"BlicNews", 6. jun
Zloupotreba - jedino krivicno delo u Srbiji
Od 5. oktobra je proteklo dovoljno vremena i krajnje je vreme da se
tuzilastva aktiviraju na jedan nacin koji ce odgovarati ozbiljnosti
situacije u kojoj se nalazimo, da politicari prestanu da skupljaju
poene na krivicno-pravnoj odgovornosti zbog zloupotrebe sluzbenog
polozaja, da se usvoji zakon o saradnji sa Medjunarodnim sudom u Hagu
i da se konacno izabere republicki javni tuzilac
Pise: Biljana Kovacevic-Vuco
Da krajem maja 2001. godine nije bilo konferencije za stampu
republickog Ministarstva unutrasnjih poslova na kojoj je ukazano na
odgovornost Slobodana Milosevica, Vlajka Stojiljkovica i njihovih
najblizih saradnika u vezi sa zlocinom vezanim za potapanje hladnjace
sa telima ubijenih kosovskih Albanaca, izgledalo bi da Srbija nije
spremna da otvori pitanje zlocina protiv covecnosti.
Nakon ove konferencije za stampu trebalo bi da reaguje tuzilastvo i na
taj nacin prekine mucnu praksu hapsenja i pokretanja krivicnih
postupaka zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja u vezi sa onim sto se
laicki naziva korupcija. MUP je ucinio prvi korak, a tuzilastvo bi
trebalo da se pitanjem krivicno-pravne odgovornosti pozabavi na nacin
koji nece izazivati sumnju da se radi o jos jednom nategnutom procesu
protiv pripadnika bivse vlasti kako bi se zadovoljila glad za
hapsenjem i odgovornost za sve sto se dogodilo u proteklih desetak
godina svela na finansijske malverzacije na raznim nivoima.
Inace, krivicna dela protiv sluzbene duznosti, zbog kojih su
osumnjiceni ili optuzeni brojni pripadnici bivse vlasti, ukljucujuci i
Slobodana Milosevica, predvidjena su i u saveznom i u republickom
krivicnom zakonodavstvu. Razlika izmedju saveznog i republickog zakona
svodi se samo na pojam sluzbenog lica. Dok se u Saveznom krivicnom
zakonu pod sluzbenim licem smatraju izabrani ili postavljeni
funkcioneri u Saveznoj skupstini, saveznoj vladi, saveznim
ministarstvima i drugim saveznim organima, kao i sluzbenici zaposleni
u saveznim organima i vojna lica, u odredjenim slucajevima, u
republickom krivicnom zakonu sluzbenim licem se smatra lice koje u
drzavnom organu vrsi sluzbenu duznost, koje je izabrano ili imenovano
u Skupstini, drzavnom organu, organu teritorijalne autonomije ili
organu lokalne samouprave, kao i lice koje stalno ili privremeno vrsi
sluzbene duznosti ili izvrsava sluzbene funkcije... Takodje, sluzbeno
lice je i ono koje u ustanovi, preduzecu ili u organizaciji odlucuje o
pravima, obavezama ili interesima fizickih ili pravnih lica, ali i
lice kome je fakticki povereno vrsenje pojedinih duznosti ili poslova.
Ukratko receno: svi.
Iako se iz, doduse obimnih, ali i prilicno nekompetentnih izjava
politicara ne moze sa sigurnoscu utvrditi u kojoj fazi se nalazi
krivicni postupak protiv bivsih nosilaca vlasti koji su poslednjih
meseci uhapseni, niti o kojim se krivicnim delima radi, izgleda da su
svi uglavnom osumnjiceni za krivicno delo zloupotrebe sluzbenog
polozaja iz clana 242. Krivicnog zakona Republike Srbije ili iz clana
174. Krivicnog zakona SR Jugoslavije. Ova dela su slicno definisana, a
razlikuju se samo po tome da li je delo izvrseno od sluzbenog lica u
saveznim ili republickim organima i organizacijama. Krivicnim delom je
predvidjeno da ce sluzbeno lice odgovarati ukoliko je iskoriscavanjem
svog sluzbenog polozaja, cinjenjem ili necinjenjem pribavilo sebi neku
korist ili drugom nanelo stetu. Visina kazne zavisi od kolicine
koristi, pa tako osnovni oblik dela predvidja kaznu od sest meseci do
pet godina zatvora, ako je pribavljena korist nesto veca, od jedne do
deset godina zatvora, a ako je jos veca - najmanje tri godine zatvora.
Inace, ovde je interesantno napomenuti da i stav 2. clana 174.
Krivicnog zakona SRJ i stav 2. Krivicnog zakona RS predvidjaju iste
kazne od jedne do deset godina. Medjutim, da bi ovu kaznu dobio,
republicki funkcioner mora da protivpravno pribavi imovinsku korist od
70.000 dinara, dok savezni funkcioner moze dobiti ovu kaznu za znatno
manju sumu - svega 5.000 dinara. Ovo je rezultat cudne neuskladjenosti
saveznog i republickog zakona, pri cemu je ocigledno da savezni zakon
nije azuriran, odnosno da novcane kazne nisu uskladjene sa tokovima
inflacije u Jugoslaviji.
Kako je pitanje krivicno-pravne odgovornosti jedno od najozbiljnijih
pitanja, narocito u zemljama u kojima su se dogodile promene, kao sto
se to dogodilo kod nas 5. oktobra 2000. godine, ali i 22. decembra
2000. godine, opravdano se postavlja pitanje da li je moguce da su u
zemlji koja je dovedena na rub propasti, u kojoj postoje ozbiljne
optuzbe za ratne zlocine od strane Medjunarodnog krivicnog suda za
najuzi krug bivseg rukovodstva, u zemlji u kojoj su ljudi zatvarani,
ubijani, otimani, u kojoj je mafija pruzila sape u sve pore drustva, u
kojoj se godinama negovao jezik mrznje (i jos uvek se uspesno
praktikuje), u kojoj je nacionalna diskriminacija bila uobicajena, a
povreda ljudskih prava svakodnevna pojava, nasa policija i sudstvo svu
svoju paznju usmerili iskljucivo na imovinske malverzacije bivseg
rukovodstva.
Nemam nameru da osporavam da je zloupotreba sluzbenog polozaja radi
sticanja imovinske koristi ozbiljno krivicno delo i cinjenicu da za to
krivicno delo treba da odgovaraju pre svega oni koji su bili na
najvisim polozajima, jer je ipak tesko poverovati da za to delo
odgovaraju svi koji su ga izvrsavali, s obzirom da je to u proteklom
periodu izgleda bio opsteprihvaceni stil zivota.
Medjutim, kako je krenulo, preti opasnost da se svi ostali dogadjaji
konzumiraju ovim delom. Kao neposredni svedok desetogodisnjeg perioda
Miloseviceve vladavine, ali i kao pravnica, s punom odgovornoscu
tvrdim da je optuzivanje za zloupotrebu sluzbenog polozaja, koje
podrazumeva pre svega korupciju, bacanje prasine u oci i skretanje
paznje na relativno sporedne stvari. One su, medjutim, sa stanovista
politicke pragmatike ocigledno veoma zavodljive za vecinu gradjana
koji zive na ivici egzistencije.
Izmedju ostalog, zloupotreba sluzbenog polozaja je samo jedno od
krivicnih dela koje bi se moglo staviti na teret nosiocima vlasti, ali
njome se ne bi mogla iscrpeti sva ona dela koja su se svakodnevno
izvrsala pred nasm ocima i ciji smo bili svedoci. Oni su, doduse,
proturani kao svakodnevna i normalna pojava, pa nije iskljuceno da su
gradjani Srbije senzibilisani i da ne mogu da prepoznaju njihovu
tezinu i znacaj. Da napomenemo samo neka koja su se svakodnevno
odvijala pred nasim ocima: osim krivicnog dela protiv sluzbene
duznosti koje se odnosi na korupciju i krivicna dela kao sto su,
izmedju ostalog: krsenje zakona od strane sudije, nesavestan rad u
sluzbi, povreda ravnopravnosti gradjana, nezakonito uticanje na organe
upravljanja, protivpravno lisavanje slobode, iznudjivanje iskaza,
zlostava u vrsenju sluzbe, narusavanje nepovredivosti stana,
protivzakonito pretresanje, povreda tajnosti pisama i drugih posiljki,
neovlasceno prisluskivanje i tonsko snimanje, povreda izbornog
prava... Tu spadaju i dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava
(koja nisu predvidjena statutom Haskog tribunala) kao sto su:
pozivanje na agresivni rat, rasna i druga diskrimnacija ili krivicna
dela protiv ugleda strane drzave ili medjunarodne organizacije, pa i
krivicna dela protiv privrede i slicno.
Pitanju krivicno-pravne odgovornosti mora se pristupiti na jedan
ozbiljniji nacin nego sto se to sada cini, sto znaci da je pre svega
potrebna ozbiljna i celovita analiza prethodne vlasti u smislu uzroka
i nastupelih posledica. Kako je od 5. oktobra proteklo dovoljno
vremena, krajnje je vreme da se tuzilastva aktiviraju na jedan nacin
koji ce odgovarati ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazimo, da
politicari prestanu da skupljaju poene na krivicno-pravnoj
odgovornosti zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja, da se usvoji zakon o
saradnji sa Medjunarodnim sudom u Hagu i da se konacno izabere
republicki javni tuzilac. Da bi se izaslo iz klopke zvane zloupotreba
sluzbenog polozaja, krajnje je vreme i da se shvati da dokazi nisu
samo potpisani papiri, niti priznanja. U dokaznom postupku pred sudom,
izmedju ostalog, ne dokazuju se opstepoznate cinjenice, kao sto je
cinjenica da se Zemlja okrece oko svoje ose i oko Sunca. U ovoj zemlji
bilo je toliko dogadjaja koji su zbog ponavljanja postali opstepoznate
cinjenice, pa bi mozda, policija, tuzilastva i sudovi mogli da krenu
od toga.
Tako, na primer, Lex specialis iz 1997. godine predstavlja sasvim
validan osnov za pokretanje postupka po osnovu Krivicnog dela krsenja
zakona od strane sudije i utvrdjivanja odgovornosti i za druga brojna
krivicna dela. Isto tako, makar i povrsnim prelistavanjem novina doslo
bi se do brojnih poziva na agresivni rat, kao i povrede ravnopravnosti
gradjana, ali povrede ugleda stranih drzava i stranih organizacija.
(Autor je predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska
prava)
"Politika", 6. jun
MINISTARSTVO PROSVETE URADILO NACRT IZMENA ZAKONA O OSNOVNOJ I
SREDNJOJ SKOLI
Skole ce ponovo birati direktore
Skolski odbor, sastavljen od predstavnika roditelja, grada i
kolektiva, raspisivace konkurs i imenovati direktore. - Ministarstvo
samo kao kontrolor uspesnosti rada direktora. - Veca autonomija
skolama i podizanje odgovornosti grada i opstine
pise: S. Dimitrijevic
Strucna grupa Ministarstva prosvete i sporta zavrsila je Nacrt izmena
i dopuna zakona o osnovnim i srednjim skolama koji ce, kako se
ocekuje, ove nedelje biti predstavljen javnosti. Kako je na
medjunarodnoj konferenciji o reformi obrazovanja naglasio Vigor Majic,
zamenik ministra prosvete, o ovim izmenama razgovarace se sa
predstavnicima sindikata i interesnih grupa, tako da se konkretan
Predlog ocekuje na sledecem redovnom zasedanju Skupstine Srbije.
Sta je sustina predlozenih izmena? Po recima Majica, glavna promena je
vracanje procesa imenovanja direktora na - skolu, cime je samostalnost
skola znacajno povecana. Skolski odbori imace konacnu rec u biranju
kandidata za ovu do sada veoma spornu funkciju, koja je narocito posle
5. oktobra podelila kolektive sirom zemlje.
Direktor je, pre svega, menadzer
Skolski odbor ce biti formiran po tripartitnom sistemu: tri clana ce
davati Skupstina opstine, tri Savet roditelja, a tri clana - kolektiv.
Odbor ce raspisivati konkurs i imenovati direktora.
- Ministarstvo prosvete vise nece imenovati direktora. Preko
nadzornicke sluzbe, kontrolisacemo njihovu uspesnost i rad i o uocenim
nedostacima informisati skolski odbor i grad. U ovom momentu, ne
vidimo bolje resenje - kaze Majic.
Ministarstvo je, kaze Majic, svesno teske situacije u skolama, kao i
cinjenice da je u najmanje 10 odsto slucajeva doneta pogresna odluka.
Iz tih razloga se i menja zakon. Kako priznaje, bilo je dosta gresaka
u imenovanju direktora posle 5. oktobra, ali je problem u tome sto
Ministarstvo nema tehnickih mogucnosti da ode u svaku skolu i proveri
svaku odluku.
Bilo je slucajeva, nastavlja, da Ministarstvo dobije parcijalne, cak i
falsifikovane informacije. Recimo, dodje delegacija skole kaze da je
kolektiv za jednu osobu, a kasnije se sazna da je kolektiv podeljen.
- Skole moraju biti svesne da su one drzavne institucije, a ne
samostalna preduzeca koja sama stvaraju dohodak, pa ce u buducnosti,
kao i u svim drugim zemljama, direktori cesto biti licnosti koje
dolaze sa strane. Mi moramo shvatiti jednu istinu: upravljanje skolom
nije nastavni proces - naglasava Majic.
Kako objasnjava, po sadasnjim zakonskim resenjima, direktor mora biti
iz redova nastavnog osoblja, sa najmanje pet godina iskustva u struci.
To znaci da on, po pravilu, nema nikakva znanja iz finansija, prava,
ekonomije, odnosa sa javnoscu, menadzmenta, sto su osnovne stvari koje
se u drugim zemljama uce na specijalistickim kursevima za direktore.
- Direktor je, pre svega, menadzer koji se brine o finansijama,
razvoju skole, odnosu skolske i lokalne zajednice. On treba da ima ona
znanja koja se ne sticu na nastavnickim fakultetima - ukazuje zamenik
ministra.
Ne biramo po partijskoj pripadnosti
On, ujedno, i apeluje na kolektive da shvate da je ovo prelazni
period, "koji zajednicki moramo pregurati". Podizanje odgovornosti
grada i opstine za funkcionisanje skole je nesto sto na duzi period
garantuje stabilnost i kvalitet, mada misli da se posle zakonskih
promena, mogu ocekivati problemi, buduci da su kolektivi medjusobno
konfrontirani.
- Sada imamo situaciju bitno smanjene odgovornosti opstine i grada,
kod kojih cak ne postoji ni osecanje da je skola njihova.
Hipercentralizacijom, tokom poslednjih desetak godina, stvoren je
osecaj da je skola nesto sto drzava namece nekom mestu, a da opstina
nema nikakvih obaveza sem da se tokom zime brine o grejanju - podseca
Majic.
Na komentar da se u javnosti diglo mnogo prasine oko imenovanja
direktora i da "DOS sada radi isto sto i SPS", zamenik ministra
prosvete je odgovorio da je sistem sada demokraticniji, jer vise nije
rec o jednoj partiji, vec o konglomeratu razlicitih partija.
"Ni to nije ono sto mi hocemo. Cilj je da kljucni uticaj na izbor
direktora imaju oni koji ih jako dobro poznaju i ciji je unutrasnji
interes da direktori budu kvalitetni, kvalifikovani i dobri",
zakljucuje Vigor Majic. On naglasava da se direktori ne biraju po
partijskoj pripadnosti, kako je to bilo u prethodnom periodu, ali -
zbog malobrojnosti ekipe u Ministarstvu - ne postoji pravi mehanizam
provere ispravnosti donetih odluka.
"Danas", 6. jun
Unicef i OECD o obrazovanju u Srbiji i SRJ
U skolama caruje neznanje!
pise: B. Cebic Cvetkovic
Beograd - Na osnovu istrazivanja Unicefa i OECD-a o stanju obrazovnog
sistema u Srbiji i Jugoslaviji prezentovanog na nedavno odrzanoj
medjunarodnoj konferenciji u Beogradu "Perspektive obrazovanja u
Srbiji - Obrazovna reforma: ciljevi i strategije", stanje obrazovnog
sistema moglo bi se najkrace opisati kao potpuna zastarelost znanja,
opreme, ucila, nastavnih metoda, kurikuluma, upravljanja sistemom
obrazovanja, potpuno odsustvo primene moderne tehnologije u obrazovnom
procesu, nepostojanje strategije razvoja, zatvorenost u odnosu na
savremene tokove u svetu i nekompatibilnost sa svetom.
Analizirajuci obrazovne sisteme zemalja Jugoistocne Evrope, Johana
Krajton, predstavnik OECD je istakla da je opadajuca stopa nataliteta
karakteristika zemalja u tranziciji (u Srbiji je tri posto godisnje)
da je siromastvo zajednicki i najveci problem ovih zemalja. Za
poboljsanje obrazovnog sistema u Srbiji, Krajton je kao smernicu
preporucila sveobuhvatnu strategiju, izbegavanje parcijalnih resenja,
razvijanje rukovodstva i ljudi koji ce preuzeti lidersku ulogu,
utvrdjivanje standarda, smanjenje obima gradiva i unapredjivanje
statusa nastavnika i akcentovala, navodeci los primer Moldavije gde je
sest ministara prosvete promenjeno za sedam godina, da je za svaki
obrazovni sistem neophodan stabilan drustveni okvir.
Predstavnici OECD-a, Unicefa, Saveta Evrope i Fonda za otvoreno
drustvo su istakli da ne postoji nikakva unifikacija obrazovnih
sistema. Reforma obrazovanja je visegodisnji proces a globalizacija
kojoj teze Evropski sistemi nije nametanje nekog drugog sistema. Radi
se o preporukama. Svaka zemlja gradi svoj sistem polazeci od zatecenog
stanja. Uocena je velika nesrazmera izmedju akademskog i prakticnog
dela ove oblasti obrazovanja. Nastavnici u moraju da dobiju vecu,
aktivniju i kreativniju ulogu u vodjenju nastavnog procesa.
Istrazivanje profesora Nenada Havelke prezentovano na konferenciji o
osnovnoj, opstoj pismenosti ucenika na kraju osnovne skole radjeno na
uzorku od 1300 ucenika osmog razreda, iz 53 odeljenja u 18 skola,
jasno pokazuje da je predstava o kvalitetu naseg obrazovnog sistema
pogresna.
Rezultati su pokazali da 60 odsto ucenika nije u stanju da uradi ni
polovinu postavljenih zadataka iz srpskog jezika, matematike, fizike,
hemije i biologije. Sinonim za rec aktivan nije umelo da kaze 30 odsto
a sinonim za egoizam 16 odsto ucenika. Polovina ucenika nije uspesno
spojila imena Ive Andrica i Miroslava Antica sa njihovim delima, dve
petine nije znalo da podeli decimalne brojeve a dve trecine da oduzme
i sabere razlomke.
Od ukupnog broja ispitivanih ucenika 36,2 posto je bilo odlicno u
sedmom razredu, a prema rezultatima uspeha testiranja prevedeno na
skolske ocene, niko od njih nije postigao odlican uspeh. Od 31 odsto
vrlo dobrih ispitanika, prema kriterijumu testa svega tri odsto je
postiglo vrlo dobar uspeh. S obzirom na to da je test obuhvatao svega
25 odsto ukupnog gradiva, realno stanje je mnogo gore.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
Lista: [EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
