|
Uoči predsedničkih izbora u Srbiji svi kandidati najavljuju
skromne kampanje
Labus krčmi narodne pare
"Imam informaciju da je u popisu trezora NBJ pronađen višak
od 12 miliona evra, koji se verovatno koristi za finansiranje Miroljuba
Labusa", kaže predsednički kandidat Nove Srbije Velja Ilić.
Lider
radikala gostuje na lokalnim televizijama, a od septembra kreće na gradske
trgove širom Srbije.
Vlada Srbije odlučila da iz budžeta izdvoji 325
miliona dinara za troškove predstojećih predsedničkih
izbora
piše: Nenad M. Stevanović
Vreme izdašnih zapadnih
donacija uoči izbora u Srbiji definitivno je prošlo. Nema više Slobodana
Miloševića, koji je godinama bio rak-rana izdašnoj američkoj
adminstraciji, pa se i srpski političari okupljeni oko DOS-a u novim
uslovima privikavaju na znatno manje predizborne budžete. Mnogi od njih su
se, međutim, lako snašli, vešto koristeći nove državne funkcije sa kojih
se lako i nekontrolisano mogu preusmeravati tokovi novca do partijskih
kasa. Svi učesnici predsedničkih izbora ipak najavljuju skromnu izbornu
kampanju. Mada su različite procene značaja predsedničke funkcije u
Srbiji, većina analitičara se slaže da će ona strana koja dobije podršku
građana, bez obzira na buduća ovlašćenja šefa republike, osvojiti ogromnu
psihološku prednost i da se zu tu prevlast neće štedeti novac.
Pretpostavka je da će kampanja Miroljuba Labusa biti najprofesionalnije
urađena, pa samim tim i najskuplja.
Nimalo neočekivano, lavinu optužbi
započeo je lider Nove Srbije Velimir-Velja Ilić. "Imam informaciju da je u
popisu trezora NBJ pronađen višak od 12 miliona evra, koji se verovatno
koristi za finansiranje Labusa", rekao je Ilić na jednoj od svojih
konferencija za štampu i zbog toga "zaradio" krivičnu prijavu za klevetu
Narodne banke.
Dajte pare
Ubrzo su na stranicama beogradske
štampe osvanuli oglasi sa žiro računom na koji građani i pravna lica mogu
da uplaćuju donacije za Miroljuba Labusa. Prema rečima Bojana Zečevića, do
sada je najveći dobrovoljni prilog koji je pojedinac uplatio na račun
Labusove kampanje bio oko 9.000, a najmanji 500 dinara. Zečević kaže da se
donacija pravnih lica ograničava na iznos do 50 prosečnih neto zarada u
mesecu koji je prethodio donošenju republičkog budžeta.
Ovaj potez
dočekao je "na zub" Srpski pokret obnove optužujući da će se na taj način
"oprati nekoliko miliona evra". SPO tvrdi da će u izbornom štabu Miroljuba
Labusa biti više od 80 skupo plaćenih osoba, u pres-službi 15, a u
obezbeđenju 14 osoba.
Labuosov portparol Bojan Zečević, međutim,
objašnjava da će nakon završetka izbora javnosti biti predočen iznos i
stavke na koje je izborni štab potrošio novac. "Biće angažovano oko
stotinak ljudi i svi će raditi volonterski, a sva sredstva, počev od
računara i voznog parka, biće pozajmljena od prijatelja ili rentirana.
Samo mali deo toga biće kupljen od donacija", izričit je Zečević. On
demantuje da će pojedinac rukovoditi izbornim štabom, već da stvari
koordiniše jedan kreativan tim. Labusov portparol negira i da će neka
marketinška agencija biti angažovana da odradi ceo posao, već će to, opet,
uraditi ljudi unutar štaba koji imaju radno iskustvo u sličnim agencijama.
Bez obzira na to koliko se mladi ljudi oko Labusa trudili da razjasne sve
nedoumice, teško je objasniti koji to građani u siromašnoj Srbiji mogu
priložiti svoje novčanike za predsedničke ambicije spoljnog konsultanta
Svetske banke, što je Labus bio u dva navrata.
Đinđić odrađuje
Da stvari budu teže, doprineo je i
predsednik DS-a i prvi čovek Srpske vlade Zoran Đinđić, koji je u
poslednjem intervjuu za nedeljnik Vreme izjavio da će njegova stranka
"odraditi" Labusovu kampanju. U izbornom štabu insistiraju na vanstrančkom
statusu, dok Zečević odgovara da ne zna u kom smislu je premijer mislio da
će "odraditi" kampanju, osim, možda, savetodavno.
Ni oni kandidati koji
su svoju kandidaturu najavili ili već predali, kao lider radikala Vojislav
Šešelj i predsednik Stranke srpskog jedinstva Borisav Pelević, ne
razlikuju se mnogo u odgovoru na pitanje: "Otkud pare?". Strančka
članarina, donacije, sponzori, uobičajeni su odgovori na ovo neprijatno
pitanje.
Iskusni Šešelj, kojem je ovo treća predsednička trka,
najavljuje znato skromnije nastupe, bez bilborda i TV-spotova. Doduše,
pojavljivanje na državnoj televiziji je osujećeno i zbog starih
radikalskih dugovanja prema RTS-u, koje Šešelj inače negira. Svoje
televizijske nastupe lider radikala svešće pretežno na lokalne
televizijske kanale, a od septembra kreće na gradske trgove širom
Srbije.
Borisav Pelević, angažovao je funkcionera Stranke srpskog
jedinstva i vlasnika jagodinske televizije "Palma plus" Dragana Markovića
za šefa svoja dva izborna štaba. Oba će imati desetak ljudi: jedan će
"pokrivati" Beograd i Vojvodinu, a drugi ostatak Srbije.
Još jedan
stari učesnik u predsedničkim trkama - Vuk Drašković, formirao je izborni
štab, mada se njegova zvanična kandidatura očekuje naredne nedelje.
Nastojanje lidera SPO-a da ovoga puta zasedne u predsedničku fotelju,
pomoći će centralni izborni štab od 17 ljudi, koji će koordinisati rad
izbornih štabova u 146 opštinskih odbora ove stranke.
Demohrišćanska
stranka Srbije, koja je stala iza kandidature dr Nade Kostić, takođe se
žali na nedostatak para, zbog čega će potražiti pomoć sponzora. Nada
Kostić pomenula je i novac koji se očekuje iz budžeta, ali i zaključila da
je u pitanju iznos koji može da pokrije samo one najosnovnije
troškove.
Koliko će svaki predsednički kandidat dobiti od države,
međutim, još se precizno ne zna. Suma će biti poznata kada se zatvori
lista sa pretendentima, a sudeći po oklevanju Vojislava Koštunice, to može
da se oduži i do 15. septembra, kada je poslednji zakonski rok za prijave.
Očigledno na taj novac niko od ozbiljnijih takmaca ne računa. Poređena
radi, na prethodnim predsedničkim izborima 1997. godine svaki od kandidata
je od novca poreskih obveznika dobio po 100.000 dinara ili, pretvoreno u
aktuelnu evropsku valutu, nešto manje od 15.000 evra.
Da je brojka
minorna govore podaci stručnjaka za politički marketing, koji navode da
mesec dana agresivne medijske kampanje ne može da košta manje od pola
miliona evra. Dodajući troškove za plakate i druge propagandne materijale
i vozni park, koji predsedničkog kandidata sa svitom treba da provoza kroz
Srbiju, konačna cena osrednje kampanje ne može biti ispod milion evra.
Otkud pare
Novinarska nagađanja i razne
manipulacije o pitanjima otkud strankama pare i koliko koštaju izborne
kampanje, mogu se izbeći, za početak, zakonom koji bi regulisao ovu
oblast. Ali i pored dve godine postojanja demokratskih vlasti, zakon o
finansiranju političkih stranaka još nije donet.
Funkcioner Demokratske
alternative i narodni poslanik Nada Kolundžija kaže da se prvih meseci
vlast bavila urgentnim poslovima i prioritentnim zakonskim projektima, ali
da se period od dve godine nepostojanja zakonske regulative ne može
opravdati.
Nova vlast nije morala mnogo truda da ulaže u pisanju
propisa jer je Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) još 1999.
godine uradio model zakona o finansiranju političkih stranaka. "Udeo
sredstava iz privatnih izvora koji se utroši na izbornu kampanju ne sme da
pređe visinu od 100 odsto sredstava dobijenih iz javnih izvora", piše
Cesid u zakonu koji predviđa i mogućnost podizanja kredita kod banke u
visini istog ograničenja. Ako se uzme u obzir kolika je ta suma bila za
prethodne predsedničke izbore, teško da bi se dupliranom sumom zadovoljile
ambicije svih predsedničkih pretendenata u Srbiji.
U modelu zakona
Cesidovih stručnjaka limitira se i učešće fizičkog lica, koje ne sme da
pređe 0,5 odsto od ukupno dozvoljene sume iz privatnih izvora. Udeo koji
pojednačno pravno lice uloži u izbornu kampanju ne može, prema ovom
predlogu, da pređe dva odsto od zakonski maksimalno dozvoljenog iznosa. Ti
prilozi bi istovremeno bili osnov za umanjenje poreza na ukupne
prihode.
Vlada Srbije odlučila je na svojoj poslednjoj sednici da iz
budžeta izdvoji 325 miliona dinara za troškove predstojećih predsedničkih
izbora. To je gotovo deset puta veća suma nego što je predviđeno za rad
političkih stranaka u ovoj godini. Ministar finansija Božidar Đelić kaže
da će novac za predsedničke kandidate koji će izdvojiti državna kasa biti
neznatan, ali da su zakonom Vladi vezane ruke da bilo šta promeni. Prema
njegovim rečima, biće izdvojeno 1.000 prosečnih plata i ta suma deliće se
u jednakim iznosima na sve kandidate. |
