Dva rukopisa o stradanju Srba u Prvom sv. ratu
Kada sam 6. januara telefonom razgovarao s ujakom iz
Beograda, vojnim istoriccarem u penziji, on me zapitao
da li bih mogao, preko interneta, da pokussam da
pronadjem dobrostojeche Srbe iz dijaspore koji bi
zzeleli da pomognu sstampanje dva njegova rukopisa o
stradanju Srba u Prvom svetskom ratu. Zatrazzio sam da
mi possalje detaljniji opis tih radova, i on je to
uccinio.
Naslov prvoga je:
"Prvi genocid nad Srbima u XX veku. Nadjmedjer,
austro-ugarski logor smrti za Srbe od 1914. do 1918.
godine."
Naslov drugoga je:
"Pegavi tifus u Srbiji 1914. i 1915 godine."
O svom prvom rukopisu, o kome u aneksu ssaljem
recenziju akademika Vladimira Stojanccevicha, moj ujak
kazze:
"Za rukopis o Nadjmedjeru vazzno je znati sledeche:
U Austrougarskoj je, osim njega, bilo deset velikih i
290 manjih - pratechih logora -, ukupno 300, cciji je
spisak u rukopisu. To je bio deo prvog genocida nad
Srbima u 20. veku. Politika tada zacrtana nastavljena
je do danas. Drugi genocid nad nama izvrssen je od
1941-45, a trechi od 1990-99, ali se vrssi i
danas(...) Srbija mora da umre. To je danas parola
Amerike i Evropske unije.(...)"
A drugi on ukratko ovako opisuje:
"(Pegavi tifus u Srbiji 1914. i 1915.)
U Srbiji se 15. decembra 1914. steklo 100.000
austrougarskih i srpskih ranjenjka. Kadrovski i
materijalno mali srpski sanitet nije bio u stanju da
zbrine tako veliki broj ranjenika. Vlada Srbije se, 2.
novembra 1914. preko "Tajmsa", obratila svetu,
medjunarodnom crvenom krstu i humaniotarnim
organizacijama saveznicckih i neutralnih zemalja.
Pomoch je zatim poccela da pristizze, kako u kadrovima
tako i u materijalnim sredstvima za zbrinjavanje
ranjenika.
Bezzechi iz Valjeva austrougarska vojska je ostavila
pegavi tifus. Epidemija je kao pozzar zahvatila
Srbiju: ratne zarobljenike, srpske vojnike, izbeglice
i stanovnisstvo. Pegavac je zarazio 1.050.000
stanovnika, dakle jednu ccetvrtinu ondassnjeg
stanovnisstva, a procenjije se da je od njega umrlo
oko 500.000 ljudi. Epidemija je trajala od decembra
1914 do maja 1915. Borbu protiv zaraze pomagalo je 45
zemalja sveta, u kojima su radili Odbori za pomoch
Srbiji. Oko 600 lekara i bolniccarki iz sveta
dobrovoljno su uccestvovali u borbi protiv pegavog
tifusa u Srbiji. Mnogi od njih ostavili su svoje
zzivote na srpskom tlu pokosseni bolesschu. Jedna
trechina srpskih lekara takodje je umrla on pegavog
tifusa.
Strani lekari i bolniccarke povukli su se iz Srbije
krajem 1915. preko Albanije, zajedno sa srpskom
vojskom. Kada su stigli u svoje zemlje, u Francusku,
Englesku, SSkotsku, SAD i druge zemlje, napísali su
prva svedoccanstva o tragediji u Srbiji. Ali, po
zavrssetku rata, njihova dela i zzrtve potpuno su
zaboravljeni. Ko god je u istoriji vezao svoju sudbinu
za Srbiju, prossao je tragiccno kao i sama Srbija."
Na kraju pisma, o buduchim sponzorima i izdavaccima
svojim rukopisa rekao je sledeche:
"Pretpostavljam da u dijaspori ima Srba koji su
stvorili imetak koji za zzivota ne mogu da potrosse.
Mnogi od njih su patriote koji zzele da pomognu Srbiju
i srpski narod, a jedna vrsta pomochi je i omoguchiti sstampanje
patriotskih knjiga, ccime bi se oduzzili precima, odali im zahvalnost, i
zaduzzili potomke, omoguchavajuchi im da saznaju istinu o svome narodu,
a time bi i drugim narodima omoguchili bi da saznaju istinu o srpskom
narodu. Takvi dobrotvori, ili donatori, za zzivota bi videli koristi od
svog plemenitog dela. Na svakoj knjizi stajala bi zahvalnica dobrotvoru,
njegova biografija, zavesstanje, i sve ssto bi smatrali bitnim.
Ovde kod nas bi se oba ova rukopisa mogla odsstampati
za oko 10 000 nemacckih maraka."
U aneksu aledi recenzija akademika Stojanccevicha o
prvom rukopisu. Naravno, knjige mogu da se sstampaju i
u inostranstvu. Zainteresovani sponzori mogu da se
jave, a ja bih dostavio informacije kako bi oni
uspostavili neposrednu vezu sa autorom.
Slobodan R. Stojanovic
mailto:[EMAIL PROTECTED]
Nadjmedjer-rec.doc
Description: MS-Word document
