[EMAIL PROTECTED]
Spomenka Deretic, novinar
Beograd, 17. oktobar
2003. godine
Tekst je objavljen u listu Junge
Welt
Grad gladnih
Svaki deseti gradjanin Smedereva,
najlepšeg podunavslkog grada u Srbiji, zaposlen je u metalurškom kombinatu
"Sartid". Nije prošlo ni mesec dana od kako je "Sartid" konacno kupila americka
korporacija "US Steel", a osam i po hiljada radnika stupilo je prošle nedelje u
generalni štrajk. Radnici primaju manje od pola dolara po satu i njihova deca su
gladna. Metalci traže samo jedan dolar ! Štrajk su podržali i Samostalni
sindikat Sartida i sindikat "Nezavisnost".
Rasna diskriminacija ?
Zaposleni u "Sartidu" su dobri
radnici. Oni su povecali proizvodnju za 50% u odnosu na prošlu godinu.
Predsednik sindikata "Nezavisnost" Mileta Grujanicic kaže da se u Smederevskoj
železari mesecno proizvede 60.000 do 70.000 tona crnog lima. Crni lim ide na
preradu u hladnu valjaonicu, pa u fabriku belih limova, gde se mesecno dobija
12.000 tona ovog cenjenog proizvoda.
Nema ni jednog radnika u "Sartidu" koji
je ostvario manje od 100 sati prekovremenog rada. Radnici za tako naporan rad
dobijaju manje od pola dolara po satu. Na primer: visokokvalifikovani radnik,
vatrostalni zidar u celicani, sa tridesetpet godina staža i radom u tri smene i
prekovremenim radom, dobija 180 evra mesecno. On tim novcem ne može da prehrani
porodicu.
U Slovackoj celicani u Košicama, koju je "US Steel" takodje kupio,
cena rada je 3,74 dolara po satu, sedam puta viša nego u "Sartidu".
Radnici
"US Steel"-a u Americi dobijaju 12,48 dolara po satu, dvadeset pet puta više
nego radnici iste kompanije u Srbiji. Da li je u pitanju americki
neokolonijalizam, ili rasna diskriminacija?
Sumnjiva kupoprodaja
Osam i po hiljada strajkaca u
srpskom "Sartidu" zahteva povecanje cene rada na jedan dolar po satu i ostavku
generalnog direktora "US Steel"-a Srbija, Tomasa Kelija. Strajkaci zahtevaju i
da vide kupoprodajni Ugovor. Cudan je nacin na koji su Amerikanci kupili srpski
koncern"Sartid".
Pre dvadeset meseci slovacki ogranak kompanije "US Steel"
potpisao je sa "Sartidom" i vladom Srbije ugovore o zajednickoj proizvodnji i
nadzoru i "Pismo o strateškom partnerstvu". Nije jasna procedura kojom su
Amerikanci konacno kupili "Sartid" za samo 23 miliona dolara, što je minimalmna
cena. Pitanje je i šta ce uciniti konzorcijum evropskih banaka koje su srpskoj
korporaciji "Sartid" pre šest godina odobrile kredit od 100 miliona dolara.
Kupovinom srpskog "Sartida", "US Steel" je dobio visokokvalifikovane
radnike, radnu snagu koju veoma jeftino placa i proizvode visokog kvaliteta,
namenjene izvozu. Amerikanci su dobili i luku na Dunavu i Slobodnu zonu
Smederevo i još dve fabrike u Šapcu i Kucevu. Prema priznanju americkih
strucnjaka i oprema u "Sartidu" je dobra. Narocito je Amerikancima interesantan
elektricni sistem valjaonice u Celicani. Više od pet decenija rada nekoliko
generacija u "Sartidu", poništeno je ovom pljackom srpske privrede. Pogoni u
"Sartidu" su komplementarni sa slovackim u Košicama. "US Steel" osvaja celo
podrucje jugoistocne Evrope.
Juce je jedan strajkac u Smederevu nosio
parolu: "Ovo je moja Srbija, nije Divlji Zapad". Istocnu Evropu americke
kompanije smatraju divljim zapadom. Amerikanci kupuju Istocnu Evropu za perle od
stakla.
Napomena : Ako želite da saradjujete, ako mislite
drugacije ili želite nešto da saopštite, obratite nam se - i obavezno potpišite
!
