Harač novog doba
Dana 6. oktobra 2003. godine, preko Aerodroma "Beograd", uvezao sam iz Kanade robu u vrednosti od 12.549,04 dinara, težine 2 kg i 800 grama upakovanu u manju kutiju.
Kao savestan i lojalan građanin ove naše pravne države, uredno sam na carini
prijavio uvoz robe. Dana 14. oktobra otišao sam da mi se roba ocarini i da je
preuzmem.
Nakon nekoliko sati čekanja, carinski postupak je završen i, kada
mi je saopšteno koliko treba da platim ukupno dažbine, samo što nisam doživeo
šok.
Naime, na vrednost robe u iznosu od 12.549,04 dinara, u koju sumu je uračunat i porez na promet koji sam platio u Kanadi, dobio sam nalog da na ime svih dažbina uplatim iznos od 8.190,42 dinara. Razumem naplatu carine po stopi od 10 odsto, zatim administrativne takse u iznosu od 450,00 dinara (mada je uzgred, budi rečeno, taksa previsoka), troškova skladištenja koji iznosi 182,52 dinara, ali ne razumem naplatu poreza na promet od 20 odsto na ukupnu vrednost robe, dakle i na porez na promet koji sam platio u Kanadi, jer promet robe je ostvaren u Kanadi, a ne u našoj zemlji i tamo je već plaćen porez, pa mi je i na taj iznos zaračunat porez.
Isto tako neshvatljiva mi je naplata špediterske usluge u iznosu od 1.500,00 dinara, sem ako toliki iznos ne računaju za prenos robe od 2,800 kg od aerodromske zgrade do carinskog magacina na rastojanju od oko 300 metara, što je za Riplija, jer mislim da su to najskuplje špediterske usluge u svetu.
Takođe ne znam kakve je to "manipulacije" carina imala sa mojom robom jer mi
je na ime manipulativnih troškova naplaćeno 860,00 dinara i sada, kada se tome
dodaju neki sitniji iznosi, pa onda porez na te silne usluge od 634,90 dinara,
ispade iznos od 8.190,42 dinara, dažbina za robu vrednu 12.549,04 dinara. E, pa,
ako je i od carine i ove naše pravne države, mnogo je!
Eto harača novoga doba
i u novom izdanju.
Nemanja Živić
Pećinci
