[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 13:44 HAG-PLAVSSICH-TOKACCA Tokacca: U BiH najvisse ljudi ubijeno tokom 1992. godine HAG, 16. decembra (Tanjug) - Sekretar drzzavne komisije Bosne i Hercegovine (BiH) za prikupljanje dokaza o ratnim zloccinima Mirsad Tokacca izjavio je danas pred Hasskim tribunalom da je u 37 opsstina BiH, iz kojih su progonjeni nesrpski stanovnici, 1992. godine ubijeno visse od 50. 12:14 PRISSTINA-SB-DELEGACIJA Kolbi: Bezbednost znaccajno poboljssana PRISSTINA, 16. decembra (Tanjug) - Na Kosovu je postignut znaccajan korak napred u odnosu na pre godinu i po dana, kada su tu bili zvaniccnici Saveta bezbednosti (SB), a najvazznije je ssto sada imamo demokratske prelazne institucije na svim, ccak i na lokalnom nivou, rekao je danas, na kraju trodnevne posete Kosmetu ssef delegacije SB Ole Peter Kolbi. 12:00 SB-DELEGACIJA-BEOGRAD Delegacija Saveta bezbednosti UN danas u Beogradu BEOGRAD, 16. decembra (Tanjug) - Delegacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koju ccine ambasadori 15 zemalja cclanica glavnog izvrssnog organa svetske orgzanizacije, nastavlja danas vissednevnu posetu Jugoslaviji razgovorima u Beogradu sa najvissim saveznim i zvaniccnicima Spbije. 11:42 HAG-PLAVSSICH# Poccela rasprava o sluccaju Biljane Plavssich HAG, 16. decembra (Tanjug) - Pred sudskim vechem Hasskog tribunala danas je poccela rasprava o sluccaju Biljane Plavssich, u kojoj che tuzzilasstvo i odbrana, u naredna tri dana, izneti zavrssne argumente, koji bi trebalo da pomognu sudijama da odlucce o duzzini kazne bivssoj predsednici Republike Srpske (RS), koja je u oktobru priznala krivicu za progon nesrpskog stanovnisstva u 37 opsstina u BiH. 10:56 SRJ-RUSIJA-LABUS Potpredsednik savezne vlade Labus otputovao u Rusiju BEOGRAD, 16. decembra (Tanjug) - Potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Miroljub Labus otputovao je u sluzzbenu posetu Ruskoj Federaciji, saopsstio je savezni sekretarijat za informisanje. 22:50 SRJ-ALBANIJA-CCOVICH-IZJAVA # CCovich: U Tirani o normalizaciji odnosa i o Kosovu BEOGRAD, 15. decembra (Tanjug) Jugoslovenska delegacija je tokom danassnje posete Tirani sa domachinima razgovarala o normalizaciji odnosa i situaciji na Kosovu i Metohiji, izjavio je na konferenciji za novinare po povratku iz Albanije u Beograd potpredsednik Vlade Srbije Nebojssa CCovich. 21:07 SPORT:BOKS-PRVENSTVO-PANCCEVO Dinamo-Radniccki (Beograd) 12:6 PANCCEVO, 15.decembra (Tanjug) - U poslednjem meccu 6. kola savezne lige vecceras su u Kaccarevu bokseri panccevacckog Dinama pred oko 500 gledalaca pobedili beogradski Radniccki sa 12:6. 21:00 SPORT:KOSSARKA-PRVENSTVO-CETINJE Lovchen-Zdravlje 83:61 CETINJE, 15. decembra (Tanjug) - U poslednjoj utakmici 9. kola prvenstva Jugoslavije za kossarkasse vecceras je u Cetinju ekipa domacheg Lovchena pobedila tim leskovacckog Zdravlja sa 83:61. 20:52 SPORT:KOSSARKA-ZZENE-PRVENSTVO Gradac-Beopetrol 82:78 CCACAK, 15.decembra (Tanjug) - U prvenstvenoj utakmici kossarssica vecceras je u CCaccku domachi Gradac savladao beogradski Beopetrol sa 82:48 (28:18, 14:18, 19:21, 21:19). 20:01 SPORT:DZZUDO-STUDENTI-SP-NSAD Plavima tri medalje NOVI SAD, 15.decembra (Tanjug) - Posle ccetvorodnevnog takmiccenja spusstena je zavesa na 16. svetsko studentsko prvenstvo u dzzudou ,koje je odrzzano u velikoj dvorani sportskog i poslovnog centra Vojvodina u Novom Sadu. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Mntoday,16.12.2002
SPEAKER OF THE MONTENEGRIN PARLIAMENT FILIP VUJANOVIC: THE GOVERNMENT WILL BE CONSTITUTED Podgorica - The Montenegrin Government will be constituted because the Democratic Party of Socialists (DPS) and the Social Democratic Party (SDP) are serious parties which have approached the important work of forming the Government with the maximum sense of responsibility. Filip Vujanovic stated this yesterday, during his official visit to Bar, a town at the coast of Montenegro. I absolutely claim that there will be no new parliamentary election in Montenegro, because we have triumphantly won at the recently held elections, and all the stories about some new elections are sheer speculations - underlined Vujanovic. THE CONSTITUTIONAL SUBCOMMISSION SESSION TOMORROW: DISCUSSION ON THE LAW REGARDING THE CHARTER IMPLEMENTATION Podgorica - The Constitutional Subcommission is supposed to hold a session in Belgrade on Tuesday, December 17, in order to discuss draft Law on the implementation of the Constitutional charter - announced the presiding of the Working group for drafting the Law, Bosko Ristic. He said that the federal institutions could not possibly be closed down, because the process of transition had to be done without provoking crisis. He proposed a law that guarantees a painless transfer of authorities from the federal to the republic level. The transition process will not be started until the highest standards of protecting human and minorities' rights, taken over from the international documents and recommendations, are provided - underlined Ristic. THE U.S. CONSULATE IN PODGORICA THE PROGRAM OF TRAINING FUTURE EXPERTS Podgorica - The United States Consulate in Podgorica has announced a program of training Montenegro's journalists in the United States of America (USA) and the arrival of the US journalism experts to Montenegro. The program is being prepared, and is expected to be realized next year - reports Podgorica Agency MINA. Three groups of journalists were staying in the USA last year, one was doing research on reporting during elections, and the other two were studying the research journalism. In Montenegrin PREDSJEDNIK CRNOGORSKOG PARLAMENTA FILIP VUJANOVIC: VLADA CE BITI KONSTITUISANA Podgorica - Vlada Crne Gore bice konstituisana jer su Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemorkatska partija (SDP) ozbiljne partije, koje tom znacajnom poslu prilaze sa maksimalnom odgovornoscu- izjavio je predsjednik crnogorskog parlamenta Filip Vujanovic, juce prilikom posjete Baru, gradu na Crnogorkom primorju. Apsolutno tvrdim da nece biti novih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, jer smo mi trijumfalno pobijedili na nedavno odrzanim izborima i sve price o nekim novim izborima su obicne spekulacije - naglasio je Vujanovic. SJUTRA SJEDNICA USTAVNE POTKOMISIJE: RAZMATRANJE PREDLOGA ZAKONA ZA SPROVODJENJE POVELJE Podgorica - Sjednica Ustavne potkomisije, na kojoj bi trebalo da budu razmatrani prijedlozi zakona za sprovodjenje Ustavne povelje, odrzace se u utorak, 17 decembra, u Beogradu - najavio je predsjedavajuci Radne grupe za izradu tog zakona Bosko Ristic. Ristic je ocijenio da je nemoguce da dodje do gasenja saveznih institucija, jer se tranzicija mora sprovesti bez krize. On je predlozio zakon koji garantuje bezbolni prenos ovlascenja sa saveznog na republicki nivo. Nece se ici u tranziciju sve dok se ne obezbijede najveci standardi zastite ljudskih i manjinskih prava, preuzeti iz medjunarodnih dokumenata i preporuka - naglasio je Ristic. PROGRAM AMERICKOG KONZULATA U PODGORICI OBUKA BUDUCIH EKSPERATA Podgorica - Plan programa boravka crnogorskih novinara u Sjedinjenim Americkim Drzavama (SAD) i dolazak eksperata iz oblasti zurnalizma u Crnu Goru iz SAD-a, koje ce americki konzulat u Podgorici realizovati naredne godine je u fazi priprema - javlja podgoricka agencija MINA. U Americi su prosle godine iz Crne Gore boravile tri grupe novinara, jedna je izucavala izvjestavanje tokom izbora, a ostale istrazivacko novinarstvo. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Vesti dana
Title: Message Vesti dana Mar¹iæanin:Ru¹iæemo vladu ako ne dodje do promene Ustava BEOGRAD, 16. decembra 2002. (Beta) - Demokratska stranka Srbije pokrenuæe pitanje poverenja Vladi Srbije ako odmah ne poène rad na novom Ustavu Srbije, rekao je danas potpredsednik DSS Dragan Mar¹iæanin.Mar¹iænin nije ¾eleo da precizira kada æe DSS poku¹ati ru¹enje Vlade Srbije, ali je kazao da æe se "vrlo brzo" videti da li u Srbiji postoji ozbiljna volja da se radi na novom ustavu.On je predlo¾io da se ustavna komisija formira u okviru postojeæih institucija dr¾ave i kazao da je tri do ¹est meseci sasvim dovoljan rok za izradu ustava.Potpredsednik DSS je kazao da je u Srbiji trenutno "najpreèi interes" izrada novog ustava, ali æe, ukoliko vlada u strahu od izbora minira taj proces, prioritet postati njeno ru¹enje.Mar¹iæanin je optu¾io vladu da je, be¾eæi od prevremenih izbora, "dovela Skup¹tinu Srbije u stanje nelegitimnosti", odbila da prizna stvarni rezultat predsednièkih izbora, i donela sporan bud¾et.(kraj) 13:45 Povratak na vrh strane Delegacija Saveta Bezbednosti dolazi iz Pri¹tine u Beograd PRI©TINA, 16. decembra 2002. (Beta) - Na Kosovu je u proteklih godinu i po dana postignut su¹tinski napredak, izjavio je danas u Pri¹tini norve¹ki diplomata Ole Peter Kolbi koji je predvodio 15-èlanu delegaciju Saveta bezbednosti UN tokom trodnevne posete Kosovu."Osnivanje legitimnih institucija, formiranje Kosovske policijske slu¾be, pobolj¹anje bezbednosti, samo su neka od postignuæa", ocenio je Kolbi.Pored onoga ¹to je postignuto, dodao je Kolbi, jo¹ uvek ostaje mnogo da se uradi na Kosovu.Delegacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija doputuovaæe danas iz Pri¹tine u dvodnevnu posetu Beogradu.Èlanove delegacije primiæe predsednik Jugoslavije Vojislav Ko¹tunica, premijer Srbije Zoran Djindjiæ i ¹ef Koordinacionog centra za Kosovo Neboj¹a Èoviæ.(kraj) 12:25 Povratak na vrh strane Najverovatnije odlo¾eno formiranje crnogorske vlade PODGORICA, 16. decembra 2002. (Beta) - Nova vlada Crne Gore mogla bi da bude izabrana, prema informacijama iz vladajuæih crnogorskih stranaka, tek nakon predsednièkih izbora zakazanih za nedelju, 22. decembar.Do kraja nedelje trebalo bi da budu saop¹teni rokovi za formiranje Vlade Crne Gore, èiji je mandatar doskora¹nji crnogorski predsednik Milo Djukanoviæ.Kandidat Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije za predsednika Crne Gore Filip Vujanoviæ izjavio je juèe da su sada "prioritet predsednièki izbori".Spor medju vladajuæim partijama oko formiranja vlade izbio je pro¹le sedmice, kada je SDP saop¹tila da ne prihvata predlog mandatara Mila Djukanoviæa da ministar unutra¹njih poslova bude Du¹ko Markoviæ, sada¹nji ¹ef Slu¾be dr¾avne bezbednosti Crne Gore.SDP, prema navodima nekih medija, nije zadovoljan ni predlogom Djukanoviæa da na funkciji ministra finansija ostane Miroslav Ivani¹eviæ.(Kraj) 12:00 Povratak na vrh strane Delegacija zavr¹ila posetu Albaniji BEOGRAD, 15. decembra 2002. (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije Neboj¹a Èoviæ izjavio je veèeras da je poseta delegacije vlada Srbije i SRJ Albaniji bila uspe¹na i da je tokom nje sa albanskim zvaniènicima razgovarano o normalizaciji odnosa izmedju dve zemlje.Delegacija vlada Srbije i SRJ boravila je danas u jednodnevnoj poseti Albaniji, organizovanoj povodom uspostavljanja nakon vi¹egodio¹nje pauze redovne linije "Jugoslovenskog aerotransporta" (JAT) izmedju Beograda i Tirane.Èoviæ je naveo da je sa predstavnicima Albanije razgovarao i o pristupu za re¹avanje krize na Kosovu i Metohiji, kao i o polo¾aju srpske i crnogorske etnièke zajednice u Albaniji."Moramo da gradimo konstruktivne odnose i time doprinesemo da èitav na¹ region iskoraèi ka integraciji u Evropsku uniju i u Atlanski savez", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.Èoviæ i jugoslovenski ministar za nacionalne i etnièke zajednice Rasim Ljajiæ razgovarali su danas u Tirani s predsednikom Albanije Alfredom Moisiuom, premijerom Fatosom Nanoom i ¹efom albanske diplomatije Ilirom Metom.Ljajiæ je novinarima rekao da je u razgovoru s premijerom Nanoom izneta nova ideja o izgradnji autoputa Draè-Pri¹tina-Ni¹-Beograd."Zajednièki smo konstatovali da svi kapaciteti za unapredjenje ekonomske saradnje nisu iskori¹æeni i da æe se na tom polju i dalje raditi", rekao je Ljajiæ, dodajuæi da su i privrednici dve zemlje uspostavili
[www.ANTIC.org] AVP-VESTI DANA
Title: Message "ZONA ZAMFIROVA" REKORDNO I U VLADIÈINOM HANU VLADICIN HAN 16.12.2002 11:23 (AVP) - Prema oèekivanju aktuelni domaæi filmski hit "Zona Zamfirova" je i u Vladièinom Hanu oborio sve rekorde kada je reè o prodaji karata u gradskom bioskopu. UBRZANA PRIVATIZACIJA HEMIJSKE INDUSTRIJE VRANJE 16.12.2002 11:14 (AVP) - Agencija za privatizaciju vr¹i procenu kapitala ovog preduzeæa, a oèekivanja su da æe u prvom kvartalu naredne godine "HIV" imati svog vlasnika. TRANSFORMACIJA "JUMKA" VRANJE 16.12.2002 11:03 (AVP) - Dana¹njom odlukom skup¹tine akcionara HK "Jumko" se transformi¹e u dva nezavisna preduzeæa, "Pamuèni Kombinat Vranje" i "Jumko" Vranje. PORAZ VRANJSKIH RUKOMETA©A U BUJANOVCU BUJANOVAC 16.12.2002 10:29 (AVP) - Rukometni klub Vranje je proteklog vikenda u Bujanovcu u utakmici 14. kola druge Savezne rukometne lige pretrpeo poraz od domaæe ekipe BSK rezultatom 28:24. VRANJSKI "JUG" IZGUBIO OD "®ELEZNIÈARA" IZ ÈAÈKA VRANJE 16.12.2002 10:21 (AVP) - U subotu je u Sportskoj hali u Vranju odigrana utakmica 11. kola prve srpske ko¹arka¹ke lige izmeðu domaæe ekipe Jug iz Vranja i ®eleznièara iz Èaèka. IZDAT PRVI POSLOVNI VODIÈ ZA PODRUÈJE VRANJA VRANJE 16.12.2002 10:05 (AVP) - Turistièka organizacija op¹tine Vranje i vranjsko izdavaèko preduzeæe "Plutos" izdali su prvi broj poslovnog vodièa kroz Vranje. ODIGRAN TURNIR "TOP 24" U VRANJU VRANJE 16.12.2002 10:04 (AVP) - U subotu u sali Doma kulture u Vranju odigran je turnir u stonom tenisu "TOP - 24". Dve stonoteniserke iz Vranja plasirale se na TOP-12. PRODAJNA IZLO®BA "RUKE KOJE GOVORE" VRANJE 16.12.2002 10:04 (AVP) - Prodajna izlo¾ba ruènih radova ¾ena iz izbeglièkog centa u Vranjskoj Banji, pod nazivom "Ruke koje govore", biæe otvorena u ponedeljak 16. decembra u Vranju. OP©TINSKI ODBOR G - 17 PLUS SREDINOM JANUARA VRANJE 16.12.2002 10:04 (AVP) - Osnivanje Op¹tinskog odbora u Vranju posle 15. januara 2003. godine, potvrdio AVP-u ¹ef kancelarije G-17 plus Dragan Petroviæ. www.avp-vranje.co.yu/
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Vojislav Seselj lider SRS je izjavio da je nacin usvajanja budzeta u srpskom parlamentu pokazao, da aktuelna Vlada Zorana Djindjica nema vecinu u skupstini i da je vreme da se vlada obori i raspisu vanredni parlamentarni izbori u Srbiji Na jucerasnjoj skupstini dosadasnja nevladina ekspertska organizacija G-17 Plus odlucila je da se transformise u politicku partiju. Medju clanovima Vlade Srbije vodi se polemika o akciji oduzimanja mandata i smene funkcionera te stranke, koji su usli u saveznu i republicku vladu kao nezavisni eksperti Medjunarodna policija na Kosovu niti bilo koji drugi predstavnik stranih organizacija i misija, jos nije dao bilo kakve podatke ili predpostavke o pociniocima proslonedeljnog podmetanja auto - bombe u centru Pristine, kada su povredjene 32 osobe Dok predstavnici saveznih i republickih vlasti predstavljaju povlacenje predstavnika UN i demilitarizaciju poluostrva Prevlaka kao uspeh domace diplomatije, vojni komentator Milan Drecun tvrdi da je ovo "jos jedan katastrofalan promasaj nove vlasti" na vojnom planu i sigurnosti zemlje. Udruzenje Podunavskih Svaba (Folksdojcera) u Jugoslaviji "Donau" iz Novog Sada, uskoro ce predati peticiju sa vise hiljada potpisa za ukidanje Odluka AVNOJ-a kojima je izmedju ostalog posle rata oduzeta imovina pripadnicima ove nacionalne manjine vredna vise milijardi dolara, a vecina sama otisla ili proterana iz zemlje. "Donau" ovo obrazlaze ukidanjem praznika 29.Novembra u SRJ, cime su i odluke AVNOJ-a devalvirane Severino Antinori italijanski ginekolog koji je napredovao u inace zabranjenim medicinskim eksperimentima kloniranja ljudi izjavio je medijima: "ako moji eksperimenti uspeju - celog zivota kloniracu samo Srbe, jer je to narod koji je pokazao da sve moze da izdrzi" Danas pocinje isplata prve rate od 250 evra stedisama bivse banke "Jugoskandik", Jezdimira Vasiljevica, saopsteno je iz Nacionalne stedionice. Vlasnici racuna koji se sami licno ne jave, dobice poziv na kucnu adresu sa obavestenjem kada treba da se jave radi prijema prve rate svog stednog uloga U kazneno - popravnom domu za maloletnike u Nisu na izdrzavanju kazne nalazi se jedan 14-to godisnjak, koji je u proteklih pet godina izvrsio 800 kradja sa provalama, a od novca izdrzavao celu porodicu "Beograd-put" auto - prevozno preduzece iz Beograda ce uskoro u kamionima koji prevoze gradjevinski teret ugraditi lokatore kojima ce uvek biti odredjena lokazija vozila tokom voznje, posto je evidentirano da skoro svaki drugi vozac napravi bar jednu "privatnu turu" za svoj dzep Osim desetak hiljada uglavnom mladih Zagrebcana koji su sa odusevljenjem docekali Djordja Balasevica na dva koncerta koje je odrzao prosle nedelje, pred Halom sportova u Zagrebu, bila je i grupa "neljubitelja" sa parolama od kojih je na jednoj pisalo: "Djoko uzmi kune i ne ser.." http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] Veliko interesovanje Beogradjana za super-market Vero
Title: Message Veliko interesovanje Beogradjana za super-market "Vero"U ponudi najvise domace robeI drugi dan nakon otvaranja grckog super-marketa "Vero" u Novom Beogradu, primecuje se da su Beogradjani veoma zainteresovai za sve novitete. Iako za "Vero" nije vezana onakva euforija kakva je pratila otvaranje slovenackog "Merkatora", kolone ljudi iz svih delova Beograda dolaze da vide kako izgleda i sta nudi grcki hipermarket.Ispred velike, plave zgrade povrsine 6.000 kvadratnih metara, nalazi se parkiraliste sa 400 parking mesta i decje igraliste prepuno zanimljivosti za najmladje. U hodnicima novog objekta jos uvek je mnogo praznih lokala u kojima bi uskoro trebalo da budu otvorene prodavnice obuce, odece, parfimerije...Velika guzva ispred svih 14 kasa u supermarketu nije omela posetioce da razgledaju i kupuju, strpljivo cekajuci u redu skoro sat vremena. Rafovi su prepuni razne robe, a preovladjuju proizvodi domacih proizvodjaca, sto je razocaralo deo posetioca, pa su najvise paznje posvetili grckim proizvodima. Celnici "Veropulosa" potrudili su se da u njihovom supermarketu kupcima budu dostupne mnoge stvari, tako ovde ima decijih igracaka, posteljine, novogodisnjih ukrasa, kao i Deda Mrazovih carapica za novogodisnje poklone. "Vero" nudi i sitnice za domacinstvo, posudje, kozmetiku, ali, ipak, najvise je prehrambenih proizvoda: raznih vrsta mesa i ribe, voca i povrca, gotove salate, alkoholnih i bezalkoholnih pica, sireva, slatkisa, hrane za decu i dijabeticare...Na samom ulazu, posetiocima je ponudjen cedjeni sok od pomorandze, koji kosta 85 dinara po litri. Ima i raznih egzoticnih vocki - karabule, mangostina ili kumkuata, pa do najskuplje pitahaje koja kosta 1.458 dinara po kilogramu. Na rafovima su vidno istaknute napomene koji proizvodi su na snizenju, tako da, na primer, litar rafiniranog maslinovog ulja grcke proizvodnje staje 172 dinara, dok Salonikios ceten alva od 400 grama kosta 113,20 dinara.M. Prstojevic http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] TIKER vesti
Title: Message vesti ponedeljak 16. decembar 2002 BEOGRAD - Vecina medija u Srbiji i jutros komentarise izglasavanje budzeta u srpskom parlamentu uz pomoc tri poslanika Nove Srbije i tri poslanika SNS- francije SPS-a Baneta Ivkovica. Velimir Ilic lider te stranke tvrdi da su "izdajnici" u njegovim redovima potpukpljeni iz DS "velikim parama". On je najavio da ce traziti oduzimanje mandata trojici clanova stranke i najavio da ce u slucaju odbijanja, ova stranka napraviti efikasnu strategiju rusenja republicke vlade. Trojica poslanika Nove Srbije koji su obezbedili kvorum za izglasavanje budzeta, kazu da su ispostovali odluku stranke da ne glasaju za budzet, ali da im nije receno da izadju iz sale, i time ne obezbede kvorum sednici. U medijima se pominju iznosi od 50 hiljada evra, koliko su navodno placeni glasovi poslanicima nekih stranaka da glasaju za budzet. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] POLITIKA SCENA SRBIJE
Title: Message POLITIÈKA SCENA SRBIJEZbir veæi od sabirakaJo¹ jedna pobeda Ðinðiæeve ekipe nad Ko¹tunièinom prema veæ viðenom scenariju, umanjuje efekat kritikai sudske ¾albe DSS-a na rezultate predsednièkih izbora u Srbiji zbog manjkavosti biraèkog spiska Manevri na kocki ¹eæera: tako izgledaju ponekad nepredvidivi potezi a mo¾da i obeæanja poslanièke grupe DOS svojim prirodnim saveznicima i drugima pride, da se domogne kvoruma, skup¹tinske veæine i izglasavanja zakona bez kojih ovoj grupaciji nema politièkog pre¾ivljavanja. Posle neuspelih predsednièkih izbora u Srbiji te¾i¹te borbe se premestilo u republièki parlament. Tu se veoma brzo ispostavilo da Ðinðiæ i njegova ekipa jo¹ uvek imaju ne¹to prostora za povlaèenje poteza po svom nahoðenju, kao i da je taj prostor ipak premali da bi se mogao pro¹iriti na redovno isticanje mandata Vlade u 2004. godini. DOS jo¹ uvek vodi igru, ali jo¹ koliko to ne zna ni sam DOS pod stalnim pritiskom ostalih u parlamentu za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora koje samo sporadièno uspeva da potisne. Tako je bilo i prilikom izglasavanja bud¾eta za 2003. godinu u Skup¹tini Srbije. I opozicija gurala Uoèi rasprave o raspodeli javnog novca vladala je prilièna konfuzija oko podr¹ke pojedinih stranaka unutar DOS-a dokumentu Vlade Srbije. Kao najtvrði pregovaraèi sa Ðinðiæevim kabinetom pojavili su se poslanici Nove Srbije Velje Iliæa, za koga ionako va¾i da je jednom nogom veæ u suparnièkom taboru Vojislava Ko¹tunice. Oni su najpre, tokom rasprave u Skup¹tini zauzeli stav da æe dati podr¹ku Ðeliæevom bud¾etskom paketu. Zatim su èelnici stranke pre samog glasanja u petak odluèili da tu podr¹ku uslove, taènije da je potpuno uskrate ukoliko ne dobiju ne¹to za uzvrat. Posle jednosatnog prekida sednice, ispostavilo se da je troje poslanika iz Nove Srbije doprinelo svojim prisustvom kvorumu i time omoguæilo da se zakon izglasa. Pored njih izglasavanje bud¾eta pomoglo je i èetvoro poslanika iz Socijalistièke narodne stranke Branislava Ivkoviæa i to je redak primer u radu parlamenta za gotovo dve godine da je neko iz opozicije pomogao Vladi da izgura svoj predlog (pre toga su jednom prilikom to isto uèinili poslanici Stranke srpskog jedinstva). Naravno, jo¹ uvek je rano da se na osnovu tog presedana mo¾e zakljuèiti da æe se ubuduæe opozicija slobodnije izja¹njavati ili prisustvovati sednicama, i da se neæe uvek obavezno slu¾iti legitimnom opstrukcijom u vidu nedolaska na sednice ili glasanjem protiv. Iliæ i njegovi su inaèe gurali prièu da æe se pridru¾iti lobistièkoj grupi za pritisak na Vladu za raspisivanje prevremenih izbora posle izglasavanja bud¾etskog zakona, ukoliko ona ne bude sledila zacrtani dnevni red: izrada novog ustava Srbije izbor ¹efa dr¾ave raspisivanje prevremenih izbora. Sada se uprkos tome, ispostavilo da se njihov tabor u Skup¹tini pocepao i da se deo lobista pregrupisao u drugaèijem pravcu. To je ujedno bio jasan znak jo¹ jedne Ðinðiæeve pobede nad Ko¹tunicom, koja je dodatno umanjila i efekat kritika i sudske ¾albe DSS-a na rezultate predsednièkih izbora zbog manjkavosti biraèkog spiska. Posle poslednjeg neuspe¹nog glasanja u Srbiji u kome je okrnjen novi deliæ njegovog autoriteta, Ko¹tunièin neuspeh u blokadi dono¹enja bud¾eta i izgledno dono¹enje Ustavne povelje nove dr¾avne zajednice Srbije i Crne Gore do kraja godine koja æe ga li¹iti predsednièke pozicije na saveznom nivou, stavljaju njega i njegovu stranku u potpuno apsurdan polo¾aj. Sudije i predsednica DSS se ponovo ¾ali Tvrdeæi da je 835.553 biraèa nepravilno upisano u biraèki spisak, Demokratska stranka Srbije je najavila ¾albu Vrhovnom sudu Srbije tra¾eæi od ovog organa da prizna izbornu pobedu Vojislava Ko¹tunice koji je po ovom proraèunu dobio oko 52 odsto glasova. Ne samo da, meðutim, nije jasno ¹ta bi se sve dogodilo ako DSS izbori ishod u skladu sa svojim nastojanjem, nego je sasvim nejasna metodologija po kojoj je ova cifra izbaèena u orbitu. Najpre su u DSS-u tvrdili da je reè o 450.000 mrtvih du¹a (neobjavljenih u op¹tinskim spiskovima posle promene prebivali¹ta ili umrlih lica koja nisu izbrisana), potom je na tu brojku dodato jo¹ 150.000 ljudi, da bi sa poslednjim raèunom ovaj broj opasno pri¹ao milionu.Ako se njihov proraèun zasniva na uop¹tavanju modela po kome se u jednoj beogradskoj op¹tini znatno razlikuju statistièki podaci sa poslednjeg popisa stanovnika od broja upisanih punoletnih graðana (sa oko 4000 vi¹ka u korist potonjih), onda to ne znaèi da su i na podruèju svih drugih op¹tina inaèe neuredni i nea¾urno voðeni spiskovi na isti naèin predimenzionirani. S druge strane, ispostavilo se, o èemu je i Dnevnik pisao, da su ponegde ljudi upisivani i bez jedinstvenog matiènog broja (na primer u Kuli) i da to onemoguæava taènu kompjutersku proveru budeæi utisak kao da su u
[www.ANTIC.org] PRED HAKIM TRIBUNALOM DANAS POINJE RASPRAVA O BILJANI PLAVI
Title: Message PRED HA©KIM TRIBUNALOM DANAS POÈINJE RASPRAVA O BILJANI PLAV©IÆKarakter odreðuje kaznuKroz svedoèenje o manama i vrlinama biv¹e predsednice Republike Srpske, sud æe odrediti visinu kazne NOVI SAD: U Meðunarodnom sudu za ratne zloèine poèinjene u biv¹oj Jugoslaviji u Hagu danas poèinje rasprava kakvu kaznu treba izreæi biv¹oj predsednici Republike Srpske Biljani Plav¹iæ. Ona je zbog toga u subotu iz Beograda otputovala u avionom u Hag odakle je odmah prebaèena u pritvorsku jedinicu u ©eveningenu.Suðenje Biljani Plav¹iæ u Ha¹kom tribunalu biæe neuobièajeno i razlikovaæe se od ostalih procesa. Zbog toga ¹to je biv¹a predsednica Republike Srpske priznala krivicu, raspravljaæe se samo o karakternim osobinama optu¾ene. Pred sudijama Mejom, Robinsonom i Kvonom zbog toga æe se pojaviti po nekoliko tzv. karakternih svedoka, koji æe govoriti o njenim vrlinama i manama, kao i o ulozi ratu i u primeni Dejtonskog sporazuma. Kroz takvu raspravu sud æe odrediti i visinu kazne biv¹oj predsednici Republike Srpske Biljani Plav¹iæ. Ha¹ki tribunal je Biljanu Plav¹iæ optu¾io da je izmeðu 1. jula 1991. i 30. decembra 1992. delujuæi individualno ili u saradnji sa Radovanom Karad¾iæem, Momèilom Kraji¹nikom i drugima, uèestvovala u kriviènim delima kako bi se obezbedila kontrola nad onim podruèjima BiH koja su progla¹ena delom srpske republike. U optu¾nici je dalje pisalo da su snage bosanskih Srba, koje su obuhvatale vojne i paravojne jedinice, kao i jedinice teritorijalne odbrane i policije, te SDS i organi vlasti pod kontrolom Biljane Plav¹iæ, Radovana Karad¾iæa, Momèila Kraji¹nika i drugih, preduzele niz akcija da znaèajno smanje populaciju bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i druge nesrpske populacije. Optu¾nica protiv Biljane Plav¹iæ podignuta je 7. aprila 2000. i bila je zapeèaæena do 10. januara 2001. Odmah posle toga Plav¹iæeva se dobrovoljno predala Tribunalu i bila je jedina ¾ena u pritvorskoj æeliji u ©eveningenu. Na prvom pojavljivanju pred sudijama Biljana Plav¹iæ je izjavila da se ne oseæa krivom po svim taèkama optu¾nice. Posle garancije iz Beograda, Ha¹ki tribunal je Biljani Plav¹iæ dozvolio da se brani sa slobode i ona je od 6. septembra 2001. bila u glavnom gradu SRJ. Iznenada, 2. oktobra ove godine objavljeno je da je Biljana Plav¹iæ promenila iskaz i priznala da je kriva. Posle toga, Tu¾ila¹tvo je povuklo sedam taèaka optu¾nice, meðu kojima i onu za genocid. NJen postupak je izdvojen, suðenje je obustavljeno i za 16. i 17. decembar je zakazana rasprava o krivici. Pre nego ¹to je odluèila da promeni iskaz i prizna krivicu, Biljana Plav¹iæ je izjavila da se o tome dogovorila sa svojim braniocima Robertom Paviæem i Eugenom O Salivenom. - Nisu mi data nikakva obeæanja ni podsticaji osim onih sadr¾anih u sporazumu. Nadalje, niko mi nije pretio niti me na bilo naèin prisilio da pristanem na ovaj Sporazum i ovaj sam Sporazum sklopila slobodno i dobrovoljno i pri zdravom umu. Razumem uslove iz ovog Sporazuma i dobrovoljno pristajem na svaki od tih uslova - izjavila je Biljana Plav¹iæ prilikom potpisivanja Sporazuma o izja¹njavanju o krivici 14. septembra ove godine. M. Bozokin Milo¹eviæ pred sudom 18. decembra HAG: Suðenje Slobodanu Milo¹eviæu biæe nastavljeno u sredu, 18. decembra u 9 èasova zavr¹etkom ispitivanja Petra Poljaniæa, biv¹eg gradonaèelnika Dubrovnika, sada generalnog konzula Hrvatske u Kotoru, 16.-tog svedoka Tu¾ila¹tva po optu¾nicama za Hrvatsku i BiH.Optu¾eni æe zavr¹iti unakrsno ispitivanje svedoka, posle èega slede pitanja advokata Stivena Keja, prijatelja suda, i dopunsko ispitivanje tu¾ioca. Tog, poslednjeg ovogodi¹njeg dana suðenja biv¹em jugoslovenskom predsedniku, koje je poèelo 12. februara 2002, i uop¹te poslednjeg dana suðenja jer od 19. decembra poèinje zimski praznièni raspust, Sud æe raspravljati o nekoliko takozvanih proceduralnih pitanja. Oèekuje se da æe biti saop¹tena i odluka sudskog veæa o buduæem toku ovog procesa s obzirom na izve¹taj specijalistièkog, kardiolo¹kog pregleda kojem je Milo¹eviæ bio podvrgnut s obzirom na zdravstvene probleme koje ima usled povi¹enog krvnog pritiska.
[www.ANTIC.org] Svakovrsni haos u nuklearnom jezgru
Title: Message Radnici "Vince" gotovo dve godine pokusavaju da sa Vladom rese svoj polozajSvakovrsni haos u "nuklearnom jezgru"Beograd - Skoro dve godine zaposleni u "Vinci", najvecem institutu u Srbiji pokusavaju da premijeru republicke vlade i resornom ministru ukazu na uslove u kojima ta institucija radi. Direktor Instituta, Krunoslav Subotic odbio je da se izjasni o predlozenom kolektivnom ugovoru koji je sacinio Sindikat, a prema tvrdnjama sindikalaca izostalo je i postovanje Zakona o radu koji je donet pre godinu dana. Institut od tada posluje bez pravilnika o radu labaratorija i centara, a prema recima sindikalnih predstavnika sva sredstva koja Institut dobija od ministarstva raspodeljuju se proizvoljno, cak se i plate dele prema sistematizaciji radnih mesta bez uskladjenosti sa zakonima.Predsednik Nadzornog odbora Sindikata Instituta "Vinca" Srboljub Stankovic kaze da su na probleme u tog Instituta predstavnici sindikata nekoliko puta pokusali da ukazu predstavnicima vlasti. Prepisi i dopisi sa Vladom Srbije traju vise od godinu dana. Dosada su se za pomoc obratili predsedniku Vlade Zoranu Djindjicu, ministru finansija Bozidaru Djelicu i resornom ministru Draganu Domazetu.- Kontrola rada Instituta postoji samo formalno jer niko iz minisarstva za nauku, koje formalno slovi kao manjinski vlasnik, ne zeli da uradi radno-pravnu kontrolu. Ne postuje se opsti kolektivni ugovor, ukinut je minuli rad u zaradama i topli obrok, u isplatama nisu prema posebnom kolektivnom ugovoru koeficijentima obuhvaceni radnici koji su tehnicko i pomocno osoblje. Fakticki oni su mimo zakona o radu, jer im se dohodak isplacuje po nekom tajnom modelu, poznatom najuzem rukovodstvu Instituta. Nedavno je odrzan Kolegijum direktora, a prema onome sto smo mi culi, Institut "Vinca"na ime ekstraprofita duguje milionske svote. Pitamo se da li ce i to platiti osiromaseni radnici - kaze Stankovic.Prema dokumentaciji kojom raspolazu predstavnici sindikata sredstva od donacije Vlade SAD i jedine nevladine organizacije iz Amerike "Vinci" je sledovalo preko pet i po miliona dolara. O tom novcu nista se ne zna. Predstavnici sindikata nemaju mogucnosti da provere da li je na racun Instituta stigla donacija koliko ima novca na racunu i kako ce se ta sredstva trosti. Dotani problem su i retki sastanci Upravnog odbora, sto prema tvrdnjama sindikalnih predstavnika ostavlja mogucnost direktoru Instituta da "radi sta zeli". Direktor Subotic formirao je komisiju za beneficirani staz i kada je posao odradjen i predlog stigao da UO "Vinca", preko pravne sluzbe Instituta direktor je blokirao i sprecio da se ta tacka nadje na dnevnom redu.U borbi za bolji polozaj i zakonska prava, sindikat Instituta za nuklerane nauke obratio se i republickom inspektoru za rad. Na odgovor jos uvek cekaju i dodaju da je to pokusaj da se preko nadleznih institucija ukaze i izdejstvuje Pravilnik o radu za sve organizacione delove instituta. Plate zaposlenih kasne po nekoliko meseci. Po platama naucnici "Vince" nisu ni u rangu sa profesorima koji sa autorskim honorarima za rad na israzivackim projektima - zaradjuju preko 25 hiljad dinara, dok istrazivaci u "Vinci" mesecno prime oko 10 hiljada dinara. Za opremu u nauci iz budzeta se izdvaja 0,20 odsto, sto je najnize davanje za nauku u svetu, a iz tih sredstva finasiraju se plate zaposlenih, istrazivacki projekti i nabavka nove opreme.- Sindikalci nece cekati. Zatrazicemo od ministra finansija zvanicne podatke, a ukoliko bude neophodno pokrenucemo i krivicne prijave za privredni kriminal. Od ministra unutrasnjih poslova treba ocekivati da pronadje ko su rukovodioci koji su uspeli da naprave takvo zamesateljstvo u milionskim iznosima, a dugove neka isplate oni koji su ih napravili umesto obespravljenih radnika - smatra StankovicT. Kovacevic http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Fw: Good old george..
- Original Message - From: jovan guzina [EMAIL PROTECTED] To: [EMAIL PROTECTED] Cc: [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED] Sent: Saturday, December 14, 2002 4:36 PM Subject: Fwd: Good old george.. LAUGH or CRY ?? Ariel Sharon of Israel is a Man of Peace George W. Bush General Musharraf of Pakistan is a Democrat George W. Bush The inhabitants of Greece are the Greecians George W. Bush The French don't have a word for 'Entrepreneur' George W. Bush The vast majority of our imports come from outside the country. George W. Bush If we don't succeed, we run the risk of failure. George W. Bush I have made good judgments in the past. I have made good judgments in the future. George W. Bush The future will be better tomorrow. George W. Bush We're going to have the best educated American people in the world. George W. Bush I stand by all the misstatements that I've made. George W. Bush We have a firm commitment to NATO, we are a part of NATO. We have a firm commitment to Europe. We are a part of Europe. George W. Bush A low voter turnout is an indication of fewer people going to the polls. George W. Bush For NASA, space is still a high priority. George W. Bush Quite frankly, teachers are the only profession that teach our children. George W. Bush It isn't pollution that's harming the environment. It's the impurities in our air and water that are doing it. George W. Bush It's time for the human race to enter the solar system. George W. Bush _ Add photos to your e-mail with MSN 8. Get 2 months FREE*. http://join.msn.com/?page=features/featuredemail Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Vesti - 16. 12. 2002 - News 12. 16. 2002.
Title: Message DNEVNE VESTI**Zvanicni sajt Vojske Jugoslavijetel:011/334-67-80Web adresa: www.vj.yuE-mail vesti su besplatne i mozete ih dalje proslediti.= = DAILY NEWSYugoslav Army's Official Sitetel:011/334-67-80Web site: www.vj.yuE-mail news are free and you can forward them Zastupnik nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije general-potpukovnik Branko Krga i americki ambasador u SRJ Vilijem Montgomeri prisustvovali su 13. decembra urucivanju diploma polaznicima medjunarodnog kursa "Rukovodioci za 21. vek" u "Marsal Centru", u nemackom gradu Garmis-Partenkirhenu. Diplome su urucene drugoj grupi staresina koji su zavrsili skolovanje u "Marsal centru" - evropskom centru za bezbednosne studije, koji je partnerska inicijativa SAD i Nemacke, medju njima i sestorici pripadnika jugoslovenskog Ministarstva za odbranu. U toku su pripreme za odlazak cetiri jugoslovenska oficira koji ce pohadjati kurs u 2003. godini. Zamenik nacelnika GS VJ za Ratnu mornaricu viceadmiral Milivoje Pavlovic, povodom potpisivanja Protokola o privremenom rezimu poluostrva Prevlaka, izjavio je da Protokol ni na koji nacin ne ugrozava polozaj jugoslovenske Ratne mornarice ni Vojske Jugoslavije na podrucju Boke Kotorske, a znatno ce doprineti smirivanju napetosti na tom podrucju. "Iako Protokol predvidja da nasi ratni brodovi prilikom ulaza ili izlaza iz Boke ni na koji nacin ne demonstriraju silu, odnosno da su topovi u normalnom polozaju a da podmornice plove po povrsini, mi kao gest dobre volje vec duze vreme sprovodimo takav rezim", napomenuo je Pavlovic. Ukazao je na cinjenicu da, prema Protokolu, hrvatski ratni brodovi ne mogu ulaziti u Boku i da su jedina mogucnost eventualne zajednicke vezbe u okviru Partnerstva za mir, ali tek kada i SRJ pristupi tom programu. Pavlovic je dodao i da su u cilju izgradnje poverenja razmenjene karte minskih polja koja se nalaze na tom podrucju i da je pocelo njihovo uklanjanje. Nacelnik Vojnomedicinske akademije (VMA) general-major dr Zoran Stankovic rekao je da je ta ustanova ucinila sve da svoje kapacitete ustupi civilima i potvrdio spremnost da gradjanima pruzi kvalitetnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zastitu. Usluge zdravstvene zastite na VMA odnedavno su snizene za 30 do 70 odsto, kako bi bile identicne sa cenama u civilnim zdravstvenim ustanovama. Ukazavsi da neki "zabranjuju i ne daju upute gradjanima za lecenje na VMA", dr Stankovic je rekao da je na drzavnim organima Srbije i Crne Gore da rese taj problem i omoguce koriscenje zdravstvenih usluga te institucije. Ukoliko se to pitanje ne bude resilo "mi cemo biti prinudjeni, a to vec i radimo", da svoje kapacitete ustupimo strancima koji visestruko placaju nase usluge, precizirao je dr Stankovic i dodao da je cilj VMA da gradjani ove zemlje imaju sveobuhvatnu i kvalitetnu zdravstvenu zastitu. U Panoniji kod Backe Topole slusaoci 82. klase skole rezervnih oficira sanitetske sluzbe VJ 13. decembra zavrsili su vojnu vezbu "Panonija 2002". Nacelnik VMA general-major dr Zoran Stankovic izrazio je zadovoljstvo vezbom i ocenio da je nakon teoretske obuke, u trajanju od tri i po meseca, to usvojeno znanje i prakticno pokazano. Rukovodilac vezbe pukovnik dr Marijan Novakovic rekao je da je na vezbi prvi put simuliran rad saniteta u sklopu mirovne operacije i dodao da su u glavni zadatak vezbe ugradjena iskustva iz bivse JNA i drugih svetskih armija. Prema njegovim recima, vezba je izvedena kao prakticna nastava slusalaca Skole rezervnih oficira sanitetske sluzbe, a njen cilj je da upotpuni znanja iz ratne medicine, organizacije sanitetske sluzbe i elemenata rukovodjenja i komandovanja, kao buducih rezervnih staresina sanitetske sluzbe VJ. U vezbi "Panonija 2002", koja je ocenjena odlicnom ocenom, pored slusalaca i profesora s VMA, ucestvovale su i zdravstvene i civilne organizacije opstine Backa Topola. Dekontaminacija poluostrva Lustica u Bokokotorskom zalivu bice najverovatnije zavrsena do kraja godine, najavio je rukovodilac strucnog tima Tomislav Andjelic, isticuci da je u toku treca faza ciscenja terena i da je do sada, ukljucujuci i ono sto je uradjeno u prethodne dve faze dekontaminacije, uklonjeno 205 kompletnih penetratora, sto je 75 odsto od ukupno 300 projektila sa osiromasenim uradnijumom, koji su ispaljeni na Arzu u toku Nato bombardovanja 1999. godine. Andjelic
[www.ANTIC.org] GEOEKONOMIKA VAZNIJA OD GEOPOLITIKE
GEOEKONOMIKA VAZNIJA OD GEOPOLITIKE 28.11.2002. 11:0 GEOEKONOMIKA KAO FAKTOR UZAJAMNIH ODNOSA RUSIJE I ZAPADA Jurij FILIPOV, politicki komentator RIA Novosti (Moskva, RIA Novosti- za DANAS) Obicne senzacije nastaju za tren i munjevito se sire u javnosti. Medjutim, postoje i senzacije druge vrste. One nastaju postepeno, od malo primetnih na prvi pogled dogadjaja, i zato nisu ni primetne. Spoljnopoliticka senzacija u poslednje vreme je u tome, da je za Rusiju geoekonomika postala nista manje vazna od geopolitike. Nedavna zasedanja vlade, odrzana samo nekoliko dana posle samita NATO u Pragu, na kome je doneta odluka da se u alijansu prime bivse sovjetske republike Litvanija, Letonija i Estonija, pokazala su da su ministri kudikamo vise zabrinuti pitanjem kako da se pomogne ruskim izvoznicima, nego zbog gomilanja arsenala oruzja. Ni Medjunarodni komitet Drzavne dume tih posleprasskih dana nije davao nikakve bombasticne izjave, vec je stalozeno diskutovao o problemima domaceg izvoza. To su veoma indfikativni simptomi da geoekonomksi pogledi na svet postepeno, ali sigurno zauzimaju svoje mesto u Rusiji. Postavlja se pitanje: kada su interesi ekonomske saradnje sa Zapadom potpisnuli u drugi plan naizgled tradicionalnu za Rusiju konfrontaciju sa tim istim Zapadom u liku NATO? 11. septembra 2001. godine? Ili nesto kasnije, za vreme razgovora predsednika Putina i Bussa na ranccu u Teksasu? U Moskvi, kada je potpisan rusko-americki sporazum o smanjenju strateskih nukleranih potencijala? Ili se to mozda dogodilo na susretu Rusija - NATO u Djenovi, kada je proklamovan njihov maltene strateski savez? Verovatno da se ovde suocavamo upravo sa slucajem kada su svi odgovori pravilni. Zato sto se u celini menjajuci polozaj Rusije u svetu i potvrdjivanje njene nove teznje ka geoekonomskim, a ne cisto geopolitickim postavkama problema pred partnerima zapravo i formira od mnostva takvih odgovora. Borba protiv antidampinskih procedura u odnosu na ruske izvoznike, nastup domacih kompanija na svetskim trzistima, carinska i poreska regulativa postepeno se transformise u glavna pitanja ruske spoljne politike. Uostalom, zar je moglo biti drugacije? Jer to da je ekonomski potencijal u medjunarodnim odnosima kudikamo znacajniji od vojne sile niposto nije specificno rusko otkrice. To je opstesvetska tendencija i nju treba iskoristiti - na gori ili bolji nacin. Uspesno funkcionisuci za izvoz metalurski kombinat danas zamenjuje nekoliko divizija, a mocnu vertikalno-integrisanu trfansnacionalnu naftnu ili gasnu kompaniju sasvim mozemo uporediti sa pobedonosnom armijom. Razlika je samo u tome sto te kompanije rade za sebe i svoju zemlju, ne pricinjavajuci stetu drugim narodima. Medjunarodna ekonomska konkurencija je veliki izum covecanstva, koji omogucava da se akumulira bogatstvo nacija bez ratova i krvi. Jedina, ali veoma ozbiljna opasnost svodi se na to, da se u medjunarodnoj konkurenciji moze izgubiti. I ako se to neocekivano dogodi sa Rusijom, onda ce to biti takva senzacija, nakon koje ce geopolitika, akcenat na vojnu konfrontaciju, protekcionizam i teznja ka ekonomskoj autarhiji, ponovo i zadugo prevladati. Zato danas mnogo stosta zavisi od zapadnih partnera Rusije, od njihove spremnosti da idu na razumne kompromise. Sredinom decembra u Zzenevi ce biti odrzano redovno zasedanje radne grupe za ukljucivanje Rusije u STO. Tamo treba da se postave mnoge tacke na i koje se odnose na poljoprivredu, sektor usluga, carinske dazbine. Ali najznacajnija medju tim tackama jeste da li se Zapad slaze s time da je novoj ruskoj geoekonomski orijentisanoj spoljnoj politici odavno vreme da se iz senzacije pretoci u svakidassnju cinjenicu. - 0 - Moskva, 28. novembra RIA Novosti Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] COVECANSTVO NA PRAGU NOVOG POTOPA
COVECANSTVO NA PRAGU NOVOG POTOPA 9.12.2002. 21:46 COVECANSTVO NA PRAGU NOVOG POTOPA (Moskva, RIA Novosti- za DANAS) Covecanstvu preti novi svetski potop. Prirodne kataklizme, koje su zapljusnule nasu planetu tokom poslednjih godina, svedoce da svet ulazi u epohu ne samo politicke, nego i klimatske nestabilnosti. Upravo tim pitanjima - tojest, ekologiji i klimi na Zemlji - bila je posvecena otvorena 9. decembra na bioloskom fakultetu Moskovskog drzavnog univerziteta medjunarodna konferencija Aktuelni problemi biologije. Vecina naucnika - biologa i strucnjaka u oblasti ekologije - sklona je da okrivi samog coveka za to sto se klima na Zemlji katastrofalno menja. Nema sumnje, uloga takozvanog parnog efekta, ili efekta staklene baste, skopcanog sa industrijskom delatnoscu, na primer, u globalnom otopljavanju, jeste znacajna, ali je potrebno proanalizirati i druge uzroke. Moguce je da je najozbiljniji od tih razloga u tome, sto se planeta Zemlja okrece oko sopstvene osovine sve sporije i sporije. Kao potvrda tome sluzi i podatak, da Medjunarodna sluzba koja prati okretanje Zemlje svake godine dodaje jednu sekundu duzini dana i noci. Upravo ta cinjenica, po misljenju profesora Moskovskog energetskog instituta Igora Kopilova, predstavlja osnovni uzrok koji dovodi do narusavanja energetskog bilansa planete. Kopilov je ubedjen, da je Zemlja usla u prvi stadijum globalnog prelaznog procesa. Slabljenje magnetskog polja Zemlje zabelezeno je jos pocetkom XX veka, a stabilno smanjenje gustine okretanja - od kraja 1980-ih i pocetka 90-ih godina. Utvrdjeno je da zbog smanjenja brzine okretanja Zemlje za jednu sekundu godisnje dolazi do oslobadjanja ogromne kolicine toplotne energije, koja za stotine puta premasuje ukupni obim energije koja se oslobadja usled industrijske delatnosti coveka. To nije ireverzibilni, vec ciklicni proces. Svi procesi na Zemlji odredjuju se kosmickim ciklusima koji, sa svoje strane, zavise od polozaja Suncevog sistema u nasoj galaksiji. Suncev sistem zajedno sa Zemljom krece se u Galaksiji spiralnim elipticnim trajektorijama. Vremenski korak velike spirale jednak je 200-210 miliona godina, a mali korak, koji odredjuje male galakticke cikluse - 26 hiljada godina. Prema tome, poluciklus traje 130 vekova. To se skoro precizno podudara sa datumom poslednjeg Svetskog potopa - 11 100 godina pre n.e. Prema tome, ako uzmemo da se ljudsko drustvo razvija na Zemlji 400 hiljada godina, onda je za to vreme bilo 30 svetskih potopa i mi smo svedoci pocetka trideset prvog. Zbog svog gigantskog, po covecanskim merilima, trajanja kosmicki ciklusi se malo odrzazavaju na zivot pojedinih ljudi, ali tu postoji izuzetak: aktivni pocetni deo galaktickog ciklusa od velikg je znacaja za razvoj civilizacije. Upravo u toj tacki galaktickog ciklusa danas se i nalazi planeta Zemlja. Po oceni ruskog naucnika, celokupni prelazni proces u elektromotoru planete Zemlje mogao bi se razbiti na tri stadijuma. Prvi u trajanju izmedju 300 i 500 godina, relativno brzo menjanje pravaca poprecne struje (saglasno zakonu o elektrmasinama) dovodi do promene magnetskog polja Zemlje, kada se Severni magnetski pol smesta u istocne oblasti Severnog Ledenog okeana. Promene magnetskog polja Zemlje pracene su snaznim magnetskim burama, zemljotresima i katastrofalnim atmosferskim pojavama, skopcanim sa promenom cirkulacije okeanskih voda i atmosfere. Promena magnetskog polja dovodi takodje do promena u ozonskom sloju Zemlje, sto proizvodi reske skokove u evoluciji biosfere na racun promene nivoa radijacije. Rezultat toga je povecanje prosecne temperature na planeti, koje dovodi do intenzivnog topljenja glecera i povecanja nivoa svetskog okeana. Prvi toplotni stadijum prelaznog procesa je najkraci i najaktivniji. U tom periodu dolazi do relativno brzog kocenja planete i oslobadjanja ogromne kolicine toplote, sto i dovodi do globalnog otoljenja. U drugom stadijumu magnetsko polje se stabilizuje. Zemlja polako povecava gustinu okretanja oko svoje ose i elektromotor Zemlja prelazi na rezim blizak normalnom. Povecanje gustine okretanja dovodi do zahladjenja, ponovo se obnavljaju gleceri i okean dolazi na predjasnji nivo. U trecoj etapi prelazni proces se zavrsava, gustina okretanja Zemlje se stabilizuje i energetski balans planete postaje isti kao i u toku poslednjeg milenijuma. A do tog perioda je zasad daleko. Sada je i najprikladnije vreme da se zamislimo nad perspektivama koje su nam blize, tojest, na nekoliko stoleca unapred. Na primer, posle poslednjeg Svetskog potopa zapocela je intenzivna migracija ljudi sa Istoka na Zapad. Moguce je da se sada uslediti veliko preseljenja na Istok. Mesto postoji - recmo, u Sibiru, tim pre ako tamo otopli. - 0 - Moskva, 09.decembra RIA Novosti Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Poziv na tuem pismu
Title: Message Poziv na "tuðem pismu" OEBS se pred izbore za predsednika Srbije obratio pozivom za glasanje srpskim biraèima na izvorno tuðem pismu, hrvatskoj gajevici. Oni su istakli da pre svega pozivaju na¹u omladinu, pa su ispisali bilborde na pismu koje je trenutno u javnoj prevazi u Srbiji, verujuæi da je na¹ narod s omladinom zaista pre¹ao na tuðe pismo. A to je potpuno netaèno. Tuðe pismo je u Srbiji trenutno u javnoj prevazi samo zato ¹to na¹a vlast jo¹ ne uva¾ava na¹ Ustav i Zakon o slu¾benoj upotrebi jezika i pisma. Meðutim, ogromna veæina srpskog naroda i pored svega zna da je æirilica srpsko pismo, pa je OEBS-ov poziv Srbima da glasaju na tuðem pismu bio ili naivan postupak ili lo¹a namera. Udru¾enje za za¹titu æirilice srpskog jezika "Æirilica" stoga moli OEBS (ili OEBS-ove beogradske savetnike) da nam ovako (na tuðem pismu) vi¹e ne poma¾e u na¹im izborima za predsednika Srbije. Dragoljub Zbiljiæ, predsednik Izvr¹nog odbora Udru¾enja "Æirilica" http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] POSLE OTVARANJA MERKATORA
Title: Message POSLE OTVARANJA "MERKATORA" Odgovor na¹ih trgovaca Novi "super" objekti na¹ih trgovinskih preduzeæa Dok euforija oko otvaranja "Merkatora" popu¹ta, ovda¹nji trgovci doneli su poslovne odluke kojima nesumnjivo odgovaraju slovenaèkoj konkurenciji. "Ce market" je dan-dva pre sveèanosti, koju su uvelièali ministri inostranih poslova, otpoèeo kampanju "Moj Ce market", te¹ko prihvatajuæi nesumnjivo dobro skrojen oglas beogradske agencije "Nova komjunikej¹n - Jang end Rubikam" (koja je radila izbornu kampanju i za predsednika Ko¹tunicu) "Prijatelji zauvek" raðenu za Slovence, zbog koje su neki osetili gorèinu u ustima. Strancima odluèno odgovoriti "Da li æe ovda¹nji mediji toliko pa¾nje posvetiti nama kada za koji dan u Banjaluci, dakle inostranstvu, budemo otvarali supermarket na tri hiljade kvadrata", pitaju se u "Ce marketu". I rukovodstvo male "Jabuke" na otvaranju "Merkatora" odluèilo je da marketin¹ki reaguje. Posle otvaranja superdiskonta u Beogradu (u Cvijiæevoj) sa najni¾im cenama u gradu, ¹to je za ovu firmu uvek bio svojevrstan reklamni slogan i za¹titni znak, rukovodstvo je odluèilo da do 15. decembra u Peækoj ulici blizu Starog ðerma, osvane novi superdiskont. - Kada smo videli cene artikala u hipermarketu, laknulo nam je! U na¹em superdiskontu 90 odsto robe je jeftinije nego u tom objektu - hleb 15 dinara, mleko 22, krompir 9,5, a o zimnici da ne govorim. Stoga æe tridesetak na¹ih velikih prodavnica vremenom da preraste u super-diskonte - ka¾e Milorad Mi¹koviæ, generalni direktor "Jabuke", napominjuæi da je prevelika konkurencija meðu na¹ih firmama nepotrebna. - Ipak, domaæi prometni lanci trebalo bi da odgovore strancima. Jer, evo dolaze "Veropulos" i "Kora" i njima valja odgovoriti. "Jabuka" æe zadr¾ati najveæi broj svojih malih prodavnica "jer zbog hleba i mleka narod neæe iæi u Merkator". Tamo gde pronaðe povr¹inu od 200 ili 300 kvadrata "Jabuka" æe podiæi novi superdiskont. - "Jabuka" nikada nije pokretala TV kampanje. Socijalno i materijalno ugro¾enom stanovni¹tvu dovoljne su ni¾e cene u na¹im prodavnicama, to je za njih prava marketin¹ka kampanja - ka¾e Mi¹koviæ, istièuæi da upravo zbog svoje orijentacije (najni¾e cene, superdiskont) ova firma i Skup¹tina grada neprestano dobijaju zahteve da otvore nove prodavnice u delovima grada gde ih jo¹ nema. Hipermarket samo mamac - Nama je najvi¹e stalo do domaæe proizvodnje i dalje æemo biti nacionalni lanac. Strana roba u novim supermarketima æe stizati, ali ne ba¹ sva. Biæe nam, stoga, ogranièena ali kvalitetna konkurencija. Mi æemo i dalje biti "srpski Merkator", jer je to recept kako valja dr¾ava da se odnosi prema uspe¹nima u domaæoj privredi. A bez domaæe proizvodnje nema nam ni buduænosti. Na¹ odlazak u Banjaluku je direktan jugoslovenski izvoz velikog broja artikala - istièe Dragi¹a Potiæ, direktor marketinga "C marketa", lanca od 224 objekata od kojih æe neki u veæim srpskim gradovima (Zrenjanin, Sombor, Po¾arevac) u narednoj godini prerasti u supermarkete. Ipak, ovakva politika razvoja, istièe na¹ sagovornik, nije u direktnoj vezi sa konkurencijom, veæ naprosto trgovaèka logika i ulaganje u buduænost. I najnovija kampanja je samo uèvr¹æivanje dobro poznatih strate¹kih pozicija. "C market" je firma koja godinama konstantno ula¾e u marketing pa mo¾da i najnovija kampanja ne mora znaèiti kontraudarac dolasku Slovenaca i njihovoj kampanji. Kampanja "Moj Ce market", prema reèima Potiæa, podstièe novi naèin prihvatanja ovog lanca prodavnica od strane kupaca i drugaèiji senzibilitet te veze. - Trgovac i "gospodin kupac" moraju da izgrade dobre odnose. Trgovac mora da zna profil svojih potro¹aèa, njihova interesovanja pa èak i kada im je roðendan! Prema reèima na¹ih sagovornika, Beograd bi mogao da primi jo¹ dva ili tri hipermarketa, a da domaæi trgovci to jo¹ ne osete, jer ti novi objekti ne bi okrnjili njihove ciljne grupe. Neki èak misle da æe se èitav "Merkator" izdr¾avati od kirija za poslovni prostor koji se izdaje, a da je hipermarket napravljen samo kao - mamac. Sne¾ana Bogdanoviæ Foto: J. Milovanoviæ
[www.ANTIC.org] eelj optuio Svilanovia da je Hrvatima predao Prevlaku
Title: Message Sednica veæa graðana juèe kasnila zbog kvoruma Svaða zbog kulturne saradnje s Hrvatskom ©e¹elj optu¾io Svilanoviæa da je Hrvatima predao Prevlaku BEOGRAD - Sednica Veæa graðana saveznog parlamenta umesto juèe u 11 sati poèela je tek posle 15 èasova. Razlog odlaganja sednice bio je nedostatak kvoruma, jer, kako je juèe obja¹njeno, "poslanici zbog vremenskih prilika nisu mogli da stignu na vreme" . U popodnevnom delu zasedanja, poslanici ovog Veæa, za oko pola sata, skoro bez rasprave, usvojili su vi¹e od deset taèaka dnevnog reda. Oni su izglasali zakon o inostranim poslovima, o izmenama i dopunama putnih isprava, o prevozu opasnih materija, o kretanju i boravku stranaca, o prela¾enju dr¾avne granice i kretanju u graniènom pojasu, kao i set zakona za¹titi intelektualne svojine. Najvi¹e rasprave posveæeno je Zakonu o potvrðivanju sporazuma izmeðu Jugoslavije i Hrvatske o saradnji u oblasti kulture i prosvete. Po¾ar u skup¹tini Oko 17 sati, u ostavi koju koriste èistaèice, izbio je po¾ar. Plamen je buktao iza zatvorenih vrata i za nepunih nekoliko minuta gust crn dim je "napunio" skup¹tinsko zdanje. Po¾ar je ubrzo ugasila de¾urna vatrogasna brigada. ©ta je prouzrokovalo po¾ar jo¹ se taèno ne zna. Vojislav ©e¹elj, lider radikala, sa skup¹tinske govornice, optu¾ivao je Gorana Svilanoviæa da je "Hrvatima predao Prevlaku". - Prelazeæi preko desetine hiljada le¹eva, vi sada potpisujete sporazume o saradnji. ©ta su hrvatske kulturne vrednosti, osim Jasenovca - zapitao je ©e¹elj. I dok je Dragoljub Miæunoviæ, predsednik Veæa, poku¹avao da ga prekine, ©e¹elj mu se obraæao "da se o njegovoj toleranciji pevaju pesme, a njemu ne da da govori". Posle opse¾ne rasprave, i taj zakon je na kraju usvojen. Poslanici su zapoèeli i raspravu o verifikaciji Dejtonskog sporazuma, ali je glasanje o ovom Sporazumu ostavljeno za kasnije, jer kako je obja¹njeno prvo treba da se usvoje neki tehnièki zakoni". Poslanici je trebalo da raspravljaju o aferi o prodaji oru¾ja Iraku, a Zoran ®ivkoviæ, savezni ministar policije, izjavio je da izve¹taj Komisije koju je formirala Vlada povodom te afere nosi oznaku "dr¾avna tajna", te da bi mogao biti predoèen poslanicima savezne skup¹tine na zatvorenoj sednici. D. Gavriloviæ http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Ponovo o Ljotiu
Title: Message Ponovo o Ljotiæu Tekst povodom odluke SO Smederevo da deo glavnog trga u gradu dobije ime Dimitrija V. Ljotiæa izazvao je brojna reagovanja, a u ovom broju objavljujemo ne¹to skraæeno (zbog nedostatka prostora) pismo Ivana Stojanoviæa, glavnog i odgovornog urednika Sabranih dela D. V. Ljotiæa. Ni hitlerizam, ni fa¹izam, nego Zbor(Blic News, br. 151. Kosti Dimitrija Ljotiæa na proleæe u Srbiji) Po¹tovana gospodo, Iz onoga ¹to ste u tekstu izneli vidljivo je vrlo jako pozitivno seæanje Smederevaca na njegov rad u periodu obnove grada posle eksplozije 5. juna 1941. godine, odnosno u periodu rata. Da ste kojim sluèajem obilazili sela u okolini Smedereva, tamo biste nai¹li na jo¹ sna¾nije pozitivno seæanje na njegov rad u voæarskim, vinogradarskim i reparskim zadrugama. U nekim kuæama bi moglo da vam se desi da njegovu sliku vidite pored ikone. Na osnovu svega ¹to ste videli, zar vam se ne èini da je odluka SO Smederevo vrlo logièna? Demokratska vlast bi valjda trebalo da po¹tuje volju graðana. Ako graðani znaju da izaberu predsednika republike, valjda znaju i da daju ime nekoj ulici u svom gradu. ©to se tièe delova teksta u kojima ste Ljotiæa okvalifikovali kao fa¹istu i antisemitu, tu ste pokazali, na¾alost, veliko neznanje. Samo ste ponovili klevete i la¾i koje je godinama ponavljala komunistièka propaganda i istoriografija. Na¾alost, mnogo puta ponovljene la¾i skoro da su postale istina. Te la¾i nikada nisu bile potkrepljene celim Ljotiæevim tekstovima ili izjavama datim u ono vreme, veæ uglavnom izmi¹ljenim citatima ili citatima istrgnutim iz celine, kada mogu imati i drugaèije znaèenje. Ova praksa je godinama bila prisutna u komunistièkoj istoriografiji. Da se podsetimo ¹ta se u ¹koli uèilo o D. Mihailoviæu ili o vladiki Nikolaju. I danas su, na¾alost, na sceni biv¹i komunistièki istorièari koji jo¹ uvek daju glavni ton. Mladi istorièari tek sazrevaju i biæe potrebno vreme da oni dobiju svoje mesto pod suncem. U periodu posle rata pa sve do sredine devedesetih, svi èasopisi i bro¹ure u kojima se Ljotiæ ogla¹avao pre i za vreme rata bili su u bunkerima i nedostupni ¹iroj javnosti sem izabranima. Ljotiæ je najvi¹e skrivan od javnosti jer je bio najsna¾niji i najozbiljniji kritièar komunizma. I danas vam se mo¾e desiti da naiðete na probleme ako u bibliotekama ili arhivima tra¾ite tu literaturu. Ideolo¹ke slepe mrlje se vrlo te¹ko bri¹u. S druge strane, u emigraciji je objavljeno mnogo knjiga raznih autora koje dokazuju suprotno. I u izdanju na¹e izdavaèke kuæe ponovljeno je nekoliko takvih knjiga. Mi smo pokrenuli i projekat izdavanja Sabranih dela Dimitrija V. Ljotiæa. Taj posao je pri kraju i oèekujemo da se Sabrana dela pojave u prodaji poèetkom naredne godine u devet knjiga. Radeæi na tom projektu, mi ne naðosmo nigde da je Ljotiæ, koji je pre svega hri¹æanin, bio obo¾avalac Hitlera ili Musolinija. Pre bi se moglo reæi da je bio i njihov veliki kritièar. Za Ljotiæa su i fa¹izam i nacizam deifikacije, odnosno obo¾enje dr¾ave i rase. Oni, po njemu, hri¹æaninu, ne vide bo¾anstvo tamo gde ono jedino mo¾e da bude. ©to se tièe druge klevete koja se odnosi na antisemitizam, ni ona ne stoji. Ljotiæ se nigde ne zala¾e za progone Jevreja. On jeste veliki kritièar delovanja njihovih lobija i s njima se sukobljavao radeæi u raznim zadru¾nim savezima, posebno reparskom. ®estokoj kritici je izlo¾en i njihov rad i delovanje kroz tajna dru¹tva posebno masonska, jer ako ne rade ni¹ta lo¹e, za¹to se kriju? S druge strane, on je jedini na¹ politièar koji se otvoreno i javno zalagao da i Jevreji treba da imaju svoju dr¾avu u kojoj bi bili svoji na svome. Na osnovu tih zalaganja, mo¾e se slobodno zakljuèiti da je Ljotiæ bio jedini na¹ politièar Cionista. Ivan Stojanoviæ s. r.glavni i odgovorni urednikSabranih dela D. V. Ljotiæa http://www.blicnews.com/
