GLAS: YU 81 : SARD 79 -- BEOGRAD

[Miroslav Antic]

Title: Message

GLAS JAVNOSTI 6. septembar   Reporter "Glasa" na Trgu Republike u Beogradu, uz video - bim i pola grada dočekao pobedu plavih košarkaša Pad Amerike Jutro kad je Beograd bio srećan. Deremo Amere onako polako, dajući im na kašičicu nade toliko da ovaj poraz što duže gutaju Beograd, Trg Republike, peti na šesti septembar, sat posle ponoći. Kao na hodočašću, hiljade ljudi s nadom zastaju pred video - bimom, pogleda uprtih u tu metalnu svetinju čekajući čudo. Čudo nošeno verom da naši"anđeli" mogu dotući strašni "dream team", koji je već na kolenima. Sat drugi. Plato je već pretesan, svet, polusvet, svetina, sve na jednom mestu. Navijačke grupe, kao vojne jedinice na smotri. Sto obeležja, dvesta ideja, mnogo uzavrelih strasti, kuljaju emocije. Zastave svih znanih, a boga mi i neznanih, Jugoslavija u defileu. Lokal patriote se ubiše skandirajući Srbiji, obaveštavajući sve prisutne da je svaki od njih Radovan, mada bi se zakleo da je tu bio i Vožd, i Miloš, a bilo je i Milovana i Vladimira.... Vešti maloprivrednici prodavali su u ambalaži od litar i po, najbolje što su njihove kade mogle da ponude te večeri. Domaću iz Užica, vina orahovačkih vinograda (Kosovo je Srbija) i još mnogo čega što svakako nije sport. Istini za volju, Srbija ovog jutra, najmanje je razmišljala o sportu. Da su nam protivnici dužni, jesu. Konačno, dugo čekani, treći sat po ponoći. Magija počinje. Prvi minut i trojka veličanstvenog Peđe Stojakovića, euforija. Najjači smo, "ma mi njima sve po spisku i svih pedeset i nekoliko zvezdica na zastavi i sto F-117", zapenio bradonja kao iz akcionih filmova posleratne produkcije, skačući po nozi vašeg reportera. Drugi, treći minut deremo Amere devet, nula. Ljulja se drveće, podrhtava asfalt, trafike poskakuju, pada i poštansko sanduče, prva žrtva slavlja. Najedanput muk, pozdrav nadesno, "čirlidersice" u čednoj koloni po dve prilaze platou pod video - bimom. E, tu na tren zaboravismo zašto smo ono došli. Kao da su Amerikanci Koliko smo uspeli da vidimo na licu mesta, policije na trgu je bilo jedva nešto više od navijača američke reprezentacije. Navijača američke reprezentacije nismo uspeli nigde da vidimo. Poluvreme donosi zaslužen odmor za ORL-sistem. Sumiranje utisaka, pametovanje, pada i poneko muvanje. Čisto da u slučaju, ne daj Bože, poraza ne propadne veče skroz na skroz. Zdravo lik. Prenu nas iz razmišljanja momak povelike obrijane glave. "Ja sam Gane, skins po opredeljenju, bolid po rođenju, znaš, odrasto sam uz Institut u Vinči pa puko, j..." Drug Gane se nadalje svojski trudio da nas uputi u njegovo viđenje cele ove situacije. - Došao sam da gledam i uživam kako bela rasa tlači ove "čamce". Samo su, bre, stvoreni za lance, pamuk i bluz. Ako nas oni dobiju, ti ćeš da slikaš kako se skidam i kenjam ovde, na sred trga. Drama treće četvrtine i vođstvo američke reprezentacije nagnali su našeg sagovornika da ode po nove zalihe piva, a nas da se profesionalno stopimo sa masom. Poslednji minuti pomenute četvrtine doneli su selektoru Pešiću, što se navijača tiče, iznenadno uvećanje familije. Ovacije kao i tokom celog meča Vladi Divcu, a vrednim komunalcima punu dnevnicu, verovatno i stimulaciju, zbog tona srče i đubreta po kolovozu. Konačno rasplet, sredina poslednje četvrtine, Amerika u seriji, nade za naše sve manje. Veličanstveni plavi se bude, preokreću i, i, i Jugoslavija, Jugoslavija, velika pobeda, trg se prebacio na kolovoz, kolovoz u zaborav. Baklje, vatromet, poljupci, tri, pet, sedam, devetnaest..... samo da je neparno. Pala je Amerika! I ponovo Vlade, Vlade, Milane, Peđa. Kolone vozila kreću u patrolu gradom, a ceo grad na trgu. Autobusi GSP-a ko ukleti Holanđanin, avetno pusti čame u senci slavlja. Ispraća nas simpatična pesma o ukrasu na mišici heroja ove utakmice Milana Gurovića: - Čiča Dražo, moja tetovažo! Dobro jutro Beograde, ako je iko i spavao. U svakom slučaju zaista je dobro jutro svanulo nad našim gradom. Tekst i foto: M. Medenica