POLITIKA
Nedelja, 8. jul 2001.
Broj 31495
MAKEDONIJA KAO ISKUSENJE ZAPADNOG SAVEZNISTVA
Kusanje tude supe
Zasto u nekim evropskim prestonicama strahuju da bi planirana operacija
razoruzavanja albanskih ekstremista i terorista mogla da se pretvori u
farsu. - Ugledni nemacki politicar Vili Vimer protiv izlaganja vojnika
Bundesvera "besmislenom riziku" za tud racun
Iako je led odavno probijen i u militarizaciji spoljne politike se
otislo (pre)daleko, svaka nova situacija i eventualno angazovanje
Bundesvera izvan nacionalne teritorije, stavljaju Nemce iznova na velika
iskusenja. Veca, iz istorijskih razloga, i neugodnija nego u bilo kojoj
drugoj zemlji clanici zapadne vojne alijanse.
To se upravo sada dogada u slucaju Makedonije. U toku je svojevrstan
medijski i politicki plebiscit o tome da li nemacki vojnici treba da se
angazuju u planiranoj akciji razoruzavanja albanskih ekstremista i
terorista.
Brz odgovor
Temperatura opet raste. Politicke i nacionalne strasti se uskovitlavaju.
Najuticajniji dnevnici i nedeljnici su otvorili debatu o tome na
Internetu, politicari uskacu u arenu, a pred Ustavnim sudom je pokrenuta
inicijativa Partije demokratskog socijalizma (naslednica bivsih
komunista bivse NDR) da najvisa sudska instanca konacno rascisti citavu
stvar.
U operaciji koja bi trebalo da pocne mozda vec krajem meseca, komanda
NATO racuna s nemackim kontingentom od (najmanje) 600 vojnika. U Berlin,
istina, kako se cuje, jos nije stigao nikakav zvanican zahtev o tome,
ali vlada nagovestava, ako i kad depesa stigne, brz i pozitivan odgovor.
Solidarnost sa savezom (NATO) se podrazumeva, kaze vladin predstavnik
Uve Karsten Haje, a kancelar Gerhard Sreder uveliko priprema teren za
delikatnu odluku u Bundestagu za koju je pozeljna nadstranacka
saglasnost i vecina.Ona bi mogla da padne uskoro, pre odlaska poslanika
na letnje ferije. Ne iskljucuje se, medutim, ni mogucnost vanredne
sednice, bez obzira na visoku cenu, s pozivom poslanicima da za kratko
prekinu odmore i vrate se, s dalekih mora, prvom i najbrzom vezom, u
prestonicu.
Nevolja je, medutim, sto upadljivo raste broj politicara, posebno iz
redova opozicije, koji se ostro protive "besmislenom angazovanju"
Bundesvera u operaciji koja je skopcana s mnogim rizicima, koja bi, po
uverenju nekih od njih, mogla da se pretvori, izmedu ostalog, i zbog
drzanja Amerikanaca, u farsu.
Kosovo i Makedonija
Ugledni politicar iz redova (opozicionih) konzervativaca i ekspert za
pitanja odbrane i spoljne politike Vili Vimer tvrdi da u njegovoj
partiji
(CDU) raste otpor protiv "besmislenog rizika za nase vojnike" i njihovog
angazovanja u Makedoniji. U listu "Hamburger abendblat" Vimer podseca da
je licno bio i protiv nemackog vojnog angazovanja na Kosmetu (i u
agresiji na
Jugoslaviju) iz politickih, ustavnih i medunarodnopravnih razloga.
Bundestag je, medutim, pre dve godine, podseca Vimer, bio zasut
dezinformacijama i bio prinuden da donese odluku o ulasku u rat.
U Makedoniji je situacija i slicna i razlicita od one na Kosmetu. Ono na
sta Vimer, a u tome, ocigledno, u svojoj zemlji nije usamljen, posebno
upozorava jeste - ponasanje Amerikanaca. Oni i ovde "kuvaju sopstvenu
supu". Slede i forsiraju iskljucivo sopstvene interese, stavljajuci
druge pred svrsen cin. Proizvode konflikte koje potom NATO treba da
rasciscava.
Ne bi ga cudilo, kaze Vimer, da Amerikanci sami izbegnu ucesce u
planiranoj akciji u Makedoniji, posto bi mozda dosli u situaciju da
pucaju na sopstvene
ljude: medu teroristima 113. brigade takozvane oslobodilacke (albanske)
armije koja se bila usancila u Aracinovu, nalazilo se sedamnaest
americkih vojnih instruktora, po receptu kakav je svojevremeno primenjen
i u Hrvatskoj.
I to nije sve. Vise od 70 odsto naoruzanja i opreme s kojom raspolazu
albanski teroristi americkog je porekla, pored ostalog tu je i
najmodernija oprema za nocno koriscenje, trece generacije. I njihovo
povlacenje iz Aracinova izvedeno je pod zastitom americkih padobranaca
sa Kosmeta, a citavu operaciju su planirale americke tajne sluzbe.
Bondstil se siri
To postavlja pitanje strateskih namera i interesa Amerikanaca u ovom
podrucju. Nemacki izvori tvrde, na primer, da Amerikanci upravo
pregovaraju sa albanskim seljacima na Kosovu, u nameri da osetno prosire
svoju bazu Bondstil, najvecu izvan SAD!
Vili Vimer upozorava vladu u Berlinu da bi svako buduce angazovanje
Bundesvera moralo prevashodno da bude uskladeno sa nemackim nacionalnim
interesima. Ne smemo biti uvuceni, naglasava Vimer, u avanturu i
konflikte u interesu drugih.
Ovaj nemacki politicar je, inace, uveren da je poslednjih godina
radikalno promenjen karakter zapadnog vojnog saveza i da je NATO
prakticno postao instrument za sprovodenje (i nametanje) tudih
(americkih) interesa sirom sveta.
I oni koji su pre dve godine u slucaju Kosova insistirali na ratu, jos
uvek ne znaju kako da rese problem. Vec dve godine vlada bespomocnost. U
takvoj situaciji, upozorava Vimer, Nemci bi u prvom planu trebalo da
imaju sopstveni nacionalni interes: da svoje vojnike ne izlazu
besmislenom riziku i da prekinu sa daljom militarizacijom spoljne
politike.
Miroslav Stojanovic
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
