|
Francuz u Hagu Tribunal sazreva -
smatra njegov predsednik Klod �orda, ukazuju�i i na pravo �rtava ratnih zlo�ina
u biv�oj Jugoslaviji da dobiju kompenzacije iz imovine osu�enih
Uveliko povu�eno strog ostao je i kada je, odlukom srpske vlade, "dobio"
najtra�enijeg optu�enog Ha�kog tribunala: "Sa Slobodanom Milo�evi�em bi�e
postupano sa dostojanstvom, ali on ne�e u�ivati nikakav poseban tretman".
Klod �orda (63), predsednik Me�unarodnog krivi�nog suda za zlo�ine na prostorima biv�e Jugoslavije, ipak je imao i dodatak: "To je kamen-me�a� za me�unarodnu krivi�nu pravdu i nepovratni korak udaljavanja sveta od kulture neka�njavanja, pogotovo pojedinaca na najvi�im polo�ajima politi�ke i vojne mo�i". Taj francuski sudija sa diplomama Instituta politi�kih nauka u Tuluzu i presti�ne Dr�avne �kole za sudije, koji je upoznao sve aspekte pravosu�a, od pedago�kih (predavao na pravnom fakultetu Pariskog univerziteta), do upravnih (bio direktor pri Ministarstvu pravde) i sudskih (kao glavni tu�ilac Apelacionog suda u Parizu) , preboleo je, ka�e, "brojne frustracije" u�estvuju�i u stvaranju i sprovo�enju �itavog spektra postupaka Tribunala u Hagu. Tribunalu koji je osnovan radi sankcionisanja balkanskog ratnog orgijanja. Sam je, pred Savetom bezbednosti UN, pohvalio njegovu istorijsku odluku o osnivanju Tribunala (1993), "jer zlo�ini protiv �ove�nosti ili genocid, koji su smislili i po�inili ljudi u ime rasisti�kih i ksenofobi�nih teza - ne�e pro�i neka�njeni". Me�u ve� osu�enima, od stotinu javno optu�enih, dosad najte�u kaznu (45 godina), i to pred tro�lanim sudom kojim je upravo �orda predsedavao, dobio je general Tihomir Bla�ki� - posle saslu�anja 158 svedoka, uklju�uju�i hrvatskog predsednika Stipu Mesi�a, i 30.000 strana prikupljenih dokaza. "Smrtonosni gnev nacionalizma", kako ka�e, u�inio je da Vukovar, Sarajevo, Srebrenica i mnoga druga mesta - gde je svirepost bila lozinka - kroz optu�ene postanu sudski slu�ajevi. Na njegovo uporno insistiranje, zbog ve�e efikasnosti, 14 ha�kih sudija sa pet kontinenata upravo je dobilo poja�anje od �estoro ad litem sudija (za po jedno su�enje) iz pula od njih 27 izglasanih na Generalnoj skup�tini. I mada sam ka�e kako ga te�ko�e, koje je nemogu�e sakriti, spre�avaju da ose�a bilo koju vrstu samozadovoljstva, nagla�ava da Tribunal ne odustaje od svojih ciljeva: zato �to se suo�ava sa najte�im zlo�inima protiv �ove�nosti "on mora biti posebno uzoran". Sve dalje od "smokvinog lista" - kako je �iroko vi�en s po�etka - �to treba da sakrije malodu�nost Zapada koji nije �eleo da interveni�e u po�aru koji je zapalio biv�u SFRJ. Uz ve� potro�enih skoro pola milijarde dolara iz bud�eta UN, Ha�ki sud raspola�e obave�tajnim informacijama iz brojnih izvora (Amerika najavljuje uru�ivanje dodatnih dokaza), satelitskim snimcima, visokotehnolo�kim metodama, a uz engleski i francuski koriste se i B-C-S jezici, bosansko-hrvatsko-srpski, kako ih nazivaju u Tribunalu. "Tribunal sazreva", smatra Klod �orda, najavljuju�i ukupno oko dve stotine optu�enih (verovatno i sa Kosova, da li i iz Makedonije) koji �e se suo�iti sa sudijama u holandskoj prestonici na obalama Severnog mora do 2008. godine, za kada se planira okon�anje mandata Ha�kog suda. A do tada bi trebalo da zapo�ne sa radom i stalni Me�unarodni sud za ratne zlo�ine u Rimu (�iji je statut ve� potpisalo 139 zemalja). Ha�ki sud je ispitivao i vazdu�ne udare NATO na SRJ i zaklju�io da nema razloga za podizanje optu�nice, mada Amnesti interne�nel smatra da je bombardovanje zgrade RTS-a bio ratni zlo�in. I dok to u�esnice 87-dnevnog bombardovanja ovda�njih prostora na svoj na�in "pokrivaju" donacijama, sam �orda ukazuje i na pravo �rtava ratnih zlo�ina u biv�oj Jugoslaviji da dobiju kompenzacije iz imovine osu�enih u Ha�kom tribinalu. Nada Dragovi�
|
Title: Message
