MISEVI NAS UCE PAMETI
Na opasnost od geneticki modifikovane hrane ukazajuEksperimenti sa misevima
U svetu raste otpor protiv geneticki modifikovane hrane. Izneverena su mnoga obecanja oko dobijanja obilnijih i jeftinijih prinosa zdravih biljaka koje bi mogle da rese problem gladi u svetu. Pored toga, ozbiljne prigovore koriscenju ovakve hrane u sve vecem broju upucuju poznati svetski naucnici. Oni ukazuju na mogucnost izmicanja covekovoj kontroli takvih gena sa kojima se manipulise.
Tehnika genetickog inzenjerstva zahteva koriscenje specijalnih virusa ili bakterija, tzv. vektora, ciji je zadatak da u odredjeni genom unesu elemente nove "zivotne sifre" i tako kontrolisano promene osobine date biljke. U ovom poduhvatu, prvo, virusi, kao i bakterije, mogu da dozive nezeljene transformacije, a, drugo, da se ne "zakace" na planiranom mestu u izabranom genomu, vec na nekom drugom. U oba slucaja moze doci do stvaranja po zivot opasnih mikroorganizama, koji mogu dovesti do pojave novih vrsta bolesti koje bi zahvatile veliki deo covecanstva. Njihovo bi eliminisanje bilo izuzetno tesko i vezano za unistavanje ogromnih kolicina preko potrebne hrane.
Na ovu opasnost ukazivao je jos l997. god. Dr A. Pusztai. On je otkrio da pacovi hranjeni genetski modifikovanim krompirom obolevaju. Nazalost, pod pritiskom clanova engleske Kraljevske akademije nauka i mocne industrije izgubio je svoj posao i bio izlozen neverovatnom naucnom blacenju. Nisu mu oprostili to sto je s pravom poredio gadjanje "mete" u genomu virusom ili bakterijom-vektorom sa gadjanjem strelca kome je stavljen povez na oci.
Od pomenutog vremena do danas sakupilo se obilje argumenata koji su naveli Dr Mae-Wan Ho, direktora Instituta Nauka u drustvu, London, da zakljuci da su eksperimenti genetickog modifikovanja opasniji od bioloskog oruzja. Njene su reci: "Mnogo je veca opasnost u stvaranju letalnih patogena tokom naizgled bezazlenih GM eksperimenata… Ljudi koji to rade igraju se ruskim ruletom sa GM virusima"
Nas poznati naucnik Dr Veljko Veljkovic, svetski priznati strucnjak u oblasti virologije ( HIV-a i AIDS-a), posle nedavnog uvoza vise od 150.000 tona genetski modifikovane sojine sacme u Jugoslaviju, reagovao je na taj nepromisljen potez vlasti i odgovornih strucnjaka. On je zatrazio da se prehrambeni proizvodi koji poticu od zivotinja hranjenih ovom vrstom soje obavezno obeleze, kako bi svako mogao da se odluci da li ce da ih koristi ili ne. Pored toga, pokrenuo je inicijativu da Ujedinjene Nacije u najkracem roku formiraju agenciju za nadzor i kontrolu svih GM eksperimenata. Tom apelu do sada se pridruzilo preko 50 uglednih naucnika iz vise od 10 zemalja, medju kojima i Dr. H. Yang, direktor Instituta Genomiks, iz Kine.
Dok naucnici vode zestok boj za ili protiv geneticki modifikovane hrane, misevi gledaju svoja posla po livadama i ambarima. I, gle cuda, upletose se i oni u pomenuti "boj". U ambaru jednog holandskog farmera nasle su se dve gomilice kukuruznog zrnevlja. U jednoj su bili plodovi geneticki modifikovanog kukuruza, a u drugoj onog obicnog, prirodnog. Na veliko iznenadjenje svih, posle nekog vremena misevi su pojeli svo prirodno zrnevlje, dok je gomilica "geneticki obelezena" ostala netaknuta!
To je navelo sedamnaestogodisnjeg Hinze Hogendoorna, studenta koledza u Utrehtu, da pristupi laboratorijskom eksperimentu ciji je rezultat 11. decembra ove godine uputio holadskom parlamentu.
Pre pocetka rada pretragom Interneta nasao je samo rad Dr. Arpada Pusztaia o stetnom delovanju geneticki modifikovanog krompira na mlade pacove. Hinze je uspeo da dodje do 30 zenki miseva za svoje ispitanike. Hraneci prirodnim i GM kukuruzom ili komadicima soje, nasao je da je 61% misica izabralo prirodnu, a 39% GM hranu.
U drugom delu svog istrazivanja grupi od l4 jedinki davao je prirodnu, a drugoj grupi od 14 zivotinja GM hranu. Tokom 10 dana pratio je kolicinu hrane koju oni uzimaju, kao i promene njihove telesne tezine. Misice iz prve grupe su dobile u tezini, a one koje su nemajuci izbora jele iz GM "posude" gubile na tezini i fizicki bile manje aktivne! Kako je vreme proticalo dolazilo je do sve vece razlike u ponasanju ove dve grupe zenki. GM hrana izazvala je rastrojenost zivotinja, one su trcale u krug, ocajno kopale po strugotinama na podu i zestoko skakale u vis. "Za mene je to bio dokaz da GM hrana nije sasvim normalna", kaze mladi Hinze. I uginuce jedne misice iz ove grupe govori u prilog ranijih Dr. Pusztaievih nalaza.
Dr. Mae-Wan Ho, sa kojom Dr. V.Veljkovic, naucnik iz Vince, saradjuje, posetila je mladog istrazivaca u njegovom domu u blizini Amsterdama. Imala je priliku da se detaljno upozna sa nalazima ovog originalnog i znacajnog eksperimenta kojim ce morati da se pozabave mnoge ucene glave, pa i one iz engleske Kraljevske akademije nauka. Zaista je iznenadjujuce i zadivljujuce kako je Priroda uspela da ugradi fine mehanizme odbira u tako malim bicima kao sto su misevi.
Meni kao radoznalom istrazivacu ostaje jedno pitanje otvoreno: da li bi se tako ponasali i misevi-muzjaci? Nije li Priroda podarila ovu moc prepoznavanja samo zenkama zbog potomstva koje moraju izneti na svet? Verujem da cemo i na to pitanje uskoro dobiti odgovor.
Prof. dr Vladimir Ajdacic
