Predizborna trka se zahuktava, oseća se nervoza u
vazduhu, a naročito na TV ekranu. Više nije moguće govoriti o bilo čemu a da se
pri tom ne pominju uglavnom laži, provokacije i nebulozne optužbe na račun Vlade
Srbije. Već je izgovoreno beskrajno koječega neistinitog, te sve podseća na
neodgovorno blaćenje ljudi i podmetanja iz vremena ogromne političke prevare u
kojoj smo živeli čitavih dvanaest godina. Nije čudo da to rade pojedini
predsednički kandidati, ali kada to čine i oni koji su gosti televizijskih
emisija iz sasvim drugih razloga, onda je jasna sva malicioznost i zla volja, na
žalost i savetničkog tima predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice. Uostalom
predsednik Jugoslavije trenutno želi da bude predsednik Srbije. Jugoslavija mu
više nije važna. Zato se kandidovao. A nama je važna budućnost. Zato se brinemo.
Brinu nas i izjave izbornog štaba predsednika Jugoslavije, koji budnim okom
PRATI sve (ne)urađeno do sada. Vlada RADI.
Pitam se kako je moguće da i
pored potpuno različitog viđenja sveta i koncepta naše budućnosti, između te dve
suprotstavljene političke grupe ljudi postoji toliki animozitet, te se pojedinci
služe metodama diskvalifikacija prethodne, totalitarne vlasti.
Na televiziji
Novi Sad gosti su bili guvener Dinkić i jedan od savetnika predsednika
Koštunice, ekonomista Cvjetičanin. Ne mogu da ne pomenem ovu predstavu praznih
optužbi i neargumentovanih primedbi savetnika Cvjetičanina. Tolika prepotencija
i nadutost bez mere i pokrića davno nije viđena na TV ekranu, još od vremena
satrapa. Pozvani u studio televizije da objasne gledaocima neke problematične i
nejasne stvari u ekonomiji i bankarskom sistemu, priča se pretvorila u prazne i
neargumentovane optužbe savetnika. O pokušajima diskvalifikacije guvernera na
mizeran i dobro poznat način, ne mogu da pišem. Bilo je mučno i bedno. Kada neko
ko je promenio bar dve partije u životu može da optužuje nekoga ko nikada nije
bio član ni jedne, reč je o vrhunskoj drskosti čoveka koji nema odgovornost
izgovorene reči. Ne može se ostaviti bar pristojan utisak “savetodavnim”
prekidanjima sagovornika u stilu “mladi kolega”, kad god Dinkić pomene kakav
argument ili podatak. Već nam je svima dosta pljuvanja po bilo čijem radu i
rezultatima rada. Kada smo već kod rezultata, svi znamo ko radi, a ko priču
gradi.
“Znam, ali neću da kažem” reče u jednom trenutku
savetnik Cvjetičanin. Znamo i mi, nismo toliko glupi, poznate su nam sve
metode bacanja prašine u oči. Na žalost, stari savetnici nemaju kud, a mnogo
vole da savetuju. NJih niko ne šalje tamo odakle su došli. Niodakle, još su na
istom mestu, na žalost.
http://www.dnevnik.co.yu/Strane/pero.htm LJiljana Jokić Kasp
