Čije je naše Kosovo*?

[ANTIC.org-SNN]

europeanwesternbalkans.rs 
  


Čije je naše Kosovo*? - European Western Balkans


Gordana Čomić

4-5 minutes

  _  

Razgovor o tome šta nam se, kako i zašto sve dogodilo s Kosovom* neće ni za 
dlaku promeniti činjenice o Kosovu* danas, a pokrenut je zato da među sobom 
razjasnimo sve te činjenice i pokušamo da sagledamo kako će Albanci i Srbi 
živeti u budućnosti.

Tako bi bar trebalo da bude.

Šta su činjenice o Kosovu*, čije je de iure, a čije de facto, i na šta se sve 
Srbija već obavezala kad je Kosovo* u pitanju?

Sve obaveze Srbije vezane za normalizaciju odnosa od 2009, preko 2011, 2013. i 
2015. proizilaze iz odluka donetih u Srbiji, a prihvaćenih i u UN i u Briselu, 
u Evropskoj komisiji, i sve su sadržane u  

 Poglavlju 35, čijim otvaranjem je počeo proces pristupanja Srbije EU.

Sadržaj Poglavlja 35 je svima dostupan i nikoga ne zanima, niti bilo ko smatra 
da taj sadržaj ima bilo kakve veze sa predloženim „razgovorom i dijalogom“ o 
budućnosti normalizacije odnosa.

A činjenice iz Poglavlja 35 mogu biti  predmet „naknadnih razgovora“ samo u 
slučaju da Srbija samostalno odluči da prekida proces evropskih integracija, 
stavlja van snage Rezoluciju o pridruživanju i ceo proces reformi od 2001, 
odnosno 2003. do danas.

Predlog razgovora o Kosovu* za sada liči kao da se „svi prave da Poglavlje 35 
ne postoji“ i  da ćemo, uz najšire moguće učešće svih, krenuti od nekakvog 
„belog papira“ na kojem bi na kraju trebalo da bude odgovor na pitanje „čije je 
naše Kosovo*?“. Osim što to ne odgovara činjenicama, ne liči za sada ni na šta 
drugo sem na kampanju koja se od ranijih kampanja o Kosovu* razlikuje jedino po 
umekšanom rečniku verbalnog nasilja, s izvesnošću da su godine otvorenih sukoba 
okončane za prilično dug period u budućnosti.

Ali rečnik ostaje mitski, namerno, umesto da postane politički i sav od 
sadržaja Pogavlja 35.

Sporazumi iz Podglavlja 35 su o izborima, Zajednici srpskih opština, policiji, 
pravosuđu, telekomunikacijama, energetici, civilnoj zaštiti, oficirima za vezu, 
carinskim pitanjima, integrisanom upravljanju administrativnom linijiom i 
zajedničkim prelazima, slobodi kretanja, mostu u Mitrovici, regionalnoj 
saradnji, priznavanju univerzitetskih diploma, saradnji sa EULEX-om sa obavezom 
donošenja „daljnjih sporazuma“, pa sve do sveobuhvatne normalizacije, odnosno 
„pravno obavezujućeg dokumenta“ koji bi imao saglasnost dveju strana.

O prihvaćenom u Poglavlju 35 nema pregovora, ima samo nadzora nad primenom i 
rokovima u kojima će sporazumi biti primenjeni.

I o toj primeni sporazuma može biti razgovora i institucionalnog dijaloga, 
takav je dijalog neophodan ako želimo da se legitimišemo kao društvo čvrsto 
rešeno na reforme kojima se gradi vladavina prava i poštuju međunarodne obaveze.

Drugi tok dijaloga može da se vodi o sadržaju svojevrsnog „belog papira“ koji 
je u Poglavlju 35 označen kao „pravno obavezujući dokument“ i samo liči da je 
sasvim „beo i prazan“, ali u suštini je ishod svih primenjenih sporazuma iz 
Poglavlja 35. Deo dijaloga o tome mora biti institucionalan, a deo može biti 
vođen na najširoj osnovi s pravom svakog da kaže svoj stav, ali i obavezom 
svakog da pročita Poglavlje 35 da bi uopšte bilo dijaloga, a ne paralelnih 
monologa kojima niko nikog ne sluša, već svi saopštavaju svoje želje, emocije i 
istorijske refleksije o stvarima koje odavno ne postoje.

Kada bi postojala rešenost za politički dijalog bilo bi nekoliko dokaza o tome:

1) Svi sagovornici bi znali šta piše u Poglavlju 35

2) Platforme kojima se informiše i izveštava o takvom dijalogu imale bi 
detaljno objašnjenje o Poglavlju 35

3) Institucije bi imale jasan plan za svoje uloge u dijalogu, neke Ustavom, 
neke zakonima, a neke definisane samim sporazumima

Za sada nema dokaza o takvoj rešenosti, a ima svih drugih metoda koje smo, u 
raznim verzijama, već gledali kako se koriste umesto dijaloga, a sa imenom 
dijaloga na omotu naših dobrih namera.

Dijalog o Kosovu*, koliko god težak bio svim učesnicima, svedocima, 
posmatračima i sagovornicima, nosi u sebi jednu dobru mogućnost, a ona je u 
šansi da Srbija odustane od etike dobrih namera i počne graditi etiku 
odgovornosti u političkim i društvenim procesima.

To nije proces koji će nam darovati osećanje pravde, ali je nezamenjiv za 
izgradnju vladavine prava u Srbiji. Veliko iskušenje tog procesa je to što se 
mora naučiti koliki dubok ume da bude jaz između pravde i vladavine prava i 
koliko discipline i samodiscipline je potrebno za pravi dijalog.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, 

Pripreme za prvu NATO vežbu u Srbiji

[ANTIC.org-SNN]

slobodnaevropa.org 
  


Pripreme za prvu NATO vežbu u Srbiji


Iva Martinović

5-6 minutes

  _  

Prva zajednička vojna vežba sa zemljama članicama NATO-a 
  koja će 
biti održana na teritoriji Srbije planirana je za oktobar iduće godine i mogla 
bi predstavljati politički iskorak u saradnji sa Severnoatlanskom alijansom. 
Iako se Srbija do danas u velikoj meri uskladila sa NATO standardima, uz 
insistiranje vojne neutralnosti, vojna saradnja sa Rusijom 

  i dalje se u javnosti mnogo više potencira. 

Posle više od 20 vojnih vežbi u kojima je, pod okriljem NATO 
  
programa Partnerstvo za mir, učestvovala uglavnom kao posmatrač, vežba „REGEX 
18“ biće po prvi put održana na teritoriji Srbije. Takav plan potvrđen je za 
RSE u Ministarstvu odbrane. Iako odgovor na pitanja o detaljima vežbe nismo 
dobili, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ocenjuje da bi ovo mogla biti 
prilika da Beograd u političkom smislu pokrene temu NATO-a.

„Ali, govorim u kondicionalu. Mogla bi da bude dobra prilika da Srbija pokaže 
da NATO nije neko strašilo, da podseti recimo na IPAP sporazum i domete te 
saradnje, prespektive evrointegracija, koje ne moraju, ali i mogu da budu 
vezane za NATO. Dakle, mislim da je to dobra vest, ali plašim se da će sa 
političkog stanovišta ostati neupotrebljena“, kaže Jakšić.

Osnovni razlog za to ne bi trebalo tražiti u strahu od gubljenja podrške 
Moskve, koliko u animozitetu koji prema NATO-u, potpomognutim političkim 
porukama, vlada u dobrom delu javnosti u Srbiji, zbog dvoipomesečne 
intervencije Alijanse 1999. godine.

“Rusija koristi tešku artiljeriju da bi na sve načine odvratila zemlje od puta 
ka NATO-u i ruska propaganda je u tome neuporedivo efikasnija od srpske koja 
bi, ako se već drži pozicija vojne neutralnosti, trebalo da poštuje taj balans 
i da ističe prednosti i mane i jednih i drugih, a ne da se plašimo da bilo šta 
pozitivno kažemo o NATO-u”, dodaje Jakšić.

Dok istrajava na vojnoj neutralnosti i klackalici saradnje sa NATO-om, kroz 
Partnerstvo za mir sa jedne i Rusijom sa druge strane, aktivnosti sa 
“tradicionalno prijateljskom” Moskvom, iako ih je višestruko manje nego sa 
članicama Alijanse, javnosti su znatno poznatije. 
 

Napomenimo da su pripadnici Vojske Srbije u subotu otputovali za Rusiju kako bi 
učestvovali na taktičkoj vežbi sa bojnim gađanjem Zapadnog vojnog okruga 
Oružanih snaga Ruske Federacije. Vežbe će se izvoditi do 11. avgusta na 
poligonu "Kirilovski", u Viborskom rejonu Lenjingradske vojne oblasti, najavilo 
je Ministarstvo odbrane Srbije.

Vojne vežbe i nabavka oružja od Rusije 
 , 
reklamiraju se kao po zemlju izuzetno povoljne, dok se o iznosu donacija koje 
pristižu iz država članica NATO se ne govori.

"I mnoge zajedničke aktivnosti sa Rusijom nisu klasične vojne vežbe. Tu se mogu 
ubrojati aktivnosti u kojima je pre svega reč o podizanju morala, pokazivanju 
naoružanja i spremnosti pripadnika vojske, pre nego unapređenju sposobnosti 
vojske”, navodi Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Na ovoj su liniji i političke poruke. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 
ublažio je stav koji je prema NATO-u imao kao generalni sekretar Srpske 
radiklane stranke, sa kojom se razišao 2008. godine. Ipak, na čelo Ministarstva 
odbrane, pošto je Vučić napustio premijersko mesto, nova premijerka Ana Brnabić 
(kojoj je Vučić poverio mandat za sastav Vlade) postavila je Aleksandra Vulina, 
oštrog protivnika NATO-a, koji je Alijansu više puta nazvao „zlom“.

„Vučić da bi balansirao, to pušta. I verovatno kada ode u Vašington ili Brisel 
kaže – moram da ga tolerišem da bih održao balans i izašao u susret javnom 
raspoloženju u Srbiji koje je takvo kakvo jeste“, ocenjuje Boško Jakšić.

U isto vreme, vojska na čijem je čelu aktivno sarađuje sa NATO-om. Iako 
zvanično tvrdi da ne želi da bude deo tog saveza, Srbija je 2006. pristupila 
Programu Partnerstvo za mir, a u januaru 2015. godine potpisan je individualni 
partnerski akcioni plan sa NATO.Do danas se Srbija, prema rečima Katarine 
Đokić, u velikoj meri uskladila sa NATO standardima.

“Na primer, kada je reč o naoružanju i vojnoj opremi, Srbija je usvojila NATO 
sistem kodifikacije, što znači da delovi naoružanja i vojne opreme dobijaju 
oznake u skladu sa NATO standardima što je potencijalno dobro i za namensku 
industriju, budući da su njihovi proizvodi sada uključeni u NATO bazu 
naoružanja i da potencijalni naručioci mogu da ih vide. Takođe su, koliko mi je 
poznato, primenjeni standardi kada je reč o formacijskim mestima i kada je reč 
o obrazovanju”, kaže Katarina Đokić.

U 

И када Србија испуни све, Европа ће јој рећи – НЕ!

[ANTIC.org-SNN]

vidovdan 

 .org 


И када Србија испуни све, Европа ће јој рећи – НЕ!


видовдаН

4-6 minutes

  _  

Фама око прикључења ЕУ, а нарочито фама око испуњавања стандарда прича је за 
малу, наивну и лаковерну балканску дечицу, односно локалне политичке елите које 
искрено верују или се вероватније праве да верују у ту бајку, а у суштини се 
ради о огољеним, провидним и приземним политичким, геополитичким и економским 
интересима, и готово ни о чему другом.

Иако је Турска најпознатији заточеник политизације чланства у ЕУ, констатује за 
Спутњик Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе, најеклатантнији 
данашњи пример је Србија којој се јасно поручује да чак и ако испуни такозване 
објективне критеријуме, неће моћи да уђе у ЕУ без јасног одрицања од Косова и 
Метохије и стратешких односа са Републиком Српском и Русијом.

Чини се да мантра европских званичника о стандардима коју Србији понављају 17 
година важи само кад тим истим званичницима и њиховим државама то у том 
тренутку одговара, а онда на ред дође — политика.

Крај фемкања, прија отрежњење

Најновија у низу таквих бриселских порука је изјава председника Европске 
комисије Жан-Клод Јункера да није за то да се земље Западног Балкана ускоро 
придруже Европској унији. Јункер је, доиста, истовремено упозорио да уколико 
државе региона буду лишене европске перспективе, „поново ћемо доживети оно што 
смо доживели ’90-их“.

Господину Јункеру се мора признати макар једна ствар, наглашава аналитичар 
Ђорђе Вукадиновић, а то је да је био прилично искрен и да је јавно и гласно 
рекао оно што већина функционера ЕУ, па и највиших званичника најважнијих 
земаља, реално мисли.

Председник Европске комисије, додаје Вукадиновић за Спутњик, не мора да се на 
тај начин фемка и он је брутално учинио оно што они који више критички гледају 
на стање ствари у ЕУ и на процес придруживања ЕУ говоре већ годинама.

„Читава фама око прикључења ЕУ, а нарочито фама око испуњавања стандарда, јесте 
прича за малу, наивну и лаковерну балканску дечицу, односно локалне политичке 
елите које искрено верују или се вероватније праве да верују у ту бајку, а у 
суштини се ради о доста огољеним и провидним, рекао бих, приземним политичким, 
геополитичким и економским интересима, и готово ни о чему другом“, категоричан 
је Вукадиновић.

Читава прича о вредностима и европским стандардима је пала у воду више пута у 
претходних 10-15 година, подвлачи Вукадиновић, а највише је пала у воду на 
причи о Балкану и посебно о Србији и Србима јер су двоструки стандарди толико 
пута манифестовани.

За чланство у ЕУ је неопходно испунити низ објективних стандарда, подсећа 
Александар Митић, али у случају ЕУ, објективни стандарди као критеријум важе 
само за државе које су спољнополитички и културолошки вредносно већ везане за 
евроатлантски простор.
Тек ће да смишљају изговоре

Такви критеријуми би могли да важе, на пример за Швајцарску, Исланд и за 
Норвешку, које, као што знамо, не желе да постану део ЕУ, наводи Митић, а с 
друге стране смо на примеру Румуније и Бугарске видели како преовладава 
геополитички резон и како се објективни стандарди релативизују.

„Са друге стране, јасно је да не постоји апсолутно никаква воља за проширењем 
унутар ЕУ. Тај такозвани замор од проширења траје још од 2004, дакле пуних 13 
година, а погоршали су га чланство Бугарске и Румуније, економска и мигрантска 
криза и ’брегзит‘. Стога ваља очекивати да се убудуће објективни стандарди 
користе само као изговор за врло јасну политичку позадину одлуке о проширењу 
ЕУ“, упозорава Митић за Спутњик.

Ако бриселски званичници говоре искрено, резонује Ђорђе Вукадиновић, онда су 
спремни да прогледају кроз прсте или баце под ноге разне стандарде и европске 
вредности да би испунили неке своје геополитичке и економске циљеве.

„Кад је реч о Балкану и Србији, то је у овом тренутку независност Косова и све 
ствари које подржавају процес пуног осамостаљивања такозване државе Косово. То 
је главни критеријум којим мере степен напретка Србије на путу евроинтеграција, 
а све ово друго је више или мање секундарно“, напомиње Вукадиновић.

С друге стране кад Американци говоре о истој тој ствари, а они се врло често и 
радо изјашњавају о евроинтеграцијама Западног Балкана, њима је, према 
Вукадиновићевом мишљењу, најважнија Русија.

Дакле, закључује Вукадиновић, било да је у питању оно што говоре Американци или 
оно што чешће говоре европски званичници — нема критеријума, нема стандарда, 
све зависи од политичке воље и ад хок процена политичких интереса најважнијих 
чланица ЕУ и САД.

Спутњик

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.

Obradović: Bolje da se odreknemo Vučića nego Kosova

[ANTIC.org-SNN]

Povodom napada Pinka i Informera na Boška Obradovića zbog pisma predsedniku 
Srbije


Bolje da se odreknemo Vučića nego Kosova


* U moru lažnih i vremenski oročenih patriota, plaćenih apologeta i 
"analitičara" Vučićeve nepogrešivosti i simulakruma života u okupiranoj Srbiji, 
zaboli kad se oglasi neko ko, za razliku od svih njih, nije menjao svoj stav i 
mišljenje


Verovatno bi za mesec avgust 2017. dežurnom SNS pljuvaču Vladimiru Orliću više 
pristajalo da se preziva Gavranović ili Svračković, ali da ne vređamo ptice.

11 

  

Piše: Jugoslav Kiprijanović

08. avgust 2017. 17:30

Aktivnosti životinja počivaju na argumentima i prirodnim nagonima. To je za 
Orlića, ipak, za sada nedostižan, viši stadijum svesti.

Da se vratimo temi Kosmeta i reakcijama na otvoreno pismo Boška Obradovića 
Aleksandru Vučiću. Očigledno da mu je nešto zasmetalo kad se očas digla sva SNS 
mašinerija i artiljerija: RTV Pink, "pobožni" Vučićević, Ksenija eks Vučić, 
Orlić...

Razlog je jasan. Prošlo je punih 10 godina od kada su Dveri i sadašnji 
predsednik Dveri, Boško Obradović, tada kao glavni urednik časopisa Dveri 
srpske, izašle sa prvom i jednom argumentovanom raspravom na temu Kosova i 
Evropske unije u časopisu "EUtanazija - Argumenti za i protiv EU".

Od tada mnogo toga se, uglavnom lošeg, po Srbiju i srpski nacionalni i 
ekonomski interes dogodilo: tzv. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, 
Tadić je potpisao katastrofalan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Borko 
Stefanović je započeo Briselske pregovore, a Vučić i Dačić pristali na 
implementaciju i nastavak antiustavnih Briselskih sporazuma, koji su nas doveli 
do pozicije da sada na Jarinju imamo granični prelaz, da Srbi sa Kosmeta nemaju 
nikakvu institucionalnu podršku svoje države da ostanu građani koji žive i rade 
po zakonima Republike Srbije, da se izbori na svim nivoima sprovode antiustavno 
od 2012...

Jedino što se nije promenilo i što se neće promeniti je stav Dveri i stav Boška 
Obradovića po pitanju Kosova i Metohije.

U moru lažnih i vremenski oročenih patriota, plaćenih apologeta i "analitičara" 
Vučićeve nepogrešivosti i simulakruma života u okupiranoj Srbiji, zaboli kad se 
oglasi neko ko, za razliku od svih njih, nije menjao svoj stav i mišljenje.

Dobro je primetio Cvjetin Milivojević da kad nam je toliko potreban unutrašnji 
dijalog o Kosmetu, zašto isti ne vode i Albanci u okviru svojih širih 
društvenih okvira? Siguran sam da većina Albanaca na Kosmetu žali za državom 
Srbijom u kojoj su imali sva građanska prava o kojima sada samo mogu da sanjaju 
u zločinačko-kriminalnom NATO-OVK hibridu, koji sebe zove Republikom Kosovo.

Još 2007. u spomenutom temat časopisu "EUtanazija" nagovešteno je "da je moguća 
nezavisnost Kosova prva kockica u nizu budućih dešavanja i budućih kriza na 
Balkanu, zato što je stabilnost Balkana u prethodnih 15 godina počivala na 
poštovanju međunarodnog prava. Pre svega na poštovanju Povelje UN i Završnog 
akta iz Helsinkija. Zato su sve bivše republike nekadašnje jedinstvene države 
Jugoslavije danas nezavisne države u svojim federalnim granicama".

Od četiri međunarodna dokumenta: Završni akt Badinterove komisije iz 1991, 
Dejtonski mirovni sporazum iz 1995, Rezolucija 1244 SB UN iz 1999. i Ohridski 
okvirni sporazum iz 2001, primenom Briselskih sporazuma, direktno se krše dva, 
a indirektno još dva. Ako se od ova četiri stuba stabilnosti odnosa država i 
naroda na Balkanu krše akti iz 1991. i 1999. po pitanju Kosmeta, onda s pravom 
postavljamo pitanje, a što u nacionalnom interesu Srba iz BiH ili Makedonije se 
ne bi suspendovali preostala dva iz 1995. i 2001. i Republika Srpska 
prisajedinila Srbiji ili Kumanovska oblast?

Naravno da bi takav potez u ovom geopolitičkom trenutku izazvao lavinu 
nezadovoljstva i generisao nove sukobe, pri tom, za koje niko na Balkanu niti 
ima snage niti ima želje, jer su svi pod manjom ili većom okupacijom sa Zapada. 
Svi narodi na Balkanu žele da žive slobodno, u uređenim državama i od svog 
rada. To isto želimo i mi, Srbi.

Zato smatramo da je Vučićeva politika odricanja od međunarodnog prava politika 
postepene destabilizacije i novih sukoba na Balkanu, koji nisu u interesu 
dugoročnog mira i budućnosti svih naroda koji na njemu žive. Zato ponavljam 
sjajnu formulaciju Boška Obradovića: ako treba da se odreknemo Kosova i 
Metohije ili Vučića, bolje Vučića.

Autor je direktor Informativne službe Srpskog pokreta Dveri

http://www.danas.rs/licni_stavovi/licni_stavovi.1148.html?news_id=353236=Bolje+da+se+odreknemo+Vu%C4%8Di%C4%87a+nego+Kosova

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте 

Вук Драшковић – од „Велике Србије“ до „албанског Косова“

[ANTIC.org-SNN]

vidovdan.org 

  


Мр Данијел Игрец: Вук Драшковић – од „Велике Србије“ до „албанског Косова“


ВИДовдан

5-6 minutes

  _  

Beograd, 25. marta 2012. - Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draškovic. 
Danas je u Sava Centru održana prva izborna konvencija liste "Cedomir Jovanovic 
- Preokret" pod nazivom "Za pocetak - istina". FOTO TANJUG / TANJA VALIC / mv

Да су представници власти у Србији неретко заузимали антидржавне ставове по 
питању Косова и Метохије и олако се одрицали онога што је српско у јужној 
покрајини сведочи нам не само Бриселски споразум већ и поступци људи из 
претходног (ДОС-овског) режима, који су, на несрећу српског народа, добили 
позиције и у актуелној власти.

Место међу таквима несумњиво припада и човеку чији „највећи подвиг„ је потпуна 
политичка трансформација из националисте у окорелог либерала и комплетна 
промена ставова у духу антисрпског наратива. Човеку који је са „неподношљивом 
лакоћом политичког обмањивања“ комунистичко одело заменио националистичким, па 
преко ноћи од загриженог српског патриоте постао осведочени аутошовиниста. 
Човеку чије име се од тада па надаље налази на платном списку Сорошевих агената 
од утицаја.

Човеку који је због зелених америчких новчаница „Косовски завет“ и „победу 
небеске Србије„ заменио за поразе земаљске Србије и „благодати„ деструктивног 
западњачког мита о идеалистичкој ЕУ, тако одједном поставши један од 
најватренијих промотера евроатлантских вредности у Србији.

Реч је о политичару који је некада са тргова и улица широм државе позивао на 
обједињавање српских земаља, а данас се под плаштом борбе за учлањење у НАТО и 
ЕУ залаже за територијално распарчавање и ово мало Србије што нам је остало. 
Реч је о политичару који се нимало не устручава да на сваком кораку шири своју 
србофобију и демонизује српски народ, проглашавајући његове политичке лидере 
балканским нацистима. Реч је о Вуку Драшковићу, актуелном председнику СПО.

Већ 2005. године, када је тадашња српска Влада разрађивала план за решавање 
питања КиМ по формули „више од аутономије, мање од независности„, Вук Драшковић 
као министар дипломатије шеткао се по међународној заједници и у друштву својих 
НАТО пријатеља, оних који су пре само непуних 6 година Србију завили у црно, 
самовољно давао по српске интересе деструктивне изјаве и обећања.

Он је у разговорима са Западом мимо Устава и суверене воље српског народа 
обећавао да Београд у преговорима са Приштином неће инсистирати на суверенитету 
Србије над Косметом. Већ тада је био спреман да прихвати независност Приштине, 
а Србима са КиМ нудио да у сопственој земљи постану национална мањина. Да 
уместо српске тробојке прихвате заставу на жртвама својих сународника стваране 
терористичке „косовске државе“ и да за улазак у централни део Србије најпре оду 
по визу до Приштине.

„Не тражимо никакву нашу сувереност над територијама на Косову које настањују 
Албанци. Неће Србија да се меша ни у њихов живот, ни у организацију власти. Ми 
хоћемо да европеизујемо Србију, да је уведемо у НАТО, па са тих позиција да 
бранимо КиМ“, поручивао је тада највернији британски и немачки пулен у данашњој 
окупираној Србији.

Да је његова борба за очување Косова и Метохије са позиција убрзаног пута ка 
НАТО и ЕУ била пречица за губитак јужне српске покрајине види се по томе да су 
евроатлантске тенденције како претходне тако и садашњих власти само убрзале 
процес предаје Косова и Метохије и заокруживања његове лажне државности.

Да ли је Вука Драшковића ико позвао на одговорност због његових скандалозних 
изјава током протеклих деценију и по? Изјава које нарушавају уставни поредак 
Србије. Изјава које је дао са положаја министра иностраних послова, а које 
према међународном праву могу да створе обавезу за Београд у погледу да Западу 
послуже као основ за негирање суверених права Србије у јужној покрајини. 

Да ли ће Вук Драшковић одговарати јер је 2006. године, без одобрења Владе и 
парламента, на своју руку потписао споразум о транзиту трупа Западне војне 
алијансе кроз Србију, отворивши тако врата уласку НАТО окупационе чизме на 
српско тле.

Какви, уместо да буде приведен пред лице правде Вук Драшковић је уведен у 
структуре власти, а своју позицију и даље користи за ширење антисрпске 
пропаганде у јавности.

Држава која у свом наручју негује политичке конвертите попут Вука Драшковића 
осуђена је да тапка у месту, неспособна да изађе из зачараног круга 
самонегације и анационализма, а њен народ стално бива изложен понижењима од 
стране оних који финансијски преживљавају на његовим леђима. Први корак ка 
свеопштем националном освешћењу и обнови државотворности је проветравање 
политичких редова и „чишћење“ државног апарата од оних кадрова који у својству 
пете и шесте колоне раде против државних и националних интереса свога народа.

Мр Данијел Игрец

ВИДОВДАН

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте 

"Srbija i RS kao Istočna i Zapadna Nemačka, zajedno kad..."

[ANTIC.org-SNN]

b92.net
  


"Srbija i RS kao Istočna i Zapadna Nemačka,zajedno kad..."


8-10 minutes

  _  

Banjaluka -- Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u
Banjaluci da RS i Srbija imaju pravo da same odluče o svom statusu. 

Izvor: Beta utorak, 8.08.2017. | 17:08 

Osim toga, on je naveo i da Srbi u ovom veku treba da promovišu nacionalno
ujedinjenje tamo gde je to moguće.

"Tako nešto nije neregularno niti protivno bilo čemu", kazao je Dodik
novinarima u Banjaluci, govoreći o najavljenoj deklaraciji Srbije i RS o
zajedničkom delovanju za opstanak Srba, o kojoj je nedavno razgovarano u
Novom Sadu s predstavnicima Srba iz regiona.

On je kao primer naveo Istočnu i Zapadnu Nemačku, koje su se ujedinile kada
su se stvorili istorijski uslovi. 

Dodik je rekao da se najavljenom deklaracijom "ne dovodi u pitanje nijedna
država niti njen teritorijalni integritet", kao i da u njoj nema težnji za
preuređenje pojedinih država. 

Deklaracijom se, dodao je on, dovode u pitanje politike koje "idu za tim da
se devastiraju srpska nacionalna zajednica i njena prava". 

Dodik je najavio da bi o toj deklaraciji parlamenti RS i Srbije trebalo da
se izjasne u novembru da bi se pokazalo da srpske nacionalne zajednice u
nekim zemljama "nisu napuštene". 

"U Hrvatskoj je smanjen broj Srba koji tamo žive na oko 186.000, od kojih se
samo njih oko 56.000 usuđuje reći da govore srpskim jezikom", rekao je
predsednik RS. 

Govoreći o položaju Srba u Crnog Gori, on je rekao da je u toj zemlji
počinjen "identitetski genocid nad srpskom nacionalnom zajednicom", dok se u
Makedoniji, kako je naveo, zatvara vladika, koji je predstavnik Srpske
pravoslavne crkve. 

"U BiH Srbi imaju svoju državu, ali ima problema sa njenim statusom, sa
aspiracijama za njenim ukidanjem. Vidljivo je, prema popisu iz 1991. godine,
da je u Sarajevu živelo preko 157.000 Srba, a prema poslednjem popisu tamo
živi njih samo 1.333", naveo je Dodik. 

On je rekao da deklaracija nema težnji za preuređenjem država, ali da
postoje težnje da se istakne da evropska konvencija dozvoljava da se Srbima
u Sloveniji da status nacionalne manjine, a da se u Hrvatsko omogući
korišćenje ćirilice, koja se sistematski brani. 

"Treba dodati i Albaniju, Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku i sagledati šta su
sve izazovi sa kojima se suočava naša nacionalna zajednica u tim državama i
sve to pokušati generisati kao svoj cilj", naglasio je predsednik RS.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/03da01d3106c%24cb2ef140%24618cd3c0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

"Asimetrija u dijalogu Kosova i Srbije"

[ANTIC.org-SNN]

dw.com
  


"Asimetrija u dijalogu Kosova i Srbije" | Politika | DW


Deutsche Welle (www.dw.com)

6-7 minutes

  _  

Kako naći izlaz iz krize, iz zastoja u političkom životu Kosova koji povlači
sa sobom i zastoju u pregovorima sa Srbijom. O tome za DW govori nemačka
ambasadorka u Prištini Angelika Fits.

DW:Poslednji događaji na Kosovu ne ulivaju veliki optimizam. Parlamentarne
sednice se prekidaju, stranke se međusobno optužuju - razumete li taj
politički haos u ovom trenutku?

Angelika Fits: Da, možemo to vrlo dobro da razumemo. Ova situacija podseća
na poslednje izbore u junu 2014. To su isto tako bili prevremeni
parlamentarni izbori; no, konflikt je još stariji i datira još iz 1999. ili
čak i vremena pre te godine. Reč je o strankama, ali i ličnostima koje se
međusobno ne trpe. Vrlo je teško smisliti recept za rešenje te situacije.
Kriza nije prevaziđena na poslednjim izborima iz 2014. Strankama je
najvažnije da očuvaju vlast u rukama, a ličnostima o kojima je reč i to šta
će biti sa njima. Mnogi se pribojavaju krivičnog gonjenja u slučaju da ne
ostanu na vlasti. Utoliko sada imamo pat-situaciju u kojoj treba očekivati
poduži zastoj.

Mislite li da je Kosovo kao država talac tog sukoba koji datira iz 1999. i
ranije?

Ne, već mislim da različitim partijama nije uspelo da se dogovore oko
nacionalne agende i da oko nje postignu konsenzus. Političare u takvom nečem
sprečavaju pre svega egoizmi. Borba za vlast je u ovom trenutku obeležena
egoizmom. S druge strane - da kažem i nešto pozitivno - imamo utisak da su
ovo bili vrlo fer i transparentni izbori, a građani prvi put nisu birali
oportunistički, kao u prošlosti, već po razumu i savesti. To je za nas znak
da su ljudi uznapredovali mnogo više od političara koji su u osnovi isti
akteri kao i uvek.

 

Angelika Fits: Na Kosovu sledi faza nestabilnosti

Očekujete li neko rešenje u četvrtak (10.8.) u novoj rundi?

Ne. Ne očekujem nikakvo rešenje. Čak i kada bi narednih dana ili nedelja
bila dobijena većina za formiranje vlade, za šta je potreban 61 glas, 61 ili
62 od ukupno 120 bi doneli nestabilnu vladu, kada znamo da u parlamentu vrlo
često nema kvoruma. To znači da ni neki normalan zakon, za čije donošenje je
potrebna prosta većina, ne bi mogao da bude donet.

Kako da zemlja izađe iz te slepe ulice? Kakva vlada bi to mogla da postigne?

U ovom trenutku ne vidim da stranke koje su se udružile u koaliciju mogu da
formiraju stabilnu vladu. Verovatno sledi faza nestabilnosti koja će dovesti
do potrebe za novim izborima. To je vrlo nepovoljno po naše planove, no,
bojim se da nema načina da se ovaj proces ubrza. Kosovo, za razliku od
susednih zemalja, nema iskustvo sa vladom pre 2008. i sada nastaje moderno
Kosovo, to je bolan proces, koji zahteva vreme, i bojim se da im to vreme
moramo pružiti.

Pomenuli ste i da ta agenda EU više ne napreduje. Kako vidite konkretne
posledice takvog kašnjenja u formiranju vlade? Kakve to posledice može imati
po Kosovo?

Tačno je da će se sa implementacijom reformskih programa EU dalje otezati,
to ne valja, ali, zbog još uvek spornog statusnog pitanja za jedan deo
svetskog stanovništva, Kosovo je specijalan slučaj među zemljama Zapadnog
Balkana. Ovdašnju političari znaju da, između ostalog, i zbog onih koji ne
žele da priznaju Kosovo, put do EU može biti dug. Zato je teško održati
volju za sprovođenjem reformi. Naš zadatak je da tu volju dalje jačamo i
zato smo u Nemačkoj pokrenuli važne inicijative - pomenuću samo Berlinski
proces - kako bi se ubrzala ova teška prelazna faza.

Ovo je teška situacija, vrlo nesrećna za Kosovo, jer dijalog sa Srbijom je
zamrznut, a i druga važna pitanja kao što je pitanje demarkacije (sa Crnom
Gorom, prim.ur.) se odlažu, iako je to važno zbog liberalizacije viza. Kakav
apel biste uputili političarima na Kosovu? 

Rekla bih, političari moraju da se staraju o agendi za Kosovo i njegove
građane kao i da potisnu svoje partikularne interese. Što se tiče dijaloga
koji smo pomenuli, to je jedan od političkih prioriteta na Kosovu, a nalazi
se u zastoju od pre godinu dana. Mi ne vidimo u ovom trenutku kako bi on
mogao da bude nastavljen. Postoje brojni dogovori koji se ne implementiraju,
na primer, dogovor o srpskoj zajednici ili energetici, no, s onu stranu tih
dogovora koji nisu implementirani, u ovom trenutku postoji i velika
asimetrija. Na jednoj strani je premijer Vučić
 , koji je na izborima vrlo ojačan i ima jaku stranku iza
sebe, a ovde je vlast podeljena između tri različita tabora i nema
nacionalnog konsenzusa o bilo kojoj temi. U takvoj situaciji je nastavak
dijaloga teško moguć.

Da li biste rekli: na jednoj strani je jaki Vučić, a na drugoj slabo Kosovo,
u ovom slučaju i politički gledano, slabi li Kosovo u ovim pregovorima svoje
pozicije još više? 

Da, to naravno slabi 

"Skuplje u Srbiji? Ne, jeftinije nego Hrvatima"

[ANTIC.org-SNN]

b92.net 
  


"Skuplje u Srbiji? Ne, jeftinije nego Hrvatima"


9-11 minutes

  _  

Beograd -- Posle godina priče i najava, za dva dana otvara se prva robna kuća 
Ikea u Beogradu. Tvrde da su ponudili sav asortiman koji imaju, po najnižim 
cenama. 

Izvor: B92 utorak, 8.08.2017. | 16:24 

Foto: B92

Očekivanja građana svakako prevelika, a Ikea za početak nudi besplatne 
kataloge. Spremni su za dan otvaranja i pred građane Srbije idu sa sledećom 
ponudom: 

“Dva su bitna elementa, prvo, ponudićemo odličan dizajn, dobar kvalitet i vrlo 
prihvatljive cene za Beograd i Srbiju, istovremeno krećemo i sa onlajn 
prodajom. Drugo što je važno je da je ovo nova investicija i novi poslovi, što 
je dobro za srpsku privredu”, kaže direktor kompanije Ikea za jugoistočnu 
Evropu Stefan Vanoverbeke. 

Robna kuća imaće 1.400 parking mesta, 500 mesta u restoranu, igraonicu i mesto 
za punjenje električnih kola. A od proizvoda, sve. 

“Počećemo tako što ćemo ovde ubaciti svih 9.500 proizvoda koje Ikea ima svugde 
u svetu”, kaže Vladimir Voga, direktor robne kuće Ikea u Srbiji. 

Mnogi su čim su izašle prve cene proizvoda, komentarisali da se razlikuju od 
onih u Mađarskoj ili Hrvatskoj i da su više za srpsko tržište, pa smo pitali 
čelnog čoveka Ikee za to. 

“Niske cene su za nas prioritet, tu je naravno i odličan dizajn, ali cene takve 
da što više ljudi može sebi da priušti. Prva stvar koji garantujemo je da su 
najniže cene na tržištu, a cene određujemo prema onome što ja važno ljudima u 
Srbiji, Ako poredimo sa susednom Hrvatskom na primer, i uzmete sve cene u 
obzir, ovde je tri i po odsto jeftinije”, kaže on. 

Za sada se može kupiti samo jedan proizvod iz Srbije oklagija, ali je Ikea 
otvorena i za druge domaće dobavljače. 

Za mnoge u domaćoj industriji nameštaja, dolazak Ikee biće test, jer će morati 
da poveća konkurentnost kako bi ublažila sigurno smanjenje prodaje, koje prema 
iskustvima okolnih zemalja može dostići i do 30 odsto, ocenio je sekretar 
Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja Privredne komore 
Srbije Ješa Erčić.


Ekskluzivno: Ovo je prvi Ikein katalog za Srbiju 
 


Beograd -- Dva dana uoči otvaranja svoje prve robne kuće u Srbiji, prvi Ikein 
katalog proizvoda ugledao je svetlost dana. 

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/007101d31058%24c19dff40%2444d9fdc0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Prva vojna vežba NATO na teritoriji Srbije - da li je to DOBRO ILI LOŠE ZA NAS

[ANTIC.org-SNN]

blic.rs 

  


Prva vojna vežba NATO na teritoriji Srbije


Foto: Ministarstvo odbrane Srbije / Promo

17-21 minutes

  _  

Radio Slobodna Evorpa | 08. 08. 2017 - 11:33h 

Prva zajednička vojna vežba sa zemljama članicama NATO koja će biti održana na 
teritoriji Srbije planirana je za oktobar iduće godine i mogla bi predstavljati 
politički iskorak u saradnji sa Severnoatlanskom alijansom. Iako se Srbija do 
danas u velikoj meri uskladila sa NATO standardima, uz insistiranje vojne 
neutralnosti, vojna saradnja sa Rusijom i dalje se u javnosti mnogo više 
potencira.

Vojna vežba u Rumuniji, jula ove godine, na kojoj su učestvovali i pripadnici 
Evorpske komande oružanih snaga SAD 

Kako piše Radio Slobodna Evropa  
 (RSE), posle 
više od 20 vojnih vežbi u kojima je, pod okriljem NATO programa Partnerstvo za 
mir, učestvovala uglavnom kao posmatrač, vežba REGEX 18 biće po prvi put 
održana na teritoriji Srbije. Takav plan potvrđen je za RSE u Ministarstvu 
odbrane.

Iako odgovor na pitanja o detaljima vežbe RSE nije dobio, spoljnopolitički 
komentator Boško Jakšić ocenjuje da bi ovo mogla biti prilika da Beograd u 
političkom smislu pokrene temu NATO.

Video: Evo kako su izgledale NATO vežbe u Poljskoj

 

Jakšić: To je dobra vest

- Ali, govorim u kondicionalu. Mogla bi da bude dobra prilika da Srbija pokaže 
da NATO nije neko strašilo, da podseti recimo na IPAP sporazum i domete te 
saradnje, prespektive evrointegracija, koje ne moraju, ali i mogu da budu 
vezane za NATO. Dakle, mislim da je to dobra vest, ali plašim se da će sa 
političkog stanovišta ostati neupotrebljena - kaže Jakšić.

 

Foto: Ministarstvo odbrane Srbije / Promo 

Osnovni razlog za to ne bi trebalo tražiti u strahu od gubljenja podrške 
Moskve, koliko u animozitetu koji prema NATO, potpomognutim političkim 
porukama, vlada u dobrom delu javnosti u Srbiji, zbog dvoipomesečne 
intervencije Alijanse 1999. godine.

- Rusija koristi tešku artiljeriju da bi na sve načine odvratila zemlje od puta 
ka NATO i ruska propaganda je u tome neuporedivo efikasnija od srpske koja bi, 
ako se već drži pozicija vojne neutralnosti, trebalo da poštuje taj balans i da 
ističe prednosti i mane i jednih i drugih, a ne da se plašimo da bilo šta 
pozitivno kažemo o NATO - dodaje Jakšić.

Klackalica sa NATO i Rusijom

Dok istrajava na vojnoj neutralnosti i klackalici saradnje sa NATO kroz 
Partnerstvo za mir sa jedne i Rusijom sa druge strane, aktivnosti sa 
"tradicionalno prijateljskom" Moskvom, iako ih je višestruko manje nego sa 
članicama Alijanse, ostaju manje poznate javnosti.

Napomenimo da su pripadnici Vojske Srbije u subotu otputovali za Rusiju kako bi 
učestvovali na taktičkoj vežbi sa bojnim gađanjem Zapadnog vojnog okruga 
Oružanih snaga Ruske Federacije. Vežbe će se izvoditi do 11. avgusta na 
poligonu "Kirilovski", u Viborskom rejonu Lenjingradske vojne oblasti, najavilo 
je Ministarstvo odbrane Srbije.

O donacijama članica NATO se ne govori

Vojne vežbe i nabavka oružja od Rusije, reklamiraju se kao po zemlju izuzetno 
povoljne, dok se o iznosu donacija koje pristižu iz država članica NATO ne 
govori.

 

Foto: Tanjug/AP Vojnici NATO 

- I mnoge zajedničke aktivnosti sa Rusijom nisu klasične vojne vežbe. Tu se 
mogu ubrojati aktivnosti u kojima je pre svega reč o podizanju morala, 
pokazivanju naoružanja i spremnosti pripadnika vojske, pre nego unapređenju 
sposobnosti vojske - navodi Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu 
politiku.

Zašto Vučić toleriše Vulina

Na ovoj su liniji i političke poruke. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 
ublažio je stav koji je prema NATO-u imao kao generalni sekretar Srpske 
radiklane stranke, sa kojom se razišao 2008. godine. Ipak, na čelo Ministarstva 
odbrane, pošto je Vučić napustio premijersko mesto, nova premijerka Ana Brnabić 
(kojoj je Vučić poverio mandat za sastav Vlade) postavila je Aleksandra Vulina, 
oštrog protivnika NATO-a, koji je Alijansu više puta nazvao "zlom".

 

Foto: Ministarstvo odbrane Srbije / Promo Ministatr odbrane Aleksandar Vulin u 
Nišu 

- Vučić da bi balansirao, to pušta. I verovatno kada ode u Vašington ili Brisel 
kaže – moram da ga tolerišem da bih održao balans i izašao u susret javnom 
raspoloženju u Srbiji koje je takvo kakvo jeste - ocenjuje Boško Jakšić.

Srbija usklađena sa standardima Alijanse

U isto vreme, vojska na čijem je čelu aktivno sarađuje sa NATO. Iako zvanično 
tvrdi da ne želi da bude deo tog saveza, Srbija je 2006. pristupila Programu 
Partnerstvo za mir, a u januaru 2015. godine potpisan je individualni 
partnerski akcioni plan sa NATO. Do danas se Srbija, prema rečima Katarine 
Đokić, u velikoj meri uskladila sa NATO standardima.

 

Foto: Ministarstvo odbrane Srbije / Promo 

- Na primer, kada je reč o naoružanju i vojnoj opremi, Srbija je usvojila NATO 

NOĆI ISPOD LONDONSKIH MOSTOVA: Alarmantno povećanje broja beskućnika u Velikoj Britaniji

[ANTIC.org-SNN]

globalcir.com 

  


NOĆI ISPOD LONDONSKIH MOSTOVA: Alarmantno povećanje broja beskućnika u Velikoj 
Britaniji zbog finansijske krize, ušteda na socijalnim službama, ali i slabo 
plaćenih poslova


5-6 minutes

  _  

Alarmantno povećanje broja beskućnika u Londonu počelo je sa finansijskom 
krizom i uštedama na socijalnim službama koje pomažu najsiromašnijima. Ali tome 
kumuju i loše plaćeni poslovi i sve skuplje stanarine, piše DW. 
 

Londonska ulica Oksford je prepuna ljudi, turista i kupaca, na kraju dugog 
sparnog dana. Kineski učenici sa jedne strane puta, njemački tinejdžeri na 
drugoj strani, a žena sa dječijim kolicima se bori da prođe između njih. Ali, 
nisu svi u pokretu. Nekoliko metara dalje od te gužve, sjedi Serž Arse, rođeni 
Francuz koji ima 53 godine i psa koji se zove Malo. Prije devet mjeseci je 
izgubio posao poslastičara u jednoj kuhinji, a stanodavac je odlučio da proda 
stan koji je Serž iznajmljivao. Kada se obratio vlastima za pomoć, rekli su mu 
„da na spisku onih koji traže socijalne stanove ima 10.000 ljudi”. Od tada živi 
na ulici.

Kris (44 – na naslovnoj fotografiji), po zanimanju grafičar, sjedi preko puta 
Trafalgar skvera. Ima mjesto u hostelu, jednom od rijetkih u blizini koji nije 
zatvoren, koje košta šest funti (oko sedam eura) za noć, s tim da do deset sati 
ujutro mora da se iseli – svakog jutra. Ljubavna veza mu je pukla, počeo je da 
pije i da uzima drogu.

Sad se kaje zbog svojih „gluposti”, uzima lijekove kao bivši narkoman, jedna 
noga mu ne funkcioniše. Želio bi da mu vlasti pomognu da se vrati na posao. 
„Jedini izlaz iz bilo kojeg oblika siromaštva je plaćeni posao, ali ako ste u 
hostelu koji vam plaća socijalno i počnete da radite, odmah postajete 
beskućnik”, kaže on za DW.


Spavanje na otvorenom


Prema podacima vlasti, prošle godine je u Londnu 8.108 ljudi spavalo na 
otvorenom. Neki spavaju u parkovima, drugi u šatorima ispod mostova, neki pored 
gradilišta. Problem je postao vidljiviji. Statistički podaci takođe su pokazali 
da je u Londonu 47 procenata beskućnika domaćih Britanaca, dok je gotovo 
trećina došla iz centralne ili istočne Evrope.

Ne postoji jedan krivac ili razlog porasta broja beskućnika, kaže Kerolajn 
Bernard iz Homeless Link, udruženja koje predstavlja 700 humanitarnih 
organizacija. Među glavnim razlozima su: Vladin program štednje i 
postfinansijska kriza, zbog koje je smanjen broj službi koje se bave 
beskućnicima i prevencijom… „Većina ljudi je došla u London da radi, ali imamo 
problem sa neozbiljnim ponudama za zapošljavanje”, dodaje Bernardova.

Linda Mejtum-Vilson, izvršna direktorka Karitasovog centra za beskućnike u 
istočnom Londonu, smatra da je za povećan broj beskućnika krivo drastično 
povećanje stanarina zbog čega stanodavci mnogima daju otkaze. Stanarine u 
Londonu i na jugoistoku zemlje su od 2007. godine porasle za 30 odsto, što 
premašuje porast plata u tom periodu. Što je još gore, taj trend će se 
vjerovatno nastaviti. Vlada je priznala da je tržište stambenog prostora u 
rasulu.

Još jedan faktor su „masovne strukturne promjene” na tržištu rada, kaže 
profesor Nikolas Plis, zamjenik direktora Centra za stambenu politiku 
Univerziteta u Jorku: „Kratkoročna ekonomija, loši ugovori za radnike, sve više 
privremenih poslova, loše plaćeni rad – i sve to ovdje gdje ima sve manje 
pristupačnih stanova.”

 


Ulaganje u prevenciju


Mejtum-Vilson za DW govori o „sve složenijim potrebama” beskućnika, koje se 
odnose na zloupotrebu supstanci, probleme sa zakonom i pitanja mentalnog 
zdravlja. To je i ranije bilo slično, kaže ona, ali je manje službi koje se 
time bave i lošije su koordinirane. „Zbog stroge štednje, oni najranjivi padaju 
u ponor”, kaže naša sagovornica.

Inicijativa pod nazivom No Second Night Out, koju je pred Olimpijske igre u 
Londonu 2012. predstavio Boris Džonson, tadašnji gradonačelnik, donekle 
ublažava problem: Od tada je otvoreno 39 zimskih noćnih skloništa, a od januara 
do marta 2017. godine, 80 odsto beskućnika zatečenih na ulici nije provodilo i 
sljedeću noć na otvorenom.

Sada se preispituje nova inicijativa No First Night Out. „Svi koji se bavimo 
problemima beskućnika se slažemo da moramo staviti veći naglasak na 
prevenciju”, kaže Jakob Kvaljoci, direktor organizacije Stambena pravda.

Zakonodavci, koji su sve više uznemireni obimom problema, podržali su ove 
godine Zakon o smanjenju beskućništva, koji je predložio konzervativac Bob 
Blekmen. Tim zakonom su lokalne vlasti u Engleskoj obavezne da blagovremeno 
pruže podršku ljudima koji su u opasnosti da postanu beskućnici – a za to je 
izdvojen 61 milion funti (68 miliona eura).

Vlada takođe razmatra mjeru koja se već koristi u Irskoj, 

“Vučić treba Vladu Srbije da pita kada ćemo ući u Evropsku uniju, a ne evropske zvaničnike”

[ANTIC.org-SNN]

juznevesti.com 

  


“Vučić treba Vladu Srbije da pita kada ćemo ući u Evropsku uniju, a ne evropske 
zvaničnike” : Politika : Južne vesti


https://www.juznevesti.com

3 minutes

  _  

Tačan datum ulaska u Evropsku uniju predsednik Vučić treba da zatraži od 
premijerke Ane Brnabić, jer mi treba da ispunimo standarde i onda samo 
zatražimo od EU da to potvrdi, kaže izvršni direktor Beogradske otvorene škole 
Milorad Bjeletić. Vlast ne informiše građane da približavanjem EU menjaju na 
bolje svoju državu i svoje živote, dodaje Bjeletić.

I pored toga što su srpski mediji prepuni vesti o "pregovorima" o pristupanju 
Srbije Evropskoj uniji, Bjeletić kaže da je to iluzija. On kaže da se Briselu 
se samo isporučuje rezultat, ističe Bjeletić.

Nema tu šta da se pregovara, to je više ispit u kom roku mi možemo da ostvarimo 
te standarde. Da li ćemo se gušiti u korupciji naš je problem, a ne nekog u 
Berlinu. Da li će naše reke biti zagađene, opet je pitanje važno za nas, a ne 
za nekog drugog - kaže Bjeletić.

"O Evropi se ne pregovara"; Foto: JV / B. RajkovićEvropska unija je 
najuređeniji, najrazvijeniji pravni, politički, kulturni deo čovečanstva, 
smatra Bjeletić i dodaje da ako mi želimo da uđemo u taj klub, moramo da igramo 
po istim pravilima kao i svi.

On naglašava da pristupanje EU nije sam po sebi cilj, već samo način da se 
život ljudi učini kvalitetnijim.

To nisu uslovi, već prilika da se naše društvo duboko promeni i da se unaprede 
uslovi života građana Srbije. Način na koji posluje, na koji živi, na koji 
komunicira sa vlastima, na koji uređuje životnu sredinu, školstvo, zdravstvo, 
pravosuđe - objašnjava Bjeletić.

Milorad Bjeletić; Foto: JV / B. RajkovićOd toga da je, po anketama, samo 49% 
građana Srbije za ulazak u Evropsku uniju, za Bjeletića je važniji podatak 
koliko je građana za pozitivne promene, da se “ naša država popravi”, a njih je 
90%, navodi Bjeletić.

Na kraju će građani doneti odluku na referendumu, ali bitnije je šta se pre 
toga dešava sa našim pravosuđem ili kako smanjujemo korupciju. Vlast ne radi 
dovoljno na približavanju procesa pridruživanja EU građanima i zato oni ne 
znaju šta sve dobro donosi taj put - navodi Bjeletić.

Vlast mora da “spusti jezik parola i deklaracija” na nivo običnog građanina, 
zaklučio je Bjeletić, a propisi ne treba samo da se donose već i da budu 
primenjeni kako bi se poboljšao život građana.

O tome kako je važniji put ka EU, a ne sam ulazak u Uniju, izvršni direktor 
Beogradske otvorene škole Milorad Bjeletić, govorio je u emisiji “15 minuta”.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje 
pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/005801d31055%240fbdadf0%242f3909d0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

"Промовисати национално уједињење тамо гдје је то могуће"

[ANTIC.org-SNN]

rtrs  .tv 


"Промовисати национално уједињење тамо гдје је то могуће"


RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

3-4 minutes

  _  

 

Милорад ДодикФото: РТРС

"Тако нешто није нерегуларно нити противно било чему", нагласио је Додик и као 
примјер навео Источну и Западну Њемачку које су се ујединиле када су се 
створили историјски услови.

Он је рекао да је најављена декларација Србије и Српске о опстанку српске 
нације резултат недавног састанка у Новом Саду представника Срба из региона, на 
којем је прихваћен закључак да се покуша видјети шта је важно за српски 
национални идентитет и дјеловање националних заједница.

"Тиме нико не доводи у питање ниједну државу нити њен територијални интегритет, 
али се доводе у питање политике које иду за тим да се девастирају српска 
национална заједница и њена права", рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Он је подсјетио да је договорено да се парламенти Српске и Србије изјасне када 
се изради заједничка декларација, што је предвиђено за новембар.

Додик је навео да се у Републици Српској још нису предузеле мјере у правцу 
формирања тима који ће радити на томе, а што ће бити предмет састанака након 
годишњих одмора. То је корисно, каже он, да се покаже да српске националне 
заједнице нису напуштене.

Предсједник Српске је навео примјере статуса српских заједница у неким земљама, 
попут Словеније гдје српској заједници није признат статус националне мањине. У 
Хрватској је смањен број Срба који тамо живе на око 186.000, од којих се само 
њих око 56.000 усуђује рећи да говоре српским језиком.

Додик је рекао да је стање Срба у Црној Гори описано као "идентитетски геноцид 
над српском националном заједницом", док се у Македонији затвара владика који 
је представник Српске православне цркве.

"У БиХ Срби имају своју државу, али има проблема са њеним статусом, са 
аспирацијама за њеним укидањем. Видљиво је, према попису из 1991. године, да је 
у Сарајеву живјело преко 157.000 Срба, а према посљедњем попису тамо живи њих 
само 1.333", навео је Додик.

Он је нагласио да све то говори да је у прошлом вијеку над Србима учињен погром 
на различитим мјестима.

"Српски народ је страдао у прошлом вијеку и распадом Југославије је расијан, а 
права му умањена", нагласио је Додик.

Додик је истакао да поменута декларација нема аспирацију за преуређењем држава, 
али има аспирацију да се каже да европска конвенција дозвољава да се Србима у 
Словенији да статус националне мањине, да се у Хрватско омогући кориштење 
ћирилице, која се систематски брани.

Он је додао да то значи и да се омогући поштивање Устава у БиХ, којег не 
поштује међународна заједница.

"Треба додати и Албанију, Бугарску, Румунију и Мађарску и сагледати шта су све 
изазови са којима се суочава наша национална заједница у тим државама и све то 
покушати генерисати као свој циљ", рекао је Додик и истакао да су неупоредиво 
већа права која има хрватска заједница у Србији него права која Срби имају у 
Хрватској.

Извор: Срна

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/005301d31054%2483412be0%2489c383a0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

ХЕНРИ КИСИНЏЕР: ХАОС И РЕД У СВЕТУ КОЈИ СЕ МЕЊА

[ANTIC.org-SNN]

 

 ХАОС И РЕД У СВЕТУ КОЈИ СЕ МЕЊА 


*   уторак, 08 август 2017 09:42 

ХЕНРИ КИСИНЏЕР

Светски поредак суочава се са концептима различитих искустава, укључујући 
континентално или универзално-религијско

Лејди Тачер била је један од најбитнијих лидера нашег времена. Одлучна, 
енергична, храбра и одана, жена која је била посвећена обликовању будућности, а 
не праћењу препорука фокус-група.

Први пут сам је срео почетком 70-тих, кад је радила као министар образовања у 
влади Едварда Хита. На нашем првом састанку госпођа Тачер је пренагласила тада 
конвенционалну политичку мудрост да се политичка такмичења увек своде на 
добијање центра. За њу је вођство значило вођење политичког центра ка већ 
дефинисаним принципима, а не обрнуто.

Како би спровела ову филозофију, морала је да током своје дуге политичке 
каријере створи нови политички правац у друштву. Она је то и учинила 
комбинујући свој карактер и личну храброст – карактер, јер почетне одлуке, 
условљене политичким процесима, немају јасну будућност; и храброст да иде 
напред путем којим никад раније није ишла.

Маргарет Тачер је све те особине показала на Вестминстерском колеџу, месту где 
је Винстон Черчил пре 50 година одржао свој говор о гвозденој завеси. Она је 
тада изнела изазове који су данас још актуелнији:

*   Да ли би Русија требало да буде третирана као потенцијална претња или 
партнер?;

*   Да ли би НАТО требало да преусмери пажњу на ствари ван његовог 
подручја?;

*   Да ли би НАТО требало да призна нове демократије у Централној Европи са 
сваком одговорношћу што је пре и опрезније могуће?;

*   Да ли би Европа требало да развије сопствени „одбрамбени идентитет“ 
унутар НАТО?

Две деценије након Тачеркиног обраћања, трансатлантски свет суочава се са још 
једним сетом питања сличне природе. Светски поредак – који је Запад створио и 
који је зауставио Тридесетогодишњи рат 1648. године – заснован је на појму 
суверенитета оствареног балансом суверенитета међу мноштвом ентитета. Сад се 
тај појам суочава са концептима који су извучени из разних историјских и 
културалних искустава, укључујући континенталне или универзално-религијске 
димензије. Дакле, дугорочно питање је да ли ће ова питања бити решена у склопу 
максима нација – држава или ће бити решена новим глобализованим концептима, и 
шта ће бити последице таквог светског поретка у будућности. Све то ћу проценити 
прилагођавањем изазова лејди Тачер на данашње околности.

 

DALJE:  
http://www.standard.rs/svet/38434-%D1%85%D0%B0%D0%BE%D1%81-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%9A%D0%B0

,

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/004e01d31052%247baa2ff0%2472fe8fd0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Parović: Skandalozni stavovi Vuka Draškovića

[ANTIC.org-SNN]

in4s.net   


Parović: Skandalozni stavovi Vuka Draškovića


ИН4С

2 minutes

  _  

 

Пише: Мирослав Паровић, предсједник Народног слободарског покрета

Почетком деведесетих година Вук Драшковић је био родоначелник паравојних 
формација и најгласније је узвикивао радикалне и екстремистичке пароле.

Тада је такав говор и та врста понашања служило Западу (понајвише НАТО-у) да 
Србе стави на стуб срама и да нас оптуже за распад СФРЈ и разна друга зла.

Данас пак исти тај Драшковић опет гласно и радикално екстремистички позива да 
Србија одустане од Косова и Метохије и да тако погази своју историју, Устав и 
интересе.

У контексту покренутог унутрашњег дијалога, Драшковић опет за корист НАТО пакта 
ослабљује позиције Србије и вероватно се тиме препоручује и за неку наредну 
политичку расподелу.

Наравно, поборник сам да свако има право да изнесе своје мишљење, међутим Вук 
Драшковић би после готово пола века бављења политиком морао да зна да када је 
члан владајуће гарнитуре (а његов СПО подржава Владу Србије) онда све што каже 
има другачију конотацију, а за овакву изјаву око КиМ би чак и у време док је 
био сарадник Мике Шпиљка сносио озбиљне последице.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/004901d31051%24accabec0%2406603c40%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Nedimoviću, gde ti je zakon o zabrani prodaje zemlje strancima?

[ANTIC.org-SNN]

in4s.net 

  


Nedimoviću, gde ti je zakon o zabrani prodaje zemlje strancima?


ИН4С

2-3 minutes

  _  

 

Ни до данас, на само 23 дана од почетка примене Споразума о стабилизацији и 
придруживању (ССП) са ЕУ који прети да грађане Србије претвори у надничаре на 
властитој земљи, никакав нацрт измена закона о пољопривредном земљишту није, из 
Министарства пољопривреде, отишао ка Влади, а камоли Народној скупштини, што су 
још од јануара најављивали председник распикућа и његов министар пољопривреде 
који, уместо да штити суверенитет земље, упорно лаже грађане да „нико од 
странаца, ни под којим условима, не може купити државно земљиште“, иако су на 
десетине хиљада хектара најплодније земље, на овај или онај начин, већ прешле у 
руке арапских, хрватских, аустријских и других страних компанија, одговорио је 
председник Иницијативног одбора Здраве Србије (ЗС) Милан Стаматовић ресорном 
министру Недимовићу, на његову тврдњу да Стаматовић „појма нема о томе чега се 
дотичу измене закона“.

„Невероватна је количина безобразлука потребна да тако нешто изјави неко ко 
осам месеци не може или, можда, не сме да напише предлог измена неколико 
чланова закона, да то каже неко ко грађанима неће да одговори шта значи 
позивање на Устав ‘којим је дефинисано да је страним фирмама које се не 
евидентирају овде забрањена куповина земље’, ако већ сијасет тих фирми купује 
или, скоро бесплатно, на 30 година закупљује српску земљу. Хоће ли те, често 
фантомске, стране компаније постати власници наших ораница, пашњака, рудника, 
некретнина, српске земље, српске воде и српског ваздуха, а тиме и наших 
живота,“ упитао је Стаматовић, додајући да би најсрећнији човек на свету био 
када би се испоставило да он није у праву, него министар Недимовић.

Милан Стаматовић сумња да иза овог копрцања и кукавичлука Недимовића стоји нека 
много моћнија рука која, можда, чак није ни на Андрићевом венцу, а да је тако 
показује и чињеница да, тек након два месеца „кљуцања“ у здрав мозак српских 
малинара, министар пољопривреде, јуче из Пријепоља, стидљиво, саопшти да је 
само једна једина хладњача у Србији обећала да ће малинарима исплатити 162 
динара по килограму, а да су бајке о „договору државе, хладњачара и малинара“, 
о цени од 200 динара и сличне фатаморгане, биле велика превара државне 
пропаганде.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/004401d31051%244f3cdae0%24edb690a0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

U Hag više ne izručujemo ni papire

[ANTIC.org-SNN]

Suočavanje  


Viši sud u Beogradu duže od dva meseca odbija da Haškom tribunalu prosledi 
transkripte saslušanja troje članova Srpske radikalne stranke


U Hag više ne izručujemo ni papire


Viši sud u Beogradu duže od dva meseca nije odgovorio na zahtev Haškog 
tribunala da im se dostave transkripti saslušanja troje članova Srpske napredne 
stranke koje ovaj sud potražuje.

5 

  

Piše: V. Jeremić

Beograd 08. avgust 2017. 14:00

 

Foto: EPA/ MARTIJN BEEKMAN

Traženi dokumenti ni u toku jučerašnjeg dana nisu stigli u Hag, kao ni odgovor 
zbog čega se po zahtevu ne postupa, potvrđeno je Danasu u Tribunalu.

Haški tribunal je 25. maja uputio zahtev predsedniku Višeg suda u Beogradu 
Aleksandru Stepanoviću i sudiji za prethodni postupak koji je odlučivao o 
izručenju troje članova SRS-a Milanu Dilpariću. U zahtevu u koji je Danas imao 
uvid, od njih dvojice se traži da im se dostave transkripti i audio-snimci 
saslušanja Vjerice Radete, Petra Jojića i Jova Ostojića, kako ona koja su 
vođena pred Višim sudom, tako i ona pred Apelacionim. Kako nije bilo odgovora, 
sličan zahtev upućen je i 27. jula.

Izostanak odgovora Višeg suda odlično se uklapa u ocenu da je saradnja Srbije i 
Haškog tribunala pogoršana u poslednjih nekoliko godina. Na ovaj negativan 
trend su pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija krajem prošle godine 
upozorili i predstavnici Tribunala.

- Tražim podršku Saveta bezbednosti, tačnije, apelujem na ovaj savet da 
obezbedi da Republika Srbija poštuje svoje obaveze po statutu Međunarodnog suda 
i izvrši naloge ovog suda, rekao je predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus 
podnoseći redovan šestomesečni izveštaj Savetu bezbednosti.

Isto je moglo da se čuje i od glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, 
koji je u izveštaju koji podnosi SB UN pozvao Srbiju "da se vrati na stazu pune 
saradnje sa Tribunalom".

Sa te staze skrenulo se krajem 2014. godine kada je Tribunal optužio članove 
Srpske radikalne stranke Petra Jojića, Jova Ostojića i Vjericu Radetu za 
nepoštovanje suda. NJima se na teret stavlja da su pretili, zastrašivali, 
nudili mito i uznemiravali dva svedoka u predmetu protiv predsednika SRS-a 
Vojislava Šešelja. Nalozi za njihovo hapšenje izdati su 19. januara 2016.

U maju prošle godine sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Milan 
Dilparić zaključio je da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i izručivanje 
optuženih, konstatujući da, prema Zakonu o saradnji sa Tribunalom, samo lica 
koja su optužena za osnovna krivična dela za koja je nadležan Međunarodni sud 
mogu da budu uhapšena i prebačena. U međuvremenu je preminuo jedan od optuženih 
Jovo Ostojić.


Dvostruki aršini


Zakon o saradnji sa Hagom se drugačije čitao pre nekoliko godina. Pa je tako 
2008. godine Hagu izručen Ljubiša Petković, koji je osuđen zbog nepoštovanje 
suda, pošto je odbijao da se pojavi da svedoči u predmetu protiv Vojislava 
Šešelja. Interesantno je da je odluku o njegovom izručenju doneo upravo Milan 
Dilparić, sudija koji je zaključio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za 
izručenje troje članova Srpske radikalne stranke. Viši sud je 2011. godine 
izručio Dragomira Pećanca, koji je odbijao da svedoči u postupku koji se vodio 
protiv Zdravka Tolimira.

http://www.danas.rs/drustvo/suocavanje.1179.html?news_id=353213=U+Hag+vi%C5%A1e+ne+izru%C4%8Dujemo+ni+papire

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/003f01d31050%245c797c50%24156c74f0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Ђорђе Вукадиновић: ЕУ је прича за малу децу -

[ANTIC.org-SNN]

nspm 

 .rs 


Ђорђе Вукадиновић: ЕУ је прича за малу децу - једини критеријум којим мере 
напредак Србије на путу евроинтеграција јесте независност „Косова“


Спутњик

5-6 minutes

  _  

Фама око прикључења ЕУ, а нарочито фама око испуњавања стандарда прича је за 
малу, наивну и лаковерну балканску дечицу, односно локалне политичке елите које 
искрено верују или се вероватније праве да верују у ту бајку, а у суштини се 
ради о огољеним, провидним и приземним политичким, геополитичким и економским 
интересима, и готово ни о чему другом.

 

Иако је Турска најпознатији заточеник политизације чланства у ЕУ, констатује за 
Спутњик Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе, најеклатантнији 
данашњи пример је Србија којој се јасно поручује да чак и ако испуни такозване 
објективне критеријуме, неће моћи да уђе у ЕУ без јасног одрицања од Косова и 
Метохије и стратешких односа са Републиком Српском и Русијом.

Чини се да мантра европских званичника о стандардима коју Србији понављају 17 
година важи само кад тим истим званичницима и њиховим државама то у том 
тренутку одговара, а онда на ред дође — политика.

Kрaj фемкања, прија отрежњење

Најновија у низу таквих бриселских порука је изјава председника Европске 
комисије Жан-Клод Јункера да није за то да се земље Западног Балкана ускоро 
придруже Европској унији. Јункер је, доиста, истовремено упозорио да уколико 
државе региона буду лишене европске перспективе, „поново ћемо доживети оно што 
смо доживели ’90-их“.

Господину Јункеру се мора признати макар једна ствар, наглашава аналитичар 
Ђорђе Вукадиновић, а то је да је био прилично искрен и да је јавно и гласно 
рекао оно што већина функционера ЕУ, па и највиших званичника најважнијих 
земаља, реално мисли.

Председник Европске комисије, додаје Вукадиновић за Спутњик, не мора да се на 
тај начин фемка и он је брутално учинио оно што они који више критички гледају 
на стање ствари у ЕУ и на процес придруживања ЕУ говоре већ годинама.

 „Читава фама око прикључења ЕУ, а нарочито фама око испуњавања стандарда, 
јесте прича за малу, наивну и лаковерну балканску дечицу, односно локалне 
политичке елите које искрено верују или се вероватније праве да верују у ту 
бајку, а у суштини се ради о доста огољеним и провидним, рекао бих, приземним 
политичким, геополитичким и економским интересима, и готово ни о чему другом“, 
категоричан је Вукадиновић.

Читава прича о вредностима и европским стандардима је пала у воду више пута у 
претходних 10-15 година, подвлачи Вукадиновић, а највише је пала у воду на 
причи о Балкану и посебно о Србији и Србима јер су двоструки стандарди толико 
пута манифестовани.

За чланство у ЕУ је неопходно испунити низ објективних стандарда, подсећа 
Александар Митић, али у случају ЕУ, објективни стандарди као критеријум важе 
само за државе које су спољнополитички и културолошки вредносно већ везане за 
евроатлантски простор.

Тек ће да смишљају изговоре

Такви критеријуми би могли да важе, на пример за Швајцарску, Исланд и за 
Норвешку, које, као што знамо, не желе да постану део ЕУ, наводи Митић, а с 
друге стране смо на примеру Румуније и Бугарске видели како преовладава 
геополитички резон и како се објективни стандарди релативизују.

„Са друге стране, јасно је да не постоји апсолутно никаква воља за проширењем 
унутар ЕУ. Тај такозвани замор од проширења траје још од 2004, дакле пуних 13 
година, а погоршали су га чланство Бугарске и Румуније, економска и мигрантска 
криза и ’брегзит‘. Стога ваља очекивати да се убудуће објективни стандарди 
користе само као изговор за врло јасну политичку позадину одлуке о проширењу 
ЕУ“, упозорава Митић за Спутњик.

Ако бриселски званичници говоре искрено, резонује Ђорђе Вукадиновић, онда су 
спремни да прогледају кроз прсте или баце под ноге разне стандарде и европске 
вредности да би испунили неке своје геополитичке и економске циљеве.

С друге стране кад Американци говоре о истој тој ствари, а они се врло често и 
радо изјашњавају о евроинтеграцијама Западног Балкана, њима је, према 
Вукадиновићевом мишљењу, најважнија Русија, и њен утицај у Србији, док 
Европљани и Немци више у фокусу имају Косово.

„Кад је реч о Балкану и Србији, то је у овом тренутку независност Косова и све 
ствари које подржавају процес пуног осамостаљивања такозване државе 'Косово'. 
То је главни критеријум којим мере степен напретка Србије на путу 
евроинтеграција, а све ово друго је више или мање секундарно“, напомиње 
Вукадиновић.

Дакле, закључује Вукадиновић, било да је у питању оно што говоре Американци или 
оно што чешће говоре европски званичници — нема критеријума, нема стандарда, 
све зависи од политичке воље и ад хок процена политичких интереса најважнијих 
чланица ЕУ и САД.

(Спутњик)

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google 

Zakon o upotrebi jezika unosi nemir među Makedonce

[ANTIC.org-SNN]

politika.rs 

  


- Zakon o upotrebi jezika unosi nemir među Makedonce


4-5 minutes

  _  

Skoplje - Ministarstvo pravde i Sekretarijat za sprovođenje Ohridskog sporazuma 
objavili su Nacrt zakona o upotrebi jezika u Makedoniji, koji će nakon 
usvajanja u vladi biti prosleđen Sobranju na usvajanje, što je u delu opozicije 
izazvao strah da je to uvođenje albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika.

Uvođenje albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika u Makedoniji je bio uslov 
albanskih partija koje su podržale vladu premijera Zorana Zaeva, a čemu se 
oštro protivi najuticajnija stranka bivšeg premijera Nikole Gruevskog 
VMRO-DPMNE.

Iako je osvojila najviše glasova na prošlim izborima VMRO-DPMNE, odnosno 
Gruevski nije formirao vladu jer, kako se tvrdilo, upravo nije želeo da 
prihvati, između ostlog, taj uslov albanskih partija.

Kada zakon bude usvojen u vladi tekst zakona će biti dostavljen na mišljenje 
Venecijanskoj komisiji, zajedno sa spornim odrebama, koje se odnose na upotrebu 
albanskog jezika na novčanicama i hartijama od vrednosti, kao i na vojničkim 
uniformama.

I dok premijer Zaev uverava da je predlog zakona u skladu sa ustavom Makedonije 
usklađen sa evropskim standardima, VMRO-DPMNE smatra da je reč o uvođenju 
dvojezičnosti. Zaev je, nakon sednice vlade najavio da će zakona o jeziku 
predstaviti javnosti ovog vikenda u Ohridu.

Inače, predlog zakona predviđa da se pored makedonskog jezika proširi upotreba 
drugog kao službenog u mestima u kojima najmanje 20 posto žitelja govori tim 
drugim jezikom kako bi lakše mogli da komuniciraju sa državnim institucijama na 
njihovom maternjem jeziku.

O ovom pitanju podeljeni su i stručnjaci, dok jedni smatraju da je reč o veoma 
teškoj odluci, koja međutim, neće rešiti problem sa jezikom u Makedoniji s 
obzirom na političku situaciju u poslednjih 10 godina u toj zemlji, drugi kažu 
da je to deo Ohridskog sporazuma.

Bivši ambasador Makedonije u NATO Nano Ružin veruje da je sve sadržano u zakonu 
nastalo iz Ohridskog sporazuma i dodaje da misli da se nepotrebno uzbunjuju 
duhovi o navodnoj prodaji identiteta i albanizaciji.

Zakon predviđa dvojezične oznake na uniformama za policajce, vatrogasce i 
zdravstvene radnike, ali samo u opštinama i gradovima gde najmanje 20 odsto 
stanovnika govori neki drugi jezik, osim Makedonskog.

„Ako Venecijanska komisija potvrdi da je zakon u skladu sa Ustavom, nemamo 
predrasude. Zakon će omogućiti korišćenje drugog jezika”, rekao je Zaev i dodao 
da niko nije u obavezi da uči taj drugi jezik, ako to ne želi.

Prema prema predloženom zakonu makedonski jezik ostaje prvi i jedini službeni 
jezik u međunarodnoj upotrebi, tvrdi Zaev. Nacrt zakona o upotrebi jezika već 
je izazvao reakcije albanskih partija.

Pokret Besa smatra da prema novom zakonu albanski jezik nije u potpunosti 
službeni, već da samo ostvaruje određen napredak u određenim institucijama. DPA 
je zakon ocnila kao marketinšku kampanju vladajućih stranaka. Najuticajnija 
albanska partija DUI Ali Ahmetija smatra da je usvajanje ovako predloženog 
zakona korak ka ostvarivnju glavnog cilja - integracija u EU.

Prema predloženom zakonu o jezicima svi državni organi, centralne institucije, 
javna preduzeća, agencije, kancelarije, institucije, organizacije, komisije, 
pored makedonskog kao službenog jezika koristiće i albanski, a isto važi i za 
jedinice jedinice lokalne samouprave.

Albanski jezik će se koristitiu parlamentu na plenarnim sednicama, a lična 
dokumenta i pasoši građana će automatski biti izdata na službenom jeziku kojim 
govori osoba kojoj se dokumenta izdaju.

U sudskom postupku, javnih tužilaca i drugih organa, organa i institucija, 
pored makedonskog, će se primenjivati albanski jezik. Za razliku od ranije, 
kada je pravo da koristi neki drugi jezik osim makedonski bio rezervisan za 
osumnjičene, privatne tužbe i svedoke, sada to uključuje sudije i tužioce.

Bilo kako bilo, mišljenje Venecijanske komisije je obavezujuće i ukoliko ta 
komisija konstatuje da je zakon u suprotnosti sa Ustavom, on će morati da bude 
ispravljen pre nego što dođe na usvajanje u Sobranje. Kazne za institucije koje 
ne budu poštovale zakon, nakon njegovog usvajanja, predviđene su u iznosu od 
pet hiljada evra. (Tanjug)

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/002b01d3104a%247383acf0%245a8b06d0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Dogovorena prva vojna vežba NATO-a na teritoriji Srbije

[ANTIC.org-SNN]

b92.net 

  


Dogovorena prva vojna vežba NATO-a na teritoriji Srbije


7-8 minutes

  _  

Beograd -- Prva zajednička vojna vežba sa zemljama članicama NATO koja će biti 
održana u Srbiji planirana je za oktobar iduće godine, prenosi Radio Slobodna 
Evropa. 

Izvor: Tanjug utorak, 8.08.2017. | 13:03 

Foto: Gettyimages

RSE navodi da bi ta vežba mogla predstavljati politički iskorak u saradnji sa 
Severnoatlanskom alijansom. 

Kako piše RSE, posle više od 20 vojnih vežbi u kojima je, pod okriljem NATO 
programa Partnerstvo za mir, učestvovala uglavnom kao posmatrač, vežba REGEX18 
biće prvi put održana na teritoriji Srbije. 

Takav plan potvrden je za RSE u Ministarstvu odbrane, ali taj radio navodi da 
odgovor na pitanja o detaljima vežbe nije dobio. 

RSE prenosi da, iako se Srbija do danas u velikoj meri uskladila sa standardima 
NATO-a, uz insistiranje vojne neutralnosti, vojna saradnja sa Rusijom i dalje 
se u javnosti mnogo više potencira.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/002601d31049%249bb12050%24d31360f0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Гардијан о мигрантима: Многе земље могу да науче од Србије

[ANTIC.org-SNN]

rtv 

 .rs 


Гардијан о мигрантима: Многе земље могу да науче од Србије


Јавна медијска установа Радио-телевизија Војводине

3 minutes

  _  

Међу њима је и породица Факирзада, двоје родитеља и троје деце адолесцената.

Када су напустили своју земљу, Европа је за њих била само једно место - 
Немачка, међутим, били су приморани да промене своје планове.

 

EPA/Mohammed Badra

Породица је пратила ону исту балканску руту којом је између 2015. и 2016. 
године до ЕУ доспело око милион људи, но, када су Факирзади стигли до граница 
Мађарске, оне су већ биле затворене.

Последњих осам месеци живе у Србији, а полако схватају да ће овде моžда остати 
и много дуже.

"Бројне земље могу да науче од Србије. У Авганистану људи нису марили једни за 
друге. У Турској није било школа за нашу децу. У Бугарској смо спавали по 
шумама. У Србији се људи узајамно подржавају. Подржавају чак и моју породицу. 
Нећу им ово заборавити", каже Мухамед Факирзада

"Нисмо планирали да останемо овде, али ако будемо приморани, мораћемо да 
научимо српски језик", каже он.

Његово троје деце се уписало у основну школу, која је отворена у марту за 25 
деце миграната.

Јутарње часове имају са српским ђацима и заједно уче биологију, математику, 
хемију, писе "Гардијан", пренео је Блиц.

Потом млади дошљаци имају сопствене часове српског језика, подељене на почетни 
и напредни ниво, скупа са другим страним ђацима, као што су Енглези и Немци.

"Главна разлика међу њима је та што деца мигранта са собом носе трауме. Њих 
прогањају сећања на рат, растанке, губитке...".

Трауме долазе и од чињенице да се у новој земљи говори потпуно непознат језик, 
уз социјалне баријере.

"Ту су и усамљеност и страх од будућности, дакле несигурност у сваком смислу", 
каже Дарко Станојковић, наставник српског језика.

Мухамед, бивши државни службеник, објашњава да су безбедност његове породице и 
образовање његове деце два основна разлога због којих је напустио Авганистан.

Његова деца су, каже, овде срећна и имају слободу да уче, иако ће, ако буде 
могао да бира између Србије и Немачке увек изабрати Немачку.

"Никада се нећу вратити у Авганситан, волим што сам овде", одлучна је његова 
18-годишња ћерка Мурсал.

Она додаје да код куће никада није могла да сама хода улицом, а камоли да 
похађа исту школу са дечацима.

Осим образовања, Влада Србије ради на томе да тражиоцима азила помогне да 
остваре своје право на рад.

Иако су многе избеглице способни инжењери, компјутерски програмери и лингвисти, 
могућност проналаска посла је слаба, наводи британски лист.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/002101d31049%2444bf6f90%24ce3e4eb0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

SEĆANJA: ZAŠTO NEMAČKA MRZI SRBIJU

[VREME JE!]

SEĆANJA: ZAŠTO NEMAČKA MRZI SRBIJU 

SEĆANJA: ZAŠTO NEMAČKA MRZI SRBIJU (
http://vremeje.rs/?email_id=381_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvc2VjYW5qYS16YXN0by1uZW1hY2thLW1yemktc3JiaWp1Lw=stats=analyse=1=subscriptions
)

Državni udar srpskih oficira od 27. marta 1941. godine je svakako doprineo tome 
da Hitlerova Nemačka bude pobeđena, uprkos svim onim spektakularnim
uspesima njene vojske u Evropi tokom 1940-1942. Da li je to bio jedan od 
razloga nove eksplozije neprijateljstva, mržnje zvanične Nemačke i dela
njenih mejnstrim medija, kao i dela evropske elite protiv Srba?

Autor: Profesor Dr Rajko Doleček – Ostrava, Češka
 
U uništenju Jugoslavije, u nanošenju štete Srbiji, u njenom ocrnjivanju tokom 
ratova na Balkanu krajem 20. veka i sve do sada, glavnu ulogu je
odigrala vlada inače demokratske Nemačke, danas predvodnice Evropske unije 
(EU), kao i mediji njenog mejnstrima. Očevidno pod njenim uticajem,
svoju prljavu ulogu su tokom toga odigrale i inače stvarno demokratske države 
EU, a specijalno Sjedinjene Američke Države (SAD) i organizacija
NATO. Ali uprkos svega toga, nemali broj Nemaca i Amerikanaca, Evropljana iz 
EU, kao i deo njihovih medija, svesni su te nepravde i dalo bi se reći i
te mržnje - i hrabro protiv toga nedvolično istupaju, dalo bi se reći braneći i 
pravdajući Srbiju…
 
Čitajte više... (
http://vremeje.rs/?email_id=381_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvc2VjYW5qYS16YXN0by1uZW1hY2thLW1yemktc3JiaWp1Lw=stats=analyse=1=subscriptions
)

Odjavite se (
http://vremeje.rs/?email_id=381_id=150=W3Vuc3Vic2NyaWJlX2xpbmtd=stats=44bf7a7b8efb50c39b357faf2456bd08=analyse=1=subscriptions
) - Izmenite svoju prijavu (
http://vremeje.rs/?email_id=381_id=150=W3N1YnNjcmlwdGlvbnNfbGlua10=stats=3cddd5732b462335a5be9b44e6a13b31=analyse=1=subscriptions
)

VREME JE! - www.vremeje.rs

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/ODI2NTU1OQWY150SI381JAMTUwMjE4NzMyMTMxMjkx%40vremeje.rs.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.