[www.ANTIC.org] Novine - Info... 9. jul 2002
Title: Message --CETVRTAK 11. JUL- PREDAVANJE - NOVI ZAKON O IMIGRACIJIpredavac - Marija SotirovicPETAK 12. JULZURKA - SKEND - TORONTOSUBOTA 13. JUL- ZURKA NA VODI - TORONTO-OBAVESTENJA-- Federacija Srba Kanade* - Canadian Federation of Serbs* - NOVI RADIO - RADIO BALKAN EXPRES- Crkveni Kamp "Sveti Sava" u Shadeland-u, Pensilvanija - od 13. jul - 10 .avgust.- Pomoc nasim zenama i novi ESL centar- Besplatni program za zdravu ishranu dece-- CETVRTAK 11. JULPREDAVANJE tema: NOVI ZAKON O IMIGRACIJIpredavac: Marija Sotiroviccetvrtak 11. jul od 15c. do 17c.Stonegate Community Health Centre150 Berry Rd. (Stonegate Plaza)-PETAK 12. JULZURKA - SKENDclub - KARAMELA LOUNGE304 Richmond St. W.SUBOTA 13. JUL"Z U R K A N A V O D I BR. 3 "na brodu ENTERPRISE 2000najveci zatvoreni brod diskoteka u Torontu bez obzira na vremenske uslove party se odrzava u zakazano vreme- ukrcavanje od 22 - 23.30.-nocno krstarenje od 23.30 -3 posle ponoci-ulaznice po ceni od $ 10 mozete kupiti u:1. DS sound - 239 Mc Rae Dr. tel 416 222 7119 2. NINA delikatesen Pape Ave./ O' Conor Aveinfo 416 892 7857ili [EMAIL PROTECTED]-OBAVESTENJA-Canadian Federation of Serbs* Federacija Srba Kanade* Dear Serbs: Its time to establish new relations in our Serbian community in Canada and to begin workingtogether. Only unity will ensure the continued exzistence of Serbs in the world. A new organization wjhich is in the process of being established has as its goal the establishment of economic, cultural, educational, scientific, religious and other ties with governments and institutions in Canada, Serbia and other countries where Serbs live. We are inviting all Serbs to join us in creating a strong and united Serbian community for future generations. Your suggestions are important to the entire Serbian community. Please join us in this effort. At the organizations founding meeting scheduled for Sunday, October 27, 2002 at 1:00 p.m. at the University of Toronto a Board of Directors will be elected. More information is available at our njeb address: www.federacijasrbakanade.8k.com Respectfully, The Ad Hoc working Group Canadian Federation of Serbs* * The temporary name of the new organization. P.O.Box 75015 2o Bloor St. E. Toornto Ont M4W 3T3Fax: 416. 924 1329[EMAIL PROTECTED]- Canadian Federation of Serbs* Federacija Srba Kanade* Postovani Srbi, Vreme je da postavimo nove odnose u srpskoj zajednici u Kanadi i da otpocnemo da radimo zajedno. Jedinstvo je jedina opcija za opstanak Srba u svetskim razmerama. Cilj organizacije cije je stvaranje u toku, je je da razvija ekonomske, kulturno-umetnicke, prosvetne, naucne, religijske kao i druge odnose sa vladama i isnstitucijama u Kanadi, otadzbini i svetu. Pozivamo sve Srbe da nam se pridruze u stvaranju jake srpske zajednice za generacije koje dolaze. Vas predlog je vazan za celu zajednicu. Ukljucite se! Osnivacka konferencija na kojoj ce biti izabrano rukovodstvo bice odrzana u nedelju, 27. 10. 2002. godine u 13 casova na Univerzitetu u Torontu. Dodatne informacije mozete dobiti na veb adresi: www.federacijasrbakanade.8k.com S postovanjem Radna grupa Federacija Srba Kanade* * Privremeno ime organizacije P.O.Box 75015 2o Bloor St. E. Toronto Ont M4W 3T3Fax: 416. 924 1329[EMAIL PROTECTED]-RADIO BALKAN EXPRESS svake subotu u 19.30h. na 1540 AM (simultaciona frekvencija 101.3 FM) Prikljucite nam se da bismo obelezili novi talas YU radija. Balkan Express bend vam obecava informativno-zabavno-sportski program koji ce zadovoljiti razne ukuse.Tel: 416/730-0489905/426-2538[EMAIL PROTECTED]-SRPSKI RADIO PROGRAM "Susreti Ponedeljkom" CKCU 93.1 FM Otava, KanadaNepropustite da nas slusate u ponedeljak 1 jula, 2002. godine u 18:00 sati (EST- Eastern Standard Time) u Otavi na radio talasima CKCU 93.1 FM. "Susreti Ponedeljkom" se emituju svakog drugog ponedeljka u mesecu u 18:00 sati. Ukoliko zivite ma gde u svetu WWW vam omogucava da nas
[www.ANTIC.org] Mntoday, 09/07/2002
DJUKANOVIC AND O`DONNEL: NOBODY HAS THE RIGHT TO ASK NEW CONCESSIONS FROM MONTENEGRO Podgorica - Montenegro will be working on the implementation of the Belgrade Agreement very responsibly, and nobody has the right to ask for new concessions - stated President of Montenegro in his yesterday's talk with the United Nations Development Program (UNDP) representative and coordinator of the system for FRY, Francis O`Donnel. If, through the process of stabilization and association, there happen to occur attempts of imposing solutions for a firmer, unitary union, it would be a way of breaking the Agreement - Djukanovic said. O`Donnel informed President Djukanovic about the initiative for organizing a strategic round table on transition of power in Belgrade (July 18 - 19), which is expected to gather the signers of the Belgrade Agreement and well known international experts. The President accepted the invitation. O`Donnel had also a meeting with Premier Designate Filip Vujanovic. INTERNATIONAL MONETARY FUND DELEGATION IN PODGORICA MEMORANDUM - BASIS FOR FURTHER AGREEMENTS Podgorica - The International Monetary Fund (IMF) delegation met yesterday in Podgorica with Montenegro's Finance Minister Miroslav Ivanisevic and President of the Council of the Central Bank of Montenegro Ljubisa Krgovic. Ivanisevic and Krgovic introduced the guests with the realization of the arrangement with the IMF, as well as with the priorities of the implementation of economic reforms - the priorities being, in the first place: the system of the safe-deposit box, new regulations and realization of the fiscal policy, reforms and novelties in the banks system and retirement insurance, as well as new legislative projects. Macroeconomic shifts have also been considered, and, according to Podgorica daily Pobjeda, the IMF Mission is expected, after its visit to Montenegro and Serbia, to prepare a memorandum that would be a basis for further agreements. SUBCOMMISSION FOR DRAFTING THE CONSTITUTIONAL CHARTER PROCEEDED WITH THE WORK KUJOVIC: ECONOMIC RELATIONS ON THE SCHEDULE THIS WEEK Podgorica - The Subcommission for drafting the Constitutional Charter of the state union of Serbia and Montenegro proceeded with its work yesterday discussing the institutions, i.e. the authorities of the future union's Ministries. Coordinator of Montenegro's delegation for drafting the Constitutional Charter Dragan Kujovic stated for Radio Antena M that the Commission's Working group would soon finish the work on defining authorities of the institutions of the future joint state of Montenegro and Serbia. This week's schedule of the Commission is expected to deal with human rights and minority peoples` rights. Experts in these areas will also take part in the work - Kujovic said, adding that those questions might be replaced by a discussion on future economic relations of Montenegro and Serbia. In Montenegrin DJUKANOVIC U RAZGOVORU SA O'DONELOM: NIKO NEMA PRAVO DA TRAZI NOVE USTUPKE OD CRNE GORE Podgorica - Crna Gora ce veoma odgovorno raditi na implementaciji Beogradskog sporazuma i niko nema pravo da trazi od nje nove ustupke - istakao je juce predsjednik Crne Gore Milo Djukanovic u razgovoru sa sefom Kancelarije Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UN) i koordinatora sistema za SRJ Frensisom O'Donelom. Ukoliko bude pokusaja da se kroz proces stabilizacije i asocijacije, ili izrade ustavne povelje namecu rjesenja za neku cvrscu, unitarnu zajednicu, to bi bio put za rusenje Sporazuma - rekao je Djukanovic. O'Donel je obavijesto Djukanovica o inicijativi za odrzavanje strateskog okruglog stola o tranziciji vlasti 18 i 19. jula u Beogradu, koji bi okupio potpisnike Beogradskog sporazuma i poznate medjunarodne eksperte,sto je crnogorski predsjednik prihvatio. O'Donela je juce primio i mandatar za sastav nove vlade Filip Vujanovic. DELEGACIJA MEDJUNARODNOG MONETARNOG FONDA U PODGORICI MEMORANDUM - OSNOV ZA DALJE DOGOVORE Podgorica - Delegacija Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) juce je boravila u Podgorici i tom prilikom razgovarala sa crnogorskim ministrom finansija Miroslavom Ivanisevicem i predsjednikom Savjeta Centralne banke Crne Gore Ljubisom Krgovicem. Ivanisevic i Krgovic su upoznali goste sa ostvarivanjem aranzmana sa MMF-om i prioritetima implementacije ekonomskih reformi, prije svega sistema trezora, nove regulative i ostvarivanja fiskalne politike, reformama i novinama u bankarskom sistemu i penzionom osiguranju, kao i novim zakonskim projektima. Razmotrena su i makroekonomska kretanja, a prema pisanju podgoricke Pobjede ocekuje se da Misija MMF-a na kraju posjete Crnoj Gori i Srbiji pripremi memorandum, koji ce ciniti osnov za dalje dogovore. POTKOMISIJA ZA IZRADU USTAVNE POVELJE NASTAVILA RAD KUJOVIC: OVE SEDMICE RASPRAVA O EKONOMSKIM ODNOSIMA Podgorica - Potkomisija za izradu ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore nastavila je juce rad u Beogradu raspravom o institucijama, odnosno nadleznostima ministarstava
[www.ANTIC.org] Bilten 9. jul
B I L T E NV E S T I 09. JUL 2002. SR JUGOSLAVIJA OEBS-SRJ-MICUNOVIC: IZBACEN SPORNI AMANDMAN O SARADNJI SA HAGOM BEOGRAD, 8. jula (Tanjug) - Jugoslovenska delegacija na konferenciji Parlamentarne skupstine OEBS u Berlinu uspela je da iz rezolucije o bezbednosti u jugoistocnoj Evropi, koja je usvojena danas na tom skupu, izbaci sporni amandman o saradnji Beograda i Banjaluke sa Haskim tribunalom. Sugerisano je da vlade SRJ i RS ne saradjuju sa Haskim tribunalom, sto ocigledno nije tacno i na kraju smo uspeli da dodjemo do kompromisa da povuku svoj amandman, naveo je sef jugoslovenske delegacije, predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic u izjavi za RTS. On je takodje istakao da je na, njegovu intervenciju, uvazeno da, u delu rezolucije o odgornosti vlada u regionu, Kosovo ima privremenu lokalnu vlast, koja ne moze biti u statusu vlada. SRJ-EU: SASTANAK GRUPE ZA PRIDRUZIVANJE SRJ EU 9. I 10. JULA BEOGRAD, 8. jula 2002. (Beta) - Peti sastanak Konsultativne radne grupe za pridruzivanje SRJ Evropskoj uniji odrzace se 9. i 10. jula u Beogradu, saopsteno je danas iz kancelarije Savezne vlade za pridruzivanje SRJ EU. Na skupu, kojim ce predsedavati potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Miroljub Labus, bice razmotreno stanje u oblasti poljoprivrede, veterinarstva, ekologije, u fitosanitarnoj i oblasti zastite potrosaca, navodi se u saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje. Na sastanku ce posebno biti reci o ekonomskim pitanjima, kulturi, obrazovanju, naucnoistrazivackoj delatnosti i razvoju. Najavljeno je ucesce predstavnika Savezne vlade, vlada Srbije i Crne Gore, Evropske komisije, ambasadora zemalja clanica EU, kao i predstavnika UNMIK. BIH-SRJ: BELKIC OCEKUJE IZVINJENJE KOSTUNICE ZA RATNA DESAVANJA U BIH BANJALUKA, 8. jula (Tanjug) - Predsedavajuci Predsednistva Bosne (BiH) Beriz Belkic zatrazice od jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice da se 15. jula u Sarajevu izvini za ratna desavanja u BiH, javila je veceras Televizija BiH. Moja je obaveza kao clana Predsednistva da se rukovodim interesima BiH u namerama da gradimo buducnost i odnose. Razumem da ne mozemo ziveti u samoizolaciji, ali bi bilo dobro kada bi gospodin Kostunica izrazio zaljenje za ono sto se u BiH dogodilo i ja imam nameru da mu sugerisem tako nesto, izjavio je Belkic Televiziji BiH. Na pitanje da li ce negativan odgovor predsednika Kostunice uticati na saradnju dve drzave, Belkic je rekao da nece. Na poziv Predsednistva BiH boravice 15. jula u Sarajevu predsednici SRJ i Hrvatske Vojislav Kostunica i Stjepan Mesic. DINKIC: SRJ IMA POTENCIJALA DA PRIVUCE 2,5 MILIJARDE DOLARA GODISNJE BAZEL, 8. jula (Tanjug) - Guverner Narodne Banke Jugoslavije Mladjan Dinkic izjavio je danas da SRJ ima potencijal da privuce godisnje 2,5 milijardi dolara od direktnih inostranih ulaganja i privatizacije, ukoliko budu uklonjene birokratske prepreke. Direktne investicije iz inostranstva ce ove godine biti najmanje tri do cetiri puta vece nego prosle godine, kada su iznosile 170 miliona dolara, izjavio Dinkic agenciji Rojters posle ucesca na sastanku godisnje skupstine Banke za medjunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu kom je prisustvovalo oko stotinu guvernera centralnih banaka. Dinkic je ukazao da, posle uspesnog sprovodjenja niza ekonomskih reformi, glavni problem sa kojim se suocava Jugoslavija jeste kako finansirati socijalne troskove tranzicije i restrukturiranje drzavnih sektora, kao i zaposljavanje ljudi. Avioni su puni biznismena iz inostranstva koji lete za Beograd, ali inostrana ulaganja nisu dovoljna u odnosu na potrebe ekonomije, ocenio je guverner NBJ. On je, takodje, naveo da je jos uvek mnogo novca, oko tri milijarde dolara, skriveno u slamaricama, ali i ocenio da je nacinjen progres u domacoj stednji koja je porasla na 750 miliona evra u odnosu na pre 18 meseci kada je iznosila 20 miliona evra. Guverner Dinkic je, takodje, ocenio da se stvari menjaju i sto se tice poverenja ljudi u bankarski sistem i izrazio uverenje da ce mnogi novac uloziti u banke. REPUBLIKA SRBIJA DJINDJIC: NIKO IZ VLADE NIJE PRISLUSKIVAO KOSTUNICU BEOGRAD, 8. jula 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je danas da vladin Biro za komunikacije, niti bilo koja sluzba republicke vlade, nije prisluskivala predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, to ne radi danas, a nece ni u buducnosti. Premijer je naveo da se od 26. januara 2001. godine nijedna sluzba Vlade Srbije nije bavila nezakonitim aktivnostima, te da Biro za komunikacije niti je imao prislusne aparate, niti se bavio tim aktivnostima, uprkos insinuacijama koje se na tu temu plasiraju u javnosti. Sluzbe, koje su osposobljene za takvu vrstu aktivnosti i nalaze u Ministarstvu unutrasnjih poslova,
VOJVODJANSKA BANKA PONOVO U SISTEMU VISA KARTICA
Title: Message Konferencija za novinare Vojvodjanske banke a.d. Novi Sad . Dragan Radjenovic, izvrsni direktor za poslove sa stanovnistvom, i Jasna Terzic, direktor za platne kartice, o novim VISA karticama Vojvodjanske banke i ostalim poslovima u radu sa gradjanima.VOJVODJANSKA BANKA PONOVO U SISTEMU VISA KARTICA "Vojvodjanska banka je od 1. jula ove godine prosirila paletu svojih proizvoda namenjenih klijentima. Na celokupnom poslovnom podrucju otpocela je sa izdavanjem medjunarodno vazecih VISA kartica", rekao je Radjenovic i naglasio da je i pored veoma strogih uslova za rad sa VISA karticama, koji su propisani medjunarodnim standardima, ponovo aktivirana uloga Vojvodjanske banke u najvecem svetskom platnom sistemu.Svim zainteresovanim gradjanima i klijentima Vojvodjanska banka nudi cetiri vrste VISA kartica, koje posluju preko tekucih racuna gradjana za promet u zemlji i deviznih racuna za podizanje gotovine i placanje svih potreba u inostranstvu. VISA "electron" karticu moze da dobije svaki punoletni gradjanin bez posebnih uslova, dok su VISA "classic" i VISA zlatna kartica namenjene posebnom segmentu klijenata. VISA "business" karticu mogu da koriste pravna lica koji su klijenti Banke. Pogodnost ove kartice je rezervacija hotela, iznajmljivanje automobila preko interneta, kao i popust u preko 7.000 hotela u svetu. "Vazna pogodnost koju nudimo je da gradjani polazu na svoj racun samo pocetni garantni depozit na koji banka placa stimulativnu kamatu, a sredstva koja nameravaju da trose prema svojim interesima i potrebama, odredjuju sami.", objasnio je Radjenovic i dodao da ce svim gradjanima i firmama koje posluju sa Vojvodjanskom bankom biti obezbedjeni svi servisi i pogodnosti ovog sistema u najkracem mogucem roku, a da ce svi gradjani, u slucaju hitne potrebe, karticu moci da dobiju za jedan dan.Trenutno se postavlja mreza od preko 20 bankomata, koji ce biti postavljeni od granicnog prelaza sa Madjarskom do Crnogorskog primorja, na najatraktivnijim lokacijama.Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com
[www.ANTIC.org] Migracija i demografska situacija u Ruskoj Federaciji
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:09 Juni 2002 RIA Novosti: MIGRACIJA I DEMOGRAFSKA SITUACIJA U RUSKOJ FEDERACIJI Ruska informativna agencija RIA Novosti specijalno za Artel-GeopoliitkuMoskva, jula 2002 Nikolaj KOTOV Nedavno je u Moskvi odrzan seminar Dijaspora i migracija dva spojena suda, posvecen razmatranju problema ruskih gradjana u inostranstvu. Na seminaru, koji je organizovao Institut zemalja Zajednice Nezavisnih Drzava i Komisije za medjunarodne veze Generalnog saveta Sveruske partije Jedinstvena Rusija, koja nezvanicno vazi za partiju vlasti, ucestvovali su predstavnici Saveta Federacije, Drzavne dume Rusije, vlade Moskve, naucni radnici, politikolozi, predstavnici vojske, policije i sudstva, predstavnici dijaspore, novinari. Ruska dijaspora problemi i ocekivanja Upravo je pod ovim nazivom oglasena tema osnovnog referata, koji je podnela sef odelenja dijaspore Instituta zemalja Zajednice Nezavisnih Drzava Aleksandra Dokuccajeva, koja ovaj problem poznaje ne po cuvenju, jer je u toku niza godina zivela u Alma-Ati, gde je bila predsednik Slovenskog pokreta Lad. Prema istrazivanjima koja je izvrsio Institut zemalja ZND, kazala je ona, posle raspada Sovjetsklog Saveza, 25 miliona Rusa i 5 miliona predstavnika drugih korenitih naroda Rusije naslo se izvan njenih novih granica. Snazni migracioni potoci potekli su po svim postsovjetskim prostorima. Za 10 godina Rusija je prihvatila preko 9 miliona ljudi iz blizeg i daljeg okruzenja. Migracija se u Rusiji nastavlja i prema orijentacionim procenama u narednoj deceniji u Rusiju moze pristici jos oko 4 miliona ljudi. U ukupnom migracionom potoku preseljenici iz Kazahstana i drzava Srednje Azije cine preko 60 procenata, iz Zakavkazja oko 18 procenata, a preostali deo je iz Ukrajine i Pribaltickih drzava. Najveci broj zemljaka 1,2 miliona stigao je preko kazahstanske granice, 450 hiljada njih preslo je preko granice Uzbekistana, 400 hiljada stiglo je iz Kirgizije, 350 hiljada iz Tadzikistana, 250 hiljada iz Turkmenistana. Posle 1994. godine Kazahstan svake godine daje od polovine do jedne trecine svih novopridoslih gradjana u Rusiju. Migracioni potoci imaju ocigledno izrazeni etnicki karakter. Iz novih suverenih drzava istiskuju se Rusi, koji su tamo izgubili ne samo vodece pozicije u upravljackoj i ekonomskoj sferi, nego su podvrgnuti diskriminaciji u mogucnostima sticanja obrazovanja na maternjem jeziku, nemaju perspektive da grade karijeru a najcesce ostaju i bez posla, kojeg se lisavaju u prvom redu. U Rusiji, opet, doseljenici Rusi ne uzivaju nikakve privilegije. A.Dokuccajeva je citirala predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je, govoreci na kongresu dijaspore 11. oktobra 2001. godine kazao da je Rusija zainteresovana za povratak ruskih gradjana, da je to diktirano ekonomskim i moralnim razlozima. On je podvukao da je sada odnos prema onima koji se preseljavaju u Rusiju, negativan. Na zalost, prema tim ljudima se odnose kao prema nezvanim gostima, - kazao je on. Dalje se podnosilac referata pozvala i na izlaganje direktora Instituta za etnologiju i antropologiju Ruske akademije nauka V.A.Tisskova, koji je u Drzavnoj dumi 4. maja 2002. godine kazao: Posle raspada istorijske drzave nacinjena je greska sto nije ustanovljen, recimo, desetogodisnji rok u kome bi gradjani jedinstvene istorijske drzave nezavisno od njihove nacionalne pripadnosti mogli da biraju zemlju u kojoj zele da zive. Tu gresku sada vec ne mozemo ispraviti. Prirodno je da bi trebalo da postoji konkurencija za to stanovnistvo koje se naslo podeljeno granicama 15 drzava, ali do konkrencije nije doslo zbog postojeceg etnickog nacionalizma, emigrantskih fobija i niskog nivoa kompetencije upravljaca u novim postsovjetskim drzava, ukljucujuci i Rusiju. Pa ipak, Ruska Federacija je bila u dobitku i ostala najprimamljivije mesto za novo staniste preseljenih ljudi. Jedino su Balticke zemlje ispred nje u tom pogledu. Rusija i moze, i duzna je da gradi svoju politiku na daljem privlacenju migranata iz zemalja bivseg SSSR. Njena teritorija i resursi, kao i potrebe za radnom snagom u potpunosti mogu omoguciti prijem najmanje jedan million migranata godisnje. Sta je potrebno uraditi u vezi sa namerama drzave da reformise migracionu politiku i zavede red u datoj sferi? Pre svega, potrebno je hitno resiti problem olaksavanja registrovanja i nalazenja posla milionima privremeno nastanjenih u zemlji, ali jos neregistrovanih migranata. To treba da podrazumeva i davanje ruskog drzavljanstva. Izjednacavanje gradjana zemalja ZND sa svim drugim strancima kod ulska u Rusju i nastanjivanja u njoj to je samorazarajuci korak sa aspekta ekonomike i politike. Uzgred receno, samorazarajuci ce biti i program Preseljavanje zemljaka. Iz Istocne Ukrajine i sa Severnog Kazahstana treba preseliti u Rusiju ne Ruse, vec pre svega dobre migrante koji mogu govoriti na ruskom jeziku i kojima nema dostojnog rada u tim
[www.ANTIC.org] FLE VESTI
Title: Message FLE© VESTI 21:18 USTAV-SUD-MINISTARSTVA # Rasprava o nadlezznosti Ustavnog suda i ministarstava BEOGRAD, 9. jula (Tanjug) - Statusno odredjivanje nadlezznosti ustavnog suda podelilo je cclanove Potkomisije za izradu Ustavne povelje buduche zajednice Srbije i Crne Gore, pa che konaccnu recc dati Ustavna komisija, izvestila je vecceras Radiotelevizija Srbije.21:02 CGORA-VLADA # Crnogorska vlada usvojila Informaciju o ekonomskom dijelu Povelje PODGORICA, 9.jula (Tanjug) - Crnogorska vlada usvojila je danas Informaciju o dosadassnjem radu na ekonomskom dijelu Ustavne povelje, koji che, kao i vlada Srbije, predati komisiji za izradu najvisseg pravnog akta buduche drzzavne zajednice Crne Gore i Srbije.20:23 POVELJA-RAZGOVORI # Znaccajan napredak u razgovorima o ekonomskom sistemu BEOGRAD, 9. jula (Tanjug) - U harmonizaciji ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore postignut je znaccajan napredak, kao i u pripremi planova aktivnosti u cilju obezbedjivanja nesmetanog protoka roba, ljudi, kapitala i usluga na teritoriji buduche drzzavne zajednice Srbije i Crne Gore, saopssteno je danas iz vlade Srbije, koja je usvojila Informaciju o tim razgovorima.20:10 NATO-SFOR-HAPSSENJE Robertson ponovo hvali i zahvaljuje Sforu BRISEL, 9. jula (Tanjug) - NATO je u Briselu i zvaniccno potvrdio da su pripadnici Sfora danas uhapsili joss jednog Srbina, Radovana Stankovicha, koga Hasski tribunal optuzzuje za zloccine protiv ccoveccnosti, krssenje zzenevskih konvencija i zakona i obiccaja rata.19:28 BANJALUKA-SFOR-STANKOVICH Stankovich na putu za Hag BANJALUKA, 9.juli (Tanjug) - Portparol Sfora u Sarajevu Skot Landi potvrdio je da se bosanski Srbin Radovan Stankovich, koga su danas snage Sfora uhapsile u okolini Srbinja possto se nalazi na javnoj optuzznici Hasskog tribunala, nalazi na putu za Hag.18:46 RS-SFOR-HAPSSENJE (nova verzija) Sfor uhapsio bosanskog Srbina Radovana Stankovicha BANJALUKA, 9. jula (Tanjug)-Snage SFOR-a uhapsile su danas Radovana Stankovicha, starog 33 godine, u rejonu Miljevine kod Srbinja, koji se nalazio na javnoj hasskoj optuzznici.18:26 SRJ-EU-LABUS # Labus o osnovnim uslovima za pridruzzenje SRJ Evropskoj uniji BEOGRAD, 9. jula (Tanjug) - Usvajanje Ustavne povelje nove drzzavne zajednice, harmonizacija ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore koju bi podrzzale obe republiccke vlade, kao i nastavak snazzne podrsske Evropske komisije, osnovni su uslovi za znaccajno ubrzanje procesa pristupanja nasse zemlje evropskim integracijama, izjavio je danas Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, otvarajuchi Peti sastanak Konsultativne radne grupe za pridruzzivanje SR Jugoslavije Evropskoj uniji.17:53 RS-SFOR-HAPSSENJE # Sfor uhapsio bosanskog Srbina Radovana Stankovicha BANJALUKA, 9.jula (Tanjug) - Snage Sfora uhapsile su danas u okolini Srbinja bosanskog Srbina Radovana Stankovicha, koji se nalazi na hasskoj optuzznici.17:42 KOSSTUNICA-OTPOR-ODGOVOR # Kosstunica: Nikada nisam naredio upad ni u jednu vladinu ustanovu BEOGRAD, 9. jula (Tanjug) - Predsednik Jugoslavije Vojislav Kosstunica ponovio je danas, u odgovoru Narodnom pokretu "Otpor", da nikada nije naredio upad ni u jednu vladinu ustanovu, niti su to uradili njegovi saradnici.17:40 SRJ-EU-SOLANA-DJUKANOVICH # Solana razgovorao sa Djukanovichem BRISEL, 9. jula (Tanjug) - Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana telefonom je razgovarao sa crnogorskim predsednikom Milom Djukanovichem o procesu primene Sporazuma o redefinisanju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, potvrdila je danas Tanjugu Solanin portparol Kristina Galjak.
Proti o ambasadorskim danima u SAD
Title: Message Protiæ o ambasadorskim danima u SAD Ozvuèili su mi kuæu BEOGRAD (Srna) - Milan St. Protiæ, predsednik Politièkog saveta DHSS-a izjavio je juèe da su od prvog dana njegovog postavljenja za jugoslovenskog ambasadora u Va¹ingtonu, Vojska Jugoslavije i Savezni MIP ozvuèili njegovu kuæu. "Pojedine kolege iz ambasade su redovno denuncirale Ko¹tunièinom kabinetu", izjavio je Protiæ na konferenciji za novinare u sjedi¹tu DHSS. Protiæ je naveo da Savezni MIP ne vodi Goran Svilanoviæ, ¹to mu je "i sam priznao", veæ je samo figura, te da kadrove i politiku vodi Kabinet predsednika Ko¹tunice, na èelu sa Ljiljanom Nedeljkoviæ. On je rekao da zna da je odr¾an sporni sastanak izmeðu 7. i 8. juna pro¹le godine na kojem je planiran upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije i ocenio da Ko¹tunièino neodgovaranje na pitanje DHSS-a ¹ta je na spornom sastanku dogovarano i planirano pokazuje da "stvar postaje sve ozbiljnija http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P02070905.shtml
Povodom teksta Milenka Markovica o partizanima i cetnicima
Title: Message
Povodom teksta Milenka Markovica o partizanima i
cetnicimaPristajem da
revidiram!Pod unakrsnom verbalnom vatrom hajkaca na
televizijsku seriju "Ravnogorska citanka", obavestavam doticne (hajkace) da sam
spreman da revidiram, jer mi se stvarno, uprkos vrucini, ne ide na Golu adu
(otoka vise nemamo), gde me vidno prizeljkuju videti. Jedini uslov za moje
revidiranje jeste da mi predoce bar jedan validni dokaz (bez "zna se", "opste je
poznato" i sl), koji ce potvrditi sledece (mikro-izvod iz dugackog
spiska):1. Da su komunisti, iz velike ljubavi prema
porobljenom narodu, posebice srpskom, podigli ustanak cim je zemlja 1941. bila
okupirana, a ne tri meseca kasnije - kad je Hitler napao Staljina i tek posto im
je iz Kominterne stigla direktiva.2. Da su maja
1941. srpski oficiri (Mihailovic, Keserovic, Piletic i drugi) samoinicijativno
otisli u sumu da bi saradjivali sa okupatorom, a ne da kao profesionalni vojnici
organizuju pokret otpora.3. Da su komunisti svoj
ustanak zapoceli atentatom na dva pripadnika okupatorske vojske, a ne na dva
srpska cuvara reda na ivandanjskom vasaru.4. Da prvi
napad na okupatora nije izvrsio Takovski cetnicki odred 28. maja 1941, kod sela
Ljuljaka, nego neki treci ("drugih" jos nije bilo na
terenu).5. Da pozivajuci Srbe na ustanak komunisti
nisu pevali "Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga", i da je
pravoslavnim narodnim masama to bilo milo cuti.6. Da
se paljenje opstinskih arhiva po selima i nocne likvidacije uglednih domacina,
mogucih protivnika komunistickog uredjenja i kolektivizacije sela, nalazilo u
sluzbi zadavanja velikog jada okupatoru.7. Da
komunisti nisu 41/42. u Crnoj Gori vrsili crveni teror nad svojim sunarodnicima
("pasja groblja"), nego cerali fasisticke
perajare.8. Da general Draza Mihailovic nije marta
1942. proglasen saveznickim vojskovodjom godine, zajedno sa americkim generalom
Makarturom i sovjetskim marsalom Timosenkom.9. Da
zauzimanje okupatorskog garnizona u Prijepolju (200 poginulih Nemaca) nisu
septembra 1943. izvrsile snage JVuO, niti su one razoruzale italijansku diviziju
"Venecija", nego su to ucinili partizani (lazno saopstenje Radio Londona nije
dokaz).10. Da 5. oktobra 1943. snage JVuO
nisu zauzele Visegrad niti srusile zeleznicki most na Drini, nego su to ucinili
partizani (primedba kao gore).11. Da je rezolucija
Svetosavskog kongresa u selu Ba 1944. godine u cijem se predsednistvu nalazio i
predsednik Socijalisticke partije dr Zivko Topalovic, bila velikosrpski akt, a
ne visestranacki program za obezbedjenje demokratskog drustvenog uredjenja posle
rata.12. Da su komunisti vojnu pobedu izvojevali bez
dopustenja velikih sila i bez njihovog dogovora o podeli interesnih sfera u
Teheranu i na Jalti, kao i bez ulaska Crvene armije u
Srbiju.13. Da na Zelengori maja 1945. komunisti nisu
lecima pozvali na predaju 7.000 sumadijskih mladica iz jedinice JVuO i poubijali
ih cim su polozili oruzje.14. Da Vinston Cercil nije
decembra 1945, posle ovdasnjih izbora, o kojima ga je izvestio sin Randolf,
rekao: "Sad mi je potpuno jasno da sam ucinio jednu od najvecih gresaka u ovom
ratu!" (A propos: zasto bismo mi sad mislili
drukcije?)15. Da americki predsednik Hari Truman
nije 1946. godine posthumno odlikovao generala Mihailovica najvisim ordenom koji
se daje stranom drzavljaninu (Legion of Merit), cime je potvrdio da i SAD
smatraju neprikladnim svoje ratno drzanje prema Ravnogorskom pokretu (i opet:
zasto bismo mi sad mislili drukcije?).Ovakvih stvari
ima mnogo puta po petnaest, ali one mahom nisu poznate siroj javnosti. Vreme je
da budu. To nece promeniti formalnog pobednika u Drugom svetskom ratu, a ne moze
mu ni naskoditi, jer je vec sam sebi naskodio koliko je mogao. To samo moze
predstavljati profilaksu za zdravlje buducih pokolenja - nek pamte da se istina
moze dugo kriti, ali ne i zauvek sakriti.Ko danas, i
zasto, strahuje od istine? Cija ce to ideologija i cija politika biti ugrozene
ako se obelodani posleratno prekrajanje i sminkanje istorije, o cemu su govorili
i mnogi naknadno osvesceni clanovi Komunisticke partije, pocev od Milovana
Djilasa do Pavla Jaksica, Ljubodraga Djurica i mnogih drugih? Budemo li,
medjutim, i dalje precutkivali, jacacemo sovinizam, kome je, uz milosevicevski
nacional-komunizam kao protivprirodni blud, jedinom potreban ugrozeni nacion,
mistifikacije i politizacija istorije. Hajkaci na ovo televizijsko stivo
poterali su zeceve, ali mogu isterati kurjake, koji se u nekim predelima zovu
hajderi, u drugim lepeni, a na jednom brdovitom prostoru, gde im je zasad
populacija omanja - seseni.I da obradujem hajkace
(M. Markovic u Danasu od 2. jula: "Nedavno obustavljena televizijska
serija"):"Ravnogorska citanka" nije obustavljena,
eto nje uskoro, fudbal smo odgledali, odmor ce proci, pa ce Dokumentarni program
RTS i "Vajat" prikazati seriju - kao potvrdu stvarnih demokratskih promena u
ovom drustvu, kao prilog razlicitosti misljenja i slobodi
Plan privatizacije na KiM- zla namera ili plod pogresne informisanosti eksperata
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:09 juli 2002 Analiticki tim APIS-a:Plan privatizacije preduzeca na Kosovu i Metohiji - zla namera ili plod pogresne informisanosti eksperata koji su radili na njegovom donosenju? Beograd, 09 juni 2002 Plan privatizacije preduzeca na Kosovu i Metohiji - zla namera ili plod pogresne informisanosti eksperata koji su radili na njegovom donosenju? Sporost i neadekvatne reakcije nasih politickih zvanicnika prema problemima od nacionalne vaznosti se nastavljaju u kontinuitetu U prilog svom planu privatizacije preduzeca na Kosovu i Metohiji UNMIK kao organ UN-a navodi sledece cinjenice: - Privatne investicije su presudne za ozivljavanje industrijskih preduzeca i predstojeca privatizacija ce "upaliti nov motor ekonomskog rasta" u uslovima opadanja podrske donatora.- Kosovo i Metohija je jedno od najsiromasnijih podrucja u Evropi u kome stopa nezaposlenosti dostize 50%, ne moze se priustiti cekanje da se vlasnicka prava i kreditna potrazivanja sudski poravnaju da bi privatizacija pocela.- "Eksperti" UN-a su mesecima raspravljali pre odluke o nacinu prodaje preduzeca jer se u mnogim slucajevima javljaju cetri sukobljena buduca vlasnika i kreditora: sada zaposleni Albanci, bivsi zaposleni Srbi, sedista preduzeca u Beogradu i strani kreditori. Na osnovu toga i potrebe za ozivljavanjem privrede na Kosovu i Metohiji doneta je odluka da vlasnicka pitanja budu resena kasnije. Naime agencija za privatizaciju moze da privatizuje drustvenu firmu prebacivanjem njene imovine na novo preduzece koje ce biti ponudjeno na prodaju privatnim investitorima, dugovi ce ostati starom preduzecu a sredstva prikupljena prodajom cuvace ce agencija dok se ne razrese vlasnicka prava i potrazivanja. Sasvim je ocigledno da su "eksperti" prenebregli cinjnice iznete u tekstu. Ali i da jeste tako da se u mnogim slucajevima javljaju cetri sukobljene strane oko vlasnickih i kreditorskih prava, postavlja se pitanje sta sa onim preduzecima kod kojih je sve cisto i gde se tacno zna ko je vlasnik (primer PKB)? Zasto su te cinjenice prenebregnute? U ovom slucaju radi se ili o zloj nameri, pokusaju pljacke drzave Srbije ili o nedovoljnoj informisanosti eksperata o tome ko je titular preduzeca na KiM i da su oni na osnovu pogresnih informacija doneli odluku koja ce predstavljati dosad nevidjenu pljacku jedne drzave a sve pod formama, legaliteta, legitimiteta, humanosti, ozivljavanja privrede, dobrobiti i sl... Sasvim je izvesno da ce ovakav proces poravnanja kakav su zamislili "eksperti" UN-a trajati godinama dok ce rate na ranije uzete inostrane zajmove stizati Srbiji mesecno i ona ce kao garant morati da ih otplacuje sto ce dodatno opteretiti gradjane, budzet i uopste citav finansijski sistem. Postoje ozbiljne indicije koje ukazuju da se radi o zloj nameri odnosno pokusaju pljacke drzave Srbije. Navescemo samo neke: - Odgovor UNMIK-a na zahtev da predstavnik Ministarstva za privatizaciju ucestvuje u radu novoformirane agencije za privatizaciju preduzeca na KiM ni do dana danasnjeg nije stigao. - Dopisivanje ministra Vlahovica sa Rorijem O` Salivenom sefom kancelarije Svetske banke u Beogradu a u vezi sa inostranim kreditima koji su dati preduzecima sa KiM a koje Srbija kao garant treba da vraca nije dalo nikakve rezultate. - Pregovori sa Mihaelom Stajnerom takodje nisu dali nikakvog rezultata. Osim toga brojne cinjenice ukazuju na to su nasi politicki zvanicnici sporo reagovali, da su se pobunili tek kad je sve vec bilo okncano i da floskula "Mi ne prihvatamo plan" ne znaci nista bez konkretne akcije koja treba da bude visedimenzionalna (politicka, diplomatska, ekonomska, obavestajna, propagandna...). Poslato je samo stidljivo upozorenje inostranim konsultanskim kucama i advokatskim kancelarijama da ce im u slucaju angazovanja u privatizaciji srpskih preduzeca na KiM, biti za sva vremena zatvorena vrata za bilo koji angazman na podrucju centralne Srbije. Strane konsultanske kuce ne haju za ovo upozorenje svesne toga da Srbija u ovom trenutku tranzicije i privatizacije kad su joj usluge stranih konsultantskih kuca, advokatskih kancelarija, agencija za PR i sl., neophodne, tesko da moze da ispuni svoju pretnju. U prilog navedenoj tvrdnji o zakasneloj rekciji nasih politickih zvanicnika govori i intervju Endi Bearparka, Britanaca koji rukovodi odeljenjem za ekonomski razvoj i obnovu pri administraciji UN-a. On u izjavi za agenciju Rojters 05.07.2002. kaze:" Plan privatizacije svi kritikuju, i Albanci i Srbi ali niko nije ponudio alternativu ili bolji modelPrivatizacija ce se nastaviti uprkos protivljenju Beograda...! Prva prodaja preduzeca na KiM ocekuje se pocetkom 2003., i ono sto jos uvek predstavlja sansu jeste to sto je pomenuti Bearpark u istoj izjavi datoj Rojtersu napomenuo da ce agencija uzeti u obzir sva misljenja koja budu pristizala. To konkretno znaci da jos uvek nije kasno da nasa drzava izadje sa alternativnim
Sudar aviona iznad Nemake slian onom od pre dve decenije, iznad Zagreba
Title: Message Repriza tragedije Sudar aviona iznad Nemaèke slièan onom od pre dve decenije, iznad Zagreba Sudar dva aviona iznad Nemaèke neodoljivo podseæa na sudar aviona Adrije i britanskog aviona iznad Zagreba. U oba sluèaja avioni su bili pod radarskom kontrolom Zagrebaèke kontrole letenja, odnosno ©vajcarskog oblasnog centra. Oba pilota nisu postupila po instrukcijama kontrole letenja ili su to uèinila posle sudbonosnog ka¹njenja. Da se podsetimo. U zagrebaèkom sluèaju avion Adrije se nije javio gornjem sektoru oblasnog centra minut i pedeset sekundi. Za to vreme pilot je preko radio-veze razgovarao sa kompanijskim predstavnikom. Zagrebaèka kontrola letenja je donela propis koji se nigde u svetu nije primenjivao da pilot koji prelazi u susedni sektor kontrole letenja ukljuèi transponder sekundarnog radara na polo¾aj "stend baj". To je za kompjuter u radarskom sistemu znaèilo da dotièni avion vi¹e ne postoji. Radar ne¹to otkriva, ali za kompjuter je to samo neidentifikovani radarski odraz, bez podatka o visini i pozivnom znaku aviona. Kada se Adrijin avion javio kontroli, bio je to pravi ¹ok! Oba aviona æe stiæi na taèku Vrbovec u isto vreme. Kontrolor je poku¹ao da spreèi sudar, zahtevajuæi od pilota da zadr¾i "tu" visinu. Pilot je odgovorio. "Koju visinu, ja sam u penjanju". Posle nekoliko sekundi do¹lo je do sudara. Reakcije u svetu su bile jednodu¹ne nemoguæe je da se dogodi sudar izmeðu dva aviona koji su pod aktivnom radarskom kontrolom. U oba sluèaja u sektorima kontrole letenja bio je samo jedan kontrolor. I sada, posle dvadesetak godina, evo reprize. Oba aviona u nemaèkom vazdu¹nom prostoru su bila, takoðe, pod aktivnom radarskom kontrolom, a sudar se dogodio. I u ovom sluèaju pilot Ba¹kirske kompanije nije reagovao na dva zahteva kontrolora letenja da promeni visinu leta. Tek posle treæe instrukcije pilot je poèeo da ponire na manju visinu. Ali, sada na scenu stupa nova tehnologija, ba¹kirski avion kao i "boing 757" bili su opremljeni sistemom za izbegavanje sudara u vazduhu, takozvanim TCAS. Kada je automatski sistem u "boingu" otkrio da postoji jo¹ jedan avion na istoj visini i detektovao moguænost sudara, dao je nalog autopilotu da snizi visinu, ne znajuæi da i "tupoljev" takoðe poèinje da ponire. Verovatnoæa da æe doæi do sudara bila je jedan prema milion. Ali, kao i kod zagrebaèkog sudara, desilo se nemoguæe. Komentari su nedvosmisleni kriv je pilot, ali i zastareli avion "tupoljev 154" Nesporno je da se pilot oglu¹io o instrukcije kontrole letenja, ali zastarelost aviona ba¹ ni malo nije uticala na sudar. Mogao je to da bude i najsavremeniji avion, pa bi rezultat bio isti. Kod sistema TCAS oèigledno postoje slabosti koje tek treba otkloniti. Na¾alost, razvoj civilnog vazdu¹nog saobraæaja usavr¹avan je na katastrofama. Nijedna od njih nije bila uzaludna. Sistem vazdu¹ne plovidbe je dostigao takav nivo da dana¹nji prosek avionskih katastrofa iznosi dve na milion letova, ¹to je u odnosu na druge grane transporta izuzetan rekord. Jovan Mrkonjiæ Beograd http://www.politika.co.yu/2002/0710/indexdan.htm
ZAKONI PO MERI DOS-a, A NE GRAANA SRBIJE
Title: Message 09.07.2002. godineBeograd ZAKONI PO MERI DOS-a, A NE GRAÐANA SRBIJE Potpredsednik i portparol SPS Branko Ru¾iæ na redovnoj konferenciji za novinare osvrnuo se na predloge zakona koji se trenutno nalaze u skup¹tinskoj proceduri. U kritièkom osvrtu na Predlogu zakona o radio-difuziji koji se na dana¹njoj sednici Parlamenta na¹ao u svojoj desetoj verziji, ocenio je da se predlogom da se u tzv. radio-difuzni savet biraju oni pojedinci koji su zaslu¾ni zbog navodnih zalaganja za demokratska naèela, bolje reèeno zbog zalaganja za aktuelnu vlast, uvodi kategorija moralno-politièke podobnosti onih koji æe biti u tom radio-difuznom savetu. ©to se tièe broja frekvencija za dodelu, ovim predlogom æe od postojeæih 1.200 ili 1.300 radio i televizijskih stanica u Srbiji, ostati 200 ili 300. To nas praktièno vraæa dvadesetak godina unazad, iako je tehnologija izuzetno uznapredovala. Sada¹nji broj otvorenih radio i TV stanica u Srbiji je rezultat uznapredovanja tehnologije, ali on govori i o otvorenosti ranije vlasti prema osnivanju tih stanica. Ono ¹to je evidentno, to je da ta redukcija i vrlo o¹tri kriterijumi za dobijanje frekvencija, nisu ni¹ta drugo do zastra¹ivanje pojedinaca koji ¾ele da vode radio-difuzne medije, odnosno pretnja da ukoliko ne budu upodobili svoju ureðivaèku politiku sa interesima aktuelnog re¾ima, verovatno neæe biti u prilici ni da dobiju frekvenciju. Reduciranjem sada¹njeg broja radio i televizijskih stanica doæi æe sigurno i do otpu¹tanja velikog broja radnika, i to je jedno pitanje na koje aktuelna vlast nije dala odgovor. Socijalni problem koji æe se sigurno javiti sa otpu¹tanjem tolikog broja novinara, predstavlja trend ove vlade koji ona primenjuje jo¹ od 5. oktobra. Indikativno je i to da su upravo predlagaèi ovog Zakona u predizbornoj kampanji 2000. godine govorili u najnegativnijem kontekstu o taksi na brojilo, odnosno o pretplati na program RTS-a, a sada imamo situaciju da se ta pretplata vraæa, i to na velika vrata. Kako se predla¾e, biæe sedam puta veæa nego ona koja je bila u vreme dok su socijalisti bili na vlasti, a predviða se i da raste, jer je predlogom ostavljena moguænost da doðe do porasta 5% godi¹nje, kao usklaðivanje sa tro¹kovima ¾ivota, zakljuèio je Ru¾iæ. Drugi zakonski predlog o kojem se ¹pekuli¹e u javnosti je Zakon o borbi protiv mafije u Srbiji, nastavio je portparol. SPS smatra da je institucija specijalnog tu¾ioca koje predviða, kao i druge najavljene odredbe tog zakona, dovoljno govore o te¾nji da se marketin¹kim trikovima zamaskira su¹tina problema. S obzirom na opreèna mi¹ljenja i velike nedoumice u vrhu vlasti oko predmeta zakona - da li mafija postoji u na¹oj zemlji ili ne, pre usvajanja zakona bilo bi neophodno da predmet zakonskog predloga bude su¹tinski raslojen na senicama vlade kojom predsedava Zoran Ðinðiæ, istakao je Ru¾iæ. U protekle dve godine stopa kriminaliteta nije u opadanju, veæ naprotiv, kriminal je postao ozbiljan dru¹tveni problem s kojim se susreæemo ne samo mi kao dr¾ava, veæ i dr¾ave u okru¾enju. Zato to ozbiljno dru¹tveno pitanje iziskuje temeljnu zakonsku regulativu, a ne da se, kao ¹to je sada sluèaj, marketin¹ki poku¹ava da skrene pa¾nja sa su¹tine problema, konstatovao je Ru¾iæ. Brojne afere liènosti iz samog vrha vlasti, ozbiljne optu¾be o ume¹anosti u kriminal lidera DOS-a jedni protiv drugih karakteri¹u ovaj period, a policija ni¹ta nije preduzela. Jedino ¹to je uspela da uradi to je da podnese kriviène prijave protiv dva ¹efa poslanièke grupe Socijalistièke partije Srbije, u republièkom i saveznom parlamentu, profesora dr Oskara Kovaèa i dr @arka Obradoviæa. To je, dakle, jedini uèinak Ministarstva unutra¹njih poslova u poslednjih mesec dana, pa i ranije, obzirom da nisu otkriveni poèinioci nijednog od ubistava koja su se desila. Socijalistièka partija smatra da je zakonska regulativa ovog problema neophodna, ali da predlo¾eni zakon neæe dovesti do re¹enja tog problema. On æe verovatno slu¾iti za oèuvanje onog stanja koje odgovara aktuelnom re¾imu, pa èak i na polju organizovanog kriminala. Dakle, samo za prezervaciju a ne za prevenciju ili sankcionisanje onih koji èine kriminalne radnje, zakljuèio je Ru¾iæ, ocenjujuæi predlo¾ene zakone u Skup¹tini Republike Srbije. Na pitanje novinara kako ocenjuje zahtev Branislava Ivkoviæa za upis u registar politièkih partija, Branko Ru¾iæ je rekao da, ukoliko se bude ispo¹tovao Zakon i Ustav, neæe ni doæi do promene
Patrik Bjukenen: Smrt Zapada - sudbina kosovskih Srba
Title: Message Amerièki politièar i novinar Patrik Bjukenen predviða apokalipsu hri¹æanske civilizacije: Smrt Zapada - sudbina kosovskih Srba Prema prognozama OUN-a, u sljedeæih pet decenija dogodiæe se kardinalne demografske promjene. Svega 10 odsto stanovni¹tva planete imaæe "evropsko" porijeklo, a i ta populacija biæe, u prosjeku, stara 50 godina. U meðuvremenu, stanovni¹tvo Azije, Afrike i Latinske Amerike pora¹æe za èetiri milijarde ljudi. I jo¹: Evropa æe za tih 50 godina izgubiti isti broj stanovnika koliko danas ¾ivi u Njemaèkoj, Poljskoj, Danskoj, Norve¹koj, ©vedskoj i Finskoj - zajedno priredila: M.S.- Futuristièki horor. ©ok buduænosti. Apokalispa Zapada... To su samo neke od ocjena amerièke ¹tampe o novoj knjizi kontroverznog Patrika Bjukenena, pod naslovom Smrt Zapada. U knjizi Bjukenen nije zaboravio ni Srbe...- Uskoro æe cijeli Zapad do¾ivjeti sudbinu kosovskih Srba, pi¹e jedan od najinventivnijih amerièkih novinara. Utoliko prije je nerazumljivo pona¹anje Zapada, a prije svih Amerike, prema Srbiji, odnosno bombardovanje Jugoslavije prije tri godine. Bjukenen je tokom cijele krize u Jugoslaviji 1999. godine oponirao oficijelnoj amerièkoj politici. U posljednjoj knjizi obja¹njava da to nije èinio zbog neke specifiène odbrane srpskih interesa ili stavova, nego imajuæi u vidu upravo najdublje interese Zapada. U nizu ¹okantnih èinjenica, on navodi da neæe samo kosovski Srbi biti sinonim beznade¾ne manjine na vlastitoj zemlji - u ovom vijeku to æe se desiti Hrvatima, ©pancima, Ircima i Poljacima...Amerika jo¹ nije uspjela ni da se umiri od ovacija trijumfu nad avganistanskim terorizmom, a Patrik Bjukenen je ¹okantnim podacima dokazao da se ovoga puta i fizièko, a ne samo "duhovno", nestajanje odnosi kako na Ameriku tako i na cijelu zapadnu civilizaciju. Svi proroci apokalipse Zapada svoje neostvarene prognoze temeljili su na "duhovnim" i "kulturnim" obja¹njenjima, poput Osvalda Spenglera, dok Bjukenen takve prognoze zasniva na sasvim uoèljivim èinjenicama.Knjiga je, tvrde kritièari, dobro napisan horor, neka vrsta raporta o porazu, odnosno samoubistvu Zapada. Veæ je sada jasno da joj je uspjeh zagarantovan, bar prema podacima prodaje poslije prvih dana na tr¾i¹tu.Nekoliko demografskih prognoza, koje je Bjukenen prezentovao èitaocima, najbolje ilustruju za¹to je rije¹io da oèita "opijelo" zapadnoj civilizaciji. Kao epidemija kugePrema prognozama OUN-a, u sljedeæih pet decenija dogodiæe se kardinalne demografske promjene. Svega 10 odsto stanovni¹tva planete imaæe "evropsko" porijeklo, a i ta populacija biæe, u prosjeku, stara 50 godina. U meðuvremenu, stanovni¹tvo Azije, Afrike i Latinske Amerike pora¹æe za èetiri milijarde ljudi. I jo¹: Evropa æe za tih 50 godina izgubiti isti broj stanovnika koliko danas ¾ivi u Njemaèkoj, Poljskoj, Danskoj, Norve¹koj, ©vedskoj i Finskoj - zajedno.Evropski narodi, njih 47, od Islanda do Rusije, danas imaju 728 miliona stanovnika. Pri sada¹njoj stopi raðanja, bez imigranata, do 2050. godine taj broj æe pasti na 600 miliona. Neke analize navode èak - 550 miliona, ¹to æe biti najveæi pad brojnosti evropskog stanovni¹tva od epidemije kuge izmeðu 1347 i 1352. godine. Ako Evropljani pod hitno ne naðu odgovor, ubrzo æe NATO braniti samo evropske starce, bakice i opustjele poljane! Dok "treæi svijet" na svakih 15 mjeseci poraste za 100 miliona (jedna nova dr¾ava velièine Njemaèke i Rumunije zajedno), Njemaèka æe, sa sada¹njih 82, pasti na 59 miliona. Stopa raðanja pada i u Engleskoj i Velsu, a sa 40 odsto etnièkih manjina u svom stanovni¹tvu, London æe ubrzo izgubiti karakter "bijelog" grada. Evropski narodi bukvalno æe nestati, pretvarajuæi se u multikulturalne kolonije, ba¹ kao ¹to su to danas Kosovo, Bosna i Makedonija.Rusija æe izgubiti 30 miliona ljudi, a zajedno sa njima izgubiæe i Sibir, koji æe pripasti Kini. Biæe jo¹ protjerana sa Kavkaza i iz centralne Azije, gdje æe porasti brojnost lokalnog stanovni¹tva. U to vrijeme, hri¹æanstvo æe poèeti da umire, Palestinaca æe biti dva puta vi¹e nego Jevreja, Meksikanci i Latinoamerikanci demografski æe potpuno zagospodariti jugozapadom Amerike. Èak æe i Japan biti na ivici nestajanja. Od svih 190 nacija na svijetu, Japan je veæ sada najstariji, sa prosjeènom staro¹æu od 41 godinu. Politièari u Japanu mole i kume Japanke da raðaju djecu, pi¹e Bjukenen.Nekoliko razloga je najva¾nije za ovakav, fatalan razvoj, a prevagu ima evropska verzija socijalizma, navodi amerièki apokaliptièar. Bjukenen smatra da je prvi uzrok katastrofalni uèinak ideologije "frankfurtske ¹kole", grupe filozofa koja je 1930. godine bila prisiljena da napusti Njemaèku i da nastavi rad u Americi. Ta grupa razvila je verziju marksizma, ukr¹tajuæi ekonomistu Marksa i psihijatra Frojda. Ova ¹kola proizvela je Herberta Markuzea, heroja kulturne revolucije ¹ezdesetih, i preokrenula shvatanja o porodici.- Ako se svakom obeæa dr¾avna penzija, onda potomstvo vi¹e nije najva¾nija garancija
Feljton: Agenti CIA protiv Jugoslavije (5)
Title: Message Feljton: Agenti CIA protiv Jugoslavije (5) Dosijei amerièkih agenata Kontraobave¹tajac Dragan Mitroviæ je, na primer, po Titovom zahtevu saslu¹avao konzula Aleksu Kapièiæa, koji je okrivljen da radi za CIA pi¹e: Marko Lopu¹inaAleksa Kapièiæ je krajem sedamdesetih godina bio jugoslovenski diplomata u SAD. Kapièiæa je otkrila i uhapsila tajna policija Jugoslavije, na mig hrvatskih kadrova iz Ambasade SFRJ u Va¹ingtonu, jer je ovaj Crnogorac otkrio da neki konzuli rade za CIA. Mitroviæ je, posle intervencije pukovnika Jove Babiæa, koji je u Titovom kabinetu vodio Odsek za ¾albe graðana, sa Kapièiæem vodio u Zabeli duge razgovore. Kradom je Mitroviæ snimao na magnetofon te ragovore sa Aleksom Kapièiæem da bi mogao da Titu napravi ¹to realniji raport. Josip Broz je posle tog izve¹taja jednostavno pomilovao Aleksu Kapièiæa reèima: - Ovog Kapièiæa treba pustiti sa robije!Tragajuæi za amerièkim agentima Dragan Mitroviæ je, na primer, u Nemaèkoj otkrio organizacionu strukturu èetiri obave¹tajne slu¾be i spisak sa biografijama pet stotina funkcionera i saradnika OSS, CIA i DIA. Meðu njima je bilo i tridesetak agenata koji su slu¾beno, pod krinkom diplomata, boravili i delovali na prostorima Jugoslavije. Mitroviæ je pedantno izdvojio njihova imena i napravio dosijea sa biografskim podacima i bele¹kama o napredovanju u obave¹tajnoj slu¾bi: Dejvid Anderson, roðen 3. januara 1937. godine u ©kotskoj. Govori francuski i srpski. U¹ao u Stejt department 1959, a u CIA 1960. Slu¾bovao u Beogradu i potom u Bamaku kao drugi sekretar. D¾ems Donald Baldvin, roðen 27. avgusta 1929. Govori srpskohrvatski. U¹ao u armiju 1951, a u Ministarstvo odbrane 1966. Slu¾bovao u Va¹ingtonu i Beogradu kao vojni ata¹e. Helen Batjer, roðena 18. decembra 1921. Govori srpskohrvatski. U¹la u Vladu SAD 1945, a u CIA 1955. Slu¾bovala u Sofiji, Rimu, Atini, Beogradu i Zagrebu kao konzul, i na kraju u Va¹ingtonu. Rejmond E. Benson, roðen 2. novembra 1924. Govori nemaèki, ruski i srpskohrvatski. Pripadnik vojnog obave¹tajnog odeljenja G-2 do 1948, zatim èlan CIA od 1957. Slu¾bovao je u Hamburgu, Zagrebu, Beogradu i opet u Hamburgu kao ata¹e za ¹tampu. Luis Buèevar, roðena 22. maja 1920. godine. Govori francuski. Analitièar u OSS 1943. godine, prelazi 1956. u Vladu, odakle kao humanitarac 1962. odlazi na slu¾bu u Luksemburg, Pariz i Beograd, gde je imala status konzula. Luis Bovden, roðen 23. septembra 1924. Govori portugalski i ruski. Mornarièki kapetan. Ulazi u CIA 1950. Slu¾bovao je u Zagrebu, Beogradu, Moskvi i Braziliji kao drugi sekretar.Edvin D¾ejms Brad¹ov, roðen 27. decembra 1927. Govori srpskohrvatski. Bio u amerièkoj vojsci od 1946. do 1949. godine. Prelazi u CIA 1956. Slu¾bovao u Rangunu, Mandalaju i Beogradu kao ata¹e. Brus Batles, roðen 26. avgusta 1906. godine. Poruènik u armiji SAD od 1940. do 1947. godine, vojni obave¹tajac odeljenja G-2 od 1946. do 1950. Prelazi u USIA centar za propagandu i dezinformisanje. Slu¾bovao u Londonu, Moskvi, Beogradu, Kalkuti, Ankari i Va¹ingtonu. Veton Bradiæ Bajers, roðen 14. decembra 1925. Mornarièki oficir, analitièar obave¹tajne slu¾be od 1950. do 1953, kada prelazi u Vladu. Slu¾bovao u Den Hagu, Beogradu i Beèu kao konzul. Hari Amori Kahil, roðen 10. januara 1930. Govori francuski, poljski i srpskohrvatski. Do 1954. bio u armiji, a potom u CIA. Slu¾bovao kao drugi sekretar u Oslu, Var¹avi i Beogradu.Lorens S. Iglberger, roðen 1. avgusta 1930. Govori srpskohrvatski i ¹panski. Kapetan u amerièkoj vojsci od 1953. do 1955. godine. Ulazi u Vladu 1957, a u CIA 1959. Slu¾bovao u Tekugalupeu, Meksiko Sitiju i Beogradu kao drugi sekretar.Oto Evans Eskin, roðen 12. januara 1935. godine. Govori srpskohrvatski. Oficir armije SAD 1960. i CIA 1961. godine. Slu¾bovao u Damasku, Va¹ingtonu i Beogradu kao politièki savetnik. Tomas Aleksander Fejn, roðen 22. marta 1922. Govori ruski. Obave¹tajni kapetan G-2 do 1945. godine. Ulazi u CIA 1949. Slu¾bovao u Beogradu, Obermergau i Moskvi kao drugi sekretar ambasade.D¾ejms Benson Fletèer, roðen 10. juna 1932. Govori srpskohrvatski. Vojni obave¹tajac i analitièar do 1961. godine. Slu¾bovao u Zagrebu i Genfu kao drugi sekretar. Entoni Jozef Giza, roðen 14. aprila 1924. Obave¹tajni kapetan G-2 sve do 1961. Slu¾bovao u Buenos Ajresu, Beogradu i Bonu kao ata¹e. Rabun Hauard Gros, roðen 13. decembra 1927. godine. Govori srpskohrvatski. Vojni obave¹tajac do 1948. U CIA od 1953. do 1958. godine, potom prelazi u Vladu, u direkciju CIA. Slu¾bovao u Frankfurtu i Beogradu kao drugi sekretar u ambasadi.Valas Holbruk, roðen 3. septembra 1924. U armiji do 1946, zatim prelazi u Vladu, a odatle u CIA 1953. godine. Slu¾bovao u Zagrebu, Nju Delhiju i Glazgovu kao konzul. D¾ord¾ D¾eger, roðen 26. maja 1926. u Austriji. Govori nemaèki, srpskohrvatski. Obave¹tajni oficir CIC do 1951, kada prelazi u CIA. Slu¾bovao u Monroviji i Zagrebu kao politièki savetnik. Volter D¾ozef Nojber, roðen 13. aprila 1922. Govori ruski.
Amerikanci i Ujedinjene nacije
Title: Message Amerikanci i Ujedinjene nacije Sami iznad svih Ujedinjene nacije su svetskim silama, pre svega SAD, poslu¾ile kao pravni i svaki drugi okvir za intervencionizam, a sada su im i kao takve sve manje potrebne. Jednostavno, nakon 11. septembra sve mo¾e biti progla¹eno terorizmom i sve mo¾e biti povod za intervenciju "u cilju odbrane demokratije i amerièkih nacionalnih interesa" pi¹e: Ljiljana Kovaèeviæ Kada je pro¹le sedmice portparol Stejt departmenta Rièard Bauèer rekao da su Sjedinjene Amerièke Dr¾ave zemlja kojoj nijedna druga nije nalik, u stvari je odaslao poruku da Amerikancima niko nije ni do kolena i da mi¹ljenja drugih nacija za njih i nemaju neki veliki znaèaj. Svoju razlièitost, ali pre svega nadmoænost, SAD su demonstrirale u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija stavljajuæi veto na produ¾etak misije svetske organizacije u BiH do kraja godine, nakon ¹to nije pro¹ao njihov zahtev da Amerikanci budu izuzeti od kriviènog gonjenja pred novoosnovanim Meðunarodnim kriviènim sudom. Tako zasada misija UN-a u BiH igra svoj drugi produ¾etak od 12 dana (do 15. jula), nakon èega æe se znati da li æe njeni pripadnici konaèno poèeti da pakuju kofere ili je pronaðena alternativna varijanta da svi budu zadovoljni. I vuk (SAD) sit i ovce (Ujedinjene nacije) na broju. Formula koja bi re¹ila probleme glasi - Bosna i Hercegovina i SAD bi potpisale bilateralni ugovor prema kome bi amerièki dr¾avljani pripadnici misije UN-a imali imunitet od kriviènog gonjenja i eventualne ekstradicije u Hag. Amerikanci i HagZa¹to se Sjedinjene Dr¾ave, koje najzdu¹nije (finansijski i politièki) podr¾avaju rad Meðunarodnog kriviènog suda za biv¹u Jugoslaviju, toliko protive osnivanju stalnog Meðunarodnog kriviènog suda kada æe on biti nadle¾an samo za ratne zloèine poèinjene od trenutka oficijelnog poèetka rada tog suda? ©ta je to za Amerikance sporno kada je, na zahtev biv¹e Klintonove administracije, u pravila rada Suda ugraðena veæina amerièkih zahteva? Dakle, iako ratni zloèini ne zastarevaju (valjda æe neko nekada odgovarati za Hiro¹imu, Vijetnam, bombardovanje SR Jugoslavije), Meðunarodni krivièni sud æe reæi da sve ¹to se do sada desilo - pij puke ne va¾i, i krenuti da se bavi samo ratnim zloèinima koji æe se ubuduæe de¹avati. Oèigledno da Amerikanci i nisu ba¹ sigurni da njihove "mirovne misije" i intervencije u svetu neæe poluèiti i ono ¹to se mo¾e okvalifikovati kao ratni zloèin. Zato oni hoæe izuzeæe. Jednostavno, oni mogu pod geslom za¹tite ¾ivota svojih vojnika (jer su tako oni procenili) bombardovati svatove u avganistanskoj provinciji Oruzgan i ubiti 40 ljudi, od kojih su 25 bili èlanovi jedne porodice, i da za to niko ne odgovara. Takoðe mogu civilne ¾rtve svojih vojnih intervencija progla¹avati "kolateralnom ¹tetom", i opet nikom ni¹ta. Meðutim, kada bi i Amerikanci kao i ostali bili pod nadle¾no¹æu stalnog Meðunarodnog kriviènog suda, morali bi dobro da razmisle da li su sve njihove intervencije u svetu zaista u cilju odbrane ljudskih prava i demokratije, kako to vole isticati. Amerièka prièa o politizacijiAmerièki ambasador za pitanja ratnih zloèina Pjer Ri¹ar Prosper je u nekoliko navrata, svaki put ne trepnuvi¹i, objasnio da se Amerikanci pla¹e politizacije Meðunarodnog kriviènog suda, a posebno ga zabrinjava to ¹to je taj sud "potpuno nekontrolisano telo, u kome tu¾ilac mo¾e da radi ¹ta hoæe". Na drugoj strani, Amerikanci su jako zadovoljni radom Karle del Ponte i njenog tima, koji neretko u Ha¹kom tribunalu kompromituje sve va¾eæe postulate prava i pravde. Jo¹ je neverovatnija izjava ¹efa misije UN-a u BiH ®ak-Pol Klajna, koji ka¾e da je pitanje Meðunarodnog kriviènog suda za Amerikance (¹to je i sam) pitanje dostojanstva nacije, koja ne ¾eli da kr¹i svoj ustav i svoje dr¾avljane poverava nekom drugom sudu, nego Amerikanci hoæe da njihovim dr¾avljanima "sudi njihov sud i njihova porota". Biæe, po Klajnu, da narodima na prostoru biv¹e Jugoslavije manjka dostojanstva, pa se sve utrkuju da kr¹e svoje ustave, koji takoðe zabranjuju ekstradiciju, i sreæni su kada svoje dr¾avljane mogu predati sudu. Ili su mo¾da narodi na ovim prostorima biæa ni¾e rase, a Amerikanci nadnacija za koju ne treba da va¾e pravila kao za ostale?! Istina je samo u tome da su SAD postale jedina supersila u svetu, koja mo¾e diktirati pravila igre, dok su ovda¹nji narodi oni kojima se pravila igre diktiraju. Poèetak kraja Ujedinjenih nacijaSjedinjene Amerièke Dr¾ave su problem uèe¹æa u misiji UN-a u BiH mogle re¹iti - mnogo elegantnije. Jednostavno, mogli su povuæi svojih 46 policajaca iz IPTF-a i problem bi bio re¹en. Njihovo uèe¹æe u Sforu svakako nije upitno sa stanovi¹ta Meðunarodnog kriviènog suda, jer mandat Sfora nije pod ingerencijama UN-a, nego je regulisan Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji garantuje imunitet vojnicima multinacionalnih snaga u BiH. Meðutim, Amerikanci su sluèaj produ¾etka misije UN-a u BiH iskoristili da bi ostalima poruèili da æe
[www.ANTIC.org] Blic vesti: 8. juli 2002.
8. juli 2002. Srpske plate vece za petinu od crnogorskih BEOGRAD - Prosecne plate u maju bile su gotovo za petinu vece u Srbiji nego u Crnoj Gori, dok su primanja crnogorskih penzionera za deset odsto bila veca od prosecnih u Srbiji, proistice iz podataka oba republicka zavoda za statistiku. Prema tim podacima, neto zarada isplacena u maju u Srbiji iznosila je 8.635 dinara ili 142,7 evra i bila je za 18,5 odsto veca od prosecne crnogorske koja je vredela 116,4 evra. Istovremeno, prosecna penzija u Srbiji vredela je 5.996 dinara, odnosno 99 evra, dok je u Crnoj Gori iznosila 110 evra, sto je za deset odsto vise. (13:33) Covic: Na lokalnim izborima na Kosovu nece moci da se kandiduju uzurpatori tud/e imovine BEOGRAD - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju podrzala je stav vlasti u Srbiji da na predstojecim lokalnim izborima na Kosovu niko ko zivi na uzurpiranoj, tud/oj imovini ne moze da bude kandidat za opstinskog odbornika, izjavio je potpredsjednik Vlade Srbije Nebojsa Covic. On je jagodinskoj televiziji Palma plus rekao da OEBS, ne samo da podrzava taj stav, vec ga prosiruje time da ubuduce niko ne moze biti ni funkcioner u lokalnoj vlasti ako zivi na tud/oj imovini. Podrzan je i stav da se na Kosovu mora decentralizovati vlast i da grad/ani u lokalnim zajednicama moraju da se pitaju i da znaju gde idu pare iz centralizovanog kosovskog budzeta. Sustina decentralizacije jeste spustanje ingerencija od Vlade Kosova i Metohije do mesne zajednice i odlucivanje u svakom stepenu vlasti grad/ana, rekao je Covic. (13:24) Volebek: Milosevic mi rekao da izbeglice idu na izlet HAG - Bivsi predsedavajuci OEBS-a Knut Volebek isprilao je danas, na sudenju Slobodanu Milosevicu u Haskom tribunalu, da mu je bivsi jugoslovenski predsednik, na dan pocetka NATO intervencije protiv SRJ, rekao da albanske izbeglice sa Kosova zapravo idu na izlet u Makedoniju i Albaniju. Volebek je kazao da je u rano popodne 24. marta 1999. telefonom pozvao Milosevica u poslednjem pokusaju da ga ubedi da prihvati medunarodno vojno prisustvo na Kosovu, prekine zlostavljanje albanskog stanovnistva i vrati se pregovorima, nakon sto je poslednja runda u Parizu propala. On je rekao da je Milosevica upozorio da dovlacenjem novih snaga na Kosovo krsi sporazum sa OEBS-om, da je on sam, pocetkom marta, video da se pale albanske kuce i da su izbeglice krenule ka Albaniji i Makedoniji. (12:57) Najava strajka sindikata zdravstva BEOGRAD - Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zastiti Srbije i granski sindikat zdravstva Nezavisnost organizovace 10. jula ispred zgrade Vlade Srbije protest zbog toga sto vlada ne prihvata socijalni dijalog sa sindikatima i ne postuje kolektivni ugovor. Predsednica sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zastiti Srbije, Branislava Plancak, naglasila je da je razlog za nezadovoljstvo sindikata u zdravstvu dezinformacija koju je plasirala vlada da je zaposlenima povecana plata za 10 odsto. (12:49) Uhapsena sedmorica pripadnika KZK-a i cetvorica KPS-a PRISTINA - Med/u Albancima koje je policija UNMIK-a tokom vikenda uhapsila u Glogovcu, sumnjiceci ih za ubistvo porodice Hajra u avgustu prosle godine u okolini Kosovske Vitine, nalazi se sedam pripadnika Kosovskog zastitnog korpusa (KZK) i cetvorica clanova Kosovske policijske sluzbe (KPS), preneli su danas albanski mediji u Pristini. (12:46) Deronjic optuzen za zlocine protiv covecnosti SARAJEVO - Haski tribunal i Sfor u Sarajevu potvrdili su da je protiv Miroslava Deronjica, koji je juce uhapsen kod Bratunca, podignuta optuznica koja ga tereti za zlocine protiv covecnosti i krsenje ratnih zakona i obicaja. Portparol tuzilastva Haskog tribunala Florans Artman je izjavila Tanjugu da ce optuznica protiv Deronjica biti otpecacena kada protiv njega pocne sudski postupak. Deronjic je optuzen da je 1992. godine, kao predsednik kriznog staba, naredio napad na selo Glogovo kod Bratunca, kada je stradalo oko 60 muslimana. (12:31) Potkomisija o ovlascenjima ministarstava buduce zajednice BEOGRAD - Potkomisija Ustavne komisije, zaduzena da pripremi grubi nacrt Ustavne povelje nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, danas u Beogradu nastavlja rad, zapocet prosle nedelje u Podgorici. Devetoclana potkomisija danas bi trebalo da se bavi preciziranjem ovlascenja pet ministarstava zajednice. Nakon toga planirano je da se
[www.ANTIC.org] Tiker: vesti, 8. juli 2002.
8. juli 2002. BEOGRAD ^Ö Patrijarh srpski Pavle primio je u petak kardinala Teodora Mek Kerika Vasingtonskog nadbiskupa. Kardinal Kerik je jedan od retkih katolickih velikodostojnika koji se zajedno sa Papom Jovanom Pavlom zalozio za prekid NATO bombardovanja. Srpski Patrijarh je upoznao Kardinala Kerika sa tragedijom koja pogadja i dalje srpski narod na Kosovu i zamolio da prenese svoje pozdrave Papi Jovanu Pavlu II. BEOGRAD -- Prema evidenciji republickog Zavoda za trziste rada 60 hiljada privremeno nezaposlenih korisnika prima novcanu naknadu za sta na teret Zavoda mora biti izdvojeno mesecno oko 400 miliona dinara. Najveci broj nezaposlenih vise od 70% su tehnoloski visak iz drustvenih i drzavnih firmi. BEOGRAD -- Danas je pocela ^Ävruca nedelja^Ó u kojoj je najavljeno nekoliko strajkova. Zaposleni u pravosudju ce danas demonstrirati ispred Plate pravde posto zahtevi sa protesta od 3. jula nisu usvojeni. Pod vodjstvom sindikata zaposleni u ovoj delatnosti traze ispunjenje obecanja o povecanju plata za 100% dok vlada nudi povecanje izmedju 20% i 30%. Danas ce takodje biti organizovan strajk zeleznicara ZTP Beograd koje organizuju tri sindikata ove drzavne ustanove. I ovaj strajk je drugi po redu posto nisu ispunjeni uslovi dati prilikom strajka upozorenja od pre sedam dana. MOSKVA -- Nedelju dana posle avionske nesrece iznad Bodenskog jezera, prve zrtve su posebnim avionom prebacene u Rusiju. Juce su pronadjena tela poslednje dve zrtve avionskog sudara u kome je stradalo ukupno 71 lice. Prema izve^Útajima, nemacki kontrolori leta iz grada Karlsrue su neposredno pre nesrece pokusali da upozore svoje svajcarske kolege na opasnost od sudara aviona, ali to nije bilo moguce zbog prekida telefonskih komunikacija zbog radova na odrzavanju telefonskih linija. BARSELONA -- Ujedinjene nacije su svetskoj zajednici uputile apel da pojaca napore u borbi protiv SIDE. ^ÓSvet ne sme dopustiti da se na drugim kontinentima ponovi situacija kakvu imamo u Africi^Ô, izjavio je rukovodilac Svetskog programa za borbu protiv SIDE, Peter Piot, na pocetku 14. Svetske konferencije o ovoj bolesti. Prema njegovim recima, godisnje je potrebno izdvajati oko deset milijardi dolara, za pomoc zemljama u razvoju u radi uspesnog suzbijanju virusa ove bolesti. Na konferenciji koja je sinoc otvorena u Barseloni, ucestvuje oko 1.500 predstavnika vlada, strucnjaka i aktivista iz citavog sveta. BELFAST -- Za vreme tradicionalnog marsa pripadnika protestantskog ^ÓReda narandzastih^Ô u gradu Portadaunu u Severnoj Irskoj doslo do sukoba ucesnika marsa i katolika koji su taj mars smatrali provokacijom. Intervenisala je policija, pri cemu je u akciji povredeno 20 policajaca i nekoliko demonstranata. Pripadnici snaga bezbednosti su upotrebili vodene topove, gumene metke i suzavac. HEBRON -- Na palestinskim autonomnim podrucjima ne prestaju protesti protiv odluke predsednika Jasera Arafata, da smeni sefa palestinske policije na Zapadnoj obali, Dzibrila Radzuba. Juce su na ulice palestinskih gradova izasle stotine demonstranata. Pre dva dana je po odluci Arafata na snagu stupio i Ustav drzave Palestine, kao privremeni dokument u kome se u prvom clanu kaze da je glavni grad Palestine Jerusalim. DZAKARTA -- U pozaru koji je izbio u jednom zabavno-trznom centru u gradu Palembangu provincije Juzna Sumatra u Indoneziji poginulo je najmanje 19 ljudi, dok je 20 lica povredeno. Nesreca se desila u vreme kada je centar bio pun kupaca i setaca , pa vlasti strahuju da nije iskljuceno da bi broj zrtava mogao biti mnogo veci, kada se pozar potpuno ugasi i pocne rasciscavanje rusevina I posledica nesrece. SAN ANTONIO -- U federalnoj drzavi Teksas u SAD, se u iznenadnim poplavama nastalim zbog visednevnih kisa udavilo najmanje 12 ljudi. Americki predsednik Dzordz Bus proglasio je 13 opstina u drzavi Teksas za podrucja pogodena prirodnom katastroform. Zbog visokog vodostaja nekoliko reka evakuisano je iz svojih domova oko 4 hiljade ljudi, a materijalna steta prouzrokovana izlivom reka i kanala je prema prvim procenama veca od nekoliko stotina miliona dolara. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
