GLAS JAVNOSTI
06. Jul 2001 19:35 (GMT+01:00)
Vladimir Gligorov o studiji Svetske banke
Zemlja moze postati zavisna od pomoci
Prema ovom programu, vlast i privreda ce potrositi velika sredstva da bi
postigli skromne razvojne rezultate
BEOGRAD- U studiji koju su pripremili Svetska banka i Evropska komisija,
kao podlogu za niz donatorskih konferencija koje bi trebalo da se odrze
do 2004. godine, sagledan je moguci razvoj Jugoslavije do kraja ove
decenije, a on je takav da ce i posle tog perioda ova zemlja i dalje
biti siromasna i opterecena znacajnim unutrasnjim i spoljnim deficitima.
Konkretno, u narednih deset godina domaca privreda bi trebalo da raste u
proseku 4 odsto godisnje, sto bi obezbedilo da 2010. godine Jugoslavija
ostvari bruto drustveni proizvod koji ce biti 80 odsto onoga koji je
imala u 1989. godini, rekao je Vladimir Gligorov prilikom prezentacije
Biltena koji izdaje Institut G17.
=========
Zaboravni politicari
Ovdasnji politicari su izgleda zaboravili da su ljudi glasali protiv
Milosevica jer nisu vise mogli da podnesu los zivot i da im je duznost
da garantuju politicku stabilnost, kako bi ljudi mogli da rade i kako bi
dosao neophodni strani kapital za pokretanje ekonomije. Na zalost,
ponovo se stalno produkuju nove politicke tenzije, a verovanje da se
svaki, pa i najmanji, problem resava ili otcepljenjem, ili autonomijom
ili prevremenim izborima pokazuje nezrelost politickih aktera na nasoj
politickoj sceni. Takva nepotrebna politicka nestabilnost svakako ce
uticati na ekonomiju i bojim se da se kroz godinu dana ne nademo u
situaciji da reforma zastane, da se uspori priliv kapitala, da se
ekonomski zakoni ne primene, da u posledicnom lancu bude ugrozen
privredni rast, stanje se zarade i da to opet donese novu politicku
nestabilnost, istakao je Branko Milanovic po cijem misljenju je
neophodno barem nekoliko godina politicke stabilnosti da zemlji krene.
============
Kurs "jos pije vodu"
Dalje realno jacanje dinara NBJ brani sa dva argumenta: suzbijanjem
inflatornih ocekivanja i jos dovoljnom konkurentnoscu domacih preduzeca,
koja se sada nalazi na nivou proseka iz 1998. ili pocetka 1996.godine.
Ti argumenti" jos uvek piju vodu, ali se ne zna koliko ce to da traje. U
narednim mesecima valja ocekivati dalju sporu nominalnu deprecijaciju
dinara u odnosu na marku, ali nakon regulisanja spoljnog duga i pocetka
vracanja deviznih obaveza, morace da se odgovori na pitanje kada ce ona
da se poveca, reko je Branko Radulovic, po cijem misljenju ce
ovogodisnja inflacija iznositi najmanje 45 odsto.
==============
Prema ovoj strategiji drustveni proizvod zemlje na kraju ove decenije
iznosio bi 25 milijardi dolara, a po glavi stanovnika najvise 2.500
dolara (doduse u ovaj racun je ukljuceno i Kosovo). Ono sto, medutim,
proizlazi iz ove vizije Svetske banke i Evropske komisije jeste da ce
zemlja stalno biti opterecena sa dva visoka deficita- budzetskim
deficitom koji ce u prvoj polovini decenije iznositi oko 8 odsto
drustvenog proizvoda, a na kraju oko 4 odsto i deficitom tekuceg racuna
koji bi se u prvim godinama kretao izmedu 6 i 9 odsto da bi na kraju pao
na nesto ispod pet procenata, objasnio je Gligorov.
Osnovni izvori finansiranja ovog deficita trebalo bi da budu bespovratna
pomoc, ulaganja i zajmovi. Sasvim suprotno tome, povecavace se udeo
otplata po dugovima u izvozu, sa 7 odsto na pocetku perioda na oko 25
odsto na kraju.
Pre svega, istice Vladimir Gligorov, postavlja se pitanje da li ovakva
strategija doprinosi "stabilnosti i rastu", kako je inace predstavljena.
Ona najpre glavne izvore nestabilnosti tolerise u dugom periodu od deset
godina, a zatim predvida da ce se pomenuti deficiti pokrivati iz
sredstava raznovrsne medunarodne podrske. Istovremeno predvida se
prilicno skroman rast, pa ako izostane finansijska podrska, u visini
(tokom cele decenije strana ulaganja trebalo bi da budu oko 2 milijarde
dolara godisnje) za koju se na vise mesta u studiji priznaje da
predstavlja minimum potrebnog, onda ni takva stopa rasta nece moci da se
odrzi, objasnjava Gligorov.
Sa jedne strane, jasno je da ce Jugoslavija morati da otplacuje prilicno
visok strani dug, cak i ako se nasledeni dug reprogramira pod najboljim
mogucim uslovima. Ali sa druge, posto se u narednih deset godina ne
predvida ni radikalna reforma javnih rashoda, koji ce i dalje
ucestvovati sa skoro 50 odsto u drustvenom periodu, takode je jasno da
ce poreski teret morati da bude visok, cak i ukoliko strana pomoc bude
izuzetno izdasna. To ce, naravno, opet ogranicavati ekonomski rast.
Na osnovu svega toga, Gligorov zakljucuje da izgleda postoji precutna
saglasnost da je Jugoslavija zemlja i privreda koja je sklonija
zavisnosti od strane pomoci nego sto je spremna za radikalnu tranziciju
i ukazuje na opasnost da sa ovakvom razvojnom strategijom zemlja zapadne
u stanje zavisnosti od strane pomoci. Umesto toga on predlaze da se
izradi alternativni program koji bi sadrzao radikalnije institucionalne
i reforme u privrednoj i drugoj politici.
B. Jager
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
