"NIN", 21. jun 2001.
IZBEGNUT UNUTRASNJI RAT?
Ako nema Zakona DOS-ovi ministri napustaju saveznu vladu, Kostunica
ostaje da lebdi u vazduhu... ali, moguce je da se onda dovede u
pitanje i opstanak Vlade Srbije, moze se glasati o njenom poverenju
Pise: Dragan Bujosevic
U ponedeljak (18. jun) konacno je postalo jasno da su medjusobne
optuzbe policije Srbije i Vojske Jugoslavije o komandovanju i
zlocinima na Kosmetu tokom agresija NATO-a na Jugoslaviju i bes i buka
oko smenjivanja generala Ninoslava Krstica, komandanta Zdruzenih snaga
bezbednosti na jugu Srbije, koje je Nebojsa Covic, potpredsednik Vlade
Srbije, proglasio napadom na DOS - tek prah i papeo u odnosu na pozar
koji je preteci tinjao vladajucom koalicijom Srbije i Jugoslavije.
Ono sto su neki lideri DOS-a nazvali Pavkovicevim pucnjem u koaliciju,
izgledalo je kao corak kada se konacno saznalo da crnogorski
socijalisti definitivno nece glasati za Zakon o saradnji sa Hagom.
Odmah je bilo izvesno da ce Zakon o saradnji sa Hagom biti povucen iz
procedure; nikome nije trebalo da gleda kako on nece biti izglasan u
Skupstini Jugoslavije. Zavesa je dignuta, pocela je drama - opstanak
DOS-a, sto ce reci i opstanak republicke i federalne vlasti, a mozda i
federalne drzave.
Steta
A kada je u utorak uvece Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade,
napustio sastanak DOS-a nezadovoljan cinjenicom da nije dogovoren ni
nacin donosenja Zakona o saradnji sa Hagom ni da ce on vaziti za sve
jednako - DOS-ova drama izgledala je jos ozbiljnija.
Naravno, u trenutku kada ovaj tekst citate, ona ce mozda vec imati
srecan zavrsetak, jer se u sredu uvece ili u cetvrtak ocekuje novi
razgovor dos-ovaca kome bi za razliku od sastanka u utorak
prisustvovao i predsednik SRJ Vojislav Kostunica.
Mozda i zbog njegovog odsustva, nijedno od predlozenih resenja
usvajanja Zakona nije bilo prihvaceno. Predstavnik DSS-a odbio
jepredlog da savezna vlada donese uredbu o saradnji sa Tribunalom,
odnosno da se pozove samo na Statut tribunala, kao i ideju da Zakon
donese Skupstina Srbije, ali da ga predlozi ili podrsku njemu
garantuje i DSS, iako je, po izvorima NIN-a, Kostunica razmisljao o
ovoj poslednjoj varijanti kao iznudjenoj ali i mogucoj.
Takav rasplet ocigledno je ocekivala grupa saveznih ministara iz
redova DOS-a pa je jos u petak (15. jun), sluteci upornost koalicionih
partnera iz Socijalisticke narodne partije Crne Gore, Goran
Svilanovic, savezni ministar spoljnih poslova, pitao da li se vracamo
u vreme pre 23. septembra 2000. godine, a Zoran Zivkovic, ministar
policije, podsecao je premijera Zorana Zizica da je obecao borbu
protiv kriminala u sta spadaju i ratni zlocini ... Najradikalniji je,
predosecajuci opasnost, bio Miroljub Labus koji je uprilicio
konferenciju za novinare e da bi pozvao predsednika Kostunicu da u
Skupstini Jugoslavije objasni poslanicima sta znaci neusvajanje
Zakona. Da ne bi bilo nedoumica, Labus je pobrojao da Jugoslavija gubi
3,9 milijarde dolara od Donatorske konferencije, smanjuje za 25
milijardi dolara svoj drustveni proizvod i lisava se mogucnosti da
sopstveni dug inostranstvu sa 78 svede na 40 milijardi dolara. Dok
trepnes, ode oko 70 milijardi dolara. (Polovina gradjana Srbije smatra
da sa Haskim tribunalom treba saradjivati zbog mogucnosti dobijanja
povoljnih kredita iz inostranstva.) Plus ...ponovna izolacija zemlje!
Plus... gubitak kredibiliteta nove vlasti, koja ce pogaziti svoje
obecanje o saradnji sa Tribunalom.
Ocigledno, potpredsednik savezne vlade odgovarao je na ono sto je
predsednik savezne drzave dan ranije izgovorio na konferenciji za
novinare. A Kostunica je rekao da je steta od bombardovanja 30
milijardi, dok se od Donatorske konferencije moze ocekivati najvise
cetiri milijarde dolara. "Ta sredstva su nam potrebna, ali ne smemo
podleci iluziji da je izrucenje optuzenih Hagu carobni stapic koji
resava problem", govorio je Kostunica i zakljucio da grese oni koji
smatraju da bi nam saradnjom sa Haskim sudom, koja podrazumeva
izrucenje Slobodana Milosevica, potekli med i mleko. U tom trenutku
(cetvrtak, 14. jun), Kostunica je potpuni optimista povodom usvajanja
Zakona o saradnji sa Hagom.
Ostalo je posle Kostunicine konferencije za stampu nejasno, pod jedan,
da li se od Jugoslavije ocekuje da odmah, po usvajanju Zakona,
Milosevica deportuje u Hag i pod dva, da li je vaskoliki DOS pristao
na to da jednog dana, ako se drugacije nikako ne moze, Milosevica iz
zatvora u beogradskoj Bacvanskoj ulici prebaci u Seveningen, doskora
poznat jedino po dzez festivalu, a sada po zatvoru Haskog tribunala.
Izrucenje
Izvori iz okruzenja predsednika Kostunice tvrde da u razgovorima sa
najvaznijim predstavnicima medjunarodne zajednice nikada nije receno
da je neophodan uslov saradnje da Milosevic u roku "od odmah" bude
isporucen Hagu. Stavise, smatra se da bi uredno sudjenje u Beogradu,
takav njegov put odlozilo za vecnost.
U Vladi Srbije misle da je donosenje Zakona dovoljan uslov za pun
uspeh Donatorske konferencije i da bi uz zapocinjanje ozbiljnog
sudjenja u Beogradu bivsem predsedniku Srbije i Jugoslavije, cak i
dosadno uporna Karla del Ponte sve redje i redje izgovarala svoju
omiljenu mantru "Slobodan Milosevic mora u Hag".
Odgovor na drugo pitanje ce biti sasvim okolisan, ali - nadamo se - i
dovoljno razumljiv. Elem, izjasnjavanje DOS-a o izrucenju Milosevica u
slucaju nuzde nikada nije upriliceno u obliku glasanja, ali je bilo
izjasnjavanja na sastancima vladajuce koalicije. Osim Kostunice, svi
lideri DOS-a su javno i izricito rekli da ce, ukoliko bude potrebno,
pristati na izrucenje Milosevica.
Stav Kostunice se moze izvesti iz njegove izjave da saradnja sa Hagom
podrazumeva i izrucenje Milosevica i njegovog zalaganja da se saradnja
regulise zakonom. S obzirom na ono sto pise u Predlogu zakona,
predsednik Jugoslavije ne bi bio onaj koji bi morao da donese tu
nepopularnu odluku koju do kraja godine ocekuje oko 44 odsto gradjana
Srbije, protiv koje je - ma koliko to kostalo zemlju - oko 20 odsto
stanovnika Srbije, a za koju je bez ikakvih uslova oko 27 odsto (62,5
je za saradnju sa Hagom uz sudjenje na domacem terenu, 34,6 za
saradnju bez izrucenja). Konacno, da bi sve bilo izvesnije, evo izjave
Milorada Jovanovica, portparola Demokratske stranke Srbije podgorickom
listu "Dan": "DSS ne bi licno nikoga isporucila Haskom sudu, ali vise
nije u pitanju da li to odgovara nekoj stranci, vec se radi o opstanku
zajednicke drzave."
Poverenje
Dakle, DOS je jedinstven po pitanju saradnje sa Tribunalom ukljucujuci
i izrucenje, razlika je samo u nacinu saradnje/izrucenja i ko to treba
da uradi. Medjutim, ovo "samo" iz prethodne recenice je do ogromnosti
veliko. Vec u petak je politickom carsijom krenula dvostruka prica:
ako nema Zakona DOS-ovi ministri napustaju saveznu vladu, Kostunica
ostaje da lebdi u vazduhu... ali, moguce je da se onda dovede u
pitanje i opstanak Vlade Srbije, moze se glasati o njenom poverenju.
Niko u DOS-u nece javno da govori o mogucnostima rusenja ili
blokiranja dve DOS-ovske vlade i dve DOS-ovske drzave, ali se uz, vec
poslovicno, pominjanje novih saveznih izbora, sada nagovestavaju i
republicki. Tako Aleksandar Popovic, clan DSS-a, prema "Blicu", kaze
da bi "mozda i raspisivanje novih izbora" doprinelo da se u Skupstinu
Srbije vrati normalan rad. Zarko Korac, potpredsednik Vlade Srbije
kaze za NIN, da u Kostunicinom okruzenju ima ljudi koji ga, svesni
njegove ogromne popularnosti, podsticu na izbore u Srbiji, ali da je
upravo predsednik Jugoslavije onaj koji te predloge odbija.
Korac jos kaze da on ne vidi krizu u DOS-u. "Ovo je izvorna kriza
Vojislava Kostunice koji se dva puta stavio na gubitnicku stranu. On
je svoju dramu odlucivanja preneo na nas. Ucinio je proceduru
usvajanja Zakona o Hagu neresivo komplikovanom i nepotrebno je
potpisao smenu generala Krstica", kaze za NIN Korac. Medjutim, on nije
pesimista, jer veruje da predsednik Jugoslavije jeste covek koji
izuzetno tesko donosi odluke, ali da, ipak, ume da ih donese i da ume
da napravi pravi izbor.
Ali, Korac kaze i ovo: "Duboko me zabrinjava sto ce, mozda, general
Pavkovic na kraju kompromitovati i samog Kostunicu". I tu se vracamo
na, kako su okarakterisali lideri DOS-a, generalov napad na DOS.
Od 6. oktobra, nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije jeste seme
razdora izmedju Vojislava Kostunice i ostatka DOS-a. Taj sukob je
oziveo Pavkovicevim predlogom da Ninoslav Krstic vise ne bude
komandant Zdruzenih snaga bezbednosti u Kopnenoj zoni na jugu Srbije,
sa kojim se saglasio Kostunica.
Borba
Krstic je prvo rekao da je moguce da postoji "njegov (Pavkovicev) i
moj sukob, a ne moj i njegov sukob", ali je, potom, odluku nacelnika
prihvatio kao normalnu. Nebojsa Covic, sef Koordinacionog tela dve
vlade za jug Srbije, odluku je i dalje shvatao kao nenormalnu i kao
pokusaj Pavkovica da posvadja DOS. U tome ga je podrzala i Vlada
Srbije tvrdnjom da Krstic jos nije zavrsio posao na jugu Srbije i da
ona ima pravo da iznese u ovom sporu svoje misljenje jednostavno zato
sto upravo ona i obezbedjuje sav novac za vojni budzet, posto u tom
poslu druga federalna jedinica odavno ne ucestvuje. U delu DOS-a tvrde
da je Pavkovic smenom Krstica, ali i generala Jovicica i Cekovica,
direktora VMA i SDPR, uklonio sve svoje potencijalne protivnike i tom
homogenizacijom pokazao da propada svako ko ga u potpunosti ne
podrzava. Uz to idu Coviceve optuzbe da Pavkoviceve tajne sluzbe
dezinformisu Kostunicu i time ga izoluju od DOS-a.
Pavkovic u razgovoru za NIN odbija sve te optuzbe, kao i one da sa
Velimirom Ilicem, priprema nekakvu pobunu. Ne napada i ne razbija DOS,
radi svoj posao u okviru Ustava i zakona i siguran je da je covek koji
inicira modernizaciju vojske. Coviceva zastita Krstica za njega je
samo nastavak postpetooktobarskih pokusaja "lidera DOS-a da svako od
njih nadje svog generala i svoj deo vojske". Inace, vojni vrh uopste
ne deli uverenje da je na jugu Srbije obavljen veliki posao, naprotiv
misli da je stanje pogorsano, jer Kfor sada ima vise nadleznosti, a
vojska ce morati da napusti Presevo i Bujanovac.
Bilo kako bilo, u utorak uvece lideri DOS-a jos jednom su zatrazili od
Kostunice da smeni Pavkovica, iako je ovaj takvu mogucnost nedavno
odbio, rekavsi da o tome odlucuje Vrhovni savet odbrane, a ne DOS.
Dakle, DOS je izbegao unutrasnji rat, ali - borba se nastavlja.
"Danas", 22. jun 2001.
Hleba i igara
PRINCIPI BANETOVE DRZAVE
Pise: Dragan Vujadinovic
Malo, malo pa profesor Bane opominje (povodom zakona o ekstraprofitu):
"Vi nemate osecaj kako funkcionise drzava i ne znate da to radite".
Zaista, ministru Djelicu and comp. jos uvek nije jasno cemu sluzi
drzava. Navikli na "trulu" zapadnu demokratiju. U kojoj drzava postoji
zbog gradjana.
U Srbiji su svi gradjani postojali zbog drugova, koji su sebe
proglasili "drzavom" i primarnim drzavnim interesom. U deceniji opsteg
propadanja i nestajanja, samo su se oni "ugojili".
Zato je profesor u pravu kad tvrdi da ovi "novi" ne znaju sta je
drzava. Sta ce Srbinu vlast, ako se ne obogati i eliminise (ako treba
i fizicki) svoje politicke i ine protivnike. A narod ima da cuti i
slusa. Da bi zasluzio malo hleba i mnogo igara. U kojima se premija za
srecne dobitnike zove - zivot.
Kakva treba da bude drzava (Banetova), pokazuju i poslednja dogadjanja
sa Hagom.
"Svi za jednog" - kao u narodnoj pesmi.
Sta je "narod" u poredjenju sa nasim "narodnim herojima" koji su se
suprotstavili "teoriji zavere" NSP-a (novog svetskog poretka) i
"porazili Ameriku". I jos preko toga, izmislili sistem "obrnute
ekonomije" za ekspresno bogacenje elite (sebe), i jos brze siromasenje
naroda.
Kakav Hag. Za ovakve podvige, po Banetu i Vojvodi, sledi Oslo, i
Nobelova nagrada (za alhemiju).
Zasto DOS-ovska drzava jos uvek okleva?
Zar za Hag, pa i za konacni Strasni sud, dovoljan dokaz nije jedno
mrtvo neduzno dete. Albansko, muslimansko, srpsko. Da ne kazem, kao
Dostojevski - "jedna decja suzica".
Nasa istina i nasi jedini dokazi su hiljade crnih marama i masovne
grobnice neduznih kao simboli nekada dicne "Srbije medju sljivama". A
mi smo poceli sa pljackom para.
Da smo hteli (ili smeli) istinu, jos pre nekoliko meseci bi otvorili
dosijea, na sve medije "pustili" slike, filmove, dokumenta, zapise,
izjave svedoka. "Tajne" bi se odavno otvorile i odvele vinovnike na
"svoja" mesta.
Mi, medjutim, jos uvek nismo spremni za istinu. Nama ni mrtvi nisu
svetinja. Ne zna im se ni ime, ni grobnica. Sve zbog drzave
(Banetove), i "narodnih heroja".
Nema pravde i katarze, bez sopstvenog "cistilista". A bez katarze,
nema ni Srbije.
Trebalo je smo vec odavno da izaberemo. Sada se u Evropu stize samo
preko Haga.
Za direktno putovanje smo zakasnili.
"Vreme", 21. jun 2001.
Prva petoljetka YU interneta:
JOS MALO PA SAD CE
Pet godina postojanja servisa koji koristi nekoliko stotina hiljada
ljudi dovoljan su razlog da se napravi rekapitulacija. Vecina
korisnika jugoslovenskog interneta uglavnom ima primedbe, ali i vrlo
cvrsto uverenje da je ova mreza buducnost. O "prvoj petoljetki" i
onome sto nam predstoji za "Vreme" govore profesionalci koji od
interneta zive
Pise: Zoran Stanojevic
Komercijalni internet u Jugoslaviju je stigao krajem maja 1996.
godine, kada je Eunet Jugoslavija otvorio servis internet usluga svim
zainteresovanim korisnicima. Bilo je dovoljno da imate kompjuter sa
modemom i telefonsku liniju pa da uz izvesnu nadoknadu provajderu
dobijete mogucnost pristupanja serverima sa internet sadrzajima u
celom svetu. Oni koji su tada otkrili internet nisu bili pioniri
interneta u nasoj zemlji, buduci da se njemu moglo pristupati i
ranije, preko akademske mreze i nekih drugih poluzatvorenih sistema,
ali otvaranje prvog komercijalnog internet provajdera znacilo je
(skoro) ista prava za sve. U narednih nekoliko nedelja otvoreno je jos
nekoliko servisa (Bits, Beotel, Sezampro), cime je stvoren i drugi
preduslov za stvaranje dobre lokalne internet mreze, a to je
konkurencija.
Komercijalni internet u Jugoslaviji postao je moguc po ukidanje
sankcija UN-a nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Iako se od
interneta, kao i u drugim zemljama u svetu koje su se u to vreme
prikljucivale ponesene globalnim bumom ovog medija, najvise ocekivala
u ekonomskoj sferi, jugoslovenski internet u godinama koje ce uslediti
obelezavala je uglavnom politika. Samo nekoliko meseci nakon zvanicnog
ukljucenja u globalnu mrezu u Srbiji je poceo veliki gradjanski
protest zbog izborne kradje na lokalnim izborima i smatra se da je to
bila prva "internet revolucija" u svetu, najvise zahvaljujuci
agilnosti studenata koji su najbolje razumeli mogucnosti mreze.
Informacije o protestu azurirane su iz sata u sat, a pojavile su se i
sumnje da drzava namerno usporava ili cak iskljucuje linkove privatnih
provajdera u vreme narocito dramaticnih dogadjaja.
Za razliku od ostalog sveta, cak i zemalja iz naseg okruzenja, ovde su
politicke partije i pokreti svoje internet sajtove formirali pre nego
preduzeca ili privatni preduzimaci. Jedno od objasnjenja je sto
privreda nije stigla ni da udahne vazduh a vec su je u junu 1998.
godine pogodile nove sankcije, ovoga puta zbog krize na Kosovu. YU
internetom rasplamsao se najpre sajber rat izmedju korisnika srpske i
albanske nacionalnosti, da bi se sve pretvorilo u pravi oruzani sukob
Jugoslavije i NATO-a. Tokom 78 dana bombardovanja Jugoslavije internet
je bio jedini medij koji nisu cenzurisali ni jugoslovenska vlast ni
NATO. U jednom trenutku do korisnika u Jugoslaviji stigla je prica da
se na Zapadu razmislja o odsecanju Jugoslavije iz svetske mreze,
navodno zbog sirenja propagande. Pod pritiskom internet zajednice,
navodno, od toga se odustalo, mada je pravi razlog bio manje
romantican. Jugoslovenski provajderi imali su linkove i prema zemljama
koje nisu u NATO-u (Litvanija na primer), tako da bi ovaj potez bio em
nepopularan i jos neuspesan.
Iza rata medijska situacija bila je jos gora: Srbija je ostala gotovo
bez nezavisnih elektronskih medija tako da je internet mnogima bio
jedini izvor brzog i objektivnog informisanja. Situacija je
kulminirala na dan (noc) izbora 24. septembra 2000. godine, kada su
internet sajtovi koji su obavestavali sta se dogadja u zemlji
(manje-vise svi aktivni) bili naprosto zatrpani potraznjom korisnika
iz dijaspore i brojnih diplomata i novinara kojima je dolazak u
Jugoslaviju bio onemogucen. U naredne dve nedelje svi su pratili vesti
sa interneta, a jedan od poslednjih trzaja odlazecih vlasti bila je
podla redirekcija sa sajtova opozicionih partija i pokreta Otpor, cime
je korisnicima gotovo 48 sati (kljucnih) onemogucen pristup.
Demokratska revolucija je prosla, a na vlast su dosli politicari koji
svakodnevno koriste elektronsku postu i citaju sadrzaje sa mreze,
znaci barem znaju kako internet izgleda, mozda i cemu sluzi. Internet
se u mnogim njihovim izjavama pominje kao strateski vazna stvar, bez
koje je nemoguce zamisliti prosperitetan ekonomski razvoj zemlje.
Medjutim, ako bacimo pogled na YU internet, stice se utisak da u
mnogim (najvaznijim) aspektima nismo mnogo odmakli od sredine '96.
DOKLE SMO STIGLI: Internet profesionalci koje smo anketirali za
potrebe ovog teksta slicno vide sadasnjost YU interneta, ali uz
razlicita tumacenja. Niko nema iluzija o stanju ovog medija, ali kad
se u obzir uzmu okolnosti pod kojima smo ziveli od '96. do danas
razlikuju se misljenja o tome da li je internet dovoljno razvijen.
"Bez obzira na oklonosti koje jesu bile teske, mislim da je internet u
Jugoslaviji nedovoljno razvijen. Pre svega mislim da institucionalno
nista nije radjeno. Nije odgovor da se nema para, pa ni novinske kuce
nisu imale para pa su se fantasticno organizovale, i vesti iz nase
zemlje isle su u svet istog trenutka i pod najgorim sankcijama i u
vreme bombardovanja", kaze Mirjana Rosic iz Euneta, inace najveceg
jugoslovenskog internet provajdera.
"S obzirom na okolnosti, internet je odlican, dobro je sto uopste
postoji. Ako izbacimo obzir na okolnosti, Jugoslavija je jos daleko od
stepena razvijenosti interneta koje bi joj po broju korisnika
pripadalo. Dovoljno je da uporedite kvalitet veza i provajdera u
Jugoslaviji sa susjednim zemljama", kaze za "Vreme" Predrag Marjanovic
iz Balkanmedia, kompanije koja posluje na internetu. "U Srbiji i
Beogadu imamo paradoksalnu situaciju da zapravo vise korisnika no sto
bi to broj prezentacija koji se njima obracaju nagovijestio. Iz toga
vidimo da su ljudi voljni da internet koriste, nadje se i koji dinar
da se plati prilaz, ali ih onda na internetu ceka vrlo malo sadrzaja
lokalnog karaktera. Kada to spojite sa relativno problematicnom
infrastukturom (telefonija i provajderi), vrlo brzo dobijete sliku
Srbije danas - stalni korisnici su entuzijasti i imucni, ostali su
zainteresovani ali je za njih odnos korist/cijena/vrijeme nepovoljan
te internet koriste takoreci 'samo po potrebi'. Tipican gradjanin
Srbije jos uvijek ne provodi svoj sat vremena na interentu - taj
mainstream nam stalno nedostaje."
"Ne mislim da je internet dovoljno razvijen u Jugoslaviji, bez obzira
na okolnosti. Svest ljudi o korisnosti ovog mocnog medija nije
dovoljno razvijena, i oni tesko prihvataju nove tehnologije, a jos
teze ih primenjuju. U ovom trenutku postoji oko 9000 registrovanih
jugoslovenskih domena (veb sajtova), od kojih je manje od 7000
aktivno, a i oni su uglavnom neazurni i nedovoljno dobro napravljeni.
Sajtovi su veoma mocan alat za poboljsanje poslovanja. Ali, izgleda da
je to nasim ljudima suvise apstraktno, mozda smatraju da je bolje
satima sastanciti po kafanama nego posao obaviti u roku od par minuta
uz pomoc kompjutera. Cini se da glavni razlog nisu okolnosti vec
mentalitet.", kaze Mina Sinobad iz Internet Krstarice, vodeceg domaceg
internet pretrazivaca.
BROJ KORISNIKA: Privrednici obicno nemaju prave informacije o tome ko
uopste koristi internet i mogu li se tamo zaista okrenuti neke pare,
pa da oni onda eventualno razmisle o nekakvom ulaganju. Pri tom treba
uzeti u obzir da para za neka velika ulaganja, rizike i dugogodisnje
cekanje da se investicija isplati nema, to jest da se zapadni modeli
ovde ne mogu preslikati, vec treba postovati lokalne specificnosti. A
to je da ono sto se ulozi mora sto pre da se vrati, najbolje da se
profit dobije pre nego sto se uopste ulozi neki dinar.!
Sve ovo vazi za takozvani biznis-korisnik princip, odnosno za
poslovanje s obicnim ljudima koji koriste internet i koji bi tamo
nesto da potrose. (Biznis-biznis princip, poslovanje izmedju dve
firme, u velikoj meri je u sferi fantastike.)
"Niko ne prati razvoj domaceg interneta. Zapravo, pracenjem nekih
aspekata (uglavnom demografskih) bave se neke domace
marketing/reklamne agencije, ali zvanicni i precizni podaci ne
postoje. Savezni ministar za telekomunikacije Boris Tadic je rekao
krajem decembra 2000. za "Svet kompjutera" da on barata podacima za
otprilike jedan procenat ukupne populacije. Mislim da je to malo, ali
nisam siguran da brojka prelazi cetiri odsto u najoptimisticnijem
slucaju. Mislim da bi realno bilo reci da izmedju tri i cetiri odsto
populacije koristi internet. To je svakako malo i nedovoljno za dalji
razvoj nekih primena interneta, kao sto je e-commerce, ali je
primerena okolnostima u nasoj zemlji (ekonomija, mentalitet, itd.)",
kaze za "Vreme" Slobodan Markovic, moderator liste Internodium,
verovatno najbitnijeg foruma na kojem se raspravlja o situaciji na
domacem internetu.
"Prema nekim nagovestajima, a na osnovu misljenja raznih poznavalaca
prilika na jugoslovenskom internetu, iz nase zemlje internetu pristupa
vise od 500.000 ljudi, i jos toliko ljudi pristupa ovim sadrzajima van
granica Jugoslavije. Svaki od desetak najposecenijih sajtova ima
mesecno preko 100.000 posetilaca, a prvih sto najposecenijih
jugoslovenskih sajtova ima preko 10.000 posetilaca mesecno. Ako na
ovaj nacin posmatramo broj korisnika jugoslovenskog Interneta (uz
pretpostavku da veliki broj uopste ne posecuje jugoslovenske sajtove),
to je veliki uspeh buduci da se u svetskim razmerama posecenost od
preko 10.000 posetilaca mesecno smatra velikom", objasnjava Dragan
Varagic, vlasnik i urednik internet casopisa "Pretraga i
Prezentovanje".
"Procene kojima ja raspolazem su da ima oko 250.000 korisnika, to jest
2,5% stanovnika, a to je vrlo malo u odnosu na trendove u svetu, pa
cak i u okolnim zemljama", kaze za "Vreme" Nikola Markovic predsednik
Drustva za informatiku Srbije.
Nesto vise optimizma pokazuje Mirjana Rosic, koja kaze da u
Jugoslaviji internet koristi 10 do 12 odsto stanovnika, ali smatra da
je i to veoma malo. Mina Sinobad misli da korisnika ima cetiri odsto,
a kao reper uzima Sloveniju u kojoj internet koristi 30 odsto
stanovnika, dok Predrag Marjanovic, pozivajuci se na izvestaje sa
svojih sajtova pominje 250.000 korisnika iz zemlje i jos nekih 200.000
iz inostranstva.
PREPREKE I PREPORUKE: No, i najskromnija procena od stotinak hiljada
korisnika nagovestava da se radi o ozbiljnom i potpuno neiskoriscenom
trzistu. Pitanje koje se namece jeste zasto onda nemamo primere ljudi
koji su se obogatili na internetu, makar posle toga ostali bez
prebijene pare, kao sto je to slucaj drugde u svetu.
Kada se potegne prica o mukama s kojima se domaca mreza suocava, svi
sagovornici kao kljucni problem navode komunikacionu infrastrukturu.
"Prvi problem je spor, glomazan Telekom koji pre svega korisnicima ne
obezbedjuje dobre telefonske linije, ISDN i xDSL prikljucke, a ni
provajderima ne obezbedjuje dovoljan broj ulaznih kanala, opticke
veze, medjugradske kanale, mogucnost smestanja opreme u prostorije
centrala ili u blizinu. Drugi problem je bankarski sistem koji ne nudi
bezgotovinsko placanje, kreditne kartice niti bilo kakve uslove za
e-commerce. Autori sajtova ne mogu preko njih da prodaju robu i usluge
i da to naplacuju na internetu, pa je zato tesko finansirati razvoj
sajta", objasnjava Dejan Ristanovic, urednik kompjuterskog magazina
"PC".
To sto Telekom nema konkurenciju internet profesionalci smatraju
razlogom sto internet napreduje "pod rucnom", ali postoje misljenja da
je cena pristupa suvise visoka za lokalne prilike, kao i to da drzava
u praksi ne ostvaruje ono za sta se deklarativno zalaze. Izmedju
ostalog, od vlade se ocekuje da u najskorije vreme donese zakone o
elektronskom poslovanju i zastiti intelektualne svojine, sto je
preduslov da internet ubrza i prestane da bude tek puka zabava
obrazovanijih i boljestojecih gradjana.
Takodje, nasi sagovornici navode potrebu aktivnijeg ucesca obrazovnog
sistema u edukaciji gradjana za koriscenje ne samo interneta vec novih
tehnologija uopste, mada postoje sumnje u nasu spremnost da prihvatimo
u svetu vazeca pravila ponasanja, sto se moze smatrati i lokalnom
specificnoscu.
"Verovanje da se nesto moze dobiti dzabe, sklonost ka flagrantnom
krsenju autorskih i drugih prava i verovanje da je svako ko nesto nudi
prevarant rezultat su slabog obrazovanja i opsteg nepoverenja nasih
gradjana (pa prema tome i korisnika interneta) u drzavu i citav svet u
kome zive", kaze Dejan Ristanovic.
"Moze se ocekivati da ce pre interesovanje nego, nazalost, obrazovanje
koje za sada nude skole, uticati da poraste broj korisnika, i to pre
svega mladih", pomalo je skeptican Nikola Markovic kad je u pitanju
profil buducih korisnika interneta.
Sportskim recnikom, u svojesvrsnoj internet trci nama su se kola
ugasila na startu tako da smo prinudjeni da krenemo medju poslednjima,
gledajuci u ledja gotovo svim evropskim zemljama. Predstoji nam
uzbudljiva voznja da bismo se probili u vrh, gde bismo voleli da nam
bude mesto, a za takvo cudo neophodno je da ceo tim da sve od sebe.
Ako i tamo ne stignemo uteha neka nam bude da je ovo trka u kojoj
bodove dobijaju svi koji se krecu. Uslov je samo da se ide napred.
Istrazivanje
Ozbiljna istrazivanja interneta i njegovih korisnika u Jugoslaviji su
retka, a i kada ih ima predmet su rasprava o verodostojnosti buduci da
ne postoji dobar mehanizam da se utvrdi da li je anketirani uzorak
reprezentativan. Jedno od boljih istrazivanja, ciji bi se rezultati
mogli uzeti u obzir kada pricamo o internetu u Jugoslaviji, jeste ono
koje je napravila Internet Krstarica, odnosno njen istrazivacki centar
koji vode doktor Dragan Vukmirovic i magistar Mina Sinobad. Rezultate
anketiranja 11.837 posetilaca njihovog sajta u periodu od 20. decembra
2000. do 22. januara 2001. ljubazno su nam ponudili da ih prilozimo uz
ovaj tekst.
Prema tim podacima, sajtove sa sadrzajima vezanim za Jugoslaviju
posecuje dve trecine (65,5%) korisnika koji zive u Jugoslaviji, a
34,7% onih koji zive u inostranstvu. Skoro dve trecine korisnika (63%)
muskog je pola, a 37% zenskog. Blizu dve trecine korisnika (61,1%) ima
izmedju 21 i 40 godina, dok je samo 2,3% starijih od 51 godine. Visoko
obrazovanje ima 26,8%, vise obrazovanje ili nezavrsen fakultet ima
29,5%, srednje obrazovanje 36%, a 7,7% ima osnovno ili nize
obrazovanje.
Svojim materijalnim stanjem zadovoljno je dve trecine ispitanih
(65,3%) dok je 34,7% nezadovoljno. Ukupan broj studenata (22,3%) i
ucenika (22%) cini gotovo polovinu svih korisnika, 40% je zaposlenih u
privatnim (11,4%) ili drzavnim (29,2%) firmama, dok je vlasnika
privatnih firmi 3,6%. Nezaposlenih je 3,7%, a domacica ili penzionera
manje od 1%.
Kako zamisljate YU internet 2006.
Nikola Markovic, predsednik Drustva za informatiku Srbije
"Vrlo razvijen sa oko milion korisnika, naravno ako se oslobodimo
ucena i krene privredni razvoj."
Slobodan Markovic, Internodium (www.internodium.org)
"U najkracem, zamisljam da ne postoji monopol Telekoma, da postoji
pristupan flat-rate pristup Mrezi (za 30 DM ili manje mesecno) i
fundamentalno drugaciji pristup vlade i privatnog sektora razvoju
interneta i njegovih servisa."
Dejan Ristanovic, "PC", casopis specijalizovan za kompjutere
(www.sezampro.yu)
"Bolja infrastruktura, razvijeniji e-commerce."
Predrag Marjanovic, Balkanmedia (www.balkanmedia.com)
"Ne bitno drugacijim no sto je danas. Za pet godina se danasnji
problemi ne mogu ukloniti, tako da ce razvoj vise ovisiti o tehnickom
razvoju interneta u svijetu. Za slucaj da se ekonomska situacija u
zemlji bitno poboljsa, doci ce do nesto ubrzanijeg razvoja
infrastrukture pa samim time i sadrzaja na internetu sto ce privuci
sigurno vecu kolicinu ljudi u internet, ali licno sam pesimista da se
tu radi o periodu od pet godina. Prije bih govorio ne o `predstojecoj
internet revoluciji' nego o `internet evoluciji', o jednom tihom
procesu od dvadesetak godina u kome ce zaostatak cijelog balkanskog
podrucja biti nadoknadjen. Tu Srbiji dajem odlicne sanse jer je to
ekonomski najveca cjelina na Balkanu, tako da ce korak po korak u
narednih dvadeset godina YU internet dostici npr. holandski internet."
Mina Sinobad, Internet krstarica, veb pretrazivac (www.krstarica.com)
"Prognoze nisu optimisticne ukoliko stvari nastave da se razvijaju
ovom brzinom. Sto pre pocnemo s informisanjem i edukovanjem
stanovnistva o znacaju i nacinima koriscenja interneta, imamo vece
sanse da se ukljucimo u svetske tokove. Dovoljno je da uporedimo tri
miliona registrovanih domena u Nemackoj i nasih devet hiljada pa da
shvatimo koliko kasnimo. Internet Krstarica ima brojne projekte za
razvoj interneta u Jugoslaviji, ali cini se da to u ovom trenutku
nikoga ne zanima jer ljudi jednostavno ne mogu da `kucnu' u internet.
Ipak, tako ne misli 350 miliona korisnika interneta sirom sveta."
Mirjana Rosic, Eunet, internet provajder (www.Eunet.yu)
"Kao u svim razvijenim zemljama, sto se tice korisnickog aspekta.
Moglo bi da se radi i na strateskoj izgradnji centra za Balkan i
Bliski istok."
Dragan Varagic, "Pretraga i Prezentovanje", internet casopis
(www.pretraga.co.yu)
"Nadam se da ce internet postati sastavni deo zivota velikog broja
ljudi u ovoj drzavi. Ako se ekonomski razvoj ustali u narednih pet
godina, dostici cemo nivo i nacine koriscenja interneta u svetu.
Imacemo usluge koje ce nam unaprediti zivot i posmatracemo ga kao
jedno vazno sredstvo unapredjenja (ne zamene) komunikacije uopste.
Isto tako, nadam se da ce za pet godina internet postati jedna od
najvaznijih poluga razvoja ove drzave."
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
