Neraskidiva veza zajedništva i interesa
Želim i da čujem kako možemo da pomognemo privrednom oporavku vaše zemlje kako bi građani jasnije videli da demokratija i miroljubivo zajedništvo država za njih znače prednost. - Evropske institucije imaju za svakog učesnika jasne, fer i pregledne uslove. - Naš koncept mora biti da granice i razgraničenja svakim danom učinimo beznačajnijim. - Odgovorni u Hagu ne misle da se upuštaju u politički oportunizam pojedinih vlada
Nemački savezni kancelar Gerhard
Šreder dolazi danas u zvaničnu posetu Srbiji i Crnoj Gori, tokom koje će
razgovorati sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem i srpskim premijerom
Zoranom Živkovićem, kao i s drugim visokim zvaničnicima državne zajednice. Kako
je najavljeno, za vreme kancelarovog boravka u Beogradu biće konstituisan
Poslovni savet SCG i Nemačke. Savezni kancelar Gerhard Šreder, prvi šef nemačke
vlade koji posle 18 godina dolazi u posetu Beogradu, dao je tim povodom intervju
„Dnevniku“.
Vaša poseta
Beogradu očigledan je dokaz da su odnosi između Nemačke i Srbije i Crne Gore
suštinski poboljšani. Šta je ono što možemo da očekujemo od Vašeg razgovora sa
srpskim i crnogorskim rukovodiocima?
- Od demokratskih promena
odnosi naših zemalja postali su veoma bliski. Zoran Đinđić, koji za nas ostaje
nezaboravan, ima velikog udela u tome. Često mislim na ovog hrabrog čoveka i
drago mi je što je nemačka privreda osnovala Fondaciju “Zoran Đinđić”, koja
omogućuje razmenu mladih i služi školovanju i upoznavanju. Vaš partner u
izdavačkom poslu VAC veoma je zaslužan za to. Posle ubistva Zorana Đinđića
njegovi politički prijatelji zadržali su ovaj pravac. Ali, okolnosti su postale
složenije. Ja želim i da čujem kako možemo da pomognemo privrednom oporavku vaše
zemlje kako bi građani jasnije videli da demokratija i miroljubivo zajedništvo
država za njih znače prednost.
Politika raskida s bivšim režimom i prihvatanje
evroatlantskih integracija kao prioriteti spoljne politike zvaničnog Beograda
otvorili su Srbiji i Crnoj Gori šansu da se, makar u poslednjem vagonu, pridruži
NATO-u i EU. Koliko je realno da se ovi procesi okončaju do 2007. godine i u kom
smislu možemo računati na pomoć Nemačke?
- Nije bila krivica
Evropske unije to što je Srbija kasnije uskočila u voz zajedničke Evrope. Na
pitanje kada će integracija postati realnost, kojoj prethodi Sporazum o
stabilizaciji i asocijaciji, možete samo vi u vašoj zemlji da odgovorite.
Evropske institucije imaju za svakog učesnika jasne, fer i pregledne uslove. Ko
ih se pridržava, taj čini dobro za sebe. Čvrsto obećavamo da možete da računate
na podršku za takva prilagođavanja. I naše čvrsto obećanje je da možete da
očekujete pomoć kada je reč o tome da se vaši napori priznaju u
Evropi.
|
Unija mira Stvaranje evropskih snaga za vojnu intervenciju postaje
realnost. Kako vidite pozicije novih članica EU na ovom planu i koliko je
realno predviđanje da će u te snage ubrzo biti uključeni i vojnici iz
zemalja koje tek očekuju prijem u EU? Dunav reka saradnje Intervencija NATO-a ostavila je građane Novog Sada bez sva
tri mosta na Dunavu, i to stanje još uvek nije potpuno sanirano. Stoga su
čitaoci „Dnevnika”, koji je odnedavno deo nemačkog medijskog koncerna VAC,
posebno zainteresovani da saznaju više pojedinosti o planovima Nemačke da
Dunav postane kičma vodenih puteva Evrope? |
Običnom građaninu u Srbiji veoma teško pada činjenica da svet
uporno ispostavlja novoj vlasti račune za nedela Miloševićevog režima. I sama
vlast oštro je reagovala kada je Hag u sred političke krize u Beogradu otpečatio
optžnice protiv četiri generala.
- Upozoravam na opasnost stvaranja
mitova. U svakoj demokratiji sudovi su potpuno nezavisni. Međunarodni sud deluje
u skladu sa statutom dogovorenim na međunarodnom nivou. Odgovorni u Hagu i ne
misle da se upuštaju u politički oportunizam pojedinih vlada. Siguran sam u to
da Tribunal u Hagu deluje primereno i da najnoviju istoriju razmatra fer i
pravedno. To što dokumentuje i kažnjava nedela pojedinaca, važno je kako bi
društva učila za mir. Upravo kao Nemac znam koliko je teško kada senka prošlosti
dopire do sadašnjosti. Smatram velikim napretkom što postoji međunarodno
sudstvo.
Kosovo je opterećenje ne samo za Srbiju nego i za celu
Evropu pa i UN. Ima li međunarodna zajednica viziju rešenja ovog pitanja, a da
pri tome budu približno zadovoljeni interesi i Srba i Albanaca, čime bi bila
osigurana i trajna bezbednost u regionu?
- Ne postoji alternativa
miroljubivom suživotu. Ne možemo da biramo svog suseda i ne možemo da ga
zamenimo. Stalna međusobna borba je ono što je svet zvao balkanizacijom. Volja i
sposobnost da se slažemo sa susedom najvažnija je osobina evropeizacije. Samo
ako interesi mogu da spajaju i preko granica, mir može da jača. Posle dva
svetska rata Francuska i Nemačka su važile za nepomirljive neprijatelje. Počelo
se malim koracima, prvo sa interesima vezanim za ugalj i čelik. Postajali smo
sve korisniji jedni za druge. Danas su zajedništvo i međusobni interes
neraskidivi. To smatram dobrim receptom i za vas.
Nemačka ima već
izvesno iskustvo u očuvanju mira u sva tri žarišta na tlu bivše SFRJ (Bosna i
Hercegovina, Makedonija i Kosovo). Iz te iskustvene vizure, koje bi poteze
trebalo povući da se još prisutne strasti smire i time obezbedi sigurnost
običnog čoveka, koji je istinska žrtva nacionalizma rasplamsanog početkom
devedesetih i suludih ideja o tobož nacionalnom ujedinjenju i stvaranju velikih
nacionalnih država?
- Mi smo znatno doprineli osnivanju Pakta za
stabilnost u Jugoistočnoj Evropi. On je u oblasti privrede, bezbednosti i
demokratije uneo veoma važne impulse. To svi priznaju. Najvažniji princip Pakta
za stabilnost jeste da i preko granica treba jedni drugima da budemo od koristi
i da vučemo pragmatične poteze zajedničke saradnje. Snabdevanje električnom
energijom, putevi, granični prelazi, pruge, mostovi. Ovo su teme koje spajaju.
Da smo odmah nakon Drugog svetskog rata govorili o novom uređenju Evrope, nastao
bi novi konflikt. Tek mnogo godina kasnije bilo je moguće ponovno ujedinjenje. O
granicama se može govoriti tek kada one u međusobnoj saradnji postanu manje
važne. Naš koncept mora biti da granice i razgraničenja svakim danom učinimo
beznačajnijim.
Nova vlast u Beogradu, osim što pokušava da ispravlja
greške politike Slobodana Miloševića, nosi i breme obaveze da preispita pojedina
rešenja iz komunističkog razdoblja. U tom kontekstu sve se otvorenije ukazuje i
na nepravde nanete nemačkoj manjini nakon Drugog svetskog rata. Da li će rešenje
ovog problema biti jedna od tema Vaših razgovora sa zvaničnicima
SCG?
- Ne radi se o ispravljanju nepravde ili vraćanju u prošlost. U
zajedničkoj evropskoj kući manjine imaju zagarantovana prava. Ja ne težim
stvaranju posebnih rešenja za nemačku manjinu. Zaštita manjina deo je evropskih
tekovina.
Nemački privrednici su do sada našli svoj interes da
investiraju u gotovo svim bivšim socijalističkim zemljama. Ima li konkretnih
planova i projekata za veće prisustvo na prostoru Vojvodine, odnosno Srbije i
Crne Gore? Očekujete li da će i Vaša poseta biti dodatni podsticaj opsežnijem
investiranju nemačkog kapitala u ove prostore?
- Naravno, moja
poseta treba da predstavlja i podsticaj privredi. Ali ostaje da privrednici budu
nosioci ovih aktivnosti. Jedna vlada u tržišnim privredama ne može da naređuje
investicije, već samo da ih stimuliše. Ja ih odlučno stimulišem i računam sa
angažmanom privrede. Tu imam pozitivne signale.
Srbiji predstoji
ustavno preuređenje. Imajući u vidu iskustva Nemačke, pogotovo u vezi s
decentralizacijom, da li ćete možda ponuditi dobre usluge vaših eksperata
ustavopiscima u Srbiji?
- Ukoliko to vaša Vlada zatraži od mene,
svakako ću pružiti ovakav vid podrške. Uostalom, baš u Novom Sadu postoji
razmena s nemačkim univerzitetima, koja odlično funkcioniše. Pravnici su u tom
pogledu vrlo aktivni. Bilo bi mi drago kada bi ovde bila klica pozitivnog i
praktičnog odgovor na vaše pitanje. Svakako ću to podržati.
Petar Tomić
