B I L T E N V E S T I
08. JUL 2001.
SR JUGOSLAVIJA
KONFERENCIJA O PRIPREMI JUGOSLAVIJE ZA ULAZAK U EU
BEOGRAD. (Beta) Jugoslavija ce uskoro poceti pregovore oko
zakljucenja Ugovora o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom Unijom
(EU),
izjavio je danas potpredsednik Savezne vlade, Miroljub Labus prilikom
otvaranja medjunarodne konferencije "Priprema Jugoslavije za integraciju
u
Evropu".
Prema njegovim recima, predstavnici konsultantske grupe EU
sastace
se 23. jula u Beogradu sa jugoslovenskim zvanicnicima radi otpocinjanja
pregovora o zakljucenju Ugovora o stabilizaciji.
"Integracija Jugoslavije u EU je nas prvi i srednjorocni cilj,
posto verujem da mozemo u roku od sedam do deset godina to da
ostvarimo",
2ocenio je Labus.
On je istakao da je Jugoslavija od svih zemalja u tranziciji
najbrze krenula u proces ekonomskih reformi, koje su "tek na pocetku
zato
sto moramo sve da promenimo".
Izrucenjem bivseg jugoslovenskog predsednika, Slobodana
Milosevica, prema recima Labusa, polozen je test kredibiliteta
jugoslovenske vlade i "otvoren put u evropsku intergraciju".
Labus je ocenio da iako domace stanovnistvo snosi trosak
ekonomskih reformi, troskovi tranzicije moraju biti podeljeni sa
Evropom.
Na bazi Memoranduma o razumevanju, potpisanog u Becu, 28.juna
ove
godine, zemlje jugoistocne Evrope bi u roku od godinu i po dana trebale
da
potpisu ugovore o slobodnoj trgovini i time stvore "trziste od preko 55
miliona potrosaca", rekao je on.
U toku su pregovori za zakljucenje ugovora o slobodnoj trgovini
sa
federacijom BIH, Bugarskom i Madjarskom, a pocecemo pregovore i sa
Hrvatskom, dodao je on.
On je rekao da je na nedavno odrzanoj Donatorskoj konferenciji
za
SRJ, najveci donator bila Evropska komisija i dodao da ce se vremenom
razvojni projekti zameniti razvojem na bazi privatnih investicija.
Ambasador Belgije, koja je trenutno predsedavajuca EU, Vilfred
Nartus istakao da ce se kao predsedavajuca EU "truditi da osigura
najefikasniju pomoc SRJ".
Predstavnik delegacije EU u Beogradu, Dzefri Baret istakao je
da
je SRJ dobila najvecu pomoc EU u odnosu na druge zemlje u regionu.
Predstavnik Rumunije, Kristijan Nikolesku), govoreci o
rumunskom
iskustvu u procesu pristupanja EU, rekao je da bi Rumunija do polovine
2007. godine trebala da postane punopravna clanica EU.
Zamenik hrvatskog ministra za evropske integracije, Mirjana
Mladineo izjavila je da Hrvatska u septembru ocekuje potpisivanje
Sporazuma
o stabilizaciji i asocijaciji sa EU.
Jednodnevnu Konferenciju organizovala je Fondacija Fridrih
Ebert
(FES) u saradnji sa Evropskim pokretom Srbije.
SVILANOVIC: PRIMEDBE SRJ NA ZAKON O MADJARIMA U DIJASPORI BEOGRAD.
(Beta) Savezni ministar za inostrane poslove Goran Svilanovic saopstio
je
najvisim madjarskim zvanicnicima primedbe Savezne vlade povodom Zakona o
Madjarima u susednim zemljama, neposredno posle usvajanja ovog zakona u
madjarskom parlamentu. Kako se navodi u saopstenju Saveznog
ministarstva
inostranih poslova, tom prilikom dogovorene su jugoslovenskomadjarske
konsultacije koje bi se odrzavale do stupanja na snagu ovog zakona 1.
januara 2002.
Svilanovic je ponovio primedbe SRJ i u razgovoru sa drzavnim
sekretarom u ministarstvu inostranih poslova Madjarske Istvanom Babom,
koji
je predvodio madjarsku delegaciju na dvodnevnoj konferenciji o izgradnji
poverenja u zemlji i regionu, odrzanoj u Beogradu.
Sef jugoslovenske diplomatije ukazao je na potrebu da se sto
pre
sastanu eksperti dveju zemalja kako bi detaljnije razmotrili sve aspekte
primene ovog zakona, dodaje se u saopstenju.
SVAJCARSKA ODOBRILA KREDIT OD 195 MILIONA DOLARA
BEOGRAD. (Beta) Svajcarska vlada odobrila je Jugoslaviji
kratkorocni kredit u iznosu od 195 miliona dolara namenjen premoscivanju
duga prema Evropskoj investicionoj banci (EIB), saopstila je danas
ambasada
Svajcarske.
Konacnu odluku o odobrenom kreditu treba da donese svajcarski
parlament, dodaje se u saopstenju.
U saopstenju se takodje navodi da su Jugoslavija i Svajcarska
potpisale sporazum prema kome ce Svajcarska finansirati savetodavne
usluge
u vezi sa pregovorima o spoljnom dugu SRJ sa Pariskim i Londonskim
klubom.
Sporazum je potpisao potpredsednik Savezne vlade, Miroljub
Labus
sa svajcarskim ambasadorom u SR Jugoslaviji, Gaudenz B. Rufom.
Svajcarska je otvorila i mogucnost dobijanja novih finansijska
sredstva od strane Evropske Unije, dodaje se u saopstenju.
LJAJIC SE ZALOZIO ZA DECENTRALIZACIJU SRBIJE
BEOGRAD. (Beta) Jugoslovenski ministar za nacionalne i etnicke
zajednice Rasim Ljajic zalozio se danas za decentralizaciju Srbije,
ocenivsi da bi taj proces omogucio uskladjivanje drzavnog i nacionalnih
identiteta.
Govoreci na ministarskoj konferenciji o nacionalnim i etnickim
zajednicama i manjinama u jugoistocnoj Evropi u beogradskom hotelu
"Interkontinetal", Ljajic je ocenio da ce prosec harmonizacije etnickih
odnosa na Balkanu trajati "izuzetno dugo".
"Do trenutka kada cemo ziveti jedni sa drugima plasim se da
cemo
cekati jos dugo", kazao je on i dodao da "osnovni problem na Balkanu
jeste
kako uskladiti drzavni identitet sa nacionalnim identitetima u uglavnom
etnicki heteregonim drzavama".
Ljajic je naveo da su nacionalni identiteti "do sada bili
apsolutno konkuretni" i da decentralizacija vlasti moze da pomogne u
procesu usaglasavanja i harmonizacije etnickih odnosa.
"Jako je vazno da manjine ucinimo odgovornim i da drzava pokaze
odredjeni stepen poverenja prema njima tako sto ce deo svojih politickih
i
drugih nadleznosti preneti na nize jedinice, odnosno na lokalnu ili
regionalnu samoupravu", rekao je Ljajic.
Prema njegovim recima, decentralizacijom vlasti svaka
nacionalna
manjina "imace odgovornost i prema drzavi i prema vlastitoj naciji", a
postizanje tog balansa je vazno i za unutrasnju stabilnost multietnickih
drzava.
LJajic je kazao da je u DOSu postignuta saglasnost da proces
decentralizacije Srbije izvrsi u dve faze: prenosenjem dela nadleznosti
na
lokalne samouprave i regionalizacijom Srbije.
On je naveo da o regionalizaciji Srbije u DOSu postoje razlike
oko
nadleznosti i broja buducih regionalnih jedinica.
Na konferenciji u hotelu "Interkontinental", koju su
organizovali
jugoslovensko Ministarstvo nacionalnih i etnickih zajednica, OEBS i
Savet
Evrope, ucestvovali su visoki drzavni predstavnici skoro svih zemalja u
regionu, strane diplomate u SRJ i mnogobrojni predstavnici medjunarodnih
organizacija i institucija.
Ucesnici konferencije istakli su znacaj medjugranicne saradnje
drzava jugoistocne Evrope, koja predstavlja osnov za smirenje situacije
u
regionu i ocenili da se proces integracija u Evropi ne moze zaustaviti.
SRJ BIH - ODRZANA SEDNICA MEDJUDRZAVNE DIPLOMATSKE KOMISIJE BEOGRAD.
(Beta) U Beogradu je odrzana sednica Medjudrzavne diplomatske komisije
za
granicu izmedju SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, saopstila je ta
komisija.
U saopstenju se navodi da su na trecoj sednici Komisije
razmenjene
informacije o radu mesovitih strucnih grupa na pripremi predloga ugovora
o
granici, pogranicnim prelazima i pogranicnom saobracaju.
Obostrano je konstatovano da se predvidjeni poslovi obavljaju
prema planiranim terminima, u iskrenoj atmosferi i dobroj volji da se u
najkracem mogucem roku dodje do konkretnih, obostrano prihvatljivih
resenja, pise u saopstenju koje su potpisali predsednici jugoslovenske i
bosanskohercegovacke delegacije, Radojko Bogojevic i Ostoja Kremenovic.
Na sednici su dogovoreni i konkretni zadaci mesovitih strucnih
grupa i aktivnosti Medjudrzavne diplomatske komisije, prema programu
rada
za 2001. godinu, pise u saopstenju ali se ne navodi o kojim zadacima je
rec.
Sednicom Medjudrzavne diplomatske komisije predsedavali su
Bogojevic i Kremenovic, a prisustvovali su joj i otpravnik poslova
ambasade
BiH u SRJ Radomir Bogdanovic, predstavnik Visokog predstavnika za BiH
Majkl
Hriscinin i predstavnik CAFAO Ejmon O'Rerdian.
Sledeca sednica komisije bice odrzana u Sarajevu.
DJELIC: PRVI DEO NOVCA DO KRAJA AVGUSTA
BEOGRAD (B92) - Srpski ministar finasija Bozidar Djelic
potvrdio je da se prvi deo novca koji je sakupljen na nedano odrzanoj
Donatroskoj konferenciji u Briselu za SR Jugoslaviju ocekuje u avgustu,
i
da ce biti utrosen za potrebe najugrozenijih gradjana, javlja SRNA. On
je
pojasnio da ce ovaj novac biti utrosen za potrebe dece, penzionera i
bolesnih lica. Prema Djelicevim rijecima, ocekuje se da do kraja godine
u
SRJ stigne oko 480 miliona dolara, od ukupnog iznosa od jedne milijarde
i
280 hiljada dolara.
SLOVENACKI AMBASADOR BORAVIO U PODGORICI PODGORICA. (Beta)
Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic i predsednik crnogorskog parlamenta
Vesna Perovic razgovarali su danas sa ambasadorom Slovenije u SR
Jugoslaviji Borutom Sukljeom.
U odvojenim saopstenjima iz kabineta Djukanovica i Peroviceve
se
navodi da je sa Sukljeom razgovarano o politickoj situaciji u Crnoj Gori
i
njenim odnosima sa Srbijom.
Slovenacki ambasador je u razgovoru sa Djukanovicem pozdravio
"orijentaciju Crne Gore da sve probleme resava demokratskim sredstvima,
ukljucujuci i odnose sa Srbijom".
Djukanovic i Suklje izrazili su zadovoljstvo dobrim
bilateralnim
odnosima Slovenije i Crne Gore, saopsteno je iz kabineta predsednika
Crne
gore.
U saopstenju se navodi da ce Crnu Goru uskoro posetiti
slovenacki
sef diplomatije Dimitrije Rupel.
Predsednica crnogorskog paralamenta je u razgovoru sa
slovenackim
ambasadorom ponovila da se duboka politicka podeljenost u Crnoj Gori
moze
prevazici samo fer i demokratskim referendumom.
Peroviceva je izrazila zadovoljstvo dobrom privrednom saradnjom
Slovenije i Crne Gore.
Ambasador Suklje je, kako pise u saopstenju, izrazio
zadovoljstvo
sto je na celu Skupstine predstavnik Liberalnog saveza.
Suklje je kazao da "slovenacki narod ne moze zaboraviti ko su
mu
bili prijatelji kada mu je bilo najteze", ne navodeci konkretno na sta
se
odnosi to prijateljstvo.
SR JUGOSLAVIJA I SVET
MICUNOVIC: OCEKUJEM USVAJANJE REZOLUCIJE PARIZ. (Beta) Predsednik
Veca gradjana u saveznom parlamentu Dragoljub Micunovic izjavio je da
ocekuje da ce Parlamentarna skupstina OEBSa u Parizu usvojiti rezoluciju
o
saradnji i koordinaciji na planu bezbednosti na evropskom nivou.
"Rezolucija je dosta izbalansirana i kao takva kritikovana, ali
mislim da ce, sa malim modifikacijama, biti usvojena", kazao je
Micunovic
agenciji Beta.
Glavna tema Parlamentarne skupstine OEBSa jeste bezbednost
Evrope,
a kao kljucni problem pojavjuje se regulisanje odnosa sa NATOom, kako
evropskih clanica, tako zemalja koje nisu pristupile Alijansi, ili su u
partnerstvu sa njom, rekao je Micunovic.
On je naveo da ce se o tom pitanju, nakon razgovora u
komitetima
Parlamentarne skupstine OEBSa, diskutovati sutra na plenarnoj sednici,
na
kojoj bi trebalo da se glasa i o pripremljenoj rezoluciji.
Predsednik Veca gradjana skupstine SRJ podsetio je da
Jugoslavija
prvi put, kao punopravan clan, prisustvuje redovnoj sednici
Parlamentarne
skupstine OEBSa.
Micunovic je rekao da je jugoslovenska delegacija, ucestvujuci
na
toj sednici, juce razgovarala sa predstavnicima Velike Britanije i
Rusije,
dok se ocekuju kontakti sa predstavnicima svih balkanskih zemalja, kao i
Finske i Francuske.
JUGOSLOVENSKI GOSTI NA PREMIJERI ANTICKE DRAME U EPIDAURUSU ATINA
(Tanjug) - U cuvenom antickom kamenom teatru "Epidaurus", pred
20.000 gledalaca izvedena je anticka drama "Orestije", u sklopu
promocije
Olimpijskih igara 2004. godine u Atini. Premijeri drame prve posle
posle
20 godina, sinoc su prisustvovali i savezni ministar inostranih poslova
Goran Svilanovic, ministar kulture u vladi republike Srbije
Branislav Lecic i ambasador Savezne Rerpublike Jugoslavije u Grckoj
Dusan Batakovic.
SRJ - FORMIRANJE NOVE SAVEZNE VLADE
MICUNOVIC: DOS ZELI LABAVU FEDERACIJU
BEC. (Beta) Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine
Dragoljub
Micunovic izjavio je da DOS zeli labavu federaciju, sa minimumom
zajednickim funkcija i da je u tom smislu otvoren za sve predloge iz
Podgorice.
U izjavi za becki list "Standard", Micunovic je podsetio da je
SNP
Crne Gore bivsi saveznik Milosevica, ali je ocenio da se u Crnoj Gori
sve
vise ljudi okuplja oko projugoslovenskih snaga, zbog cega je DOS, kao i
zbog zelje da sacuva federaciju, prisiljen na koaliciju sa tom strankom.
"Medjunarodna zajednica podrzava napore DOSa za ocuvanjem SRJ",
kazao je Micunovic i dodao da je crnogorski predsednik Milo Djukanovic
izlozen jakom medjunarodnom pristisku da odustane od svoje teznje ka
nezavisnosti.
Becki dnevnik ocenjuje da su DOS i SNP uspeli da privremeno
prevazidju krizu u jugoslovenskoj federaciji, dogovorom oko prelazne
vlade
sa "ogranicenim mandatom".
Ta vlada treba da pripremi novi Ustav SRJ, koji treba da
regulise
odnose izmedju Srbije i Crne Gore, omoguci raspisivanje prevremenih
saveznih izbora i da bude nadlezna za ekonomske odnose sa medjunarodnom
zajednicom, navodi "Standard".
DOS se zalaze da nova Savezna drzava ima zajednicku odbrambenu
i
spoljnu politiku, kao i otvoreno i slobodno trziste, pise list.
Veoma je vazno, ocenjuje "Standard", da jugoslovenska
federacija
moze da racuna na vecu finansijsku pomoc medjunarodne zajednice.
List, medjutim, navodi da crnogorski predsednik Milo Djukanovic
"trazi da Srbija i Crna Gora pregovaraju kao dve nezavisne drzave, sto
otezava situaciju. On ne priznaje savezne institucije i prihvata samo
premijera Srbije Zorana Djindjica za partnera u dijalogu", pise list, uz
napomenu da se crnogorska vlada obavezala da najkasnije do kraja januara
iduce godine raspise referendum o drzavnom statusu, koji ce odluciti o
sudbini SRJ.
DJINDJIC: NIJE BITAN ODNOS SNAGA U NOVOJ VLADI SRJ, NJEN ROK OGRANICEN
OBRENOVAC. (Beta) U novoj jugoslovenskoj vladi nije bitan odnos
snaga pojedinih partija, niti broj clanova, jer ce vlada imati
ograniceno
trajanje i zadatak da reformise saveznu drzavu, izjavio je danas premije
Srbije Zoran Djindjic.
"Nova savezna vlada treba da pokusa da redefinise saveznu
drzavu,
donese novi ustav i vazno je da nastavi sa integracijom zemlje i da ne
ucini nista da pogorsa nas polozaj", rekao je Djindjic novinarima, nakon
obilaska termoelektrane "Nikola Tesla A" u Obrenovcu.
On je dodao da nova savezna vlada nece vladati, posto je Crne
Gore
ne priznaje, a Srbija ima svoju vladu.
"Ako Socijalisticka narodna partija (SNP) nastavi sa hajkom
protiv
Haskog tribunala, svet tesko moze da prihvati takvu vladu. Oni moraju
jedan
deo svojih uverenja da ostave u Crnoj Gori, kao i mi deo svojih uverenja
u
Srbiji. Ako na to ne budu spremni govoricemo o mirnim razlazu.", kazao
je
Djindjic.
Prema njegovim recima, DOS je spreman na kompromis. "Dosta smo
spremni da trpimo, ali ne bas sve", zakljucio je Djindjic.
SAMARDZIC:NACRT USTAVA NEDELJU DANA NAKON NOVE VLADE
BEOGRAD. (Beta) Clan radne grupe za izradu novog saveznog
ustava
Slobodan Samardzic izjavio je da bi nacrt tog dokumenta mogao biti
zavrsen
nedelju dana nakon formiranja nove jugoslovenske vlade.
Samardzic je novinarima u Medjunarodnom prescentru rekao da je
vec
izradjeno "7080 odsto" nacrta ustava koji ce predloziti
"projugoslovenska
koalicija DOSa i koalicije 'Zajedno za Jugoslaviju'".
U radnoj grupi DOSa i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" su
Samardzic, predsednik Demokratskog centra Dragoljub Micunovic i saradnik
Instituta drustvenih nauka Zoran Lutovac i lider Gradjanskog saveza
Srbije
Goran Svilanovic, kao i potpredsednik Socijalisticke narodne partije
Zoran
Zizic, predsednik Narodne stranke Dragan Soc i predstavnik Srpske
narodne
stranke Zoran Leposavic, rekao je on.
Nacrt ce biti "blizak predlogu koji je jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica izneo u januaru", kazao je Samardzic, koji je
Kostunicin
savetnik.
Sustina novog predloga bice, kako je rekao, jedinstvo Srbije i
Crne Gore u medjunarodnopravnom smislu.
DJUKANOVIC ZA PREGOVORE NA NIVOU REPUBLICKIH VLADA NOVI SAD. (Beta)
Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic izjavio je da "ambicija" da nova
Savezna vlada trazi ustavni okvir za razresenje odnosa izmedju Srbije i
Crne Gore predstavlja "u startu politicki promasaj".
U intervjuu koji danas objavljuje novosadski "Dnevnik", on je
rekao da bi do konacnog dogovora o redefinisanju odnosa u federaciji
trebalo da dodje na "relaciji vlada Crne Gore i Srbije".
"Kriza Savezne vlade ocigledno ne pogadja ni Srbiju ni Crnu
Goru,
i traganje za bilo kakvim solomonskim resenjem na saveznom nivou je
Sizifov
posao", rekao je Djukanovic.
Prema njegovim recima, nova vlada SRJ trebalo bi da bude neka
vrsta "mosta prema medjunarodnoj zajednici" za ekonomsku i drugu podrsku
Srbiji i Crnoj Gori i "moderator u procesu medjurepublickog dijaloga".
Crnogorski predsednik ocenio je da "ni u Beogradu nema
raspolozenja i interesa" za nove savezne izbore i dodao da bi se time
samo
"gubilo vreme i zamagljivala sustina problema".
"Ako izbori ipak budu raspisani, Crna Gora ce imati blagovremen
i
decidan stav, koji nije tesko naslutiti", kazao je Djukanovic.
Povodom izrucenja bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica
Haskom tribunalu, Djukanovic je rekao da Vlada Srbije za taj cin
"zasluzuje
podrsku" svih kojima je stalo do "promena i evropske buducnosti Srbije".
On je ocenio da bi onima koji pokrecu pitanja tehnike i motiva
izrucenja Milosevica trebalo odgovoriti kontrapitanjem: "Sta misle o
tehnici i motivima zlocina u Srebrenici, Vukovaru, na Kosovu...."
Djukanovic je istakao da su rezultati donatorske konferencije
za
SRJ "ohrabrujuci i za Srbiju i za Crnu Goru" i da je ostvarena "dobra
saradnja" crnogorske vlade sa Saveznom vladom i u pripremi i na samoj
konferenciji.
VUJANOVIC : TRAZICU RAZGOVORE O REDEFINISANJU ODNOSA
PODGORICA (B92) - Predsednik Vlade Crne Gore Filip Vujanovic
najavio je da ce sledece nedelje zatraziti od srpskog premijera
pokretanje
razgovora o buducim odnosima dve republike, a od crnogorske opozicije
pregovore o smanjivanju politickih tenzija u Republici. "Tokom naredne
sedmice cu uputiti pisma Vladi Srbije i nasem opozicionom bloku "Zajedno
za
Jugoslaviju", izjavio je agenciji SRNA Vujanovic, naglasavajuci vaznost
tih
razgovora.
On je naveo da razgovori sa opozicijom u Crnoj Gori treba da
doprinesu obaranju tenzija i politicke polarizacije u Crnoj Gori, radi
obezbedjenja stabilnosti kao uslova kvalitetnog funkcionisanja izvrsne
vlasti. Kada je rec o najavljenim kontaktima sa Vladom Srbije i
premijerom
Zoranom Djindjicem, Vujanovic ocekuje razgovore o redefinisanju odnosa i
mogucnosti da se "na sasvim kvalitetan, jasan i prihvatljiv nacin
prezentuje potreba da se medjusobni odnosi regulisu u smislu saveza
nezavisnih i medjunarodno priznatih drzava".
SNP CE UCESTVOVATI U FORMIRANJU NOVE SAVEZNE VLADE
PODGORICA. (Beta) Socijalisticka narodna partija ucestvovace u
formiranju nove Savezne vlade, odluceno je na danasnjoj sednici Izvrsnog
odbora SNPa.
Izvrsni odbor je zaduzio potpredsednika SNP Srdju Bozovica da
sa
predstavnicima Narodne stranke i Srpske narodne stranke sagleda
nedostatke
postojeceg i utvrdi elemente potpuno novog koalicionog sporazuma sa
DOSom.Buduci koalicioni sporazum zasnivace se na punoj ravnopravnosti
koalicionih partnera u Saveznoj vladi i drugim drzavnim organima,
saopsteno
je nakon sednice izvrsnog odbora SNP.
SRDJA BOZOVIC NECE BITI NOVI MANDATAR SAVEZNE VLADE
PODGORICA (B92) - Savezna vlada jos uvek nije dobila svog
mandatara, iako se u javnosti pominje vise kandidata, javlja Radio B92.
Jedan od onih koji je u podgorickim medijima bio apostrofiran kao
potencijalni premijer, potpredsednik SNP-a Srdja Bozovic demantovao je
juce
te informacije.
Bozovic je rekao da on nece biti mandatar, izmedju ostalog, i
zbog
toga sto se nalazi na mestu predsednika Veca republika. Bozovic nije
zeleo
da kaze koga ce SNP predloziti za mandatara, naglasavajuci da ce to
odrediti partijski organi. On nije iskljucio teorijsku mogucnost da se
na
celu savezne vlade ponovo nadje Zoran Zizic. Srdja Bozovic je najavio
izradu sporazuma koji ce koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" ponuditi
DOS-u.
On je porucio da ce SNP insistirati da u novoj saveznoj vladi bude
jednak
broj ministara iz obe republike.
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC: KARADJORDJEVICIMA CE BITI VRACEN STARI DVOR BEOGRAD. (B92)
Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjic izjavio je, nakon susreta sa
princom
Aleksandrom Karadjordjevicem i njegovom suprugom Katarinom, da ce Stari
dvor na Dedinju biti ustupljen na koriscenje porodici Karadjordjevic.
Tokom razgovora je, kako prenosi Radio B92, dogovoreno da se
pokrene postupak za vracanje imovine potomcima srpske i jugoslovenske
kraljevske porodice.
Djindjic je izrazio nezadovoljstvo zbog toga sto taj postupak
nije
ranije pokrenut i istakao bi problem imovine Karadjordjevica trebalo
resiti
u sto skorije vreme.
Obracajuci se novinarima, princ Aleksandar Karadjordjevic je
izrazio zadovoljstvo zbog ponovnog dolaska u Beograd.
"Ne zelim da idem u hotel, imam ovde kucu. Ja sam Jugosloven i
Srbin i to je moja zemlja kao i vasa zemlja. Moja supruga i ja smo vrlo
srecni da dodjemo opet", rekao je princ Aleksandar.
DJINDJIC- NIJE BILO OPASNOSTI OD SUKOBA VOJSKE I POLICIJE HAG.
(Beta)
Predsednik vlade Srbije Zoran Djindjic izjavio je da nije brinuo da ce,
zbog izrucenja bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica
Haskom tribunalu, njegov rejting medju biracima opasti.
"Nista ne vredi niciji visok rejting ukoliko bi zemlja zapala u
izolaciju, ukoliko bi izgubila svoj medjunarodni kredibilitet. A upravo
je
to bilo na kocki da li cemo mi biti vidjeni kao zemlja koja izvrsava
svoje
medjunarodne obaveze, ili kao jedan nepouzdan partner koji daje lepe
izjave, ali kada dodje do toga da ispunjava obaveze pocinje da trazi
izgovore, pa makar to bio i Ustavni sud", rekao je Djindjic holanskom
dnevniku AD.
"Da srpska vlada odluku o izrucenju nije sprovela odmah nakon
sto
ju je donela, imali bismo kampovanje Milosevicevih pristalica pred
Centralnim zatvorom u kome je bio smesten, domace i svetske
televizije...
Da je ostala odluka Ustavnog suda, to bi bio kraj naseg kredibiliteta",
dodao je on.
"Za odluku su znali svi pedstavnici Demokratske opozicije
Srbije
(DOS) jer je o tome raspravljano vise puta i receno da moramo da
saradjujemo, da saradnja podrazumeva transfer, da transfer podrazumeva
da
nema izuzetaka. Svi smo se izjasnili i to prihvatili. O postupku
izrucenja
iz minuta u munut su obavesteni samo oni koji su u tome ucestvovali, cak
ne
ni svi predstavnici vlade, cak ne u svim fazama i ja. To je tehnicki
postupak", rekao je premijer.
Djindjic je negirao da je tokom izrucenja Milosevica bilo
tenzija
izmedju vojske i policije i da je u tom pogledu postojala velika
potencijalna opasnost.
"Vojska je nadleznost (predsednika Jugoslavije) Vojislava
Kostunice. Nas vojska prevashodno brine kada je rec o budzetu. To jeste
stvar srpske vlade i tu se mora traziti zajednicko resenje", rekao je
on.
"Takodje moram reci da postoje naznake da vojne obavestajne
sluzbe, koje su postojale u vreme Milosevica, i dalje deluju. Drzavna
bezbednost, odnosno tajna policija, vise ne prisluskuju ljude, ali ne
znamo
da li se oni prisluskuju sa neke druge strane. To jesu pitanja koja
iziskuju jasne odgovore od strane vojske i njima treba da se pozabave
organi nadlezni za vojsku", dodao je Djindjic. "Sto se tice saradnje sa
Hagom, mi je nastavljamo i necemo se sigurno zaustaviti na Milosevicu.
Ali,
sigurno je i da necemo produziti agoniju koja bi podrazumevala beskrajne
liste za izrucenje. Nas zahtev je da se nasoj zemlji prizna kredibilitet
da
i ona vodi neke postupke. Hocemo sa sudom u Hagu da razgovaramo na tu
temu
jer smo mi zemlja koja ispunjava svoje obaveze", rekao je on.
Premijer Srbije je najavio da ce njegova vlada ubuduce vise da
se
bavi pitanjem Kosova i da ce insistirati na pravima Srba.
"Ideja koja podrazumeva vecinsku demokratiju vodi u
majorizaciju i
etnicko ciscenje. Mislim da moraju biti definisana kolektivna prava Srba
na
tom podrucju. Mislim da ideja o dva pravna sistema i dva entiteta ili
kantonima treba da bude polaziste. Potpredsendik vlade Nebojsa Covic ce
pokusati tu poziciju da izgradi", rekao je on.
Djindjic je rekao da ne ocekuje nove izbore i da je situacija u
zemlji mnogo manje dramaticna nego sto to izgleda na povrsini.
"Ovo je vlada reformi i to u ovom trenutku najoptimalnija. Ne
postoji neka bolja ekipa koja ceka u senci da zameni sadasnju vladu.
Zato
bi odlazak vlade znacio i prekid reformi. Sa izborima bismo imali sest
meseci pauze za privredne reforme u Srbiji, pauzu u privatizaciji. Oni
koji
pokrenu postupak za izbore mogu da ih izgube", rekao je on.
Djindjic je ponovio da prihvata raspravu o rekonstrukciji
vlade,
ali je naglasio da nece prihvatiti da pojedini resori, kakvi su
pravosudje
i unutrasnji poslovu, budu "zrtveni jarci".
"Vecina najvaznjih ministara zaduzenih za reforme nisu clanovi
nijedne stranke. Rekonstrukcija ne moze biti izgovor za uvodjenje u
vladu
partijskih sporova. Kljucna mesta ne mogu biti menjana bez boljih ponuda
i
odgovarajuci objasnjenja", rekao je on.
KASA: NISMO NEPRIJATELJI VECINSKE NACIJE
NOVI SAD (B92) - �Neprijateljska ispoljavanja prema Madjarima i
fasisticki ispadi kakav je imao g. Ivica Dacic na nedavnom beogradskom
mitingu usporavaju uspostavljanje tolerantnih odnosa. Podrivaju
izgradnju
normi suzivota. Jos mnogo toga ostaje da se uradi da bi ti osnovni
preduslovi mogli biti garantovani u interesu stvarnog resenja�- izjavio
je
za nedeljni �Madjar so� Jozef Kasa, potpredsednik Vlade Srbije i
predsednik
Saveza vojvodjanskih Madjara.
Primecujuci da �posebno ovde u Srbiji zapaza da resenost vlasti nije
dovoljna za resavanje manjinskog pitanja�, on je predocio da je potrebno
da
u sirokim narodnim masama postoji svest o potrebi resavanja manjinskih
pitanja. Narodi koji ovde sa nama zive treba da znaju da zato sto smo
Madjari, sto smo drugaciji, nismo i neprijatelji zemlje, da nismo
neprijatelji vecinske i drugih nacija - rekao je Kasa i dodao: �dok u
javnosti, u svesti vecinskog naroda ne popusti grc zasnovan na zabludama
i
ovaj strah od drugacijeg, od manjina, dotle se ne mogu ostvariti ni
najbolja moguca resenja�, navodi �Madjar so�.
HASKI TRIBUNAL-SRJ-RS-HRVATSKA
NIKIFOROV: DOKAZI O MILOSEVICEVOJ ODGOVORNOSTI
MOSKVA.(Beta) Savetnik glavnog tuzioca Haskog tribunala Anton
Nikiforov izjavio je da novi dokazi koji stizu iz SRJ u Haski tribunal
potvrdjuju da je bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic licno
odgovoran za zlocine na Kosovu.
U intervjuu nedeljniku "Obsaja gazeta" Nikiforov, koji je
ranije
bio saradnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekao je da tuzioci
smatraju da je Milosevic kriv za zlocine jugoslovenske vojske i policije
na
Kosovu, od 1998. do 1999. godine, "jer je sam davao naredbe".
"Nova dodatna svedocenja koja sada stizu iz SRJ u Hag,
potvrdjuju
da je Milosevic licno naredjivao policiji da unistava i sakriva tela
ubijenih Albanaca, sto su razjasnili i sami Srbi", rekao je Nikiforov.
On je naveo da sudski proces moze da pocne tek kroz godinu
dana,
jer ne moze poceti dok Tribunalu ne budu isporuceni i optuzeni
predsednik
Srbije Milan Milutinovic, bivsi nacelnik Generalstaba Dragoljub Ojdanic,
bivsi ministar unutrasnjih poslova Vlajko Stojiljkovic i jedan od
bliskih
Milosevicevih saradnika, Nikola Sainovic.
"Pre nego sto pocne proces (Milosevicu), treba ih sve okupiti,
a
ne da se posle toga vode cetiri procesa, na kojima bi se ponavljale po
istim tackama jedne te iste optuzbe", rekao je Nikiforov.
"Zato cemo, prirodno, insistirati na predaji ostale cetvorice
optuzenih", dodao je savetnik Karle del Ponte.
Na pitanje da li se proces moze odvijati po "ubrzanoj
proceduri",
on je rekao da sud ima tri sudnice, i trenutno 42 optuzena, i da postoji
odredjen raspored zasedanja.
"Milosevic nece imati poseban prioritet, ali nece biti ni
poslednji. Proces moze da pocne tek za godinu dana", rekao je Nikiforov,
ocenjujuci i da ce sam sudski proces "biti tezak, i trajace, verovatno,
najmanje godinu".
On je rekao da su tuzioci "skloni da traze dozivotnu robiju za
Milosevica", ali je naveo da "mnogo zavisi od toga kako ce teci proces,
kakve ce dokaze dati odbrana, kako ce se sudije odnositi prema poziciji
tuzilastva".
On je odbacio tvrdnje da ce se proces odvijati pod pritiskom
zapadnih drzava, "koje su resile da kazne Milosevica kako bi opravdale
svoja dejstva na Balkanu". Odbacio je i tvrdnje da je sud navodno deo
"neke
zapadne zavere protiv Milosevica".
Po njegovim recima, to je "glavno sto Rusija ne razume" u radu
Tribunala. "Rusija ne samo da ne saradjuje sa Tribunalom, nego se cak i
ne
interesuje kako on radi", dodao je Nikiforov.
Po njegovim recima, SRJ je od samog pocetka trebalo da
saradjuje
sa tim sudom, jer su u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti, sve
zemlje
na to obavezne, i to "ne treba da se razmatra, ili stavlja u kontekst
lokalnih zakona i nacionalnog prava".
Nikiforov je jos rekao da tuzioci Tribunala ne razmatraju
"aktivnosti" Miloseviceve supruge Mirjane Markovic, "posto nije bila
zvanican rukovodilac".
IZ HAGA USKORO DOKAZI O TAJNIM RACUNIMA BEOGRAD. (Beta)
Predstavnici Haskog tribunala dostavice uskoro vlastima u Beogradu svoja
saznanja o tajnim racunima bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana
Milosevica i clanova njegove porodice, pise i "Blic".
List navodi da od izvora bliskih Haskom tribunalu saznaje da ce
"strucnjak" za finasijske transakcije i clan tima glavnog tuzioca
tribunala
sledece sedmice pravosudnim organima u Beogradu preneti svoja saznanja o
tajnim racunima Slobodana Milosevica.
"Strucnjak" Tribunala ce, prema tumacenju lista, doneti podatke
koji nece biti korisceni protiv Milosevica u Hagu, vec ce biti korisni
za
jugoslovensko pravosudje i za postupak koji se protiv bivseg
jugoslovenskog
predsednika vodi pred Okruznim sudom u Beogradu.
Izvori "Blic"a nisu, medjutim, naveli do kojih je otkrica dosao
finasijski "strucnjak" Haskog tribunala.
Proces koji je protiv Milosevica zapocet u Beogradu bice mozda
nastavljen njegovim saslusavanjem u pritvoru u Seveningenu, ukoliko
Tribunal pozitivno odgovori na zahtev Okruznog suda.
Predsednik Okruznog suda Vida PetrovicSkero potvrdila je
nastavak
procesa protiv Milosevica u Beogradu, ako odgovor iz Haga bude
pozitivan,
dodajuci da bi u tom slucaju saslusavanju Milosevica, pored istraznog
sudije, prisustvovalli tuzilac i odbrana.
BATIC: HASIM TACI PRE NOVEMBARSKIH IZBORA U HAGU
LOZNICA. (Beta) Ministar pravde Srbije Vladan Batic izrazio
je uverenje da ce predsednik Demokratske partije Kosova i nekadasnji
politicki lider takozvane Oslobodilacke vojske Kosova Hasim Taci "veoma
brzo" odgovarati pred Haskim sudom.
"Separatizam Tacija i OVK je evidentan i nema simpatiju
medjunarodne zajednice. Stoga sam uveren da ce pre novembarskih izbora i
lider Albanaca biti optuzen za ratne zlocine nad srpskim stanovnistvom
na
Kosovu", kazao je Batic na konferenciji za novinare u Malom Zvorniku.
On je kazao i da "selektivne pravde (pred Haskim sudom) ne moze
i
ne sme biti zbog javnog mnenja, ratne stete i kredibiliteta medjunarodne
zajednice".
"Haski tribunal je neumoljiv i svi oni koji su ucestvovali u
ratnim eksperimentima odgovarace, bez obzira da li su u pitanju Hrvati,
Muslimani, Albanci ili neki koji su u ime srpskog naroda dali sebi pravo
da
cine zlocine", kazao je srpski ministar pravde.
HRVATSKA VLADA DONELA ODLUKU O IZRUCENJU
ZAGREB (B92) - Hrvatski premijer Ivica Racan izjavio je u
subotu
kasno uvece da je Vlada postigla dogovor o hapsenju i izrucenju osoba
protiv kojih je Haski tribunal podigao optuznice, javlja Radio B92.
"Odluka da o saradnji sa Tribunalom koji je 12. juna Zagrebu
dostavio dve optuznice, nije bila laka ali je to jedino resenje koje ce
spreciti izolaciju zemlje i njen sukob sa Evropom", rekao je hrvatski
premijer. "Druga solucija bilo bi odbacivanje optuznice, sto bi Hrvatsku
gurnulo nazad na nestabilni Balkan sa kojeg svako zeli da pobegne, pa
cak i
Srbija", rekao je Racan.
Posle sednice vlade koja je trajala skoro deset casova tri
ministra iz Hrvatsko socijalno liberalne partije, medju kojima je i
minsitar odbrane Jozo Rados, ministar privrede Goranko Fizulic i
ministar
kulture Juraj Kraljevic kao i vicepremijer Goran Granic, podneli su
ostavke, pa je premijer Racan obracajuci se novinarima najavio da ce od
Sabora traziti da glasa o poverenju vladi.
Hrvatski medjiji nagadjaju da bi Sabor o poverenju Vladi mogao
da
glasa u ponedeljak ili utorak. Pet stranaka koje u Hrvatskoj cine
vladajucu
koaliciju imaju parlamentarnu vecinu ali bi eventualna odluka HSLS-a
Drazena Budise da se u glasanju o poverenju Vladi pridruzi opoziciji,
znacilo i pad Racanovog kabineta.
Hrvatski premijer nije imenovao optuzene ali mediji uveliko
nagadjaju da je rec o dvojci generala hrvatske vojske penzionisanom Anti
Gotovini i Rahimu Ademiju. Dvojca generala bili su sredinom devedesetih
angazovani u sukobu na prostoru tadasnje samoproglasene Republike Srpske
Krajine. Zna se jedino da ce Vlada optuznice primljene iz Haga
proslediti
Ministarstvu pravde na dalju proceduru. Zakonom o saradnji sa Hagom,
Ministarstvo pravde nadlezno je za izdavanje naloga za hapsenje i
ekstradiciju optuzenih.
KARLA DEL PONTE POZDRAVLJA ODLUKU ZAGREBA
HAG (B92) - Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte
pozdravlja odluku hrvatske vlade da zapocne proceduru predaje optuzenih
sa
dve zapecacene optuznice koje su, nakon visegodisnje istrage, podignute
protiv visokih oficira Vojske Hrvatske, osumnjicenih za zlocine nad
Srbima,
izjavila je u nedelju predstavnica za stampu tuzilastva, Florans Artman
agensciji SENSE. U tuzilastvu ocekuju da ce optuzeni, cija su imena i
dalje
pod pecatom Tribunala, biti bez odlaganja uhapseni, kako bi se sprecilo
njihovo eventualno bekstvo.
U Hagu odbijaju da spekulisu o roku u kojem bi optuzeni mogli
da
budu predati Tribunalu. Dosadasnja iskustva u slucajevima Zlatka
Aleksovskog, Mladena Naletilica Tute i Vinka Martinovica Stele - koje su
hrvatske vlasti izrucile Hagu na osnovu iste procedure, definisane
Ustavnim
zakonom o saradnji sa Tribunalom - ukazuju da bi postupak, u kojem
optuzeni
imaju i pravo zalbe, mogao potrajati nekoliko sedmica, a mozda i meseci.
Istraga o mogucim zlocinima koji su tokom operacija "Bljesak" i
"Oluja" pocinjeni nad Srbima u Hrvatskoj zapoceta je jos u leto 1995.
Mdjutim, optuznica je podignuta, i odmah stavljena pod pecat Tribunala
pre
samo mesec dana. U skladu sa ustaljenom praksom tuzilastva, kako je za
SENSE rekao zamenik glavnog tuzioca Grejem Bluit, "optuznica je
podignuta
kada smo ocenili da imamo dovoljno dokaza kojima cemo izvan razumne
sumnje
pred sudom dokazati odgovornost optuzenih."
IVANIC: HASKI TRIBUNAL INSISTIRA NA IZRUCENJIMA OPTUZENIH
BANJA LUKA (B92) - Predsednik Vlade RS, Mladen Ivanic, izjavio
je
da se "mogu ocekivati izuzetno jaki pritisci" na taj entitet, ukoliko ne
bude saradjivala sa Haskim tribunalom, koji insistira na izrucenjima
optuzenih za ratne zlocine. Ivanic je to rekao novinarima po povratku iz
Haga, javlja dopisnik Radija B92 Zoran Zuza.
Kada Skupstina usvoji Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom,
izrucenje optuzenih za ratne zlocine bice obaveza institucija Republike
Srpske, izjavio je premijer tog entiteta Mladen Ivanic po povratku iz
dvodnevne posete Haskom tribunalu. On je ocenio da je situacija u vezi
sa
saradnjom sa Tribunalom sasvim drugacija u celom regionu nakon izrucenja
Milosevica, i dodao da RS mora naci adekvatne odgovore i mora se
okrenuti
saradnji sa Hagom, sa, kako je rekao, mnogo vise elemenata te saradnje.
Na
direktno pitanje da li ce policija RS hapsiti, a vlasti izrucivati
optuzene
drzavljane RS, Ivanic je odgovorio ovako: "Vlast RS nema podataka o tome
gde se nalaze osumnjiceni. Mi imamo sasvim jasne informacije od
Ministarstva unutrasnjih poslova da oni koji su na javnoj optuznici nisu
u
RS. Mislim da to pitanje kojim se namece obaveza Republici Srpskoj da
isporuci, u ovakvim uslovima u stvari predstavlja jednim delom skidanje
odgovornosti sa sebe i predstavnika medjunarodnih institucija", rekao je
Ivanic, prenosi B92.
Premijer RS saopstio je da je u Hagu dobio cvrsta uveravanja da
ce
narednih dana biti podignuto nekoliko optuznica za zlocine nad Srbima u
Hrvatskoj i Bosni. Ivanic nije govorio o imenima, ali je naveo da ce
biti
istrazeni zlocini nad Srbima u Novom Gradu, Kozarskoj Dubici i
Srebrenici,
sto znaci, kako se ovde tvrdi, da je rec o manje bitnim vojnim
komandantima. RS ce, medjutim, morati da se suoci sa izrucenjem samog
Karadzica i Mladica, a ko ce preuzeti odgovornost za to, zavisice od
skupstinske rasprave, i usvajanja Zakona. Ukoliko Zakon ne bude usvojen,
moglo bi doci do krize Ivaniceve vlade jer ona, kako je receno
novinarima,
nece postupiti kao Vlada Srbije u slucaju izrucenja Milosevica.
KOSOVO METOHIJA
POKRENUTA ISTRAGA PROTIV PET BIVSIH KOMANDANATA OVK
PRISTINA. (Beta) Civilna misija UN na Kosovu (UNMIK) pokrenula
je
danas istragu protiv petorice visokih zvanicnika Kosovskog zastitnog
korpusa (KZK), nekadasnjih komandanata Oslobodilacke vojske Kosova
(OVK),
zbog "pretnji medjunarodnoj stabilnosti i ratnih zlocina".
Istovremeno, ta petorica visokih zvanicnika Kosovskog zastitnog
korpusa suspendovana su sa duznosti u toj organizaciji, saopsteno je
danas
u Pristini.
Sef UNMIKa Hans Hekerup i komandant Kfora, italijanski general
Torsten Skijaker suspendovali su Dauta Hajradinaja, Samija Lustakua,
Rustema Mustafu poznatog pod ratnim imenom "Remi", Redzepa Selimija i
Ramiza Landrovcija.
Odluka celnika medjunarodnih organizacija na Kosovu usledila je
nedelju dana posto su se imena tih zvanicnika KZK pojavila na "crnoj
listi"
administracije predsednika SAD Dzordza Busa mladjeg.
"Zbog ozbiljnosti optuzbi koje je iznela administracija u
Vasingtonu, te nakon konsultacija sa SAD i drugim nacijama, pokrenute su
istrage protiv tih osoba", navodi se u saopstenju UNMIKa i istice da bi
"njihov ostanak u KZK ugrozio medjunarodnu podrsku toj organizaciji".
Odluka americke administracije objasnjena je "dokazima da
etnicki
Albanci, ekstremisti, sakupljaju novac u SAD i Evropi, zbog cega ce SAD
ucuniti sve da taj novac ne stigne do fondova kojima se finansiraju
ekstremisticke aktivnosti koje destabilizuju demokratski izbrane vlasti
u
Makedoniji".
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
