ulaska. Mi onako po balkanski nagrnusmo da udjemo,
sve u strahu da nam voz ne krene bas tada, pa naidjosmo na staklenu
prepreku od vrata. Sta sad, al' utom se ta vrata sama otvorise.
Nema da ih cimas, da ih tuces nogom, da ih drmusas - jednostavno
pridjes, a ona se sama otvaraju. Ma sve kao u americkim
naucno-fantasticnim filmovima. Vagon, precist, ma skoro sterilan i sa
nama u celom vagonu jos samo desetak putnika. Naravno, tu nema sanse da
se pusi, a kam'li da neko izvadi peceno pile i da ga tu u slast savlada
pa da tada masne ruke obrise o sediste. To sigurno nikom ni na pamet da
padne, iako je neko mozda pile i imao u prtljagu. Ma jednostavno
ambijent se ne uklapa u pricu. Jednostavno nema razgacivanja. Uzgred,
onako "cool" popismo u vagon-restoranu preskupu, ali odlicno spremljenu
kafu. Voz bas nije isao (zbog delimicno lose pruge) nekom brzinom, al'
bez dizanja kose na glavi stize opet tacno u minut po redu voznje u
Suboticu.
SAMOPOSLUGA
Tamo davno sesdesetih godina potonjeg veka otvorila se prva
samoposluga u nasem gradu - na Cvetnom trgu - naravno prva na Balkanu.
Bila je elitna i odrzala je svoj ugled i do dan danas. Tada mi je jedna
komsinica ponosno
rekla: "Ja sam medju prvima pazarila u toj samoj-usluzi". I dan danas
kada me moji pitaju gde idem, ja im kazem da sam se uputio da pazarim u
"samoj-usluzi". Kasnije, otvorile su se i druge samoposluge u gradu, pa
tako i jedna pored hotela "Srbija". Tada je pisalo u novinama da je to
najveca samoposluga na Balkanu! Naravno, ako nije prva, tada je moralo
da bude nesto, ili najopremljenija, ili najmodernija, ili najveca -
naravno na Balkanu. U to vreme je bilo vazno da je naj-naj bar na
Balkanu.
Ovog leta kada sam se vratio s odmora zatekao sam svoju omiljenu
samposlugu na Vozdovcu u rekonstrukciji. Pricalo se da ce to da urade
jos pre par godina, pa izgleda, zbog prethodnih dogadjanja par godina
unazad, sa mogucom idejom - za dzaba smo krecili - to ostavise da obave
ovog leta. Dok je bila ona stara cesto sam opominjao sefa da vidjam bube
kako tumaraju okolo u potrazi za hranom. Sef mi je tada odgovarao: "Ma
nista ne vredi, tucemo ih hemijom, a i mehanicki mlatilicama, metlom,
cokulom... al' nema sanse".
Sutradan po otvaranju prisao sam samoposluzi i zavirio unutra.
Nisam mogao da da verujem da je to ona ista. Sve osvetljeno, puno sjaja
Odmah sam otisao kuci, istusirao se, oprao kosu, uredio bradu, namirisao
se, pa otisao da pazarim u novoj "samoj-usluzi". Sjajno, sve svetski
uradjeno. Cak i one devojke iz stare samoposluge jedva prepoznah jer su
promenile frizuru, boju kose i odecu. Eto, posle par meseci jos uvek ta
samoposluga deluje, i pored sitnih primedbi na azurno snabdevanje nekim
stvarcicama, sasvim uredno.
BEOGRAD ( pocetkom 2002. godine)
Moj grad jedino kada je vegetacija neobuzdana izgleda lepo, a to je
prolece, leto i deo jeseni. Kada dodje zima i stabla ogole tada se
pojave svi stidni detalji strahotno oronulih, nekada predivnih, fasada
beogradskih kuca.
Tada je bolje ne izlaziti iz kuce, a jos gore, nekog ko je prvi put u
Beogradu ubedjivati ga kako je tvoj rodni grad najlepsi na svetu. Ma
kol'ko god da ga volis, jednostavno, ne vredi.
Srecom, iako meteoroloska predvidjanja kazivahu da ce oko Nove
godine biti ruzno i toplo vreme, pade sneg i temperatura spade na
prosecnih -10 C (od cega smo se prethodnih zima bas onako odvikli), pa
tako ovaj nas grad odenu u svecano ruho.Tako, sada je divno i ledeno
vreme. Sneg je pokrio mnoge "tragove necovjestva", pa tako vetar od
juce nije uspeo da okiti drvece Beograda bacenim plasticnim kesama i
ostalim lakim djubristem nastalim od stoke od gradjana koja smatra da
jedino kuce u kojima zive valja da budu do perfekcije ciste i uredne.
Dobro, sada malo da smirim bes oko opisivanja opsteg djubrista u gradu i
da pohvalim, ne znam koga, verovatno gradsku vlast sto je u Kosutnjaku
kod Hajducke cesme pobila drvene stubove koji sprecavaju da se kolima
gaze travnjaci, pa iscrtala zute trake na tom kolskom putu, bezbednosti
radi. Eto, nesto se i lepo dogadja. Ajde da pozelim i da se nadam da ce
biti i vise od toga u ovoj 2002. godini.
Novu godinu docekali smo u kuci. I pored mog nerazumevanja - zasto
je obavezno imati celo prase u toj prilici radosno sam savladao - kod
legendarnog Mite ispecenog - odredjene komade istog. U opstoj zelji da
nam bude lepo za stolom TV te noci nismo bas nesto nii gledali. Pred
ponoc ukljusmo TV, pa kada su prosla cestitanja ugledasmo kratki prikaz
pod nazivom "Koraksijanci". Dakle, tesko je prepricati, ali samo da
kazem da je genijalni Corax sa drugim autorima sve svoje omiljene
likove iz sadasnje vlasti pretocio u jedan kratki animirani film.
Vristali smo od smeha. Potom smo imali priliku da vidimo i Indeksovo
radio pozoriste. Rec je o TV duelu u kome nastupaju Kostunica i
Djindjic. Legendarni Indeksovci tako su dobro "skinuli" obojicu
pomenutih, pa ako se video kaseta pojavi u gradu valjalo bi je imati u
svakoj kuci ovih dana.
NAUKA
Prvi put u istoriji nase nauke predlozeni projekti su otisli na
medjunarodnu recenziju. Rec je o prirodnim naukama, a nemam pojma kako
je sa onim drugim islo. Dakle, krajem juna prosle godine predali smo
Ministarstvu predloge projekata i cekali strpljivo da cujemo rezultat.
Ministarstvo za nauku i tehnologije objavilo je konacno pred kraj
prethodne godine da ce do 20. janura 2002. godine objaviti rezultate
konkursa. Danas je 26. januar a ni abera od Ministarstva. Na Web site-u
www.nauka.ac.yu i dalje curi tekst "konkursi u toku"! Da samo ne pricam
da agonija o konkursu prakticno traje od leta 1999. godine (nakon onog
strahotnog bobardovanja), pa onda sta se dalje izdesavalo u 2000.
godini, a progurasmo i celu 2001. godinu i nista.
Mile
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
"PIVNI STANDARD" 27. januar
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
1DM = 30.00 dinara
Alkohol:
--------
Pivo:
~ 16.00 dinara
Vinjak "Rubinov" 260 dinara
Vina (litarska pakovanja) cc 100 dinara
Bezalkoholna pica:
-----------------
Kisela voda (plasticno pakovanje od 1,5l) - cc 26 dinara
Sokovi cc 50-60 din
Pijaca:
-------
jaja 4-6 kom.
Sjenicki sir 200,00 kg
limun 55,00 kg
pomorandze 50,00 kg
mandarine 60
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
This email was sent to: archive@jab.org
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email to: [EMAIL PROTECTED]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
