Zašto ministarstvo za nauku i tehnologiju od
Vince pravi cetiri "firme"? - Zašto se jedan broj naucnika tome protivi? - Kako
pomiriti nauku i politiku?
Prošlogodišnja poseta tadašnjeg premijera
Srbije Zorana Đindica Institutu nuklearnih nauka "Vinca" oznacena je kao
"pocetak saradnje politicara i naucnika, koji ce zajednickim projektima pokušati
da celo društvo povuku napred".
Ova saradnja ne samo da nije zaživela, vec se ovih dana njihovi odnosi narocito zaoštravaju, i to ne oko "zajednickih projekata", vec oko projekta republickog ministarstva za nauku i tehnologiju, koje je najavilo da ce se ovaj Institut do kraja godine podeliti na cetiri dela - i time "povecati produktivnost i efikasnost sistema".
Grupa naucnih radnika, njih 122 iz zemlje i sveta, tvrdi da je Vladin koncept reorganizacije Vince pogrešan i da ce "uništiti srpsku nauku".
Oni se slažu da su promene potrebne, ali ne na nacin koji predlaže ministarstvo, i tvrde da nikakva podela nije realna dok se ne reši pitanje vincanskog nuklearnog otpada.
Šta kaže država
Plan ministarstva za nauku i tehnologiju je da do decembra ove godine sadašnji Institut nuklearnih nauka "Vinca" prestane da postoji kao jedno pravno lice i da se podeli na cetiri nezavisna: Naucni institut "Vinca", koji bi se bavio fundamentalnim istraživanjima za koja ne postoji potražnja na tržištu, i koji bi se finansirao iz budžeta; Istraživacko-razvojni institut "Vinca", koji bi svoj rad mogao da unovci na tržištu, i koji bi ucestvovao u izradi projekata koje finansira ministarstvo; Akceleratorski centar "Tesla", koji bi, kao institut, do novca dolazio "delom iz domacih, delom iz stranih, a delom iz tržišnih izvora"; Naucno-tehnološki park "Vinca" pružao bi pratece usluge i održavao poslovni prostor - uz tržišnu nadoknadu.
Da li je ovakva podela ispravna, i šta se time dobija?
"Vinca je danas jedno pravno lice i pokriva širok dijapazon poslova, i cini mi se da je u ovakvoj organizaciji rada nemoguce raditi", kaže za Ekonomist magazin republicki ministar za nauku i tehnologiju Dragan Domazet. "Potrebno je razdvojiti one koji se bave fundamentalnim istraživanjima, ciji je posao neprofitabilan i koji žive od budžeta, od onih koji se bave tržišnim istraživanjima, i koji manje zavise od Vlade - tu važi i drugaciji sistem nagradivanja. Ove dve grupe želimo da odvojimo zbog povecanja efikasnosti.
Dalje, svima je poznato da se u Vinci vodi pravi mali rat oko akceleratora - da li ga treba graditi ili ne. Zato smo odlucili da se oni koji na njemu rade - izdvoje, pa ce valjda biti manje problema sa onima koji se protive, i koji nam cesto miniraju dobijanje novca iz inostranstva, tako što unapred šalju pisma kojima bi strane donatore nagovorili da odustanu od davanja novca za ovaj projekat.
Najzad, zajednicke službe - koje su svojevremeno planirane za
1.500 ljudi, postale su glomazne i neracionalne, jer se broj zaposlenih
prepolovio. Zato želimo da ih osavremenimo, da to bude jedno uslužno preduzece
koje radi na tržišnim principima, odnosno naplacuje svoje usluge. Ako se
ispostavi da ovo rešenje nije dobro, potražicemo drugo", kaže Domazet.
Kuda sa nuklearnim otpadomNajveci problem, po mišljenju protivnika podele Vince, jeste nuklearni otpad: nikakvu reorganizaciju ne bi trebalo sprovoditi dok se ovaj opasan materijal ne ukloni.
Naime, na svega 14 kilometara od centra Beograda nalazi se velika kolicina nuklearnih i radioaktivnih materijala: još šezdesetih godina u Vincu su stigla dva ruska nuklearna reaktora sa gorivom - strateškom sirovinom za pravljenje atomske bombe.
Jedan od njih ne radi preko 16 godina i trenutno je u fazi dekomisioniranja, i zajedno sa iskorišcenim gorivom (drugi reaktor je još u pogonu) tretira se kao visokoradioaktivni nuklearni otpad koji se mora otpremiti u inostranstvo na finalnu obradu i cuvanje.
Drugi, možda i veci problem - je srednje i niskoradioaktivni otpad, smešten privremeno (stoji tu vec nekoliko decenija) u osam hiljada buradi od po dvesta litara: rok trajanja buradi je, kažu, maksimalno 30 godina, mnoga od njih su korodirala i cure, a jedan od dva hangara u kojima se nalaze - prokišnjava! Ovaj otpad neophodno je što pre izmestiti na sigurnije mesto, ali je za konacno odlagalište potrebno dosta vremena i novca.
U pismu koje je javnosti uputio preko dnevnog lista "Danas", profesor Vladimir Ajdacic, priznati strucnjak za nuklearnu fiziku, preneo je mišljenja svetskih eksperata objavljena u strucnim casopisima: u jednoj studiji Ekonomske komisije za Evropu - Komitet za politiku životne sredine, objavljeno je da je gradnja novog postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada, ukljucujuci i njegovu obradu, urgentni zadatak.
Razlozi koje oni navode su da odlaganje ovog otpada ne ispunjava zakonske norme - postrojenja su stara i u ekstremno lošem stanju, zatim što priroda radioaktivnog otpada nije poznata, što ne postoji redovno pracenje ni održavanje postrojenja, i što su postrojenja potencijalni izvori kontaminacije radioaktivnošcu.
"Za finalnu obradu visokoradioaktivnog otpada postoje uslovi u Francuskoj i u Rusiji, i to se placa. Naš cilj je da ovaj otpad trajno obezbedimo, ali još ne znamo gde cemo ga slati, niti na koji nacin; zato ga još ne pakujemo", kaže Dragan Domazet.
"SAD pregovaraju sa Rusijom o preuzimanju tog goriva od nas i još 16 zemalja, jer je i njima u interesu, iz bezbednosnih razloga, da se otpad smesti na sigurno. Pregovori izmedu njih su delimicno završeni, ocekuje se da sporazume prihvate njihove vlade, i do kraja novembra ocekujemo detaljnije obaveštenje.
Onda bi trebalo da nam pošalju strucnjake koji ce ustanoviti stanje i izracunati troškove. Amerikanci su spremni da delimicno finansiraju ovu operaciju, a koliko, saznacemo tek kad se izracunaju ukupni troškovi", kaže Domazet, i dodaje da je u pitanju komplikovan proces koji može potrajati dve do tri godine i koštati nekoliko desetina miliona dolara.
Što se rešenja problema nisko i srednjeradioaktivnog otpada tice, pošto jedan od hangara prokišnjava, po svoj prilici ce se u krugu Vince napraviti novi, takode za privremeni smeštaj. "Izrada trajnog odlagališta podrazumeva izbor lokacije, izradu projekta, pripremu zakona, transport, i sve to može da potraje od 5 do 10 godina.
Pošto nemamo toliko vremena, moracemo da pribegnemo privremenom rešenju - za sledecu godinu planira se izrada hangara na prostoru Vince", kaže Domazet. Iz stranih izvora obezbedeno je oko 9 miliona dolara, što ce se podeliti na rešavanje problema ove dve vrste goriva i na dekomisioniranje reaktora. Ovo nece biti dovoljno novca, ali se konacni troškovi još i ne znaju.
Nuklearni otpad, dakle, i dalje ostaje nadomak glavnog grada, a termin "privremeno" kad je o Vinci rec, traje neuobicajeno dugo. Ministar Domazet tvrdi da izmeštanje nuklearnog otpada nema nikakve veze sa najavljenom podelom Vince: "Mi insistiramo da se pri Institutu formira jedan centar koji ce se baviti iskljucivo nuklearnim otpadom, pa ako je potrebno da se zaposle novi kadrovi, mi smo spremni da to finansiramo. Ovo nema nikakve veze sa tim koliko ce pravnih subjekata biti", kaže Domazet.
Medutim, u pismu koje je grupa naucnika uputila premijeru Srbije stoji da Vinca vec poseduje obucen i dobro organizovan kadar za obezbedivanje ovog otpada, ali i "programski potencijal" za njegovo uklanjanje.
Sagovornik Ekonomista iz Vince objašnjava da Institut ima sistem bezbednosti koji traje decenijama, i da je sav nuklearni otpad pod specificnim nadzorom, ukljucujuci tu i policiju koja kontroliše ulazak u prostor Instituta. "Ako se razbije Vinca, smanjicete bezbednost, jer nece moci da se kontroliše ko i gde ulazi. Nije problem trenutna bezbednost, da li je ozracena okolina, jer je ta opasnost minimalna.
Veci problem je obezbedenje: nemojte ni da zamišljate šta se može desiti ako neki ludak rucnim bacacem raspali po hangaru. Zato je izmeštanje otpada urgentan problem", kaže naš sagovornik.
Jedan deo zaposlenih u Vinci smatra da bi ovaj problem, bar delimicno mogao da se reši ako bi se novac koji se ulaže u cuveni akcelerator, oko koga se godinama lome koplja, preusmerio u izmeštanje otpada.
U akcelerator koji je, kako kažu, zapocet pre 20 godina, uloženo je oko 20 miliona dolara: samo u maju ove godine na gradevinske radove utrošeno je oko pola miliona dolara, a prema recima ministra Domazeta, u planu je da se u njegov završetak uloži još milion do dva miliona dolara. Pocetna ideja bila je da to bude mašina za istraživanje, a sada je odluceno da se koristi u medicinske svrhe, za proizvodnju radioizotopa, i da mu svrha bude dijagnostika i lecenje raka.
Šta kaže druga strana
Deo naucne javnosti ovu podelu okarakterisao je kao nasilnu: na nedavno održanoj konferenciji za štampu u beogradskom Media centru, potpisnici peticije protiv ove akcije (spisak imena objavljen je u dnevnom listu "Danas") zatražili su da se "obustave sve aktivnosti nametnutog rukovodstva na nasilnom razbijanju Instituta Vinca", da se "formira tim od predstavnika naše naucne elite iz zemlje i inostranstva koji ce razviti strategiju naucno-istraživackog razvoja", ali su istovremeno tražili i ostavku ministra Domazeta (koji, uzgred, tvrdi da je nekoliko naših strucnjaka koji rade u svetu zvao da pomognu oko projekata, ali oni nisu bili zainteresovani).
"Razdvajanje fundamentalnih i razvojnih istraživanja koja postoje u Institutu Vinca neminovno vodi uništenju i jednih i drugih, i daljem odlivu kadrova. Nije sve za bacanje i menjanje u Srbiji", stoji u otvorenom pismu koje je 122 potpisnika, naucna radnika iz zemlje i sveta poslalo srpskom premijeru Zoranu Živkovicu i ministru Draganu Domazetu. Kao argument da "u Srbiji nije sve za bacanje" naveli su cinjenicu da se Vinca, koja postoji od 1946. godine, smatra kulturnom baštinom naše zemlje, i da je za to vreme iz nje izašlo 500 doktora nauka, više od 100 univerzitetskih profesora i oko 20 akademika, a da je objavila oko 20.000 naucnih radova.
Podela Vince prouzrokovala bi najpre probleme u nacinu obavljanja posla, smatra sagovornik Ekonomist magazina zaposlen u Vinci vec 20 godina, koji nije bio medu ucesnicima pomenute konferencije za novinare, pa je i ovog puta hteo da ostane anoniman.
Prema njegovom mišljenju, nova organizacija razdvojila bi one koji se bave problematikom od onih koji imaju opremu: za svaki zajednicki posao morao bi da se pravi ugovor, i da jedni drugima placaju usluge, na koje treba dodati još 20 odsto poreza državi.
Drugo, u Naucnom institutu mogli bi da rade samo stariji strucnjaci sa visokim referencama, što znaci da bi onaj kome su potrebni mladi saradnici - morao da ih iznajmljuje (a i na to da placa porez). "Iz same Vince potekao je predlog za unutrašnju reorganizaciju, koji je podrazumevao gotovo istu podelu koju traži ministarstvo, ali da Vinca ostane jedan pravni subjekt.
Znaci, da i dalje ostane jedna firma, ali sa cetiri, ili više sektora koji bi medusobno saradivali. Ministarstvo je taj predlog odbacilo", kaže naš sagovornik, i dodaje da bi se ovakvom reorganizacijom mogla povecati efikasnost do deset odsto, da bi došlo da administrativnog i tehnickog poboljšanja, i da bi se "smanjio broj parazita i upristojile zajednicke službe".
Obostrana paljba
Iz budžeta je prošle godine za Vincu izdvojeno oko 232 miliona dinara, a u prvih 9 meseci ove godine - 260 miliona. Poredenja radi, u 2000. godini uloženo je 75 miliona dinara. Sadašnja vlast ovom Institutu obezbeduje 43 odsto prihoda, kažu u Vinci.
Prema recima ministra Domazeta, samo za opremanje prostora, popravke i opremanje laboratorija, ove i sledece godine planirano je da se izdvoji još oko 3 miliona dolara, od cega je milion vec obezbeden. "Sve ovo se radi da se Vinca oporavi, jer je tamo stanje ipak jadno. Povecacemo dotacije koliko možemo, ali tražimo da i oni promene nacin ponašanja, a ne kao dosad, po principu 'dajte nam pare i ne pitajte šta s njima radimo'. Za ova 3 miliona dolara, koliko u opremu nije uloženo u poslednjih deset godina, tražimo da Vinca definiše novi naucni program: predložili su nanonauke i nanotehnologije, i sa tim se u principu slažemo. I oni moraju da se slože s tim da hocemo da znamo u šta ulažemo novac", kaže ministar Domazet.
Prema njegovim recima, za 232 miliona dinara, koliko je prošle godine otišlo u Vincu, dobijeno je samo 79 objavljenih radova, što je po radu dvostruko skuplje nego igde u svetu. Patenata, tvrdi on, uopšte i nema, radno vreme je samoinicijativno skraceno… Najzad, njegovo je mišljenje da je Institut u Vinci trenutno razbijen mnogo više nego što predvida nova podela, jer u njemu nezavisno funkcioniše 21 laboratorija: svaka pojedinacno sklapa ugovore, raspodeljuje plate za koje ne postoji opšti pravilnik, vec njihovu visinu odreduje svaki direktor sa svojim saradnicima.
"Odredeni broj ljudi prima plate iz budžeta, a u isto vreme ugovara poslove na tržištu, dakle, dva puta naplacuje isto vreme. Cuo sam da je medu potpisnicima protestnog pisma - svega 8 iz Vince. Pretpostavljam da su to oni kojima ne odgovara da se uvedu cista pravila igre", kaže Domazet.
Naš sagovornik zaposlen u Vinci, koji inace nije ukljucen u "borbu protiv reorganizacije", ima odgovore na svaku pojedinacnu ministrovu tvrdnju, napominjuci da dobar deo njegovih kolega deli mišljenje. On, najpre, tvrdi da se u Srbiji za nauku izdvaja manje od 0,3 odsto BDP, po cemu je ona na samom dnu lestvice u Evropi, samo ispred Makedonije i Bosne - cak je i Albanija ispred nas, a recimo Rumunija u te svrhe izdvaja 0,45 odsto BDP.
Razdvajanje fundamentalnih i razvojnih istraživanja koja postoje u Institutu Vinca neminovno vodi uništenju i jednih i drugih, i daljem odlivu kadrova. Nije sve za bacanje i menjanje u Srbiji", stoji u otvorenom pismu koje je 122 potpisnika, naucna radnika iz zemlje i sveta poslalo srpskom premijeru Zoranu Živkovicu i ministru Draganu Domazetu
Što se tice broja objavljenih radova, naš sagovornik ima sledece objašnjenje: Vinca ima dve vrste istraživaca, jedni su se bavili prirodnim naukama i imali obavezu da publikuju radove, a drugi su izucavali tehnicko tehnološke nauke i radili na projektima prakticne prirode.
Sad je sve smešteno u prirodne nauke i svi su prinudeni da publikuju radove, koji su obicno rezultat dvogodišnjeg rada.
Dakle, radovi koji su objavljeni prošle godine radeni su znatno ranije, a njihov broj odnosio se na one naucne radnike koji su po starom sistemu imali obavezu da ih rade, pa primedba da je uradeno malo, kaže naš sagovornik, ne stoji.
On ima odgovor i na tvrdnju ministra da nema patenata, jer patent može da prijavi ko god hoce, ali je za njegovu realizaciju, odnosno testiranje i pretvaranje u proizvod potrebno mnogo novca koga nema, pa je logicno zašto nema realizovanih patenata. To, što u Vinci vec ima 21 laboratorija, naš sagovornik istice kao pozitivnu stvar, jer ove laboratorije po potrebi saraduju, i to bez nadoknade koja ih ceka posle podele Vince.
A što se tice rada "na tržištu" pojedinih laboratorija, on primecuje da bi "trebalo da se ugledamo na zemlje koje za svaki projekat dobijen od Evropske unije daju odredenu stimulaciju preko plate, kao podsticaj".
Nesuglasice izmedu nauke (tacnije, jednog njenog dela) i politike ovde se ne završavaju: zašto se Vinca deli po jedinstvenom principu, kakvog nema nigde u svetu, na šta ministarstvo odgovara - zato što svaka zemlja ima specificne probleme i sopstveno pravo da ih rešava; da li iza ove podele stoji privatizacija Vince, zapravo prodaja poslovnog prostora - odgovor ministarstva je da u Vinci zaista ima oko 8.000 kvadrata neiskorišcenog prostora, ali ce tek novi zakon o naucnoistraživackoj delatnosti definisati pitanje privatizacije postojecih instituta…
Za uklanjanje radioaktivnih štetnih materija iz Vince potrebno je, kažu, od 5 do 10 godina. Za razrešavanje nesuglasica i problema koji se tek gomilaju u Vinci, bice izgleda potrebno isto toliko.
Lela Sakovic
