Reforme Džefrija Saksa Ideje ovog, po mnogima, najkontroverznijeg ekonomiste sveta kao da su prisutne i u našoj ekonomiji
Onomad jedan naš list objavio vest da je Džefri Saks, poznati svetski stručnjak za ekonomiju, finansije i reforme, sa Univerziteta Harvard, spreman da dođe u Srbiju na poziv srpskog ministra finansija Božidara Đelića, koji sve primetnije postaje i političar, i da pomogne domaćim stručnjacima - reformatorima u podsticanju i sprovođenju ekonomskih reformi kod nas, što je iznenadilo sve one koji prate, permanentno, zbivanja u nacionalnim ekonomijama u većini evropskih i vanevropskih zemalja, posebno onih u kojima je Saks boravio kao stručnjak - reformator. Ko je, u stvari, Džefri Saks? Iz njegove zvanične biografije proizilazi da je rođen u Detroitu 1945. godine, da je završio studije na Harvardu, da je direktor Centra za međunarodni razvoj na Harvardu, da je radio kao savetnik u vladama brojnih zemalja, evropskih i vanevropskih: Argentini, Boliviji, Brazilu, Venecueli, Ekvadoru, Estoniji, Letoniji, Mongoliji, Poljskoj, Rusiji... Saks je svoje reforme obavljao preko Instituta za međunarodni razvoj Univerziteta Harvard. U svim zemljama u kojima je radio ostavio je, u njihovim ekonomijama, kažu hroničari, pravu pustoš, primenjujući svoju "šok-terapiju" po principu kratkoročnog "krpljenja" velikih "pukotina" i lomova u nacionalnim ekonomijama, koja je u Rusiji doživela potpuni fijasko. Ruska privreda je, kažu, zavijena u crno, a najveća "žrtva" bila je fabrika automobila "Moskvič", koja je nekada zapošljavala 25 hiljada radnika, a danas ih ima nekoliko stotina, dok je godišnja proizvodnja od 200 hiljada automobila svedena na svega 1.800 automobila. Dalje, u saradnji sa ruskim stručnjacima, pre svih sa mladim reformatorom Anatolijom Čubajsom, a nakon propale "šok-terapije" u Rusiji, Saks pokreće nekoliko programa privatizacije u ovoj zemlji u kojoj se ogromno bogatstvo gomilalo u rukama veoma malog broja ljudi, čime je stvoreno veliko nezadovoljstvo u narodu. Od svih zemalja u tranziciji, jedina je Slovenija odbila Saksovu "pomoć" i njegovu pogubnu "šok- terapiju", spasivši privredu primenom, ne sistema "kratkoročnog krpljenja" privrede i brze privatizacije, već sistema "dugoročnih unutrašnjih otkupa" i egzaktnog planiranja sopstvenog razvoja bez savetnika sa strane, po čemu su se znatno izdvojili u odnosu na sve ostale republike bivše SFRJ. Pozivanje Saksa da dođe u Srbiju, s obzirom na sve što je rečeno o njemu, bilo bi pravo licemerstvo, jer ideje ovog po mnogima najkontroverznijeg ekonomiste sveta prisutne su u našoj ekonomiji od samog početka naše tranzicije i ekonomskih reformi uopšte, što pokazuju i zvanični statistički podaci o ekonomskoj obezglavljenosti zemlje sadržanoj u brojnim parametrima: pad proizvodnje, posebno industrijske, padovi društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, životnog standarda većine stanovnika, zaposlenosti, izvoza robe, zatim postojanje spoljne prezaduženosti zemlje i znatne deficitarnosti spoljnotrgovinskog bilansa, narasli socijalni problemi i ubrzana privatizacija kojom se omogućava prelazak najprofitabilnijih preduzeća u ruke malog broja bogatih ljudi, što sve skupa predstavlja "produkte" "Saksove škole", čiji program sadrži, pored ostalog, i fundamentalne stavove MMF-a, koji su, neretko, političke prirode. Miodrag G. Zorić, dipl. ekonomista, Batočina http://www.politika.co.yu/
