Prema zvaničnim saopštenjima, ni najnovija potraga za generalom Ratkom
Mladićem na teritoriji Srbije nije dala rezultata. Iz MUP-a je saopšteno
da će se i ubuduće svaka anonimna prijava o eventualnom mestu boravka i
kretanja nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske i dalje
proveravati. Ono što je za javnost ostalo sporno svakako jesu podaci koje
je o kretanju i mestu eventualnog boravka generala Ratka Mladića u Srbiji
vlastima u Beogradu prezentirala Karla del Ponte.
Ako je Del Ponteova imala, ili ima, bilo kakve podatke i ako ih je
saopštila domaćim zvaničnicima, onda javnost očekuje najmanje dve stvari:
da se saopšte lokacije za koje Karla del Ponte sumnja da su mesta boravka
generala Mladića i da MUP saopšti da na tim lokacijama general nije
pronađen. Ovako, igra gluvih telefona se nastavlja.
Da li je, dakle, general Ratko Mladić uopšte u Srbiji? Ako jeste, ili
je bio, pretpostavka je da čita novine i gleda televiziju i verovatno
proučava iskustva onih koji su mislili da je Hag za njih nemoguća opcija,
a danas su ipak tamo. General Mladić sigurno ima jako i lojalno
obezbeđenje koje je svesno ukupnog konteksta spoljno-političke i
unutrašnje situacije u i oko Srbije. Da li oni zajedno sa Mladićem bilo
kome u Srbiji veruju? Odgovor je verovatno - ne. Da li su onda toliko
neoprezni da borave u Srbiji i ko bi to mogao da ih štiti? Koja bi to
struktura u Vojsci SCG mogla da bude toliko autonomna da obezbeđuje
generala Mladića bez znanja najviših vojnih instanci? Bonapartizam i
pučističke ambicije nikada nisu bile deo psihološko-socijalnog portreta
jugoslovenskih oficira, pa ni sadašnjih oficira Vojske SCG.
Pariz – Moskva – Beograd
Odgovor gde se nalazi general Ratko Mladić verovatno najbolje znaju
šefovi francuske obaveštajne službe DGSE, jer je sa njihovim agentima i
rađen dogovor između Vojske Republike Srpske i Pariza oko puštanja dvojice
francuskih pilota, kapetana Frederika Šifoa i poručnika Žozea Suvinjea,
čiji je avion "miraž-2000" oboren 30. avgusta 1995. iznad Pala. Naime,
francuska obaveštajna služba DGSE uputila je nedugo zatim izveštaj
predsedniku Žaku Širaku da su oba pilota ubijena, ali je kasnije agent te
službe, Žan Šarl Markijani izvestio francuskog predsednika da su piloti u
jednom pritvoru u blizini Han Pijeska.
Od tog trenutka DGSE se povezuje sa Beogradom, ali i sa Moskvom. Petog
i šestog oktobra 1995. Markijani zajedno sa Arkadijem Gajdamakom,
francuskim državljaninom koji je rođen u Moskvi i koji ima jake veze u
ruskom obaveštajnom establišmentu, putuje u Moskvu da bi proučio arhive
ruske tajne službe o generalu Mladiću. Njih dvojica zatim, zajedno sa
pukovnikom FSB-a, Vladimirom Kuličem dolaze u Beograd i zatim na Pale.
Razgovori sa Mladićem su vrlo teški, jer Srbi zahtevaju da Pariz
zvanično prizna Republiku Srpsku, što Žak Širak odbija. Mladić ne
potvrđuje da su piloti živi niti da su ubijeni i DGSE 30. oktobra 1995.
šalje izveštaj predsedniku Širaku "kako su bosanski Srbi kratko posle
hapšenja verovatno ubili francuske pilote i da to potvrđuje jedan izvor
blizak Beogradu".
Operacija je plaćena
Operacija putovanja na relaciji Pariz – Moskva – Beograd koštala je oko
tri miliona francuskih franaka od čega je Arkadi Gajdamak platio dva
miliona, a Jelisejska palata iz svojih specijalnih fondova oko milion
francuskih franaka.
U novembru francuski penzionisani general Pjer Mari Galoa razgovara na
Palama sa generalom Mladićem i tek tada bosanski Srbi pristaju da vrate
pilote Parizu pod uslovom da ih lično preuzme načelnik generalštaba
francuske vojske general Žan Filip Duen na teritoriji Republike Srpske i u
prisustvu generala Mladića. No, Francuzi se plaše da bi to moglo biti
protumačeno kao priznanje Republike Srpske i Žan Šarl Markijani predlaže
oslobođanje pilota u blizini Zvornika na mostu koji spaja dve obale Drine.
Mladićevi saradnici pristaju i na tu opciju, a 11. decembra Markijani
na Palama celu noć pregovora sa Radovanom Karadžićem o načinu kako da se
oslobode francuski piloti. Karadžić pristaje na ceremonijal na mostu i
javlja to telefonom Mladiću, koji je opet u međuvremenu saznao da je Žak
Širak pristao da piloti budu oslobođeni u Zvorniku, na teritoriji
Republike Srpske. Markijani je nezadovoljan ali prihvata ovakav razvoj
događaja i 12. decembra Šifo i Suvinje su u Zvorniku predati generalu
Duenu. Sledi fotografisanje i rukovanje s generalom Mladićem, da bi iste
večeri u pratnji Markijanija piloti sleteli na aerodrom u Vilakubleu, gde
ih je dočekao predsednik Žak Širak.
Ekipa za otete
U operaciji oslobađanja francuskih pilota te jeseni 1995. francuska
obaveštajna služba DGSE sarađivala je sa ruskom FSB. Markijani i Gajdamak
razgovarali su u Moskvi sa šefom FSB generalom Barzukovom. U tim
razgovorima učestvovali su i pukovnici Vladimir Kulić i Oleg Primakov,
koji je upravljao spoljnom obaveštajnom službom FSB-a. Dozvolu za te
razgovore dao je lično Boris Jeljcin.
U Beogradu je Kulić Markijanu i Gajdamaku predstavio pukovnika
Valentina Ondinceva, jednog od šefova nekadašnjeg KGB-a, koji je dobro
poznavao Karadžića i Mladića. To je vreme kada glavna centrala DGSE u
Parizu još uvek uporno ubeđuje predsednika Širaka da su piloti ubijeni.
Zbog toga je kasnije šef DGSA i smenjen i postavljen na utešno mesto
francuskog ambasadora u Etiopiji. U celu igru uključuju se i neki
biznismeni poput Šarla Paskve i Roberta Falkonea...
Da bi Rusima vratili dug oko pomoći u oslobađanju francuskih pilota
ista ekipa je intervenisala 1997. u operaciji oslobađanja četiri
pripadnika organizacije "Ekilibr" koji su bili oteti u Dagestanu. Ta
četvorica su u stvari bili oficiri DGSE, koji su kidnapovani da bi bili
kasnije u Čečeniji preprodati profesionalnim ucenjivačima. Markijani je
uspeo da ih izvuče 48 sati pre nego što je trebalo da budu ubijeni, ali je
platio otkupninu od 3,5 miliona dolara.
Po svemu sudeći, jesen i zima 1995. kriju mnoge tajne u i oko Dejtona,
a s tim u vezi i oko aranžmana koji su sklapani da bi se u Parizu potpisao
mirovni ugovor za BiH. U to vreme general Mladić je već bio optužen od
Haškog tribunala i on je od Francuza tražio garancije u zamenu za puštanje
zarobljenih pilota. Obaveštajna igra u tom aranžmanu bila je
internacionalna, baš kao i aranžman. Pa zašto onda tražiti Mladića sada
samo u Srbiji?
Miroslav Lazanski
POSLE POTRAGE ZA GENERALOM
MLADIĆEM
Francuska veza
