Blizu i putnicima
sa Kosmeta
Okončanjem bombardovanja 1999. godine i povlačenjem naših vlasti sa Kosova i
Metohije Srbija je ostala sa samo jednim aerodromom. Kontrolu nad "Slatinom" u
Prištini preuzeo je KFOR, a aerodrom u Nišu više nije mogao da se koristi jer je
njegova pista posle 57 direktnih pogodaka postala neupotrebljiva. Uništen je i
aerodrom "Ponikve" kod Užica koji je mogao da prima manje tipove putničkih
aviona, tako da je celokupan civilni vazdušni saobraćaj morao da se osloni na
Beograd. Međutim, iako je aerodrom kod Surčina opremljen najsavremenijom opremom
koja omogućava saobraćaj i pod nepovoljnim meteorološkim uslovima, postoje dani
kada su mašine i oprema nemoćni pred ćudima prirode. Avioni koji u slučaju magle
nisu mogli da slete u Beograd, preusmeravani su ka Podgorici, za videla Tivtu
ili Budimpešti.
 |
|
Posle
otvaranja aerodroma osnovana i prva avio-kompanija |
Ponovno otvaranje aerodroma Niš, koji je dobio ime "Konstantin Veliki", ne treba posmatrati samo kroz zamenu za Beograd. Pre nego što je norveško Ministarstvo inostranih poslova odobrilo pomoć od dva i po miliona evra, za popravljanje piste u Nišu, kao poen više za taj projekat uzete su i činjenice da se vazdušna luka pokraj Nišave svojim položajem nameće kao najbolja alternativa za aerodrome u Sofiji, Prištini i Skoplju. Osim toga, ovaj aerodrom pokriva prostor sa oko dva miliona stanovnika koji su do sada u slučaju potrebe za međunarodnim letovima morali da putuju više od 200 kilometara, koliko je udaljen Beograd.
Pošto su iz temelja poletno-sletne staze, zahvaljujući planovima koji su dobijeni iz štaba NATO-a, uklonjeni neeksplodirani projektili, pista dugačka 2.200 metara , kako to kažu građevinci, dovedena je u projektovano stanje. Sanirana su i oštećenja koja su na aerodromskoj zgradi ostavili geleri više od 360 bačenih kasetnih bombi, ali radovi tu neće stati. Sa završetkom prve faze obnove, kojom je aerodrom osposobljen za saobraćaj, norveška vlada trebalo bi da odobri još milion i po evra pomoći. Ta sredstva biće iskorišćena za produžetak piste za još 300 metara. Osim toga, predstoji i proširenje rulne staze za još pet metara, kojom će ubuduće moći da prolaze i najveći tipovi aviona, poput JAT-ove "desetke". U planu je i nabavka najsavremenije opreme za kontolu saobraćaja, za šta bi oko 14 miliona dinara trebalo da obezbede grad Niš i Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije.
Ono što u ovom trenutku najviše zanima Nišlije i komšije iz Kruševca, Zaječara, Leskovca i Vranja jeste ko će i kuda leteti iz Niša. "JAT ervejz" i "Montenegro ervejz" već su najavili uspostavljanje sezonskog saobraćaja. Domaćim avioprevoznicima dogodine će se priključiti i turska nacionalna kompanija "Turk havajolari" koja će, najverovatnije, takođe imati interesa da leti za Niš.
A kako Crnogoraci i Turci mogu da lete samo dok ima turista, tokom letnje sezone, JAT ima šansu da opravda epitet nacionalnog avioprevoznika. To se odnosi na period tokom zimskog reda letenja kada se beleži znatan pad broja putnika. To međutim ne mora da znači da će linije biti nerentabilne, jer bi uz dobro organizovanu prodajnu mrežu aviosaobraćaj mogao da bude privlačan i putnicima sa Kosmeta. Naime, oni sada iz Prištine za Švajcarsku, Austriju i Nemačku lete kompanijama čije su karte znatno skuplje od JAT-ovih.
Marko Lakić
