[www.ANTIC.org] Brisu i 1244!
Title: Message 1/31/2003 9:04:56 AM Bri¹u i 1244!Dubravka SAVIÆ1/30/2003, 7:04:10 PMOd stalnog dopisnikaPREDSEDNIK SAD D®ord¾ Bu¹ je u sredu uputio redovni ¹estomeseèni izve¹taj amerièkom Kongresu, shodno zahtevima iz uredbe od 26. juna 2001. godine o Zapadnom Balkanu koja se odnosi na izuzetnu pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD zbog osoba koje poma¾u, sponzori¹u, podr¾avaju ekstremistièke akcije u oblasti ili naru¹avaju Dejtonski sporazum u Bosni ili Rezoluciju 1244 od 10. juna 1999. godine o Kosovu i Metohiji. Tim osobama je zabranjen ulazak u SAD, a amerièkim graðanima se ne odobrava skupljanje fondova koji slu¾e za podgrevanje ekstremistièkih ciljeva u Makedoniji, na Kosmetu, jugu Srbije. Uredba ostaje na snazi do juna ove godine.Samo par dana pre ovog predsednièkog izve¹taja, koji podseæa da sa ekstremistièkim nastojanjima na Balkanu stvari ne stoje ba¹ najbolje, na Kapitol hilu je ponovo osvanuo predlog rezolucije o nezavisnosti Kosmeta. U dosad neuobièajeno kratkom roku od svega 20 dana, isti kongresmeni (predsednik Komiteta za meðunarodne odnose Predstavnièkog doma, republikanac iz Ilinoisa Henri Hajd i demokrata iz Kalifornije Tom Lanto¹) su nastupili sa istovetnim zahtevom amerièkoj administraciji za - podr¹ku nezavisnom Kosmetu.UHODANE METODEOVA rezolucija o¹trije i otvorenije nego prethodna, zahteva nezavisnost Kosova. Za razliku od one od 7. januara, koja je nezavisnost vezivala za razvoj i uèvr¹æivanje demokratske samouprave, saradnju sa susedima i obraèun s kriminalom, ova se odrièe svih preduslova za re¹avanje konaènog statusa, ukljuèujuæi rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, idejom da se njome samo okonèava desetogodi¹nja okupacija Kosova i Milo¹eviæevog genocidnog rata.Uhodanim metodama interesnih grupa koje deluju na Kapitol hilu tempo rezolucija za ostvarivanje konaènog statusa Kosmeta, i to nezavisnog, zapravo je, prirodan. Vreme lansiranja rezolucija tempirano je za poèetak rada novog Kongresa 7. januara, i ponovo uoèi poèetka njegovog prvog zasedanja 27. januara.OPTEREÆENA SRBIJAU vreme kada su misli najvi¹ih zvaniènika administracije zaokupljena sukobom sa Irakom, i ne ¾ele probleme na drugim mestima, bombardovanje, ne uvek najbolje obave¹tenih zakonodavaca jednim finalnim re¹enjem koje æe doneti trajnu stabilnost na (uzburkanom) Balkanu mo¾e da zazvuèi kao dobra ideja. Posebno u trenutku kad se u Kongresu, paralelno, kuva zakon o pomoæi Srbiji. Ali, uz uslove.Zagovaranje finalnog statusa iskusnim grupama za pritiske na Kapitol hilu èini se pogodnim zbog optereæenja uslovljavanjima koja jo¹ prate Srbiju, ali ne i Kosovo i Crnu Goru. Odvajanje od Srbije koja je jo¹, za razliku od Crne Gore i ju¾ne pokrajine, optereæena uslovom saradnje sa ha¹kim sudom i prekidima veza sa Republikom Srpskom, kako bi zadobila amerièku finansijsku pomoæ i podr¹ku, za zagovornike nezavisnog Kosova znaèi zadobijanje slobode od nepravednog sankcionisanja.Ali, perspektiva mo¾e da bude i drugaèija. Sve uèestalije fabrikovanje novih rezolucija sa zahtevima za nezavisnost ukazuju da se i one stare najbolje ne dr¾e.
[www.ANTIC.org] Mntoday, 31.01.2003.
MONTENEGRO'S PRIME MINISTER MILO DJUKANOVIC: MONTENEGRO - THE COUNTRY OF THE MARKET ECONOMY AND DEMOCRACY Podgorica - Montenegro has to be a country of the trade economy and democracy, regardless of its state status- said Montenegro's Premier Milo Djukanovic, commenting on the adoption of the Constitutional charter by the Montenegrin Parliament for Podgorica Publika. Djukanovic expressed his satisfaction with because the Montenegrin Government could now completely dedicate itself to the economic and democratic reforms. Along with the projection of the economic policy of the program of work for the coming four years, the Montenegrin Government will be preparing changes of the budget, because the budget does not imply the price of the implementation of reforms - Djukanovic said. THE COUNCIL OF EUROPE ON THE ADOPTION OF THE CONSTITUTIONAL CHARTER: SATISFACTION IN STRASBOURG Podgorica - The representatives of the Council of Europe (CoE) greeted the adoption of the Constitutional charter, which, according to their estimation, will lead to the creation of the state union of Serbia and Montenegro. The adoption of the Constitutional charter represents a stimulus for the economic harmonization and for the progress of the state union of Serbia and Montenegro - stated Senior representative of the European Union (EU) Javier Solana. STEFAN LEHNE TALKED WITH MONTENEGRO'S OFFICIALS: HARMONIZATION WITH THE EUROPEAN UNION Podgorica - Head of the Working group for the West Balkans close to the European Union (EU) Stefan Lehne talked in Podgorica yesterday with Montenegro's Premier Milo Djukanovic and Speaker of Parliament Filip Vujanovic. They underlined the importance of the Constitutional charter adoption as well as the need for constituting the institutions of the state union in order to enable the development of new relations of Montenegro and Serbia. In Montenegrin PREDSJEDNIK VLADE CRNE GORE MILO DJUKANOVIC: CRNA GORA DRZAVA TRZISNE EKONOMIJE I DEMOKRATIJE Podgorica-Crna Gora mora biti drzava trzisne ekonomije i demokratije,bez obzira na drzavni status-ocijenio je crnogorski premijer Milo Djukanovic,komentarisuci za podgoricku Publiku usvajanje Ustavne povelje u crnogorskom parlamentu. Djukanovic je izrazio zadovoljstvo sto crnogorska Vlada sada moze u potpunosti da se posveti ekonomskim i demokratskim reformama. Paralelno sa projekcijom ekonomske politike programa rada za naredne cetiri godine,cnogorska Vlada pripremice izmjene budzeta ,jer u njemu nije planirana cijena implementacije reformi-rekao je Djukanovic. SAVJET EVROPE O USVAJANJU USTAVNE POVELJE: ZADOVOJSTVO U STRAZBURU Podgorica-Predstavnici Savjeta Evrope(SE)pozdravili su usvajanje Ustavne povelje u parlmentima Srbije i Crne Gore ,sto ce prema njihovoj ocjeni voditi stvaranju zajednice Srbije i Crne Gore. Usvajanje Ustavne povelje je podsticaj za ekonomsku harmonizaciju i napredak drzavne zajednice Srbije i Crne Gore-ocjena je visokog predstavnika Evropske unije(EU)Havijera Solane. STEFAN LENE RAZGOVARAO SA CRNOGORSKIM ZVANICNICIMA HARMONIZACIJA SA EVROPSKOM UNIJOM Podgorica-Sef radne grupe za Zapadni Balkan pri Evropskoj uniji (EU)Stefan Lene razgovaraoje juce u Podgorici sa crnogorskim premijerom Milom Djukanovicem i predsjednikom parlamenta Filipom Vujanovicem. U razgovorima je naglasen znacaj usvajanja Ustavne povelje i potreba za konstituisanjem institucija drzavne zajednice,kao bi se omogucili razvoj novih odnosa Crne Gore i Srbije. ILIR META BORAVIO U PODGORICI PODGORICA I TIRANA SVE BLIZE Podgorica-Predsjednik Skupstine Crne Gore Filip Vujanovic i crnogorski sef diplomatije Dragisa Burzan razgovarali su juce u Podgorici sa potpredsjednikom Vlade i sefom albanske diplomatije Ilirom Metom. U razgovorima je istaknut znacaj dosadasnjeg razvoja bilateralnih odnosa Crne Gore i Albanijei i uvjerenje da ce oni biti intezivirati. Sagovornici su istakli znacaj medjunarodne zajednice za razvoj regiona,konstatujuci da je ukupna situacija na Balkanu sve stabilnija,cime su doprinijeli dobrosusjedski odnosi Crne Gore i Albanije. VLADA CRNE GORE: UKINUTA VIZA ZA SUSJEDE I 49 ZEMALJA Podgorica-Vlada Crne Gore juce je donijela odluku o uslovima pod kojim strani drzavljani mogu boraviti u Crnoj Gori,radi turisticke posjete.Ta odluka predvidja ukidanje viza za drzavljane bivsih jugoslovenskih republika i za gradjanje jos 49 zemalja. Drzavljanima ostalih zemalja dozvoljava se ulazak i boravak u Crnoj Gori na osnovu zakljucenih bilatrealnih sporazuma o viznom rezimu. Vlada je usvojila informaciju o medjunarodnoj ekonomskoj saradnji i aktivnostima na izradi strategije za smanjenje siromastva u Crnoj Gori. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Seki the Superman
attachment: Supermen.gif
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 22:36 NEMACCKA-IRAK-SSREDER SSreder: Nemaccka ima podrssku Evrope protiv rata sa Irakom BERLIN, 31. januara (Tanjug) - Nemaccki kancelar Gerhard SSreder ocenio je danas da velika vechina Nemaccke i Evrope podrzzava njegov stav protiv rata sa Irakom, koja mora, kako je ocenio, da bude iskljuccivo poslednje sredstvo politike. 21:32 SPORT:FUDBAl-ITALIJA-TRANSFER Lazetich u Laciju RIM, 31. januara (Tanjug) - Jugoslovenski reprezentativac Nikola Lazetich, koji je do sada branio boje italijanskog prvoligassa Kjeva iz Verone, pressao je u rimski Lacio, saopsstio je ovaj klub. 20:44 KOSMET-KFOR Samnjenje broja vojnika Kfora PRISSTINA, 31. januara (Tanjug) - Smanjenje broja vojnika Kfora na Kosmetu obavljache se prema unapred utvrdjenom rasporedu, najavio je danas u Prisstini komandant NATO snaga za juzznu Evropu americcki admiral Gregori Dzzonson. 18:21 EU-AMBASADORI-HAG # Spinelis: Puna saradnja sa Hagom obaveza i Podgorice i Beograda PODGORICA, 31. januara (Tanjug) - Ambasadori zemalja Evropske unije (EU) u Jugoslaviji istakli su danas u razgovoru s crnogorskim zvaniccnicima u Podgorici da je puna saradnja sa Hasskim tribunalom obaveza i Srbije i Crne Gore i da je to preduslov za pristupanje Uniji. 18:18 IRAK-RAZORUZZANJE-UN Nov inspektorski izvesstaj Savetu bezbednosti 14. februara BECC, 31. januara (Tanjug) - Dvojica ssefova inspektorskih timova Ujedinjenih nacija za kontrolu iracckog naoruzzanja Mohamed ElBaradei i Hans Bliks, podneche nov izvesstaj Savetu bezbednosti UN 14. februara, saopsstila je danas Melisa Fleming, portparol Medjunarodne agencije za atomsku energiju (AIEA) sa sedisstem u Beccu. 16:55 CARINA-SSTRAJK-DOGOVOR Carinici prekidaju sstrajk, dogovor postignut BEOGRAD, 31. januara (Tanjug) - Carinski sindikat postigao je dogovor sa vd saveznog ministra finansija Veroljubom Dugalichem o jednokratnoj pomochi zaposlenima u Saveznoj upravi carina, u visini od 85 odsto plate isplachene za novembar prossle godine, saopssteno je danas u Beogradu. 16:44 KOSSTUNICA-SEVROPE-IZJAVA # Kosstunica: Pisao sam Komitetu ministara joss 9. oktobra BEOGRAD, 31. januara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kosstunica je danas izjavio Tanjugu da je joss 9. oktobra prossle godine uputio pismo predsednici Komiteta ministara Saveta Evrope (SE) Lidiji Polfer, u kome je pozdravio preporuku Parlamentarne skupsstine SE za prijem SRJ u tu organizaciju, naglassavajuci da che to podstachi dalje demokratske procese u zemlji i time doprineti miru i stabilnosti u ccitavom regionu. 16:42 SRJ-SE-KOSSTUNICA Kosstrunica dva puta odgovarao predsedavajuchem Komiteta SE BEOGRAD, 31. janaura (Tanjug) - Povodom napisa u sstampi, izjave predstavnika Holandije u Savetu Evrope (SE) ambasadora Johanesa Landmana, Savezno ministarstvo za inostrane poslove saopsstilo je da je u skladu sa svojim ovlaschenjima, predsednik SRJ Vojislav Kosstunica u dva navrata odgovorio tadassnjem predsedavajuchem Komiteta ministara SE. 15:48 UPR;SRBIJA-SKUPSSTINA-ZASEDANJE # U sredu vanredno zasedanje BEOGRAD, 31. januara (Tanjug) - Predsednik skupsstine Srbije Natassa Michich zakazala je drugo vanredno zadsedanje parlamenta za sredu, 5. februar, na kome che se razmatrati predlozi zakona o duvanu, o koncesijama, o zapossljavanju i o osiguranju za sluccaj nezaposlenosti, kao i predlog za izmenu Zakona o privatizaciji, saopsstila je danas Informativna sluzzba parlamenta. 14:56 SOLANA-DOLAZAK-MICHUNOVICH # Michunovich:Solana dolazi u ccetvrtak, 6. februara BEOGRAD, 31. januara (Tanjug) - Predsednik Vecha gradjana Savezne Skupsstine Dragoljub Michunovich najavio je danas da che visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana doputovati u Beograd, u ccetvrtak, 6. februara. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] tiker vesti
Title: Message tiker vesti petak 31. januar 2003. PODGORICA - Svetozar Marovic potpredsednik crnogorske DPS-a i kandidat za predsednika drzavne zajednice Srbije i Crne Gore ocenio je za danasnje podgoricke "Vijesti "veoma vaznim" da Crna Gora u Savetu ministara dobije resor za ekonomske odnose sa inostranstvom. Marovic je rekao s obzirom da je integracija u evropske ekonomske tokove prioritet Crne Gore u ovom trenutku, vazno da ona dobije to ministarstvo sto ce pokazati da ona moze da upravlja medjunarodnim poslovima ekonomske integracije Srbije i Crne Gore", izjavio je Marovic". On je dodao da u DPS-u nije bilo zvanicnih razgovora o raspodeli funkcija u Savetu ministara, ali je potvrdio da postoje neformalni kontakti sa predstavnicima vladajuce srpske koalicije i da ovaj posao zahteva zvanicne susrete i dogovore. FRANKFURT - Johanes Landman ambasador Holandije pri Savetu Evrope u izjavi za frankfurtske "Vesti" rekao je da je sustinski problem, koji otezava prijem Jugoslavije u SE, cinjenica da Beograd do sada nije omogucio Haskom sudu potreban pristup dokaznom materijalu. On je rekao da se Beograd do sada pokazao nedovoljno kooperativan kada je u pitanju pristup tuzilastva Haskog suda dokaznom materijalu, pre svega u postupku protiv bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, sto otezava sudski proces izjavio je Landman. NOVI SAD - Povodom 1. februara dana grada Novog Sada ocekuje se poseta brojnih delegacija iz gradova Norica, Modene, Ferare, Budve, Orhusa, Iliupolia (atinska opstina), Ljvova, Ulma, Klagenfurta, Segedina, Kranja, Tuzle, Osijeka, Sarajeva, Temisvara, Brckog, Banja Luke i Pule. Tokom posete bice odrzan niz sastanaka sa privrednim delegacijama ovih gradova u cilju unapredjenja privredne i kulturne saradnje . Podpredsednik Skupstine Novog Sada Nada Bregun ce biti domacin delegacijama gradova Ljvova, Temisvara i Ferare.Predsednik Izvrsnog odbora Branislav Pomoriski, ce biti domacin delegacijama gradova Budve i Ferare - pobratima Novog Sada, a Robert Kolar clan Izvrsnog odbora je domacin delegaciji Orhusa, drugog grada po velicini i znacaju u Danskoj. BEOGRAD - Savezna vlada oslobodila je juce od placanja carine uvoz automobile za potrebe taksi prevoznika, saopsteno je sa sednice vlade. Svi oni taksisti koji se ovim poslom bave najmanje dve godine, mogu da bez placanja carine uvezu jedan nov ili koriscen automobile starosti do sest godina, preko 1600 kubnih santimetara radne zapremine, koji se ne proizvode u nasoj zemlji, saopsteno je iz savezne vlade. BERLIN - SAD su privremeno zatvorile tri svoje kancelarije u Nemackoj zbog indicija koje ukazuju na mogucnost teroristickog napada. Zatvoreno je Konzularno odeljenje ambasade SAD, Kulturni centar "Amerikahaus" u Berlinu, a Biro za vezu americkog ministarstva odbrane u Bonu privremeno nece raditi, saopstio je portparol americke vlade. Inace nemacka savezna policija je pre dva dana uvela pojacane mere zastite americkih ustanova i izraelske ambasade u Berlinu i Nemackoj. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Jugoslaviji ce se suditi u Hagu Medjunarodni sud pravde u Hagu odbacice zahtjev SRJ da ponovo razmotri da li je nadlezan za odlucivanje o tuzbi BiH protiv Jugoslavije za agresiju i genocid, pise danas sarajevsko Oslobodjenje. Pod oznakom ekskluzivno, list pise, pozivajuci se na neimenovane diplomatske izvore, da ova odluka, koju ce Sud saopstiti 3. februara, znaci skori pocetak sudjenja protiv SRJ. Tuzbom podignutom prije deset godina, BiH je zatrazila i ratnu odstetu u iznosu vise od deset milijardi dolara. Osim materijalne nadoknade, sto nije nevazno, ovaj proces daje za pravo drzavi BiH koja se branila od agresije i u kojoj je zivot izgubilo oko dvije stotine hiljada ljudi. Zbog njih ovu bitku mora dobiti BiH, a ne pojedinci, koji zasluzuju svako postovanje, pise list Dolazak ambasadora EU garant da afera nece biti zataskana Nije neuobicajeno interesovanje ambasadora za desavanja u drzavi u kojoj su diplomatski predstavnici.U ovom slucaju, radi se o aferi koja je, zasluzeno ili ne, dospjela u zizu nase javnosti. Mozda je jedino neuobicajen broj ambasadora koji dolazi u Crnu Goru, ali iz te cinjenice ne bih izvlacio poseban zakljucak, rekao je portparol Demokratske partije socijalista Predrag Sekulic za Radio Slobodna Evropa povodom dolaska u Crnu Goru 14 ambasadora zemalja Evropske unije. Socijalisticka narodna partija smatra da dolazak ambasadora ukazuje na to da vlast u Crnoj Gori nece moci da zataska aferu seks trafikinga. Po svoj prilici, dolazak ovakvih uglednika sa medjunarodnog nivoa jasno stavlja do znanja da ovaj rezim nece moci da zataska ovu aferu, ako je mogla do sad hiljadu i jednu. Mislim da dolazi novo vrijeme u kome ce sve stvari morati da izadju na vidjelo, pa ko je kriv, neka odgovara, rekao je za RFE portparol SNP-a Dragan Koprivica. Dolazak ambasadora u Crnu Goru za SDP predstavlja dobronamjeran postupak u zelji da se odredjeni spor na odgovarajuci nacin i zavrsi. Goran Danilovic iz Srpske narodne stranke je ubijedjen da, koliko god DPS zeljela da zataska aferu, predstavnici medjunarodne zajednice to nece dozvoliti, sto ce staviti do znanja danasnjim sagovornicima. Ovo nije nesto preko cega medjunarodna zajednica moze da predje olako, rekao je Danilovic za RFE. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] Djindjic i Djukanovic spremaju udar na VJ
Title: Message Djindjic i Djukanovic spremaju udar na VJ Za sada ostaje neizvesno da li ce Djukanovic i Djindjic, pod pritiskom stranaca i svojih reformski orijentisanih saradnika, ici na opciju pokretanja sveobuhvatne reforme vojske ili ce se njihovi apetiti zadovoljiti cistkom pojedinih figura u vojnoj sluzbi bezbednosti koje su im se zamerile u proslosti Autori: Danijel Sunter Formiranjem nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, srpski premijer i njegov politicki saveznik crnogorski premijer Milo Djukanovic preuzece kontrolu nad najskupljom i ujedno najmanje reformisanom institucijom savezne drzave - Vojskom Jugoslavije. Mesto ministra odbrane u novoj zajednici, po svemu sudeci, pripasce Srbiji, a najozbiljniji pretendenti na to mesto su sadasnji savezni ministar policije Zoran Zivkovic i savezni ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic. Iako konacna odluka o tome ko ce biti ministar odbrane nije doneta, i Zivkovic, kao potpredsednik Demokratske stranke, i Svilanovic, kao lider Gradjanskog saveza Srbije, vaze za ljude bliske srpskom premijeru, sto jasno definise politicki centar moci koji ce imati presudni uticaj na to ministarstvo. Svilanovic je u proteklih godinu dana ulozio veliku energiju u izgradjivanje odnosa izmedju Beograda i Natoa, zbog cega je stekao simpatije krugova u Briselu, Londonu i Vasingtonu. Svilanovic je stekao visok rejting i u krugovima nizeg i srednjeg oficirskog kadra VJ jer je, kao rezervni pripadnik Prve oklopne brigade VJ, aktivno ucestvovao u ratu 1999. godine. Novi VSO Medjutim, zapadni vojni analiticari smatraju da Svilanovicevom politickom profilu nedostaje cvrstina, pa i nemilosrdnost, neophodna ministru odbrane koji bi zeleo da otvori vrata institucije koja u kadrovskom, koncepcijskom i ideoloskom smislu i dalje funkcionise kao u vremenu Josipa Broza Tita ili Slobodana Milosevica. Zbog toga se veruje da nesto vece sanse za dolazak na to mesto ima Zoran Zivkovic, koji, iako bez prethodnog iskustva u vojnim poslovima, ima upravo karakterne osobine za radikalan obracun sa snaznim prokomunisticko-antizapadnim, finansijskim i generalskim lobijima vojske, koji se grcevito protive dubljim reformama. Da ti lobiji strahuju od dolaska Zivkovica, pokazala je nepotpisana poruka iz VJ koja je nedavno osvanula u jednim beogradskim dnevnim novinama, gde je javnosti poruceno da vojska ne zeli Zivkovica, uz obrazlozenje da na to mesto treba da dodje neko kompetentan. Slicna saopstenja tih krugova, po gotovo identicnom sablonu, pojavljivala su se i ranije, kada su se ti lobiji osecali ugrozenim od Nebojse Covica i njegovih saradnika u momentu kada je uspesno resavao oruzanu krizu na jugu Srbije. Osim preuzimanja kontrole nad Ministarstvom odbrane, Djukanovic i Djindjic imace apsolutnu kontrolu i nad kljucnom institucijom kontrole vojnog aparata - Vrhovnim savetom odbrane. U njemu ce se, u novoj drzavnoj zajednici, vec sledeceg meseca naci v.d. predsednika Srbije, funkcioner GSS Natasa Micic, crnogorski predsednik Filip Vujanovic iz Djukanoviceve DPS, novi savezni predsednik (verovatno Svetozar Marovic, takodje iz DPS) i ministar odbrane (DS ili GSS). Nova savezna administracija u takvoj postavci teoretski ima sve preduslove da inicira reformu vojnog aparata, koju zbog inertnosti, a mozda i direktnog uticaja vojnih lobija posle 5. oktobra 2000. godine, nije zapoceo Vojislav Kostunica. Ipak, ostaje neizvesno pitanje da li ce Djukanovic i Djindjic ici na opciju pokretanja sveobuhvatne reforme vojske ili ce se njihovi apetiti zadovoljiti cistkom pojedinih figura u vojnoj sluzbi bezbednosti koje su im se zamerile u proslosti. Siguran gubitak radnog mesta, u svakom slucaju, ocekuje sadasnjeg nacelnika Uprave bezbednosti VJ generala Acu Tomica i grupu njegovih saradnika koji su zajedno sa grupom Kostunicinih savetnika direktno ucestvovali u politickim sukobima sa Djindjicem. Smena ce verovatno zadesiti i nekolicinu oficira bezbednosti koji su u vreme Slobodana Milosevica aktivno radili na fabrikovanju gradjanskog rata u Crnoj Gori, gurajuci Sedmi bataljon vojne policije u aktivan sukob sa crnogorskom policijom. S druge strane, postoji mogucnost da kod dva premijera preovlada zelja da se ne zaustave na tim potezima, vec i da poslusaju neke od svojih savetnika i funkcionera, koji pokazuju veliku zainteresovanost za temeljnu reformu u VJ. U tom slucaju, pomenute smene predstavljace samo uvertiru dugorocnog procesa pretvaranja partijsko-birokratske vojske istocnog bloka u modernu oruzanu silu. Na takav proces ce ih verovatno naterati i sve snazniji pritisci Zapada da se resi pitanje bivseg komandanta vojske RS Ratka Mladica, i pored upornih tvrdnji zvanicnika u Beogradu da oni o tome ne znaju nista. Te tvrdnje medjutim ne vrede mnogo, jer je kompletna medjunarodna zajednica sigurna da se on skriva u Srbiji, i to pod patronatom antizapadnog dela vojne sluzbe bezbednosti. Danas pitanje Mladica vise nije ograniceno na
[www.ANTIC.org] Oprezni pesimizam
Title: Message http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2003-01/30/27136.html 2718, 30.januar, 2003 Oprezni pesimizam Ako se Sud 3. februara ne oglasi nenadle¾nim za tu¾bu BiH protiv Jugoslavije, dramatièno se smanjuju izgledi da izbegnemo ratnu od¹tetu zbog agresije i genocida u Bosni U jugoslovenskom taboru nema mnogo optimizma uoèi konaène odluke Suda pravde u Hagu o nadle¾nosti u sporu BiH protiv SRJ. Da bi Beograd bio zadovoljan, moralo bi se desiti èudo: Sud Ujedinjenih nacija, koji iznad sebe nema nijednu drugu pravnu instancu, morao bi da, prvi put u svojoj istoriji, poni¹ti svoju raniju odluku o sopstvenoj nadle¾nosti u sporu. Bio bi to gotovo neverovatan pravnièki trijumf za jugoslovenskog zastupnika Tibora Varadija, koji je u jesen 2000, smelim pravnim manevrom (zahtevom za reviziju postupka) jugoslovenskoj dr¾avi kupio dve godine vremena. Daleko su veæi izgledi da u ponedeljak 3. februara Sarajevo bude zadovoljno ishodom spora oko nadle¾nosti i da Sud odbije jugoslovenski zahtev. U tom sluèaju treba oèekivati relativno brz rasplet spora koji se u Hagu re¹ava jo¹ od 1992. godine. Bosna Jugoslaviju tu¾i za agresiju i genocid, a ako joj Meðunarodni sud pravde da za pravo, na dnevni red æe brzo doæi i visina ratne od¹tete (zasad se tim samo spekuli¹e, no u spekulacijama se barata iznosima od stotinu i vi¹e milijardi dolara!). Sudija Zima Meðunarodni sud pravde, u kom se Jugoslaviji sudi za genocid, pravna je ustanova potpuno nezavisna i odvojena od Meðunarodnog kriviènog suda za biv¹u Jugoslaviju, gde se biv¹em jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo¹eviæu sudi za genocid. Odluke ad hoc Ha¹kog tribunala, u kojem Karla del Ponte podi¾e optu¾nice, u naèelu ne obavezuju ovaj drugi sud, koji va¾i za najstariju i najugledniju meðunarodnu pravnu instituciju na svetu, no naivno je pretpostaviti da se dva suda u praksi ne bi obazirala jedan na drugi. U stvarnom svetu, u meðunarodnom okru¾enju u kom se nalazimo, slika o srpskoj krivici veæ je manje-vi¹e zapeèaæena. Kada je Meðunarodni sud pravde jesenas dobio nove èlanove, za sudiju je izabran i Nemac Bruno Zima koji se nije ustruèavao da odmah po izboru javno iznese svoj sud o opravdanosti bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Bilo je protivno meðunarodnom pravu, ali je bilo moralno opravdano, rekao je Zima, ponavljajuæi gotovo u dlaku raniju presudu jednog radnog tela britanskog parlamenta na istu temu. U Jugoslaviji to nije sluèaj, ali u svetu se sudije obièno suzdr¾avaju u izno¹enju politièkih i pravnih sudova u sluèajevima o kojima æe se mo¾da morati i sudski izja¹njavati. Zima verovatno smatra da je samo javno rekao ono ¹to svi u svetu znaju, mada jugoslovenska tu¾ba protiv zemalja èlanica NATO zbog bombardovanja SRJ bez odobrenja jedinog za to nadle¾nog tela, Saveta bezbednosti UN, jo¹ nije odbaèena pred Meðunarodnim sudom pravde. U nekim pravnim sistemima, poput amerièkog, to bi bio osnov za izuzeæe sudije Zime u ovom konkretnom sluèaju. Treba, meðutim, reæi da D¾U tu¾ba protiv zemalja NATO ni bez Zime ne bi imala velikih ¹ansi: Jugoslavija je tu¾ila NATO za genocid, jer je Meðunarodni sud pravde nadle¾an jedino za to krivièno delo (buduæi da postoji meðunarodna konvencija o genocidu, pa time Sud pravde, koji se pre svega bavi meðudr¾avnim sporovima, postaje nadle¾an i za ovo krivièno delo). Iz istog se razloga ne treba preterano uzbuðivati zbog ratnih reparacija o kojima ovih dana ma¹ta Stjepan Mesiæ; mizerne su ¹anse da Jugoslavija bude osuðena za agresiju protiv Hrvatske u vreme kada je Stjepan Mesiæ bio predsednik SFRJ, a kakva god da je odgovornost JNA za zloèine u Hrvatskoj, to nisu bili zloèini genocida. Biljanino priznanje Kod nas su veæ i vrapci imali vremena da nauèe da se u Ha¹kom tribunalu individualizuje krivica za ratne zloèine, kako bi se skinula sa srpskog kolektiviteta i prebacila na pleæa pojedinaca. Sada se, meðutim, èini da je obrnuto, i da æe se individualni ratni zloèini mo¾da zbirno prebaciti na kolektivna pleæa. Nije, naime, realno oèekivati da Meðunarodni sud pravde odbaci bosansku tu¾bu protiv Jugoslavije za genocid, ako je Ha¹ki tribunal u meðuvremenu re¹io vi¹e sluèajeva u kojima je genocid protiv Bosne veæ presuðena èinjenica, res iudicata. Primera radi, ako i kada Meðunarodni sud odbaci Varadijev zahtev za reviziju nadle¾nosti i krene u konaèno re¹avanje tu¾be protiv SRJ, u onom drugom sudu tada æe veæ postojati pravosna¾na presuda protiv Biljane Plav¹iæ. A ovda¹njoj javnosti niko jo¹
[www.ANTIC.org] Da li znamo sta je Srbija?
Title: Message http://www.srpskapolitika.com/ DA LI ZNAMO ©TA JE TO SRBIJA Kad èujemo ime Srbija mislimo na dr¾avu izmeðu Maðarsek,Rumunije,Makedonije,Albanije,Crne Gore,Bosne, Republike Srpske i Hrvatske.Mislimo na Vojvodinu,Beograd,©umadiju,Ra¹ku oblast,Maèvu,Stari Vlah,Pomoravlje,Kosovo i Metohiju.Mislimo na Savu,Tisu,Drinu,tri Morave,Ibar,Sitnicu,Toplicu.Mislimo na Kopaonik,Jastrebac,Zlatar i Zlatibor,Goliju,Strau Planinu,Fru¹ku Goru,Avalu,Suvobor,Jadovnik.Mislimo na Ora¹ac,Topolu,Kosovski Boj,Kajmakèalan,Solunski front,Kolubaru,Kadinjaèu,na Stepu,Mi¹iæa,Putnika,Obiliæa, Toplicu Milana,Kosanèiæ Ivana,Stahinjiæu Bana, Kneza Lazara,Ðurða Brankoviæa,Kraljeviæa Marka,Karaðorða,Kneza Milo¹a,Kralja Petra. Mislimo na Vuka Karad¾iæa,Dositeja,Andriæa.Mislimo na Pupina,Teslu.Mislimo na Beograd,Kragujevac,Kru¹evac,Kraljevo,Pri¹tinu,Peæ.Mislimo na Manastire Sopoæani,Studenicu,®iæu,Ðurðrve Stupove,Mile¹evu.Mislimo na Svetog Savu,Arsenija èarnojevièa,Nikolaja Velimiroviæa.Mislimo na Steva naNemanju,¾upane Miroslava,Stracimira,kraljeve Stefan Prvovenèanog,Kraljeve Uro¹a,Dragutina,Milutina,Vladislava.Mislimo na Cara Uro¹a,Du¹ana,.Mislimo na Miroslavljevo jevanðelje,Vukanovo Jevanðelje.Mislilmo na na¹e narodne pesme,na¹e poslovice.Mislimo na Srbe u Srbiji.I mislimo da je eto to Srbija.E pa ja sam neznalica.Nije to samo Srbija. A ¹ta je sa Crnom Gorom,¹ta je sa Nemanjinim Ribnicom,¹ta je sa manastirom Ostrogom,Moraèom,¹ta je sa na¹im roðacima i braæom koji osta¹e u Crnoj Gori.E pa i to je Srbija. A ¹ta æemo sa Srbima u Republici Srskoj,takoðe na¹i roðaci i braæa.Pa i to je Srbija. A ¹ta æemo sa velikom Srbijom koja je u Australiji,Ju¾noj i Severnoj Americi,Kanadi,Nemaèkoj,Francuskoj,u Evropi,u Rusiji,u Aziji,Africi,¹ta æemo sa ''dijasporom'',najveæom srspkom dr¾avom.©ta znaèi ta ru¾na reè ''dijaspora''.©ta æemo sa na¹om braæom koji su du¹om tu,u ovoj prvoj Srbiji a rade,stvaraju,¾ive po celom svetu.©ta je to.Pa Dobrosav nije ni Francuz,ni Nemac,ni Kanaðanin,ni Amerikanac,ni Rus,ni Astralijanac.On je samo Srbin,bio i ostao ma gde da je.Pa i to je Srbija.Srbija su ljudi,srski duh,srpska pravoslavna vera,srpska istorija,srpske pesme,srpski jezik,srke pobede i porazi,srski gobovi,srpska du¹a svekolika,¹irom sveta posejana. Ja neznam ¹ta je to Srbija. Mi Srbi svuda po svetu , pa i u Srbiji,gubimo srpski duh,gubimo srpski identitet,sve vi¹e lièimo na drugoga,a sve manje na sebe,gubimo svoj jezik,zaboravljamo svoju veru,preveramo se,zaboravljamo svoju istoriju,svoje pradedove,svoja groblja,svoje obièaje,svoju pesmu,tradiciju,nesrpski mislimo,nesrpski oseæamo,zaboravljamo svoje planine i reke.Na koga sve to lièimo i znamo li ¹ta se to s nama de¹ava.Ja neznam. Ali znam da je Stevan Nemanja udario trajne temelje srpske dr¾ave,da su Nemanjiæi vladali 200 godina,da Srbija u kontinuitetu traje preko hiljadu godina,da su u Ra¹koj obalsti neprocenjivi spomenici srpske istorije i kulture,da ih ima neotkrivenih jo¹ mnogo,da je Ra¹ka kolevka svih Srba,da je Srbija majka svih Srba,da su Srbi svi braæa,jer druge braæe nemaju i da je Srbija tamo gde ¾ivi ma i jedan Srbin.Jedan veliki Srbin je rekao:''Srbija,to je srpski jezik.Tamo gde se ne govori srpski jezik to nije Srbija.'' Mi neiseljeni Srbi Ra¹ke oblasti znajuæi sve to,znajuæi da srpska nacija se polako topi i uveæva druge narode,da se gubi srpski identitet,da slabi srpski duh, da se nad Srbima vr¹i neko srpsko prokletstvo,Lazareva kletva,da smo se razvejali i rasejali po celoj kugli zemaljskoj misleæi da je najva¾nije da budemo uvek siti,da smo se podelili i po veri,i po mi¹ljenju,i po duhu i po nadanju,da nam se skratila i zamaglila perspektiva, da smo se meðusobno pozaboravili,da su nas izedlili na na sve i sva¹ta, da su nam i zabranjivali i istoriju i ime,da nam i dalje ispiraju mozag i izluðuju i da smo postali sami svoji istrebljivaèi i da jednostavno se zbunjeno pitamo ko smo ovo mi i na ¹ata lièimo,osnovali smo Nemanjin De¾evski sabor u Starome Rasu,a na izvoru srspkog duha,srske kulture,srpske dr¾avnosti sa ciljem da se vratimo sebi,da uèvrstimo srski identitet i duh ,da se podsetimo gde se krstio Stevan Nemanja i Sveti Sava, gde je ''zasedala SRPSKA SKUP©TINA-GDE SU BILI SABORI SRSKIH NAJUGLEDNIH I KRUNISANIH GLAVA'',da vidimo ¹ta to na¹e svet priznaje za ba¹tinu celog èoveèanstva, da se jednostvano sretnemo i vidimo i da ka¾emo neku srpsku reè jedni drugima,i da se rastanemo mnogo,mnogo
[www.ANTIC.org] Sluzbeni glasnik advokata iz Masacusetsa
Sluzbeni glasnik advokata iz Masacusetsa (Massachusetts Bar Associattion) ( Lawyers Joutnal ), pocetkom ove godine objavio je dvadesetak autenticnih pitanja postavljenih svedocima tokom sudskih rasprava. Evo sta su pitali americki advokati. 1. Kazite nam doktore, je li istina da kad covek umre u snu, toga nije svestan do ujutru? 2. Vas najmladji sin, dvadesetjednogodisnjak, koliko je on star? 3. Jeste li bili prisutni kada su vas fotografisali? 4. Da li ste bili sami ili nije bilo nikoga? 5. Da li ste vi ili vas mladji brat ubijeni u ratu? 6. Da li vas je ubio ? 7. Koliko su vozila bila udaljena u trenutku sudara? 8. Bili ste tamo dok niste otisli , je l' tako? 9. Koliko puta ste izvrsavali samoubistvo? 10. . Dakle beba je zaceta 8. avgusta? . DA. . A sta ste vi radili u tom trenutku? 11. . Ona ima troje dece zar ne? . Da. . Koliko je decaka ? . Nijedan. . A devojcica? 12. . Kazete da stepenice vode dole u podrum? . Da. . A, moze li se tim stepenicama popeti gore? 13. . Gospodine Slatery, bili ste na prilicno dugom medenom mesecu, zar niste? . Jeste, boravio sam u Evropi gospodine. . A jeste li sa sobom poveli mladu? 14. . Kako se zavrsio vas prvi brak? . Smrcu. . A cijom smrcu? 15. . Kako biste opisali tu osobu? . Bila je srednjeg rasta, s bradom. . Je li to bio muskarac ili zena? 16. . Doktore koliko ste obdukcija obavili na mrtvacima? . Sve moje obdukcije obavljam na mrtvacima. 17. . Svi vasi odgovori moraju biti usmeni, razumete? U koju ste skolu isli? . Usmenu. 18. . Secate li se koliko je bilo sati kada ste pregledali telo? . Autopsija je zapocela oko pola devet ujutro. . A gospodin Dennington je u to doba bio mrtav? . Ne, sedeo je na obdukcionom stolu i cudio se zbog cega mu treba autopsija. 19. . Da li ste kvalifikovani da date uzorak mokrace.? . Kvalifikovan sam od malih nogu. 20. . Doktore, pre nego sto ste pristupili autopsiji, jeste li proverili puls? . Ne. . Jeste li proverili krvni pritisak? . Ne. . Jeste li proverili disanje? . Ne. . Dakle, moguce je da je pacijent jos bio ziv kada ste otpoceli autopsiju. . Nije moguce. . Kako mozete biti tako sigurni doktore? . Zato sto je njegov mozak bio u tegli s formalinom na mom stolu. . Ali, zar nije moguce da je pacijent i pored toga ipak bio ziv? . Moguce je da je ziv, i da se danas negde bavi advokaturom. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] AVP-VESTI DANA
Title: Message STOJKOVIÆ: OÈEKUJEM DA SE PRIMENI ZAKON VRANJE 31.01.2003 15:15 (AVP) - Po¹to se vladika Pahomije ni danas nije pojavio pred istra¾nim sudijom u Vranju, advokat trojice o¹teæenih deèaka Aleksandar Stojkoviæ izjavio za AVP da oèekuje reakciju dr¾avnih organa. Advokat trojice od ¹est deèaka koji su saslu¹ani povodom "afere Pahomije" Aleksandar Stojkoviæ izjavio je popodne za AVP da oèekuje da dr¾avni organi postupe u skladu sa zakonom zbog ponovnog nepojavljivanja vladike Pahomija na sudu. "Sudija Dobrinka Stamenkoviæ saslu¹ala je sve deèake, danas jo¹ dvojicu i njihove roditelje. Vladika se po obrazlo¾enju advokata odbrane ponovo nije pojavio iz zdravstvenih razloga. Stvar je dr¾avnih organa kakve æe korake dalje preduzeti, a ja mogu da ka¾em da samo oèekujem da se primeni zakon i obezbedi njegovo prisustvo", rekao je Stojkoviæ za AVP. VLADIKA PAHOMIJE OPET NIJE DO©AO NA SASLU©ANJE VRANJE 31.01.2003 14:51 (AVP) - U Op¹tinskom sudu u Vranju istra¾ni sudija Dobrinka Stamenkoviæ danas je saslu¹avala ostale deèake koji su episkopa Pahomija optu¾ili za seksualno zlostavljanje. U Op¹tinskom sudu u Vranju istra¾ni sudija Dobrinka Stamenkoviæ u prisustvu zamenika op¹tinskog tu¾ioca Milice Petkoviæ danas je saslu¹avala ostale deèake u sluèaju Episkipa vranjskog Tomislava Gaèiæa (svetovno ime Pahomije). Na dana¹njem saslu¹anju ponovo se nije pojavio Tomislav Gaèiæ, kako saznajemo iz "zdravstvenih razloga" iako mu je uredno uruèen sudski poziv za saslu¹anje. Pored jo¹ dvojice mladiæa koji tereta episkopa vranjskog za seksualno zlostavljanje danas se pred istra¾nim sudijom Op¹tinskog suda u Vranju pojavio i jedan od roditelja zlostavljanih mladiæa. Saslu¹anju prisustvuju i advokati odbrane okrivljenog Episkopa vranjskog Tomislava Gaèiæa, Vlastimir Ristiæ iz Vranja i Aleksandar Ðorðeviæ iz Beograda. Trojica deèaka 31. januara pro¹le godine podneli su kriviènu prijavu protiv Tomislava Gaèiæa (Pahomija) zbog seksualnog zlostavljanja, a u meðuvremenu nakon policijskih istra¾nih radnji u ceo sluèaj ukljièio se i Op¹tinski javni tu¾ilac iz Vranja. Advokat Aleksandar Stojkoviæ rekao je novinarima da je tu¾ilac u svom predlogu za sprovoðenje istra¾nih radnji protiv Tomislava Gaèiæa, prijavljeno delo kvalifikovao kao bludne radnje,vezano za krivièno delo obljuba, ili protiv prirodni blud zloupotrebom polo¾aja, za ¹ta je predviðena kumulativna sudksa kazna preko tri godine zatvora. DOKTOR KOP©A U ALEJI VRANJSKIH VELIKANA VRANJE 31.01.2003 14:46 (AVP) - Dr Slobodan Milenkoviæ danas je u aleji zaslu¾nih graðana u gradskom parku u Vranju, a u okviru proslave 125 godina osloboðenja Vranja od Turaka, otkrio spomen bistu dr Franje Kop¹e. OBELE®EN DAN OSLOBOÐENJA VRANJA OD TURAKA VRANJE 31.01.2003 14:06 (AVP) - U Vranju je danas nizom manifestacija obele¾en dan osloboðenja grada od Turaka. OBNOVLJENO PSIHIJATRIJSKO ODELJENJE BOLNICE VRANJE 31.01.2003 14:06 (AVP) - Zamenik ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Vasilije Antiæ danas sveèano otvorio obnovljeno Psihijatrijsko odeljenje bolnice u Vranju. ©EF MISIJE OEBS-A OBEÆAO POMOÆ JUGU SRBIJE BUJANOVAC 31.01.2003 13:58 (AVP) - Novi ¹ef Misije OEBS-a u SRJ Mauricio Masari obeæao je da æe OEBS poku¹ati da pomogne u espertizi za privatizaciju i lobiranju za meðunarodnu finansijsku pomoæ s ciljem br¾eg razvoja juga Srbije. IMENOVANI DIREKTORI SREDNJIH ©KOLA NA KOSOVU PRISTINA 31.01.2003 13:35 (AVP) - Ministarstvo obrazovanja Kosova imenovalo je juèe 47 direktora srednjih ¹kola, pi¹e u dana¹njem broju pri¹tinski dnevni list "Zeri". ITALIJANSKI EKSPERTI ISPITUJU POSTOJANJE KORUPCIJE PRISTINA 31.01.2003 13:31 (AVP) - Deset eksperata Italijanske finansijske policije stiglo je na Kosovo sa zadatkom da istra¾e navode o postojanju finansijskog kriminala na tom podruèju, pi¹e u dana¹njem broju "Koha Ditore". "KOHA": VEÆINA PRIPADNIKA "LAVOVA" KRIMINALCI PRISTINA 31.01.2003 13:24 (AVP) - Istraga Ministarstva unutra¹njih poslova Makedonije pokazala da od 1000 pripadnika specijalnih makedonskih jedinica "Lavovi" njih 850 ima kriminalnu pro¹lost. ©TAJNER POSETIO PEÆ PRISTINA 31.01.2003 13:18 (AVP) - List "Zeri" u svom komentaru pi¹e da je ©tajner poruèio graðanima Peæi da "moraju biti ponosni na rad policije", ali podseæa na dva kriminalna sluèaja koja su se u ovom gradu desila od poèetka godine. RONDORF: PODELE KOSOVA NEÆE BITI PRISTINA 31.01.2003 13:14 (AVP) - ©ef nemaèke kancelarije na Kosovu Peter Rondorf izjavio je za dana¹nji broj "Koha Ditore" da podele Kosova neæe biti bez obzira na to kako æe se re¹avati njegov status, prenosi AVP. www.avp-vranje.co.yu/
[www.ANTIC.org] Pravni skandal i cudni propusti
Title: Message Ne stisavaju se negativne reakcije na presudu Okruznog suda u Beogradu za cetvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistraliPravni skandal i cudni propustiBeograd - Vladan Batic, ministar pravde Srbije, izrazio je u otvorenom pismu uverenje da ce u zalbenom postupku na presudu optuzenima za cetvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali Vrhovni sud Srbije "utvrditi sve relevantne okolnosti i, u interesu zakona i pravde, doneti meritornu odluku". On je ponovio da je presuda Okruznog suda u Beogradu u slucaju "Ibarska magistrala" dokaz da je neophodna lustracija u pravosudju i da "u Srbiji pravdu treba da dele, ne oni koji samo znaju ponesto o krivicnom zakonodavstvu i imaju nesto iskustva, vec je neophodno da budu i ljudi sa visokim stepenom casti, ponosa, dostojanstva, samostalnosti i hrabrosti, jer necasnima, savitljivima i kukavicama u pravosudju mesta nema".- Najbolje bi bilo da iz pravosudja odu sami da ne bi sramotili i onaj mnogo veci deo casnih, pravicnih i hrabrih sudija - navodi se u Baticevom otvorenom pismu i dodaje da se kao ministar pravde "nije mesao" i "nece mesati" ni u slucaj "Ibarska magistrala", niti u "bilo koji drugi postupak", a "kao pravnik i kao covek, a ne kao ministar, mogu da kazem da se u ovakvim slucajevima, kada su u pitanju najteza krivicna dela, ne mogu i ne smeju praviti bilo kakvi kompromisi".A. Roknicnastavak http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Otvoreno predstavnistvo Adrija ervejza u Beogradu
Title: Message Otvoreno predstavnistvo Adrija ervejza u BeograduBeograd - U Beogradu je u cetvrtak otvoreno preduzece za vazdusni saobracaj "Oki Air International" koje je generalni zastupnik slovenackog avio prevozioca Adrija ervejza za Republiku Srbiju.Branko Lucovnik, generalni direktor Adrija ervejza, je izrazio zadovoljstvo ponovnim pojavljivanjem slovenackog prevoznika u Beogradu, kvalitetnim partnerstvom sa JAT koje je i potvrdjeno njanovijim pregovorima.Posle uspesnih pregovora izmedju Adrija ervejza i JAT, krajem prosle godine, 6. decembra je uspostavljen vazdusni saobracaj izmedju Beograda i Ljubljane posle jedanaestogodisnje pauze. Tokom zimskog perioda na bazi code-share ugovora na ovoj relaciji lete avioni JAT, a odredjen broj sedista na svakom letu ima Adrija ervejz. Pocetkom aprila, kompanija Adria ervejs ce svojim vazduhoplovima spojiti dva grada, cime ce broj frekvencija biti znatno povecan, racunajuci oba prevozioca. Takodje treba pomenuti i ugovor o tehnickom odrzavanju letelica, koji je takodje potpisan krajem prosle godine, cija je realizacija vec pocela.Adrija ervejz ce u Beogradu poslovati na adresi Obilicev Venac broj 26.Lj. Djordjevic http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] KOLIKO JE OBOLELIH OD RAKA, ZRTAVA URANIJUMSKIH NATO BOMBI
Title: Message ALARMANTNOProf. dr Stojan Radic, direktor Klinike za onkologiju Klinickog centra u Nisu, upozorava:TEK ZA SEDAM GODINA ZNACEMOKOLIKO JE OBOLELIH OD RAKA,ZRTAVA URANIJUMSKIH NATO BOMBI@ Srba RAKIC Rak je i dalje bauk, neresiva enigma za svetsku nauku. Istina, u dijagnostici, ranom otkrivanju karcinoma u odnosu na godine za nama, otislo se korak dalje. Ali pitanje sta je uzrocnik pojave karcinoma zasad ostaje bez odgovora. Opaka bolest je u porastu, obolelih je sve vise, sto se, izmedju ostalog, objasnjava i cinjenicom da je havarija nuklearke u Cernobilju vec pocela da uzima danak. Pogresno je, medjutim, "vezivati" porast broja obolelih za NATO agresiju na nasu zemlju i koriscenje osiromasenog uranijuma u minulom ratu. Efekti ce biti poznati tek za sest-sedam godina. - I u 21. vek usli smo bez odgovora na pitanje kako spreciti pojavu karcinoma - kaze prof. dr Stojan Radic, direktor Klinike za onkologiju Klinickog centra u Nisu. - Nekada su bila bauk i kardiovaskularna oboljenja. Medjutim, vise nisu. Preventivom se ova bolest sve uspesnije sprecava. Nazalost, rak i dalje ostaje neresiva enigma. Karcinom dobija na dinamici, a prisutne su i promene u strukturi obolelih. I mladje osobe oboljevaju od karcinoma. A koliko ce biti novoobolelih posle minulog rata i koriscenja bombi sa osiromasenim uranijumom, znace se verovatno u drugoj polovini ove decenije, kad radioaktivno zracenje (posle jedne decenije) pocne da deluje. Nas sagovornik dodaje da je vreme od katastrofe nuklearke u Cernobilju bilo dovoljno da se efekti zracenja povezu sa sadasnjim porastom broja obolelih od karcinoma. O tome koliko je zaista Cernobilj doprineo i doprinosi vecem procentu obolelih, ne postoji valjana statistika odnosno registar u nasoj zemlji, pa ni na Klinici za onkologiju u Nisu. - Statistika o "doprinosu" Cernobilja se radi, a kada ce registar broja obolelih biti zavrsen tesko je reci - kaze dr Radic. - Medjutim, zapazanja lekara onkologa su da im se javlja veci broj pacijenata sa podrucja istocne Srbije, dakle sredina u kojima je radijacija dosla do punog izrazaja. Neumitni su podaci o porastu broja obolelih i u BiH u okolini Sarajeva (Hadzici, Pale), jer je od bombardovanja ovih podrucja, najverovatnije koriscenjem osiromasenog uranijuma, proslo vise od jedne decenije, sto je kriticna granica za manifestovanje promena kod ljudi, odnosno pojavu karcinoma. Dr Ristic tvrdi da "trend oboljenja od karcinoma ide poslednjih godina ka mladjim starosnim granicama". Nekad je bila prava retkost da se onkologu javi pacijent sa 20-25 godina starosti. Nazalost, danas toga ima, cinjenici o pomeranju granice bolesti doprinosi i to sto se prosek starosti u Srbiji, zbog sve prisutnije "bele kuge", sveo u proseku na 40 godina. - U poratu je broj obolelih od raka prostate, a do pre nekoliko godina najcesca vrsta karcinoma kod muskaraca bio je rak pluca - kaze dr Radic. - Ovo se objasnjava cinjenicom da se karcinom prostate najcesce javlja u sedmoj i osmoj deceniji. Medjutim, bez obzira na cinjenicu o zabrinjavajucim podacima broja obolelih, izmenjenoj strukturi pacijenata, otkrivanjem bolesti u pocetnoj fazi, povecava se i procenat izlecenih kod odredjenih vrsta raka. U lecenju koznih karcinoma u poslednje dve-tri decenije broj izlecenih se udvostrucio, a broj onih koji zive deset godina i duze sa karcinomom dojke, jajnika i prostate se, takodje, priblizno udvostrucio. U lecenju karcinoma, dijagnostici, odnosno njegovom ranom otkrivanju, sve ono sto primenjuje medicina u svetu, primenjuje se i na onkologiji u Nisu ili Beogradu. Jedino kaskamo za svetom u tehnici, odnosno savremenim aparatima za dijagnostiku. Po recima prof. Radica, rak je u svetu dosad najvise istrazivana i ispitivana bolest. Milijarde dolara razvijeni svet trosi ne bi li konacno opaka bolest bila pobedjena. Granica zivljenja obolelih od nekih najtezih oblika raka je pomerena. Rasvetljena je cinjenica da sve polazi od gena, odnosno velikog broja gena koji se "okrivljuju" za nastanak raka. Tacno se zna koje se promene na njima, odnosno genima, desavaju pre nego sto normalnu celiju "prevedu" u celiju raka. Neka od ovih saznanja su vec pocela da se koriste u lecenju raka - rec je o tzv. genskoj terapiji koja se primenjuje u svetu. - Kaze nas narod za nekoga da je vodio uredan zivot, nije ni pio ni pusio a oboleo je od raka - objasnjava nas sagovornik. - Tacno, jer je imao gen koji je bio sklon da se transformise. Prisutni su i geni koji trpe uticaj faktora spoljne sredine, jonizirajuce zracenje. Na primer, dejstvo razlicitih hemijskih materija... Cak i neki virusi izazivaju rak. Zavisno od organizma, sposobnosti da se on odbrani, gen ce se teze, ili se uopste nece transformisati u celiju raka. Po recima dr Radica, razvijeni svet je odavno shvatio da je prevencija najisplativiji nacin lecenja. Nazalost, dobar broj ljudi jednostavno nema naviku da se za odredjene promene u organizmu, koje oseca,
[www.ANTIC.org] IMA LI KRAJA GRAMZIVOSTI?
Title: Message EX-PREDSEDNIKIMA LI KRAJA GRAMZIVOSTI?@ Borisav JOVIC Ostalo je zapamceno, kao kuriozitet neogranicene politicke gluposti i gramzivosti, kada je pre nekoliko godina Narodna skupstina Republike Srbije donela odluku o nacinu nagradjivanja funkcionera, od narodnih poslanika do predsednika Republike. Zapamceno je da je bilo odluceno, ni manje ni vise, nego da svi imaju do kraja zivota primanja u visini aktuelne plate dok vrse funkcije, uz posebne pogodnosti za najvise funkcionere, kao sto su vile, posluga, vozni park, administrativni aparat, itd. Bruka koja je pukla i sramota koja ih je zadesila bile su toliko snazne, da je propis bio brzo povucen, izuzev odredbi koje se odnose na predsednika Republike. Pomenutu nakaradnu i sramotnu odluku nije doneo osioni pojedinac nego, nazalost, cela Narodna skupstina, dakle, izabrani predstavnici naroda, kojima bi trebalo, bar u tadasnjim preteskim vremenima, da funkcionise i moralni kriterijum, ako su ga uopste imali. Nazalost, pojedinacni nezasiti materijalni apetiti nadvladali su moral. Time sto su pod pritiskom jvnosti ponistili sopstvenu sramotnu odluku, nisu mogli da operu obraz. Samo su priznali da je okaljan. Ovih dana smo svedoci ponovne pojave neumerenosti i bezobzirne materijalne nezajazljivosti. Savezna vlada donela je, kako pise "Glas javnosti" od 9. januara, tajni dokument koji nije smela da objavi u "Sluzbenom listu". Valjda od sramote da gradjani ne bi bili zgranuti i uznemireni, kojim garantuje saveznim cinovnicim da mogu, ako to zele, dobiti otpremninu od 35.000 evra za raskid radnog odnosa. Radi se o ljudima koji ce ostati bez posla sticajem okolnosti da za njima prestaje potreba usled promena u funkcijama i nadleznostima na nivou zajednicke drzave Srbija i Crna Gora. Zna se, da u slicnim situacijama otpremnina iznosi oko 24 prosecne mesecne plate. Niko ne kaze da je to dovoljno, ali, to je neka prosecna drustvena mogucnost, iza koje ostaje da se ulozi napor i onih koji su ostali bez posla i drustvene zajednice, da se potrude da obezbede nova zaposlenja. Savezna vlada, medjutim, smatrala je, izgleda, da za njene cinovnike ne vaze merila koja se primenjuju za poreske obveznike koji je finansiraju. Ako se ima u vidu da je prosecna mesecna plata zaposlenih u Srbiji oko 10.000 dinara, nadoknada koju je odredila Savezna vlada za svoje cinovnike od 35.000 evra iznosi nesto preko 2.100.000 dinara, odnosno 210 prosecnih mesecnih plata, sto ce reci nadoknadu za 17,5 narednih godina. Obzirom da se podrazumeva isplata unapred, to je daleko vise, cak zapanjujuce vise, jer mesecna kamata na orocenu devizu stednju danas iznosi pet do sest odsto godisnje, sto moze doneti godisnji prinos od 2.100 evra, odnosno 175 mesecno. A to je i vise od danasnje prosecne mesecne plate u Srbiji. Stvar se svodi na to da je Savezna vlada donela odluku da njenim cinovnicima, koji ce ostati bez posla, obezbedi dozivotni prihod u visini danasnje prosecne plate u Srbiji, uz mogucnost da se zadrzavanjem otpremnine na orocenoj stednji privilegija prenese i naslednicima. Mozda ce neko da kaze da je navedena racunica neka egzibicija. Ne, to je realna racunica koje treba da budu svesni i oni koji su odluku doneli, i oni koji treba iz svog dzepa da izdvajaju poreze da bi se pomenute otpremnine isplatile. Tesko je poverovati da oni koji su odluku donosili nisu bili svesni njenog finansijskog znacenja. Zato su je, valjda i sakrili od javnosti. Jos je teze poverovati da pomenuta odluka moze ostati na snazi ako ne zbog pravnih, onda zbog moralnih razloga. Sramotnoj gramzivosti nikad kraja. Ne moze se drugacije tumaciti ni insistiranje da poznata osoba, koja je i dosad bila savezni poslanik pod sumnjivim okolnostima koalicione kombinatorike na stetu drugih, nastoji po svaku cenu da bude poslanik nove zajednice Srbije i Crne Gore, bez obzira sto ni po kojim kriterijumima na to nema pravo prema izbornim rezultatima. Posto je njena stranka izgubila na izborima, insistira se da bude stavljena na poslanicke liste drugih stranaka. Nije valjda, da bi branila interese naroda. Narod joj takvo poverenje nije dao. Radi se o neogranicenoj gramzivosti za dobrim poslanickim prihodima, koji pripadaju stvarnim narodnim izabranicima, a ne njoj, kao i o pokusaju da se koriscenjem poslanickog imuniteta ostvaruje zastita od organa gonjenja. Od cega se, verovatno, s razlogom plasi. http://www.svedok.co.yu/
[www.ANTIC.org] NAS SLOM IZREZIRAN JE U BEOGRADU
Title: Message RASCEPICetnicki vojvoda Rade Cubrilo, koji je vojevao za cast Krajine, za "Svedok" govori o razdorima koji su unistili ovu srpsku drzavu, prevrtljivom Milanu Babicu i listi zahteva Hskog tribunala, i kaze:NAS SLOM IZREZIRAN JE U BEOGRADU, A SVE OVO STO NAS JE SNASLO POSLEDICA JE NEBRIGE ZA SRPSTVO@ Mirela PETROVIC Svakim danom sve je jasnije da su tvrdnje o ratnim zlocinima koji su pocinili Srbi, postale medjunarodnoj zajednici jedan zavodljivi argument koji joj u srpskoj avliji omogucava sporovodjenje neogranicene vlasti. A da pravda pobednika, u kojoj medjunarodni krivicni tribunal u Hagu daje sebi moc kako mu se moze, nije nikakva pravda, postalo je ocigledno cak i onima sto su prodali veru za veceru. Dosli smo do toga da razni smetenjaci, kukavice i podrepasi upiru prstom u sve sto hoda zemljom Srbijom. Moze li se na to gledati ispravno i ravnodusno? A opet, emocije mogu biti podsticaj za pravdenost ali nikako i njen garant. To na svojim ledjima najbolje osecaju upravo oni dojucerasnji branioci svojih pragova, epski junaci koji su odlukom visih sila postali "putnici" za Hag. Jedan u moru prokazanih likova iz haske sudnice jeste i vojvoda Rade Cubrilo, jedan od osnivaca SDS-a, i ratni komadant od '90-'95. godine. Povod za razgovor sa cetnickim vodjom bila njegova knjiga "Uspon i pad Krajine", koja iz ugla neposrednog ucesnika, pa samim tim i interesantna, hronoloski prati tok dogadjaja ispred i iza kulisa pred rat i posle njega. Nju je, kako kaze, napisao radi istine i prolivene krvi srpskih junaka koji su ostali na braniku srpstva kao vecita opomena, i koji mu i dalje daju snage da se bori za srpstvo, nije se mogao prenebegnuti Hag. Rade Cubrilo je u nedavnom svedocenju pred Tribunalom, nekadasnjeg predsednika vlade SAO Krajina, Milana Babica oznacen kao jedan od organizatora paravojnih formacija. - Da bi sa sebe skinuo svoju prljavstvinu Babic je iskoristio Tribunal da proziva druge. Mogu li oni koji uzmu pusku u ruke da brane svoju kucu i svoje selo da budu paravojska? I da li je onda vazno pod cijom su zastavom? Za vlast u Hrvatskoj smo bili teroristi i paravojska, a izgleda sada i za neke kao sto je Babic - pita Cubrilo i odgovara: - Optuzio me je za cetnistvo a ne zna da se cetnicki nacin ratovanja spominje jos od polovine 19. veka. Nastao je na osnovu iskustva hajduka i uskoka. Vojvodska zvanja se iskljucivo sticu na osnovu zasluga u ratu. Na osnovu toga zvanje vojvode su stekli i Kosta Pecanac i Ilija Trifunovic- Bircanin. U toku Drugog svetskog rata, zbog zasluga, vojvoda Bircanin je proizveo desetak vojvoda. U toj grupi se nalazio i vojvoda Tularski koji me je posle formiranja cetnickog puka "Petar Mrkonjic", kod crkve Lazarice na Kninskom Kosovu, ciji sam bio komadant - imenovao u vojvodu. Tu titulu mi je potvrdio i vojvoda Seselj. koji je za pare izdao nasu ideju, a koga je imenovao vojvoda Djujic koji mi je preko svog zamenika Stevana Radjenovica poslao zastavu Dinarske cetnicke divizije. Ona je tada preuzeta polaganjem zakletve u crkvi Lazarici. Seselj je krivokletnik, jer je polozio zakletvu kralju i otadzbini u crkvi sv. Luke u Americi i sad vidimo da ne govori o kralju i monarhiji vec o republici. To je nespojivo i zato je on izdao tu ideju, a ja sam i dalje ono sto sam. Cetnici u Prvom svetskom ratu su imali podrsku naroda, tadasnje vlade i saveznika, pa su izasli iz rata kao pobednici. U prvoj polovini Drugog svetskog rata su takodje imali podrsku naroda i vlade, pa i saveznika, da bi saradnja bila prekinuta sporazumom Staljin - Cercil, zbog cega su cetnici i porazeni. U ovom poslednjem ratu, od Krajine do Kosova cetnici su imali podrsku naroda ali ne i vlada koje su bile komunisticke, Sto je Srbe kostalo gubljenjem velikog dela srpske zemlje, velikim brojem zrtava, i sukoba sa medjunarodnom zajednicom. Najgore od svega je sto su Srbi izgubili svoje nacionalno dostojanstvo i meru sta valja a sta ne. Tako je, tamo osim mene spomenut i moj veliki prijatelj i saborac Goran Opacic u vrlo nezgodnoj konotaciji. Tu veliku gresku Babic nije smeo da napravi, niti je trebalo da napada Milosevica, koji je njegov politicki otac. Milosevic jeste kriv ali je trebalo da mu sude Srbi u Srbiji, jer zlo je napravio srpskom narodu, a ne Hagu, jos manje Karli del Ponte. Nazalost, vidimo da je Milan Babic uzeo sebi slobodu da uradi nesto sto nikada niko nije uradio sa prostora Krajine - kaze za "Svedok" vojvoda Cubrilo, tvrdeci da u slucaju poziva nece ici dobrovoljno u Hag: - Taj sud je smesan i ja ga ne priznajem. Pomenuli su me kao organizatora paravojnih formacija, ne znam sta oni misle. Svi normalni ljudi smatraju da kada je neko na svojoj teritoriji ne moze biti paravojnik, bez obzira da li se on zove cetnik, partizan, ustasa ili balista. Ako je on na svojoj teritoriji i brani svoj narod i zemlju, onda nije on paravojnik, vec je to onaj koji dodje sa strane. To je jasna definicija. Nazvali su me tako
[www.ANTIC.org] ZATO SU AMERIKANCI USAMLJENI U PRIPREMAMA ZA NOVI RAT
Title: Message ZA©TO SU AMERIKANCI USAMLJENI U PRIPREMAMA ZA NOVI RAT Patetièno skromna fasada Svet se opire "hegemoniji dobra", odbija ukidanje slobode i zavoðenje demokratije, ne pokazuje spremnost da "novog Èerèila" iz Teksasa sledi u ratovima koji se liferuju. Bo¹ko Jak¹iæ Nikada kao danas Sjedinjene Amerièke Dr¾ave nisu bile u stanju da svoju moæ projektuju po èitavom svetu. I nikada posledice takvog globalnog anga¾mana nisu bile toliko neizvesne: po buduænost sveta, SAD i amerièkih odnosa sa svetom. Retorika sada¹nje administracije u Va¹ingtonu gotovo je mesijanski opsednuta slobodom, demokratijom i ljudskim pravima, boljim ¾ivotom èoveèanstva po uzorima iz "amerièkog sna". Ali, na zaprepa¹æenje ujka Samovih politièara i generala, stratega i planera, ispada da te plemenite namere poploèavaju put do pakla. Svet se opire ovoj "hegemoniji dobra", odbija ukidanje slobode i zavoðenje demokratije, ne pokazuje spremnost da "novog Èerèila" iz Teksasa sledi u ratovima koji se liferuju. Nije reè o Mjanmaru. Predsednik D¾ord¾ V. Bu¹ povodom iraèke krize - novog simptoma njegove globalne politike - rastura decenijama manikirano prekoatlantsko savezni¹tvo, animira antiamerikanizam, razgraðuje dostignuæa Koka-Kole. Nije sluèajno da je ¹ef Bele kuæe u obraæanju Kongresu izostavio pojmove kao ¹to su "saveznici" i "NATO". Nije se zagrcnuo perecama, veæ ih nije pomenuo jer bi morao da konstatuje da povodom planiranog napada na Irak nema podr¹ku nekih najbli¾ih saveznika - ako se izuzme onaj uvek nasme¹eni Britanac. Bu¹ova politika - nije iskljuèeno svesno - deli Evropu. Nastaju nove velike i male Antante. Francuzi i Nemci su najveæi protivnici ishitrene vojne intervencije. Pariz je protiv nove rezolucije koja bi u ovom trenutku sankcionisala upotrebu sile. I u Berlinu bi da pre udara prvo za stolom SB osete "miris baruta" zabranjenog iraèkog oru¾ja - konkretne dokaze koje tek sada najavljuje dr¾avni sekretar SAD. U Savetu bezbednosti 13 od 15 èlanica oèekuje da inspektori UN nastave svoj posao. Tra¾e priliku da se prvo ustanovi istina, a onda odluèuje o ratu ili miru. NATO je veæ odbio amerièki zahtev za anga¾manom, iako iz Va¹ingtona grme o Sadamu kao Hitleru na¹eg vremena opominjuæi Evropljane (Amerika je tek 1941. u¹la u rat) da se ne pona¹aju kao u danima minhenskog sporazuma. Upozoravaju na strahote terorizma "Mejd in Irak" koristeæi kao krunski dokaz 11 praznih bojevih glava starih mo¾da i dve decenije - jedino ¹to su inspektori do sada prona¹li. ©ta na sve to ka¾u u Va¹ingtonu? Ljute se kada drugi u njihovoj politici otkrivaju elemente hipokrizije. Èude se kada neko sumnja ili osporava argumente "novog sveta". Sekretar za odbranu Donald Ramsfeld obru¹ava se na francusko- nemaèku osovinu nazivajuæi je "glasom stare Evrope". Koliko septembra pro¹le godine, Bu¹ je zahtevao akciju UN. Obnovu rada inspektora naoru¾anja. Verovao je da ih Sadam neæe primiti. Kada ih je primio, stanar Bele kuæe bio je uveren da æe oni pronaæi dokaze. Koliko iz predostro¾nosti poslao je flotilu, avione i ljudstvo. Sada je nervozan. Umoran od èekanja. Samo na njegovom èasovniku "vreme istièe". Sa Pjongjangom odr¾avaju "odliène" diplomatske kontakte kako bi se izbegla nuklearna kriza. Tamo¹nji Voljeni voða potvrðuje da raspola¾e takvim oru¾jem, ali nema naftu koju ima iraèki Rais. Briga za miran san Planete tako pada u vodu pred brigom za energetsku buduænost Amerike o kojoj razmi¹ljaju nafta¹i u Bu¹ovom okru¾enju. Ali, rat nema nikakve veze sa naftom, poku¹ava pro¹le nedelje da razuveri neverne Tome amerièki ambasador pri EU. Iraèka nafta biæe stavljena pod starateljstvo - "na dobrobit iraèkog naroda", dodaje Kolin Pauel. Valjda po istom modelu po kome je svojevremeno Liga naroda starateljstvo nad Levantom poverila britanskim i francuskim kolonijalistima - "na dobrobit" naroda Palestine, Cisjordanije, Sirije i Libana. Va¹ington Sadama demonizuje do nebesa, ponavlja da je samo pitanje dana kada æe on i Osama bin Laden krenuti protiv "slobodnog sveta". Onda Iraèaninu nudi luksuzni egzil. Kako i gde on odabere. Po scenariju koji ovde zvuèi nekako poznato. Po¹to Sadam nije sklon kupovini takvih obeæanja - jer je dobro upoznat sa tehnologijom njihovih kr¹enja - Amerikanci æe umar¹irati u Bagdad. A onda? Okupacija æe pro¹iriti Bin Ladenovu listu dr¾ava koje treba oèistiti od amerièkih "nevernika". Ako je to doprinos globalnom ratu protiv terorizma, onda je pravi hipokrita i analfabeta
[www.ANTIC.org] RASPLET UJDURME OKO PRODAJE NOVE MAKEDONIJE
Title: Message RASPLET UJDURME OKO PRODAJE "NOVE MAKEDONIJE" Direktor u pritvoru, ministar u bekstvu Slovenaèkoj firmi "Jug Storitve" sud uruèio re¹enje o blokadi glavnog paketa akcija i raspolaganja imovinom (Od na¹eg stalnog dopisnika) Skoplje, januara Sud u Skoplju zabranio je novim vlasnicima NIP "Nova Makedonija" iz slovenaèke trgovinske firme "Jug Storitve", koji jo¹ uvek zvanièno raspola¾u sa 70 odsto glavnog paketa akcija preduzeæa, da ubuduæe raspola¾u imovinom i akcijama NIP-a do okonèanja veæ zapoèetog sudskog procesa. Makedonska vlada, koja je donedavno bila vlasnik veæinskog dela "Nove Makedonije", posle otkrivanja u ovda¹njoj javnosti velike prevare oko kupovine NIP-a, zvanièno je zatra¾ila od suda da se ¾iro-raèun novih slovenaèkih vlasnika blokira, uz raskid dogovora o privatizaciji. Podseæanja radi, u avgustu pro¹le godine "Jug Storitve" iz Maribora je kupila najstariju i najveæu makedonsku novinsko-izdavaèku kuæu "Nova Makedonija" za 2,3 miliona evra. Ne¹to kasnije utvrðeno je da je slovenaèki investitor, "Jug Storitve", u kupovinu NIP-a ulo¾io novac koji je vlada u Skoplju izdvojila za zaostale plate zaposlenima i radi pokrivanja gubitaka. Skopski sud je u meðuvremenu doneo odluku o pritvaranju biv¹eg direktora NIP "Nove Makedonije" Nikole Taseva i zamenika Agencije za privatizaciju Du¹ka Avramskog, osumnjièenih da su glavni uèesnici u prevari. Protiv jo¹ uvek nedostupnog sudu Besnika Fetajia, biv¹eg ministra ekonomije u vladi Georgijevskog, direktno ume¹anog u prevaru "te¹ku" 2,3 miliona evra, izdata je i meðunarodna poternica. Fetaji, kako je ovde potvrðeno, zajedno sa svojom porodicom nalazi se u inostranstvu. On je, u meðuvremenu, dobio legalnu vizu za dugogodi¹nji boravak u Velikoj Britaniji. Vlasnici skopskog NIP-a "Jug Storitve" preko svoje vlade u Ljubljani najavljuju pokretanje meðunarodnog spora, odbijaju da prihvate re¹enje skopskog suda. M. Krstiæ
[www.ANTIC.org] DELEGACIJA SPC IDUE NEDELJE U VATIKANU
Title: Message DELEGACIJA SPC IDUÆE NEDELJE U VATIKANU O odnosima srpske i rimske crkve Delegacija Sinoda Srpske pravoslavne crkve boraviæe tokom sledeæe nedelje u Vatikanu, gde æe se sresti i sa papom Jovanom Pavlom Drugim, najavljeno je iz SPC. U delegaciji SPC biæe mitropolit crnogorsko-primorski amfilohije i episkop baèki Irinej. Domaæin delegaciji SPC biæe kardinal Valter Kasper, ¹ef papskog veæa za unapreðenja jedinstva meðu hri¹æanima. Delegacija SPC boraviæe u Vatikanu cele iduæe sedmice. Episkop baèki Irinej izjavio je 7. januara da je cilj posete delegacije Sinoda Srpske pravoslavne crkve Vatikanu "meðusobno upoznavanje i razmena mi¹ljenja po mnogim va¾nim pitanjima savremenog hri¹æanskog sveta i savremenog sveta uop¹te". Episkop baèki je u intervjuu koji je objavljen i na Internet sajtu SPC kazao da æe u razgovorima posebno biti reèi i o meðusobnim odnosima pravoslavlja i rimokatolicizma, kao i o odnosima srpske crkve sa rimskom crkvom u svetu i u SRJ. On je istakao da poseta delegacije SPC Vatikanu ne sadr¾i "èak ni teoretski nagove¹taj" posete pape Jovana Pavla Drugog Srbiji. Dvadesetak graðana se u sredu okupilo ispred srpske patrijar¹ije, protestujuæi zbog najavljene posete predstavnika Srpske pravoslavne crkve Vatikanu i najava da æe jedan od manastira u ©abaèko-valjevskoj eparhiji biti preme¹ten zbog izgradnje brane. (Beta) Socijalisti razgovarali sa patrijarhom Pavlom Patrijarh srpski gospodin Pavle razgovarao je juèe sa delegacijom opozicione Socijalistièke partije Srbije navodi se u saop¹tenju te stranke. U saop¹tenju se navodi da je rukovodstvo SPS upoznalo patrijarha sa stavovima vezanim za aktuelno stanje dr¾ave i naroda. Oni su istakli neophodnost postizanja politièkog konsenzusa o vitalnim nacionalnim i dr¾avnim interesima, posebno u vezi sa pitanjem polo¾aja Srba na Kosovu i Metohiji. Istaknuta je i potreba oèuvanja jedinstva i celovitosti Srbije. (Beta)
[www.ANTIC.org] POVODOM NACIONALNOG DANA BORBE PROTIV PUENJA
Title: Message POVODOM NACIONALNOG DANA BORBE PROTIV PU©ENJA Izgu¾vane cigarete u zamenu za sve¾e voæe Ministar zdravlja najavio o¹trije ka¾njavanje pu¹enja na javnim mestima "Mi nemamo ni¹ta protiv pu¹aèa, ali imamo protiv duvanskog dima. Niko nema prava da zbog svog zadovoljstva ugro¾ava druge, zbog èega smo i re¹ili da duvan proteramo sa svih javnih mesta, prvenstveno iz zdravstvenih ustanova. Nedopustivo je da se u porodili¹tima probijate kroz oblake duvanskog dima i da vam o rizicima pu¹enja prièa lekar kome na stolu stoji pepeljara puna opu¹aka. Pora¾avajuæe zvuèi podatak da je na¹a zemlja po broju pu¹aèa druga u Evropi i da svako èetvrto dete izmeðu 12. i 15. godine pu¹i", istakao je dr Tomica Milosavljeviæ, republièki ministar zdravlja, prilikom juèera¹njeg dru¾enja sa Beograðanima koji su re¹ili da ostave pu¹enje. Beograðani u akciji "Manje nikotina - vi¹e vitamina" U ¾elji da na¹e sugraðane motivi¹u da uèestvuju u akciji "Ostavite pu¹enje - produ¾ite ¾ivot" i podsete da je 31. januar Nacionalni dan borbe protiv duvanskog dima, republièko Ministarstvo zdravlja je u saradnji sa Institutom za za¹titu zdravlja Srbije organizovali javni hepening pod nazivom "Manje nikotina - vi¹e vitamina". Zato je Trg Republike juèe bio jedinstvena tr¾nica na kojoj su se sve¾e pomorand¾e, jabuke, mandarine, limun, vitamini i sokovi mogli dobiti u zamenu za izgu¾vanu paklicu cigareta. Dr Milosavljeviæ je tom prilikom najavio o¹trije ka¾njavanje pu¹enja na javnim mestima, precizirajuæi da æe zdravstvene ustanove morati da izdvoje izmeðu dve i deset hiljada dinara kazne za pu¹enje u svojim prostorijama. Na pitanje koliko je medicinskih ustanova do sada konkurisalo za nagradu koja æe pripasti prvoj zdravstvenoj instituciji bez duvanskog dima, on je odgovorio da su se "mnoge hvalile, ali da æe zdravstvena inspekcija ispitati istinitost ovih pohvala" i 31. maja, na svetski Dan borbe protiv pu¹enja, dodeliti "Nikorete" pehar. Akciju Ministarstva zdravlja podr¾ale su mnoge farmaceutske i humanitarne organizacije, ukljuèujuæi i Svetsku zdravstvenu organizaciju i Unicef a farmaceutska kuæa "Jusafarm" dodelila je nagrade osobama koje su u poslednjih godinu dana ostavile cigarete. Jedna od dobitnica ove nagrade, dvadesetèetvorogodi¹nja studentkinja medicine Aleksandra Rakoviæ, koja se ukljuèila u program savetovali¹ta Instituta za pluæne bolesti KCS, sa ponosom tvrdi da u svojoj ta¹nici ne dr¾i paklo cigareta veæ godinu i po dana. "Nije mi bilo te¹ko da ostavim cigarete, veæ da promenim stil ¾ivota. Odjednom sam morala da pijem prvu jutarnju kafu bez cigarete, da sedim u kafiæu sa drugaricama iznad kojih lebdi oblak dima, da uèim bez cigareta, da potpuno izmenim re¾im ishrane... Zato tvrdim da je za ostavljanje pu¹enja izuzetno va¾na velika motivacija i jo¹ veæa disciplina. Koji je bio moj motiv? Iako nisam imala nikakvih zdravstvenih problema, pla¹ila sam se da æe cigarete uzeti danak u zdravlju, kako godine budu odmicale!", iskreno prièa Aleksandra. Od predstavnika Instituta za pluæne bolesti saznali smo da kroz njihovo savetovali¹te godi¹nje prolazi izmeðu 200 i 300 osoba koje se trude da ¾ive ¾ivot bez duvanskog dima i da su rezultati koje oni posti¾u "iznad evropskih". K. Ðorðeviæ Foto S. Boèarski
[www.ANTIC.org] Plivajui kurs ili potop
Title: Message MEÐU NAMA Plivajuæi kurs ili "potop" "Èi¹æenje pod tepih", 27. 1. Ugledni novinar g. Lazareviæ je u Politici od 27. januara sa¾eto izneo najva¾nije ekonomske probleme na¹e zemlje u ovom momentu. Oni su po njemu: platni deficit sa inostranstvom u 2002. godini od 3,8 milijardi dolara; nerealan kurs dinara; nekonkurentnost na¹e robe na inostranom tr¾i¹tu. U takvoj privrednoj situaciji, na¹im graðanima se vi¹e isplati (zbog kursa) da kupuju odeæu Benetona iz Italije, nego Jumka iz Vranja. Platni deficit je nastao u najveæoj meri kao posledica niskog kursa dinara (62 u odnosu na EUR), ¹to stimuli¹e uvoznike, a destimuli¹e izvoznike. Ne mo¾emo vi¹e dugo izdr¾ati sa tolikim platnim deficitom, po¹to æemo ubrzo iscrpeti sve devizne rezerve. Po¹to se u svetu kurs neke valute meri iskljuèivo kupovnom moæi, a ne ponudom i potra¾njom, ¹to ne va¾i za valute, to bi realan kurs dinara u odnosu na EUR-o bio oko 96 dinara, jer rast cena na malo, tj. inflacija od novembra 2000. (utvrðen kurs od 30 dinara za marku) do kraja 2002. godine iznosi ukupno 62,63 odsto (2,7 odsto u decembru 2000., 38,7 odsto u 2001. i 14,2 odsto u 2002. godini). Kada bi na¹i izvoznici za evro dobijali tih 96 dinara, bili bi konkurentni na svim svetskim tr¾i¹tima, po¹to ih zaista toliko ko¹ta roba koju proizvode u na¹im uslovima i uz cene koje odreðuje dr¾ava (gorivo, elektrièna energija, porezi i doprinosi i sl.) i tr¾i¹te poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, kao i uz visok nivo svih usluga, koje su bazirane iskljuèivo na stopi inflacije od 62,63 odsto u periodu od novembra 2000. do kraja decembra 2002. godine. Ako ubrzo ne uvedemo plivajuæi kurs dinara, ¹to predla¾e ministar finansija, a koèi guverner Narodne banke, do¾iveæemo finansijski kolaps sa nepredvidivim posledicama. Dr Nikola Kosovac, profesor ekonomske politike, Beograd http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] Caribrod umesto Dimitrovgrada
Title: Message Caribrod umesto Dimitrovgrada "Petrovgrad umesto Zrenjanina", 28. 1. Napis dr Du¹ana Birmanca "Petrovgrad umesto Zrenjanina" zaslu¾uje pa¾nju, ne samo èitalaca "Politike", veæ prvenstveno na¹e administracije. Dr Birmanac je u pravu: posle 5. oktobra stidljivo se menjaju nazivi trgova, ulica, dok sa promenom mesta ide i te kako sporo. Mi smo ulicu Georgi Dimitrova (u kojoj su Peta beogradska gimnazija, Ta¹majdan i dr) posle skoro 50 godina nazvali po srpskom ministru, dr¾avniku - ustavobranitelju Iliji Gara¹aninu, tvorcu èuvenih "Naèertanija", èoveku koji se prvi suprotstavio knezu Mihailu kada je odluèio da se o¾eni svojom roðakom - zbog èega je izgubio slu¾bu, itd, itd. Ideju dr Birmanca na¹a administrativna vlast treba (mo¾da i putem interpolacije poslanika u Skup¹tini Srbiji) ¹to pre da primeni, te i da Caribrodu, sada¹njem Dimitrovgradu, vrati njegovo lepo ime, iz vi¹e razloga. Profesor Stanoje Stanojeviæ u "Narodnoj enciklopediji srpska - hrvatska - slovenaèka", tom IV, izdanje u Zagrebu 1929. na str. 861. o Caribrodu ka¾e: "Caribrod je varo¹ u Ni¹koj Oblasti... Kroz Caribrod je prolazio Carigradski Drum i u njemu je putnicima, koji su iz Pirota i¹li, bio prvi konak. Putnici i putopisci 16 veka pominju C. kao veliko selo i varo¹icu. Putopisac Franc Kanic u knjizi "Srbija, zemlja i stanovni¹tvo", izdanje 1985. (u nas prevedena jo¹ 1909) vi¹e puta pominje Caribrod, a na str. 233-234. govori o specifiènosti stanovni¹tva u oblasti balkanskog lanca izmeðu Ni¹a i Caribroda u Srbiji, Trna i izvora Tem¹tice u Bugarskoj: "Njihov je govor slièan onom u ni¹kom kraju, ali se k i g izgovaraju mek¹e, vi¹e kao æ i ð; tako na primer ruæe umesto ruke, sluðe umesto sluge, itd". Tako je jedan kraljevski ugarski savetnik, nosilac austrijske medalje za nauku i umetnost, itd. jo¹ 1859 - kada je zapoèeo putovanja po severoistoku Srbije - ukazao na srpski koren stanovnika Caribroda. Danas se Caribrod zove Dimitrovgrad, po Bugarinu Georgi Dimitrovu, vajnom komunistièkom ideologu. Dana¹nja generacija ne zna ¹ta je Dimitrov dobra uèinio za Bugarsku i Srbiju (osim ¹to je jedno vreme ¾iveo u njoj) i za¹to smo mi, Srbi dozvolili da se Caribrodu oduzme njegovo ime. Bio bi d¾entlmenski potez Caribroðana da slede primer Beograda. Podseæam ih da smo mnogim gradovima èak oduzeli Titovo ime, za¹to ne i Bugarinu Dimitrovu? Prof. dr Nikola Saviæ, ul. Ilije Gara¹anina 11/6 Beograd
[www.ANTIC.org] SUDBINA MUZEJA ISTORIJE JUGOSLAVIJE / Poseta Kui cvea
Title: Message SUDBINA MUZEJA ISTORIJE JUGOSLAVIJE Èuvamo simbole pro¹losti Posle useljavanja Slobodana Milo¹eviæa, unutra¹njost rezidencije je izmenjena. - Kako su Maðari unovèili pro¹lost Iako je od petooktobarske revolucije pro¹lo vi¹e od dve godine, jo¹ nije ukinuta Uredba iz 1996. godine prema kojoj je Slobodan Milo¹eviæ kao tada¹nji predsednik dobio na kori¹æenje Rezidenciju i Vilu "Mir" i tako se praktièno uselio u muzejske objekte. Uporna borba Ljiljane Cetiniæ, sada¹nje direktorke Muzeja istorije Jugoslavije u èijem je sastavu i Memorijalni centar "Josip Broz Tito" sa svim svojim objektima ukljuèujuæi i ova dva, da se ta uredba ukine zakonom, i dalje traje... Èin useljavanja u Muzej ometa sve ove godine rad muzejskih struènjaka i njihove napore da koriste prostor Muzeja, steknu uvid i vrate eksponate koji su evidentno u vlasni¹tvu Muzeja istorije Jugoslavije. Kljuè od Spomen zbirke ili Vile "Mir" nalazi se kod Slu¾be za op¹te poslove koja odr¾ava ove prostorije, a zid koji je podignut 1996. godine praktièno je naru¹io ambijentalnu celinu i sada je poseta omoguæena samo Muzeju "25. maj", Kuæi cveæa i naèelno Starom muzeju. Muzej istorije Jugoslavije koji se nalazi na beogradskom Trgu Nikole Pa¹iæa nastao je spajanjem biv¹eg Memorijalnog centra "Josip Broz Tito" i Muzeja revolucije od kojeg su nasleðene prostorije i galerija na sada¹njoj lokaciji, Trgu Nikole Pa¹iæa. Memorijalni centar "Josip Broz Tito" èine Muzej "25. maj", zatim Spomen zbirka poznatija kao Vila "Mir" u koju se Milo¹eviæ uselio posle bombardovanja rezidencije, Lovaèka kuæa, Bilijarnica, Rezidencija, Kuæa cveæa i Stari muzej. Nekada je u sastavu bio i Muzej "4. juli", odnosno porodièna kuæa Ribnikara koja je ovoj porodici vraæena. Po svom ukusu Slobodan Milo¹eviæ ¾iveo je u jednom od objekata muzejskog kompleksa, u Rezidenciji koju je tada po svom ukusu i promenio. Naime, umesto drvenog stepeni¹ta postavljeni su mesingani elementi, sru¹ena je rustièna galerija, nestali su persijski tepisi iz Velikog salona. Ali, saèuvana je Hergedu¹iæeva "Stubièka bitka", kao i biblioteka od 11.000 knjiga... Umesto ovih drvenih stepenica sada je mesing i staklo Ovaj objekat uni¹ten je i bukvalno, kada je bombardovan 1999. godine. Na mestu spavaæe i radne sobe je krater. Pro¹le godine javnosti je predstavljena izlo¾ba saèuvanih eksponata na kojoj se na¹lo oko 140 slika. Neke su sklonjene iz Rezidencije pre bombardovanja i tako saèuvane, a nekima se pravom istragom ulazi u trag. Meðutim, mnogo je jo¹ predmeta koji nedostaju. Lovaèka kuæa do koje se dolazilo kroz prelepi vrt sa bogatijom vegetacijom nego ¹to je ima Botanièka ba¹ta, pretvorena je za vreme Milo¹eviæeve vladavine u ne¹to nalik na klub! Skulpture iz ovog parka su sklonjene, ali su saèuvane. Nemaran je bio i odnos prema Starom muzeju u kome se nalazila vredna etnografska zbirka. Naime, u taj prostor su ubacivani predmeti tek tako, bez po¹tovanja bilo kakvih uslova o sme¹taju i èuvanju eksponata. Za to su odgovorni ljudi koji su tada radili u Muzeju. Spomen zbirka bila je namenjena Titu, ali on tu nije boravio nego je ova zgrada namenjena èuvanju poklona koje je Josip Broz dobijao od 1944. godine do smrti. Na stalnoj postavci u toj zbirci su lièni predmeti - ruèni i d¾epni satovi, pribor za pisanje, naoèare, lièna dokumenta, ordenje, plakete, povelje, odabrani primerci likovne i primenjene umetnosti, arheologija, numizmatika, filatelija... Tu su, izmeðu ostalih, sme¹teni Skulptura Ozirisa iz Egipta (¹esti vek p.n.e.), Zlatni medaljon Cezara Aureliana (treæi vek n.e.), rimski mozaik iz Tunisa "Kentaur otima Nimfu", slike Petra Lubarde, Vlaha Bukovca, egipatska vaza stara vi¹e hiljada godina, kratki maè "tanto" iz 14. veka, pa i kamen sa Meseca! Poseta Kuæi cveæa Svi ovi objekti bili su oduvek dostupni javnosti kroz jednu kru¾nu ¹etnju ili direktno do Kuæe cveæa. Ispred Kuæe cveæa ostala je saèuvana Augustinèiæeva skulptura Josipa Broza. - Iako je poseta danas svedena samo na galeriju Muzeja "25. maj" i Kuæu cveæa, zanimljiv je podatak da je pro¹le godine Kuæu cveæa posetilo 7420 ljudi i da je samim tim zabele¾en rast, buduæi da je 2001. taj broj bio 4062! Kada doðu stranci, prvo pitaju gde je Kuæa cveæa. Setimo se i da je pro¹le godine do¹la jedna "èudna" delegacija iz Slovenije u rasponu godi¹ta od 20 do 60 i donela cveæe na Titov grob! Na proleæe planiramo da otvorimo prostor oko groba i da napravimo
[www.ANTIC.org] PETORICA PROTIV VLADIKE
Title: Message Razgovor: Aleksandar StojkoviæPETORICA PROTIV VLADIKE Navodno, preko "Vranjskih" deluje "albanski lobi", a ja mu se, navodno, svetim zbog toga ¹to sam 1993. godine "zbog finansijskih propusta u radu Crkvenog odbora bio prinuðen da se povuèem". To su najobiènije gluposti. Sa tog stanovi¹ta su i SUP i Tu¾ila¹tvo marionete i sluge tog "albanskog lobija". Nema nikakvih hajki, progona, lobija, a postupak koji se protiv njega vodi nisu napadi na Crkvu i Boga, kako on to ¾eli da prika¾e. Op¹irnije... http://www.vranjske.co.yu/
[www.ANTIC.org] HILANDARSKA GRAFIKA
Title: Message Likovni ¾ivot HILANDARSKA GRAFIKA Ovogodi¹nja Svetosavska nedelja otpoèela je otvaranjem izlo¾be "Hilandarska grafika" u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju, a èine je 42 probna otiska, nastala na stari izvorni naèin, ruèno, jedna po jedna, jo¹ pre dvadesetak godina, kada je radionica oformljena i opremljena iz ruku grafièara Veljka Mihajloviæa i Nikole Meand¾ije.Izlo¾eni bakrorezi su nastali zalaganjem Ministarstva kulture Republike Srbije, Narodne biblioteke Srbije i bratstva manastira Hilandar, u obnovljenoj jedinoj ¹tampariji na Svetoj Gori. Od¹tampana je èitava zbirka bakroreza Svete Gore, koja sada broji 170 listova. Gravire pripadaju Kabinetu grafike grafièkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koje su dar osnivaèa Kabineta i zbirke grafika Bo¹ka Karanoviæa, a pred oèi javnosti dospele su zahvaljujuæi sada¹njem kustosu Rodoljubu Karanoviæu.Razvoj srpske grafike u XVIII veku od izuzetnog je znaèaja za razumevanje duhovnih i politièkih prilika srpskog naroda. Grafièki listovi nastali u to vreme i u tematskom i ikonografskom pogledu verno odra¾avaju vladajuæe ideje epohe, ponekada se i nadovezuju i na borbu crkvene hijerarhije da u uslovima apsolutistièke monarhije saèuva te¹ko steèene srpske privilegije. U vreme kada se na poèetku XVIII veka pojavila grafika kod Srba, srpski narod je bio bez ¹tampanih knjiga. U nedostatku livenih i pokretnih slova, upotrebljavala su se krajem XVI i tokom XVII veka drvorezne ploèe sa ilustracijama i tekstom, tako da ponekad deluju kao uveæana ilustracija kopirana iz ¹tampanih knjiga. Sredinom XVIII veka ova tehnika se polako gasi, ali svoj puni zamah srpska grafika ostvariæe u novoj tehnici bakroreza, kojom æe se, kraæe vreme, vr¹iti ¹tampanje knjige. Grafièko stvaranje kod Srba u XVIII veku obele¾avaju dve liènosti - Hristifor ®efareviæ i Zaharije Orfelin, a pored njih za na¹e naruèioce radi niz stranih majstora, Toma Mesmer, Jakob ©mucer i Johan Ernst Mansfild. Pun razvoj dosti¾e na podsticaj crkvene organizacije, èiji predstavnici sna¾no utièu na njenu sadr¾inu i ideologiju uop¹te. Mo¾e se reæi da je grafièka umetnost poslu¾ila za ilustrovanje èitavog jednog programa za koji se zalagala srpska crkva, boreæi se za priznavanje istorijskih prava srpskog naroda. Od arhijereja koji su presudno uticali na sadr¾aj srpske grafike znaèajan je patrijarh Arsenije IV Jovanoviæ ©akabenta. Pre svog bekstva iz Peæi poruèio je u Beèu bakrorez sa izgledom manastira Studenice, èija je duhovna poruka istaknuta lozom Nemanjinom i kompozicijom Sv. Save sa srpskim svetiteljima, koji æe kao samostalni grafièki list ponoviti 1741. godine Hristifor ®efareviæ, a ujedno je poslu¾io kao idejni predlo¾ak za niz bakroreza, meðu kojima se istièu bakrorez Peæke patrijar¹ije, kao i predstava manastira Hilandara sa likovima Srba svetitelja i apeteoza cara Du¹ana rezana 1757. godine u Moskvi. Ovi bakrorezi ujedno su i svedoèenje o pojavi novih graðanskih ktitora uglavnom iz trgovaèkog i vojnièkog stale¾a, ¹to svedoèi o jaèanju i nacionalnom buðenju na¹e graðanske klase.Visoko mesto u nastajanju bakroreza Svete gore uop¹te ima srpski manastir Hilandar, jer je prvi izdao vedutu - izgled manastira 1743. godine. Ova gravira je davana kao uzdarje prilo¾nicima.U XVIII veku Hilandarci pokazuju izrazita oseæanja za bakroreznu grafiku. Do toga je do¹lo zahvaljujuæi duhovnim vezama sa Karlovaèkom mitropolijom, odakle su do Hilandara dospevale bakrorezne ikone.Svetogorski bakrorezi raðeni su na vi¹e mesta: u Beèu, Moskvi, Kijevu, Veneciji, Sremskim Karlovcima, Atini, kao i na Svetoj Gori, naroèito u manastiru Hilandaru, koji je u XX veku jedini imao ¹tampariju. U grupi najpoznatijih atoskih grafièara su: Kiril iz Agiorite, Nikifor Zograf, Partenije, Gerasim Karavije, Pavel Bolgarin, Hilandarac Jovan Kalidis. Pored njih, zastupljeni su i moskovski i kijevski rezaèi Ivan Zubov, Averikij Kazakovskij, Georgij Levickij i mnogi drugi. Prva pojava vedute Svete Gore je ilustracija za putopis iz 1553. godine Pjera Belona di Mana, dok je mnogo znaèajnija ona iz XVIII veka Venecijanca Aleksandra de la Vija, jer je postala prototip za kasnije raðene vedute.Sada, po isteku osam vekova od kada je Sveti Sava osnovao srpsku carsku lavru manastir Hilandar, i dvadeset vekova pravoslavlja i hri¹æanstva uop¹te, izuzetna je prilika da izlaganjem ovih gravira bar na ovakav naèin Hilandar postane bli¾i udaljenoj srpskoj i svetskoj kulturi. Mirjana Jovanoviæ
