[www.ANTIC.org] Kizina 'sapunica': Kamiondzija
Title: Message http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T03022501.shtml Sreda, 26. 2. 2003 Tema: GLAS istrauje Dokle je stigla istraga o incidentu koji se prolog petka dogodio na autoputu Bruka s atentatom Milenkovi - Bagzi se sada tereti za krivino delo falsifikovanja ugovora, a priu o atentatu zamenila je lakrdija oko utvrivanja vlasnika kamiona i Bagzijeve prijave boravka Posle svega to je saopteno o pokuaju atentata na premijera Zorana inia, Dejan Milenkovi Bagzi je izjavio da je kamion, kojim je presreo kolonu vozila s premijerom, na autoputu kod sportske hale "Limes" , u stvari, dobio na poklon, a kasnijom proverom je utvreno da vlasnik kamiona ni ne zna da se kamion vodi na njega, saznaje "Glas"iz izvora bliskih MUP-u. Milenkovi, koji je posle tog dogaaja na autoputu, pritvoren zbog falsifikovanja ugovora za kamion, koji je, u svojoj prvoj verziji, kupio, ostajui duan prodavcu hiljadu evra, jue je puten iz pritvora, uz objanjenje da kao trgovaki putnik, koji ivi od prevoza robe na liniji Beograd-Prokuplje, od neega mora da se izdrava. Sud je procenio da ne postoji opasnost od bekstva osumnjienog, poto je njegov advokat Miodrag Gligorijevi kao garanciju dostavio Milenkovievu prijavu boravka i dokaz o imovini njegovog brata u Prokuplju. Prema saznanjima "Glasa", priloena adresa je beogradska, a ne surinska, mada Milenkovi, koliko je poznato, ivi u Surinu. Dokaz o bratovljevoj imovini bio je neophodan, budui da Milenkovi, navodno, ne raspolae nikakvom imovinom, a za ivot zarauje dovozei robu za diskont pia njegove supruge Jasne Milenkovi. Prethodno, u prvom iskazu, Milenkovieva supruga je tvrdila da ga dugo nije videla i da ne zna gde je, ali je, u meuvremenu, ustvrdila da je on tu, pokazujui njegove stvari. Tako je pria o atentatu, koja je menjala tok, kao u hikokovskim filmovima, zavrila putanjem na slobodu oveka koji je, pokuavajui da izvri atentat na premijera, pritvoren zbog falsifikovanja ugovora za kamion, koji je, navodno, prelazio "iz ruke u ruku", sve dok ga neko nije poklonio Milenkoviu! Sudei po javno izreenim porukama, da li se radilo o atentatu ili ne, naisto nije ni sam premijer ini. Podseamo, posle objavljivanja prvih informacija o dogaaju na autoputu, on je odbacio mogunost atentata, nudei eretsko objanjenje da se, verovatno, radi o vozau koji je, umesto da veba vonju po svom dvoritu, izaao da veba na autoputu. - Ne moe mene jedan kamion spreiti da doem u Banjaluku - zakljuio je ini na konferenciji za novinare u Banjaluci. Novinari koji su ga pratili na tom putu nisu sve do kasno popodne znali nita o tom dogaaju. U meuvremenu, policija poinje da objavljuje saoptenja za javnost, koja se smenjuju, kao i verzije zavrzlame na autoputu od petka ujutro. Ve u petak vee i narednog dana, temperatura poinje da raste: policija, najpre, saoptava o emu se radi, dodajui da je voza kamiona pokuao da pobegne sa lica mesta, ali da je brzom intervencijom pripadnika MUP uhapen. "Imajui u vidu navedene injenice, kao i opasnost da voza kamiona ima bogatu krminalnu prolost, zadran je radi rasvetljavanja okolnosti dogaaja", saoptio je MUP Srbije. Potom je obelodanjeno o kome se radi: vinovnik ataka na premijerovu kolonu je Dejan Milenkovi - Bagzi, pripadnik surinskog klana i blizak prijatelj Ljubie Buhe - umeta. Tad su objavljene informacije da, uopte, nije iskljuena mogunost atentata na premijera, kao i saznanja da je Milenkovi, navodno, ekao kraj puta na signal za akciju, u koju je krenuo poto je dobio poziv na mobilni telefon. Premijer ini, u prvi mah, izjavljuje kako ne moe da veruje da je mogue da se, posle onog to se desilo na Ibarskoj magistrali, tako neto ponovi. Policija saoptava da e izvriti detaljnu istragu o ovom dogaaju, kao i druge kriminalne aktivnosti Milenkovia. Smenjuju se saoptenja i verzije dogaaja, koji se, ispod crte, vrte u krugu od incidenta do atentata. Oglaava se i Milenkoviev advokat Miodrag Gligorijevi tvrdnjom da je incident, u stvari, izazvala inieva kolona, koja, kako je preneo, nije imala signalizaciju i kretala se velikom brzinom, a njegov klijent je skrenuo u drugu traku da ih propusti. Oglaava se i premijer ini, sada iznosei da niko nee zaustaviti sprovoenje zakona time to e njega ukloniti, a ako tako i misli, onda se grdno vara, jer, kako je poruio, nita nee spreiti sistem u borbi protiv kriminala. Ukoliko zaista budu pronaeni dokazi da je to bio pokuaj
[www.ANTIC.org] Sta se zaista dogodilo premijeru Zoranu Djindjicu?
Title: Message http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/2-3.html 26. 2. 2003. Broj 357 Sta se zaista dogodilo premijeru Zoranu Djindjicu? NT rekonstruiSe dogadjaj koji je javnost Vozilo koje je izazvalo incident do prosle nedelje bilo u selu pored Svilajnca. Slobodan Trailovic priznaje:Ja sam prodao kamionet oko kojeg se digla tolika guzva Premijer tvrdi da nije atentat, novine pisu da jeste, a policija daje neodredjena saopstenja. Nije jos ni detaljno opisala incident koji se u petak, 21. februara, dogodio kod novobeogradske hale Limes.Kao da nadlezni mnogo ne brinu o javnosti, koja, valjda, ima pravo da sazna sta se zaista dogadjalo sa premijerom. NT je pokusao da rekonstruise citav dogadjaj, prema izjavama ljudi koji su ovako ili onako u sve bili ukljuceni. Naravno, nismo mogli da proveravamo istinitost njihovih reci.Nedelja, 16. februarSlobodan Trailovic (38), gastarbajter iz sela Kusiljeva, zaputio se u obliznji Svilajnac da proda svoj kamionet mercedes 203 dizel", koji je dovezao iz Austrije. Tvrdi da je dugo cekao na kupca:- Dosao sam na pijac oko 8 ujutro, zacepio cenu od 5.000 evra, ali niko da se zainteresuje. Snizim na 4.000, pa ni to nije islo. Taman sam, oko pola tri, hteo da odustanem i da se vratim kuci, kada mi pridje cudan tip, sa nekakvom plavom beretkom na cupavoj glavi. Imao je duzu kosu, brkove i mladez na levom obrazu. Nije bio iz naseg kraja, drugacije je pricao. Pitao me je, otvoreno, koliko para trazim, a onda poceo da se cenjka. Puko mi film, pa smo se nasli na 2.000 evra. Odmah smo na pijaci napravili i zakljucili ugovor, sve potpisali, pokazali licne karte. Sve po propisu. Proverio sam i novcanice, nisu bile falsifikovane...Petak, 21. februarDejan Milenkovic Bagzi (33), iz Zemuna, preuzima od coveka iz Ecke, u ranim jutarnjim satima, na parkingu u blizini autopijace u Bubanj Potoku, kamionet mercedes", koji je, kako tvrdi njegov advokat Miodrag Gligorijevic, kupio 16. februara. I krece ka Zemunu.Premijer DJindjic u to vreme obavlja poslednje pripreme za put u Republiku Srpsku. Formira se kolona sluzbenih automobila i krece ka aerodromu Surcin. Juri brzinom od preko 150 kilometara na sat. Premijer, u blindiranoj limuzini, na zadnjem sedistu, cita novine. Na potezu izmedju Sava centra i hale Limes prekidaju ga uzvici sofera i pratioca: primetili su da kamionet iz srednje trake delimicno zalazi u najbrzu, trecu, njihovu traku. Premijer tada i sam primecuje da im je vozilo iz susedne trake veoma blizu. Voze paralelno. Prisebni vozac daje pun gas, mocna limuzina lako izmice potencijalnoj opasnosti da se nadje prikljestena izmedju kamioneta i zastitne ograde autoputa. Dejan Milenkovic, prilikom saslusanja, ovako opisuje dogadjaj:- Dok sam se kretao krajnjom levom trakom, u retrovizoru sam primetio automobil kako mi se priblizava velikom brzinom i kako mi ablenduje da se sklonim desno. Poceo sam da se prestrojavam u srednju traku kada sam primetio da mi drugi tamni automobil takodje ablenduje i delimicno ulazi u srednju traku. Kako nisam mogao da skrenem u srednju traku, pokusao sam da se vratim u levu, ali prvi automobil koji mi je ablendovao vec je bio u levoj traci i velikom brzinom mi se priblizavao. Kako nisam bio u mogucnosti da idem ni levom niti srednjom trakom, svoje kretanje sam nastavio duz linije koja deli levu i srednju traku, nesto vise ka srednjoj. U tom trenutku su me prestigla najverovatnije dva ili tri automobila s leve strane i kretanje sam nastavio u srednjoj traci. Posle petnaestak metara ispred mene se isprecio zatamnjeni audi". Zaustavio sam kamion, a stao je i tamni audi", iz kojeg su izasla dva naoruzana civila. Jedan od njih mi je rekao: Jesi li ti lud, 'oces da ubijes premijera, da ides 100 godina na robiju!?" Odgovorio sam: Izvinite, ali nisam hteo", posle cega su me pretresli i trazili dokumenta. Pozvali su i patrolu saobracajne policije koja je ubrzo stigla i sprovela me do policijske stanice. Sabracajna policija nije obavljala uvidjaj, jer nije doslo do kontakta izmedju vozila.- U policiji su mi saopstili da sam pocinio carinski prekrsaj, sacinili zapisnik, vratili dokumenta i potom me pustili, uzevsi mi kamion uz potvrdu. Krenuo sam iz stanice i otisao stotinak metara, kada mi je, posle jednog minuta, prisao policajac u uniformi i rekao: Izvini, molim te, moras da se vratis, veliki je problem." Vratio sam se u stanicu i posle dva sata cetvorica ljudi u civilu su me preuzela,
[www.ANTIC.org] MEDJUNARODNI SKANDAL: Nemacko-americki rat za srpski celik
Title: Message http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/sartid.html 26. 2. 2003. Broj 357 MEDJUNARODNI SKANDAL: NEMACKO - AMERICKI RAT ZA SRPSKI CELIK Nemci nezadovoljni ponasanjem srpske vlade zbog dugova, odnosno prodaje smederevskog Sartida firmi U.S. Steel KosiceNemacki ministar Klement uzasnut pismom premijera Srbije, koje je potpisao Djindjicev sef kabineta Krajem prosle godine nemacki superministar i doskorasnji predsednik vlade najrazvijenije nemacke pokrajine - Severne Rajne Vestfalije, Volfgang Klement, skakao je do plafona" kada je mesec dana posle svog pisma premijeru Srbije Zoranu Djindjicu dobio odgovor srpske vlade. Bice to, po svemu sudeci, uvod u jedan ozbiljan medjunarodni skandal i nastavak nevesele price o smederevskom gigantu.Nemacki ministar se, najpre, obratio svom licnom prijatelju i premijeru Srbije povodom interesa grupe evropskih, a medju njima i nemackih i austrijskih zajmodavaca, u srpskom koncernu Sartid u Smederavu. Koncern Sartid duzan je oko 1,7 milijardi dolara, od cega oko 400 miliona dolara nemackim, austrijskim i drugim evropskim poveriocima. Nekoliko dana po Klementovom pismu, 25. decembra 2002, trebalo je da bude zapocet stecajani postupak u Sartidu, sto je bio i povod pisma nemackog ministra. Pozivajuci se na partnerstvo koje postoji izmedju Nemacke i Srbije, kao i ulogu koju Nemacka ima u krugu medjunarodnih privrednih subjekata u oporavku Srbije, Klement moli premijera da se Vlada Srbije zauzme u zastiti nemackih zajmodavaca, tim pre sto je u medjuvremenu doslo do promene uprave u Sartidu. Sartid je dat na sedmogodisnju upravu americkoj korporaciji U.S. Steel Kosice, koja, kako se cini, nije voljna da prizna ranije dugove srpske kompanije. Nemacki ministar je predlozio da se jos jednom razmotri uloga nemacke strane u sanacionom postupku, tako da nemacke firme imaju u najmanju ruku iste sanse koje je Vasa vlada dala americkim investitorima". Ceo slucaj, inace, ima i medjunarodnu dimenziju, jer se oko njega pletu interesi evropskih, odnosno nemackih, i americkih kompanija. Sartid je prvobitno bio u bliskim partnerskim odnosima sa evropskim bankama i kompanijama koje su mu tokom sankcija i pomagale da radi. Poslove metalurskog giganta vodili su tadasnji direktor Dusan Matkovic i ministar u Vladi Srbije, a dugogodisnji prijatelj i partner aktuelnog srpskog premijera, Milan Beko. Kada je sve bilo spremno da upravu nad Sartidom dobije evropski konzorcijum, umesala se americka strana, tako da od celokupnog aranzmana nije bilo nista. Odgovor Djindjicevog sefa kabineta nemackom ministru privrede Vlada Srbije ne moze da utice na sudski postupak Evropski partneri, naravno, svesni su kakvu snagu i uticaj imaju Amerikanci, ali Vladi Srbije se zamera nekorektan odnos prema ranijim partnerima i nespremnost da se uvaze njihove pozicije, uloga u sanaciji koncerna i vracanje kredita.Dodatnu dimenziju ovom sporu daje i nacin komunikacije sa nemackim partnerima. Volfgang Klement je prosle godine primio premijera Srbije, a potom bio u Beogradu, gde je, u prijateljskom tonu, razgovarao sa politickim i privrednim partnerima. On je i blizak prijatelj donedavnog koordinatora Pakta za stabilnost Boda Hombaha, koji je, opet, u tako bliskim odnosima sa premijerom Srbije. U odgovoru Vlade Srbije nemackom ministru ukazuje se da Sartid ima spor pred Trgovinskim sudom u Beogradu: - Vlada Republike Srbije, kao i drugi veliki poverioci ovog preduzeca, uvidjajuci cinjenicu da je u pitanju sudski postupak na ciji ishod i tok nije moguce uticati i koji se odvija na osnovu zakonom utvrdjene procedure, ocekuje zavrsetak ovog postupka i konacno definisanje velicine duga ovog preduzeca i nacina na koji ce AD Sartid ove obaveze izmiriti. Nemacki partneri smatraju grotesknim i dodatno uvredljivim pozivanje na nepristrasno, pravedno i efikasno sudstvo i sudove u Srbiji, koje i sam premijer Srbije, pa i resorni ministar, ocenjuju u najcrnjem svetlu, dok je Evropska unija upravo sudstvu i reformama u sudstvu dala neprelaznu ocenu. Pismo je, umesto premijera DJindjica, potpisao sef njegovog kabineta Nemanja Kolesar, sto je posebno razestilo nemackog ministra. Samo nekoliko dana posle odgovora Vlade Srbije, napisanog 23. januara ove godine, pojavili su se u evropskim medijima napisi o ovom slucaju. Financial Times prenosi reci spouksmena Bank Austria Petera Trira, da
[www.ANTIC.org] EKSKLUZIVNO Ispovest Dafininog brata
Title: Message http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/dafina.html 26. 2. 2003. Broj 357 EKSKLUZIVNO Ispovest Dafininog brataDobrica Todorovic, rodjeni brat Dafine Milanovic, cije se deportovanje iz Nemacke ocekuje ovih dana, tvrdi: Dafina morala da radi kao spremacica po nemackim kucama Marko Lopusina Nista ja ne znam sta se desava sa mojom kcerkom. Dafina je radila kako su joj naredjivali i sad hoce da je hapse. Gde su sad svi oni ljudi koji su bili sa njom, da kazu istinu o Dafini Milanovic? Oni znaju vise od mene, ja nista ne znam - rekla nam je majka Milanka Todorovic, iz sela Skobalj kod Male Krsne, kada smo pokucali na njena vrata da bismo saznali sta se u Nemackoj desava sa njenom kcerkom Dafinom Milanovic.Kad se na vratima pojavio visoki Dobrica Todorovic, njen sin, Dafinin rodjeni brat, shvatili smo da je Jelen, kako ga komsije zovu, cuo da su mu novinari dosli u kucu. Todorovic je neke novinare lane pistoljem terao iz dvorista. Nama je, posle pozdrava, rekao: - Pet godina nisam video sestru Dafinu. Majka je nije videla od poslednje posete u Budimpesti, pre dve godine, pa ipak, policija dolazi kod nas da se raspituje o njoj. Trzisna i finansijska inspekcija posecivale su me 20 puta. I bez razloga mi zatvarali radnju, jer je, kako jedan inspektor rece, kod Dafininog brata sve mutno!". Prosle nedelje sam morao da idem u Beograd kod istraznog sudije da dam izjavu. Nedavno me je policija posetila da proveri da nisam i ja otisao u Nemacku! Koliko je meni poznato, Dafina se nalazi u pritvoru u Nemackoj, ali sud jos nije odlucivao o njenoj deportaciji u Srbiju! Uzeli joj porodicu, posao, imovinuMoja kcerka Dafina bila je najbolji knjigovodja u Jugoslaviji. Vodila je poslovne knjige mnogim biznismenima, da su je ostavili da radi Srbija bi danas bila velika zemlja. Pomogla je i Srbiju, mnoge ljude i nase selo, a sada ljudi njenim imenom ispiraju svoje ruzne price. Sapleli su je, uzeli joj porodicu, novac, posao, imovinu. Sada hoce i nju da mi uzmu. Ako uhapse Dafinu, ako mi uhapse i sina Dobricu, ja cu se ubiti! Umrecu i necu videti kada istina o mojoj Dafini bude izasla u narod! - kaze Milanka Todorovic. STRADANJE PORODICEDobrica Todorovic je zacutao, a kada smo mu rekli da smo dosli da cujemo istinu o porodici Dafine Milanovic, pokusao je da opravda svoje nepoverenje prema iznenadnim gostima:- Dolazili su nam razni novinari i posle toga pisali gnusne lazi o Dafini i nasoj porodici. Zbog Dafine je nasa porodica u Skobalju uvek imala problema. Dok je bila direktor Dafiment banke, dolazili su nam mnogi da joj traze pare. Jedan covek je dosao u nasu kucu, pred mojom decom izvadio bombu i zapretio da ce nas pobiti ako mu ne damo pare. Mom sinu Damiru Todorovicu, koji je zavrsio bogosloviju, vladika nije dao da bude djakon, jer je bratanac bogate Dafine", pa mi dete sada radi kao zidar u Grckoj. Zatvorio sam prodavnicu Jelisin jer ljudi iz sela nisu vise hteli da kupuju kod mene. Narod prica, a mediji javljaju da Dafina i ja imamo pune avione i kamione para na Kipru, u Izraelu, Iraku, a majka i ja, evo pogledajte, zivimo od prodaje salate iz staklenika i uzgoja pilica i svinja. Dafinin brat Dobrica vodi nas da vidimo inkubator sa pilicima, prazan obor za svinje i vestacku bastu u kojoj, posle zelene salate, zeli da gaji rani paradajz. U dvoristu porodice Todorovic je i Dobricina kuca, podignuta 1976, na Svetog Stefana, i to od Titovih kredita". - U ovom dvoristu smo Dafina i ja odrasli - zapoceo je svoju ispovest tri godine mladji brat Dafine Milanovic. - Bila je jaka, zivahna i lepa devojcica, koju sam, kao malu, najcesce zvao Dada. Mi Todorovici poticemo sa Kosmeta, od dva brata, Marka i Todora, koji su bili uspesne zanatlije. Zapisano je da je jedan nas predak napravio prvi top od tresnjevog drveta za Karadjordja, ovde u Skobalju, a da je drugi dogovarao sa knezom Milosem Obrenovicem da mu u Americi izlije celicni top. Nasi preci su na ovim prostorima vec 175 godina, to pokazuju crkvene knjige u kojima pise da su kumovi nasim potomcima davali samo imena koja su pocinjala slovom D. Tako je moj deda Dimitrije, otac Dragutin, ja sam Dobrica, sestra je Dafina, moji sinovi su Damir i Dalibor, a moj unuk, koji zivi u Grckoj, zove se David Haralambus Todorovic. Nas otac Dragutin, koga su svi zvali
[www.ANTIC.org] ISTRAIVANJE POLITIKE: KUDA VODE NAE PODELE
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0226/indexdan.htm Sreda, 26. februar 2003. Broj 32080 VEK PRVI ISTRAIVANJE "POLITIKE": KUDA VODE NAE PODELE Kad stalno ui neko "ne" Da li je u korenu nacionalne sklonosti ka podelama, u stvari, nespremnost za rad i nestrpljenje PRVI OD ETIRI NASTAVKA Ako se drevna starorimska izreka "divide et impera" (zavadi pa vladaj) ve odavno primila na ovom tlu, u naem narodu se pojavila njoj suprotna, "inadijska" uzreica Samo Sloga Srbina Spasava, nastala kasno (u drugoj polovini XIX veka), ali kao da se uje oduvek. Od kada postoji srpstvo (te pomalo omraene rei u zvaninom i javnom reniku, u upotrebi esto kao nacionalistiki pojam) bilo je i nesloge unutar njega. Svaali su se Srbi jo i pre Kosovske bitke (zavaena vlastela na veeri uoi boja), a Rastko Nemanji, sveti Sava, upozoravao je na taj inilac srpskog mentaliteta. Ali, znali su Srbi i te kako da budu sloni "kad zagusti" (otpor okupatoru za vreme svetskih ratova, solidarnost prilikom bombardovanja) ili kada se pojavi kolektivni inat (masovne demonstracije, pitaljke, jednovremena buka svega to bui, u pola osam uvee, zime 1996/97, peti oktobar 2000...) "U nama kao da stalno ui neko ne, neto protiv nekoga, pa makar taj neko bio i blizak, to se ispoljava i kao rascep, podela linosti, srpska shizofrenija, stalna prinuenost na seobe i deobe, izdeljeni u sebi, unutar grupe ili izmeu sebe, to dovodi do pomisli da i u drugom vreba stalna opasnost po opstanak (ksenofobija)", govori mladi psiholog Dejan Milievi. I nastavlja u drugom pravcu: "Ali, zato kod ljudi, naroito mladih, postoji pozitivna energija koja je protiv svih podela u sebi i s drugima. Sile entropije (razaranja) mogu biti obesnaene samo zajednikim, kolektivnim, sabornim dejstvom i strpljenjem..". Milan . Milenkovi, analitiar u penziji, analizira: "U trenutku kada se navikavamo na jo jednu podelu (Srbi i Crnogorci) dobronamernik e opet upitati: Zato se Srbi gloe, umesto da se sloe? U ovom neodreenom vremenu i prostoru u kome srpski narod nema himnu, grb i zastavu, eka se novi ustav, a postoje i mnoge jezike nedoumice i vicevi na temu - da li ste vi Srbocrnogorac ili Crnogorosrbijanac, ili kako se upotrebljava vokativ - "Hej, Srbocrnogore" ili "Hej, Crnogorosrbine"... Uostalom, zato bismo se tako dozivali i prozivali, bie popis stanovnitva, pa ta da se utvrdi, ali ta ako je neko sin (ker) Crnogorca i Srbijanca crnogorskog porekla i Srpkinje iz Hercegovine crnogorskog porekla? Ili dete roenog Beograanina crnogorskog porekla i Srpkinje iz Like, Slavonije, Bosne iz obe krajine i s Kosova, ili ta e biti dete Srbina iz Bosne i Crnogorke iz Andrijevice? ta se pie, malim, a ta velikim slovom, ko je vaniji, vei, bogatiji, ko oekuje pomo, kako i od koga, ko s kim uruje, neka je komiji ukraden nov auto, ko bolje igra fudbal..". Svoj svome Podela na pametne i glupe, potene i nepotene, spada pod opte, teko je merljiva i zavisi od vie inilaca. "Ko e kome, ako nee svoj svome", zagonetna smicalica koju je izmislio neki "narodni pesnik", izaziva nedoumicu. Jer, pitanje je - ta e dati svoj svome? Hoe li mu "smestiti" ili e mu pomoi u nevolji? Ili i jedno i drugo? Da li "etiri S" mogu biti spasonosna formula i u dananje vreme prelaza iz neuspelog pokuaja socijalizma u neto "jo neopipljivo" na putu ka tehnoloki superrazvijenom, globalnom drutvu zasnovanom na zakonu profita. "Kao kad bi miica poraala slona", neko se gorko naalio s naom zbiljom. Gospodin Desimir Toi iz Demokratskog centra, za "Politiku" (naem saradniku Aleksandru Cvetkoviu) odgovara na pitanje: "Da li su podele posebno srpska osobina?" "Izvesna slinost meu mediteranskim narodima postoji, slinost koja se ogleda pre svega u impulsivnosti i strastvenom zastupanju svojih uverenja, dok se tako neto ne moe nai kod naroda na severu Evrope - Engleza, Finaca, Norveana... Uglavnom, po ovoj osobini Srbima su najsliniji Francuzi". Kakva je priroda dananjih podela? Gospodin Desimir Toi: "Posle petooktobarskih promena nabujala energija i apetiti nove politike elite usmereni su pre svega na zauzimanje pozicija na svim nivoima vlasti. Sama vlast je postala opsesija. Sutina podele unutar vladajue elite je upravo u tome to se nejedinstvo i polemika, koji inae postoje u svakom drutvu, ne vode oko programa i ideja, ve oko linosti i borbe za vlast. Ova politika razraunavanja prati izuzetno niska
[www.ANTIC.org] A. Karadordevic: Bolja buducnost za sve
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0226/indexdan.htm Sreda, 26. februar 2003. Broj 32080 VEK PRVI POGLEDI SRBIJA POSLE 28 MESECI Bolja budunost za sve Lake je platiti za rat nego platiti za mir NJ. K. V. Aleksandar Karaorevi [*] Naa mirna revolucija od 5. oktobra 2000. ima tek dve godine i etiri meseca, desila se pre samo 28 meseci. Toliko se toga dogodilo na domaoj i meunarodnoj sceni od tog istorijskog datuma. Nae drutvo nastavlja svoj demokratski razvoj, reavajui mnoge svoje probleme slobodno i otvoreno. Petog oktobra 2000. nasledili smo mnoge sloene situacije iz nae prolosti. Na ponosni narod je proao kroz mnoge patnje i stradanja i eljan je prilike da se otvore nova radna mesta, eljan sigurnosti i budunosti u miru i u demokratskom drutvu. Moramo imati u vidu da je pre samo 28 meseci naa zemlja tek zapoela put tranzicije u demokratiju, trinu ekonomiju, kao i napor da se stvori savremeno drutvo zasnovano na vladavini zakona. Kao to je naa vlada isticala, morali smo da se bavimo unitenom ekonomijom, finansijskim institucijama, infrastrukturom i padom osnovnih moralnih i drutvenih vrednosti. To je bio samo deo briga sa kojima se nova vlada suoila po stupanju na dunost. Mi smo nastojali svim silama da ponovo postanemo lan evropskih i meunarodnih organizacija, i konano lan Evropske unije. Veto smo pregovarali sa meunarodnim institucijama oko smanjivanja naeg duga. Uloili smo veliki napor da popravimo nae meunarodne odnose i sa dobrodolicom doekali inostrane politiare i dravnike. Takoe smo srdano doekali investitore u naoj novoj demokratskoj zajednici. Zapoeli smo odlinu ekonomsku politiku zahvaljujui umeu naih ministara i vladinih strunjaka. Postoje politiki suprotstavljena miljenja, ali ni u jednom trenutku nije bilo nestabilnosti ili graanskih nemira. Naprotiv, sukob miljenja je uvek bio otvoren, kao i u bilo kojoj drugoj demokratskoj zemlji. U celini, bilo je mnogo poboljanja. Uraeno je mnogo na potovanju ljudskih prava i podizanju tolerancije prema svim graanima bez obzira na njihovo etniko ili versko poreklo. Uzimajui u obzir sve ogromne probleme sa kojima smo se suoili, nismo se zaustavili, a kako jedna izreka kae: "Rim nije sagraen za jedan dan". Danas mi vie nismo udarna vest na globalnom nivou, zato to u naem regionu vladaju mir, saradnja i nada, iako osnovne potrebe naeg naroda jo uvek nisu zadovoljene, zbog nezamislivog uskraivanja u prethodnom periodu. elim da naglasim jednu linu opasku. Agresija protiv nae zemlje 1999. godine kotala je itavo bogatstvo. Danas, dve godine i etiri meseca posle osvita demokratije, u nau zemlju dospela je samo kap finansijske pomoi, u poreenju sa milijardama koje su potroene na agresiju. Naravno, mi smo zahvalni na pomoi koju smo dobili, i zahvaljujemo dravama i meunarodnim institucijama koje su nam izale u susret i koje nastavljaju da to ine. Ipak, biu slobodan da ukaem na jedan okantan princip: lake je platiti za rat, nego platiti za mir. Mislim da je to sramno, a sada sam jo i vie uveren u to, poto smo moja supruga i ja putovali irom nae zemlje i neposredno se osvedoili o stranim ivotnim uslovima koje je na narod nasledio iz prolosti. Sa ponosom mogu da kaem da posle takvih uasnih iskustava kroz koje je na narod proao, kao to su bombardovanje, sankcije, izolacija i podmukla diktatura, nae demokratske vlade u Srbiji i Crnoj Gori nastavljaju da vredno i umeno rade na reformama, promoviu potencijale nae zemlje i ohrabruju investitore da dou. Nae vlade nastavljaju svoja nastojanja da prevaziu izuzetno teku situaciju u svim sektorima, to ukljuuje i zdravstvenu zatitu i socijalne slube. Svet se promenio posle 11. septembra 2001. Nevini ljudi svih nacionalnosti izgubili su ivot zbog gnusnih teroristikih napada u Sjedinjenim Dravama, Indoneziji i na itavoj naoj planeti. Posle ovakvih teroristikih udara svetska ekonomija pretrpela je teke posledice, a to je direktno uticalo i na nae anse za oporavak u jo veoj meri. Danas je situacija jo vie pogorana zbog klime nesigurnosti na Srednjem istoku. Nadamo se miru i boljoj budunosti za sve, kao i skorom oporavku globalne ekonomije. Bez obzira na globalno nepovoljnu finansijsku situaciju i njene posledice po Srbiju i Crnu Goru, mi ipak imamo sjajne potencijale i motive za meunarodna ulaganja i partnerstva u svim sektorima. [*] Govor na Treem samitu Srbije i Crne Gore
[www.ANTIC.org] EU preuzima brigu o Balkanu
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0226/indexdan.htm Sreda, 26. februar 2003. Broj 32080 VEK PRVI RAUNICE U BRISELU EU preuzima brigu o Balkanu Brisel, 25. februara (Tanjug) Ambicije Evropske unije (EU) da igra znatno veu ulogu na Balkanu, pre svega na vojnom i bezbednosnom planu, dobile su podrku ministra inostranih poslova EU na upravo zavrenom sastanku u Briselu koji su podrali francusko-britanski predlog i izvetaj visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane da Unija ve od poetka idue godine preuzima od NATO mirovnu misiju Sfor u Bosni i Hercegovini (BiH). Francusko-britanski predlog, kao i izvetaj Solane jasno ukazuje na nameru EU da povea, odnosno osnai svoju ulogu na Balkanu i to podjednako na vojnom, ekonomskom i civilnom sektoru, sa posebnim naglaskom na uvrivanje bezbednosti i stabilnosti i jo jaom ulogom u borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom i orujem i ilegalne trgovine ljudima. IZJAVA EVROPSKOG KOMESARA ZA SPOLJNU POLITIKU Paten: Nema pritisaka na SCG Brisel, 25. februara (Tanjug) Evropski komesar za spoljnu politiku Kris Paten izjavio je da iz Evropske unije nema pritisaka na Srbiju i Crnu Goru, ve da Unija trai samo ispunjavanje odreenih meunarodnih obaveza i evropskih standarda. Paten je tu izjavu dao kasno sino posle sastanka ministara inostranih poslova EU u Briselu, naglaavajui da se pod meunarodnim obavezama podrazumeva i puna saradnja sa Hakim tribunalom. Evropski komesar je najavio da e o tim pitanjima biti podrobnijih razgovora polovinom marta, kada e on boraviti u Beogradu. Prema Patenovom miljenju, EU eli pribliavanje Srbije i Crne Gore Uniji, ali je poruio da je za taj proces veoma vano da Beograd i Podgorica ispunjavaju svoje meunarodne obaveze. Sudei po toj izjavi, program finansijske pomoi Srbiji i Crnoj Gori u okviru programa Kards nastavie se i u ovoj godini u kojoj je toj novoj dravnoj zajednici namenjeno 240 miliona evra. SVILANOVI I OVI DANAS U BRISELU Hag uslov i za ulazak u Partnerstvo Susret sa Robertsonom i ambasadorima u NATO Brisel, 25. februara (Tanjug) Savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovi i potpredsednik srpske vlade i ef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Neboja ovi sutra e boraviti u Brislu gde e u seditu NATO-a razgovarati sa generalnim sekretarom alijanse Dordom Robertsonom, a oekuje ih i susret sa lanovima Saveta severnoatlantskog saveza, na ambasadorskom nivou. Bie to nastavak kontakata Srbije i Crne Gore i NATO, koji se, bar do sada, deavaju svakih est meseci, a prema oekivanjima u Briselu, sutranji razgovori e biti usmereni na proces ulaska u NATO program "Partnerstvo za mir". Osim toga, razgovarae se i o ve uspostavljenoj saradnji izmeu Srbije i Crne Gore i alijanse. to se "Partnerstva za mir" tie, Srbija i Crna Gora su, pored Bosne i Hercegovine, jedine evropske zemlje koje jo nisu ukljuene u taj proces. Prema zvaninim objanjenjima, za ulazak u "Partnerstvo za mir" Srbiji i Crnoj Gori su postavljena tri kljuna uslova: potovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, civilna kontrola nad vojnim snagama i puna saradnja sa Hakim tribunalom. Prva dva uslova su, manje - vie, ispunjena, kao i onaj koji se odnosio na usvajanje Ustavne povelje, i ostaje jo samo - Hag. Prema slobodnoj proceni, veina od 19 lanica NATO podrava ulazak Srbije i Crne Gore u "Partnerstvo za mir". Izgleda, meutim, da to jo nije dovoljno da bi se ulo u taj program alijanse koji okuplja, osim 19 lanica NATO, jo 27 drugih zemalja.
[www.ANTIC.org] Bilten 26.Feb
B I L T E NV E S T I 26 . FEBRUAR 2003. SRBIJA I CRNA GORA NOVI AMBASADORI JEMENA I MAROKA U SCG KOD KOSTUNICE BEOGRAD, 26.februara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica primio je danas akreditivna pisma novoimenovanih izvanrednih i opunomocenih ambasadora Republike Jemena Mohameda Saleh Ahmeda Al-Helalija i Kraljevine Maroka Kamala Fakira. Na ceremoniji predaje akreditiva ambasadora Jemena obostrano je izrazeno uverenje da ce tradicionalno prijateljski odnosi dve zemlje, koje karakterise zajednicko zalaganje za mir, stabilnost i prosperitet u svetu, jacati i unapredjivati se u svim sferama, a naroccito u ekonomskoj oblasti, za koju je ocenjeno da nosi izuzetne potencijale. Prilikom predaje akreditiva abasadora Maroka istaknut je zajednicki interes za razvoj i intenziviranje svestranih bilateralnih odnosa. Posebno je naglaseno da kao sto je to bilo u proslosti i danas postoje velike mogucnosti obeju strana za produbljivanje ekonomske saradnje i izrazeno je ocekivanje da ce se zapoceti s procesom inovacije ugovorne regulative, navodi se u saopstenju iz kabineta predsednika SRJ. VEJNOVIC AMBASADOR U KATARU BEOGRAD, 26. februara 2003. (Beta) Ambasador Srbije i Crne Gore Zoran Vejnovic predao je danas akreditive emiru Katara, seiku Hamadu Bin Kalifi Al Taniju. Vejnovic je ambasador Srbije i Crne Gore u Kataru na nerezdiencijalnoj osnovi, sa sedistem u Kuvajtu, saopstilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore. RATIFIKOVAN SPORAZUM O DVOJNOM DRZAVLJANSTVU BIH I SCG SARAJEVO, 25. februara (Tanjug) - Dom naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine (BiH) ratifikovao je danas Sporazum o dvojnom drzavljanstvu izmedju BiH i Srbije i Crne Gore, koji je ranije potvrdjen i u Predstavnickom domu Parlamenta BiH. SOLANA: CRNA GORA I SRBIJA PRE ZAJEDNO NEGO ODVOJENO U EU BEOGRAD, 25. februara 2003. (Beta) Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za bezbednost i saradnju Havijer Solana ocenio je da su sanse Srbije i Crne Gore da jednog dana budu primljene u clanstvo EU mnogo vece ako to ucine zajednicki nego kao dve nezavisne drzave. Prijem zavisi od toga kada ce Srbija i Crna Gora ispuniti stroge kriterijeme za clanstvo, kada ce ostvariti neophodne reforme i usvojiti zakone relavantne za zakonodavstvo EU, rekao je Solana u intervjuu za Nedeljni telegraf, navodeci da u Uniji jos uvek nije diskutovano o datumu eventualnog prijema Srbije i Crne Gore. Solana, inace i glavni posrednik u stvaranju nove drzavne zajednice, ocenio je da su premijeri Srbije i Crne Gore, Zoran Djindjic, Milo Djukanovic, kao i savezni predsednik Vojislav Kostunica, pokazali vrlo veliku licnu i politicku hrabrost u donosenju teskih odluka i prihvatanju kompromisa zbog buduce drzave. Dodao je da treba imati na umu da i EU pociva na bliskoj saradnji i integraciji u oblastima koje se odnose i na Srbiju i Crnu Goru zajednickom unutrasnjem trzistu, zajednickoj trgovinskoj politici i bliskoj saradnji u spoljnoj politici. AMERIKA NAM VRACA NOVAC BEOGRAD, 26. februara (Tanjug) - U ponoc izmedju ponedeljka i utorka na snagu je stupila odluka, objavljena pre dva meseca u Federalnom registru ( americkom sluzbenom listu) u Vasingtonu, kojom se odmrzavaju, vise od decenije blokirana, sredstva SRJ u SAD. To znaci da ubuduce sva nedrzavna sredstva, oko kojih se ne vodi sudski spor ili nema drugih potrazivanja, stoje na raspolaganju vlasnicima, prenele su Vecernje novosti iz Vasingtona. Sredstva pripadaju nasim preduzecima i agencijama. Bila su zamrznuta tokom devedesetih godina proslog veka, zbog ekonomskih sankcija, kojima su, kako je navedeno, SAD odgovorila na ratove iz Miloseviceve ere u prethodnoj Jugoslaviji. SRBIJA CESKA PRIVREDNA DELEGACIJA U POSETI SRBIJI BEOGRAD, 25. februara (Tanjug) - U Privrednoj komori Srbije danas su srpski i ceski privrednici, predstavnici gradjevinskih preduzeca, projektantskih biroa i preduzeca za izgradnju puteva i mostova ocenili da ima prostora za dalje unapredjenje privredne saradnje Srbije i Ceske i da je to obostrani interes. V.d. sekretara Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Mladen Obradovic je naglasio da Ceska zauzima veoma znacajno mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Obradovic je podsetio da je Ceska, pre uvodjenja sankcija nasoj zemlji, bila medju prvih 10 zemalja po obimu robne razmene Srbije sa svetom. Medjutim, poslednje tri do cetiri godine Ceska je zauzimala od 12 do 18 mesta na toj lestvici. On je ocenio da je glavni problem veliki deficit Srbije u toj razmeni, ilustrujuci to podacima da je u poslednje cetiri godine iz Srbije u Cesku izvezeno robe u vrednosti od oko 67,1 milion dolara, dok je iz te zemlje uvezeno robe u vrednosti oko 356,3 miliona dolara (deficit Srbije od 289,2 miliona dolara). U cilju unapredjenja privredne saradnje dve zemlje, pogotovo kada je rec o robnoj
[www.ANTIC.org] ALBANCI SE NADAJU AUTONOMIJI
Title: Message ALBANCI SE NADAJU AUTONOMIJI PRESEVO 26.02.2003 14:41 (AVP) - Etniki Albanci u junoj Srbiji nadaju se da e im stari referendum od pre deset godina pomoi da ostvare svoje snove o autonomiji i ujedinjenju sa Kosovom. Nakon stvaranja nove dravne zajednice Srbije i Crne Gore prole nedelje i sve intezivnije debate o budunosti Kosova, smatra se da Albanci iz Preevske doline ele da zatite svoje interese u sluaju bilo kakvih promena granica u budunosti. Preevski Abanci se sada nadaju da e nezvanini referendum iz 1992. godine, u kome je 95 odsto od nekih 47.000 albanskih graana zaliilo za punu autonomiju regiona i pravo da se ujedini sa Kosovom, uticati na stav meunarodne zajednice i popeiti njihovo zalaganje za odavanje od Srbije. Loklani politiari se nadaju da e Preevska dolina - koju oni nazivaju istonim Kosovom - biti zamenjena za srpske enklave na severu Kosova u sluaju eventualnih promena granica u budunosti. Analitiiri veruju da bi referendum, mada ga Beograd nikada nije zvanino prihvatio niti meunarodna zajednica, mogao postati glavni adut rukovodstva preevskih Albanaca. Oblast, koju ine optine Preevo, Bujanovac i Medvea, u kojoj ivi oko 70.000 Albanaca i 40.000 Srba bila je potprite oruanog sukoba izmeu jugoslovenskih snaga bezbednosti i albanske gerile do sredine 2001. godine. Borbe su prestale nakon to su meunarodna zajednica i potpredsednik srpske vlade Neboja ovi izdejstvovali sporazum prema kome se Albanci slau da se razoruaju u zamenu za garancije da e se unaprediti ljudska i demokratska prava, koja im je uskratio bivi jugoslovenski lider Slobodan Miloevi. Od razgovora o referendumu odustalo se za vreme mirovnih pregovora. "Meunarodna zajednica je veoma jasno stavila do znanja da bi trebalo da odustanemo od nasilnih planova za menjanje granice, tako da smo prestali da priamo o referendumu"; izjavio je Naser Haziri, potpredsednik Ujedinjene demokratske partije Albanaca, koja je bila u sastavu preevskog pregovarakog tima. U skladu sa mirovnim sporazumom, optinski izbori odrani su prolog jula. Vodea Albanska stranka, Partija za demokratsko delovanje(PDD), koju predvodi preevski gradonaelnik Riza Halimi, pobedila je u Bujanovcu i Preevu, dok je srpska koalicija trijumfovala u Medvei. Meutim, mada su bili spremni da glasaju o pitanjima koja ih se tiu na lokalnom nivou, etniki Albanci u junoj Srbiji bojkotovali su srpske predsednike izbore u oktobru i decembru prole godine. To je protumaeno kao jo jedan signal da nisu zainteresovani da ostanu u sastavu Srbije. ini se da lokalni lideri veruju kako referendum iz 1992. godine jo uvek moe odigrati svoju ulogu pri eventualnoj promeni granica unutar bive Jugoslavije. Oni, takoe, smatraju da se ujedinjenje moe ostvariti putem sporazuma izmeu Pritine i Beograda, pri emu bi se podruja severnog Kosova sa veinskom srpskom populacijom razmenila za Preevo. "Ne mislim da se prosto radi o naim nacionalistikom snu, ve je to legitiman i demokratski nain da ljudi izraze svoje miljenje", izjavio je Haziri za IWPR. Mada je Kosovo formalno deo Srbije i Crne Gore, ono je od okonanja konflikta 1999. godine postalo protektor Ujedinjenih nacija. Pregovori o konanom statusu tek treba da ponu. Meutim, ovo pitanje je ve sada veoma aktuelno. Srpski premijer Zoran ini nedavno je saoptio kako eli da razgovori o konanom statusu zaponu od juna ove godine. U isto vreme se naveliko raspravlja o neizvesnosti protektorata u samom Kosovu. Srbi koji ive u severnom delu Kosova obrazovali su asocijaciju svojih optina u januaru, koja bi, u sluaju proglaenja nezavisnosti Kosova, odrala referendum o prisajedinjenju Srbiji. Trenutna politika situacuja u protektoratu mogla bi omuguiti Albancima u junoj Srbiji da upotrebe referndum iz 1992. godine kao politiki adut i zatrae od meunarodne zajednice da priznaju rezultat tog referenduma. "Mislim da se istorijska nepravda prema (preevskim) Albancima moe izbei postizanjem sporazuma izmeu kosovskih Albanaca i Srba", kae Sevdali Hiseni, portpalor Albanskog pokreta demokratskog progresa. "Referendum je veit i niko nema mandat da ignorie elje albanskog stanovnitva u ovom regionu". Ipak, lokalno stanovnitvo se moda ne bi sloilo sa ovakvom tvrdnjom. Deset godina kasnije, veina Albanaca u ovoj oblasti izgubila je svaku nadu da e njihov san jednog dana postati realnost. "Rezultat referenduma nije nita vie od pareta papira, koje koriste nai lideri za sopstvene politike ciljeve", kae jedan stanovnik Preeva, koji je eleo da ostane anoniman./// Autor Belgzim Kamberi je nezavisni novinar iz Preeva www.avp-vranje.co.yu/
[www.ANTIC.org] Novine Info... 25. februar 2003
Title: Message obavestite nas ... ... mi cemo obavestiti vas-- FILM THREE A HALF - Summer Pictures - TORONTOod 21 februara do 13. marta - svakog dana u 21c.SREDA 26. februar- GRUPA STRES - MISISAGAUTORAK - 25. februar - OTAVACETVRTAK - 27. - POZORISNA PREDSTAVA "AMERIKANAC U BEOGRADU" - TORONTOPETAK 28 februar- POZORISNA PREDSTAVA "AMERIKANAC U BEOGRADU" - TORONTOZbog velikog interesovanja - Dodatna predstava u 22.15- BEOGRADSKE VECERI - CLUB 011 - TORONTO- KLUB CITALACA - Razgovor o zbirci pripovedaka "Bliznji" Gorana Petrovica - TORONTOSUBOTA 1. MART - TORONTO- Serbian Film on Tour - FILM "Mala nocna muzika" - TORONTO- BEOGRADSKE VECERI - CLUB 011 - TORONTO- RIBLJI SPECIJALITETI UZ VINO I GITARE - Sweet Gallery - TORONTONEDELJA 9. mart- BANKET ZABAVA SA KONCERTOM - SRPSKO DOBROCINSTVO"JOVAN DUCIC"I C.S.O. "SVETI SAVA" TORONTO - MISISAGA- UDRUZENJE SRPSKIH ZENA organizuje Svecanu Akademiju - TORONTO--OBAVESTENJA--- AKCIJA ZA DUSU I TRADICIJU - MONASI SA HILENDARA - KNjIGE - 50% POPUST!- SRPSKI CENTAR ZA NOVODOSLE i CGA UdruzenjeBESPLATNO POPUNjAVANjE PORESKE PRIJAVE ZA 2002.g.- SLUSAJTE RADIO "101.5 FRBR" For Raja by Raja - novo...novo...novo- KONKURS - BANQUET HALL MANAGER - REQUIRED IMMEDIATELY- OTAVA - SRPSKI RADIO PROGRAM "Susreti Ponedeljkom"- VANKUVER - "MOSTOVI" - VIKTORIJA (VANKUVER) - Radio emisija "Hajde da se druzimo" --- PETAK 21. februar- FILM THREE A HALF - Summer Pictures - TORONTOod 21 februara do 13. marta - svakog dana u 21c.Regent Theatre - 551 Mt. Plesant Rd.Film naseg mladog rezisera - Borisa Mojsovskog cija je svetska premijera bila na ovogodisnjem Montrealskom festivalu..."ideja i opsesija mi je bila da napravim film koji je zamisljen od strane tri lika koji (likovi) u okviru filma nadolaze do tri price o likovima koje oni zamisljaju i stvaraju.Njihove price su paralelne i kulminacija nije zavrsetak prica nego cudan susret likova-kreatora..."Velika premijera 21. februara uz prisustvo glumaca i cele filmske ekipewww.summerpictures.bizSREDA 26. februar- GRUPA STRES - MISISAGATRNDA,SR\AN, STOJKE I ZORAN PONOVO SVIRAJU!!!SREDA 25. februar od 20.30~. "OLD TOWN TAVERN" 151 Brunel Rd. u MisisagiAko hocete da igrate, da se provedete i pre svega setitekako je SVE bilo lepo pre dvadeset i vise godina,do|ite da se druzite sa nama!Ulaz - "DzABE" Izlaz - $ 7. - ko je igrao, ko nije $ 10.-UTORAK 25. februar - OTAVACETVRTAK 27. - TORONTO i PETAK 28. februar- TORONTOZbog izuzetnog interesovanja glumci beogradskog Pozorista SlavijaNela Mihailovic, Sonja Knezevic, Gojko Baletic i Bosko Puleticigraju dodatnu predstavu u TorontuAmerikanac u BeograduDijetalna erotska komedija po tekstovima Branislava Nusica OTTAWA: Alumni Theatre, Carlton University, UTORAK 25.02.2003. u 20:00 h TORONTO: Betty Oliphant Theatre, 404 Jarvis St. (south of Njellesly) CETVRTAK 27.02.2003. u 20:00 h - prodato PETAK 28.02.2003. u 20:00 h - prodato PETAK 28.02.2003. u 22:15 h - preostale ulaznice u prodaji Za sve detalje i preostale ulaznice posetite njnjnj.korifej.com Stari Grad 3862 Bloor St.Njest 416.916.2075 Mosaic Tours 2510 Yonge Street 416.489.0699Toronto Travel 427 Donlands Avenue 416.461.8171Hair Studio 202 142 OConor 416.425.2256Mercator 2046 Sheppard Ave.East 416.916.4066 Zajedno u akciji lekovitog smehaPozoriste Slavija, Forma Futura i Korifej--PETAK 28. februar011 BAR GRILLBEOGRADSKE VECERI SVAKOG PETKA I SUBOTEza vas sviraDragoslav Tanaskovic - TRLEna gitari - harmonici - klavijaturamaPozovite nas za rezervacije416/253 - 5033639 The Queensway/ Royal York--KLUB CITALACA "SRBIKA"Organizuje razgovor o zbirci pripovedaka "Bliznji" Gorana PetrovicaKnjizevna tribina ce se odrzati u petak, 28. februara 2003 19.30 u Knjizari "Srbika"- 2465 Dundas Street WestRazgovorima ce prisustvovati i gosti iz Kraljeva, u kome
[www.ANTIC.org] SVESTENIK ARSENIJE GARDOVIC OGORCEN POSTUPKOM GORANA SVILANOVICA
VESTI-FRANKFURT 26.FEBRUAR, 2003. SVESTENIK ARSENIJE GARDOVIC OGORCEN POSTUPKOM GORANA SVILANOVICA PONIZENE SRPSKE ZRTVE . Polaganjem cveca na mesto pogibije Suade Dilberovic i nepriznavanjem da je prva zrtva rata moj otac Nikola, ubijeni svat na Bascarsiji, Svilanovicev je akt licnog dodvoravanja, ogorcen je Gardovic Ministar inostranih poslova SRJ Goran Svilanovic prilikom svoje poslednje posete BiH, samoinicijativno je poveo svoju delegaciju, mimo protokola, da obidu verske objekte u Sarajevu i poloze cvece na mostu Vrbanja gde je, kako pise beogradska stampa, pala prva zrtva gradanskog rata u Bosni i Hercegovini, devojka Suada Dilberovic. Svilanovic je na mostu na kojem je postavljena spomen-ploca sa imenima dve tada poginule zene, polozio buket orhideja, prekrstio se i upalio svecu za pokoj duse Suade Dilberovic, cija je pogibija, kako se navodi, bila pocetak bosanskohercegovacke tragedije. Sarajevska TV, koja je dogadjaj polaganja cveca snimila i emitovala u udarnim informativnim emisijama, ovaj postupak je ocenila kao jedan od najlepsih gestova u uspostavljanju medunacionalnog poverenja i pomirenja. Imitira Branta Banjalucki dnevnik Glas srpski u osvrtu pod naslovom Obrnuto ogledalo prilicno ostrim tonom gostu iz Beograda zamera sto je na mestu pogibije Suade Dilberovic polozio cvece i zapalio svecu. Pripisujuci mu da je pokusao da imitira Vilija Branta, komentator se pita gde treba svrstati Vojislava Garanovica, koji je poginuo u selu Vinska kod Bosanskog (sada Srpskog) Broda jos 16. septembra 1991. godine. Uz sav pijetet prema svim nevinim zrtvama gradanskog rata u Bosni i Hercegovini, srpski svestenik ARSENIJE Gardovic iz Stokholma u Svedskoj je ipak zaprepascen ovim napisom, da je Suada Dilberovic prva zrtva meduetnickih sukoba u Bosni i Hercegovini, a ne njegov otac Nikola. - Ovaj cin ministra Svilanovica je akt licnog dodvoravanja i dokazivanja u cilju sakupljanja nekakvih politickih poena, ali i akt ponizenja srpskih zrtava On time, srecom, ne moze promeniti istorijske cinjenice. Polaganjem cveca samo na mesto pogibije Suade Dilberovic, a ne pominjuci Olgu Sucic koja je istog dana u isto vreme, i na istom mestu poginula kad i Suada, kao i ne pominjuci ubistvo mog oca Nikole koje se desilo mesec dana ranije, u tom novinskom napisu se takodje ponizavaju zrtve srpskog naroda, porazenog u tom gradanskom ratu - komentarise otac ARSENIJE. Zajedljivi komentar Nikola Gardovic je ubijen 1. marta 1992. Ubio ga je u prisustvu svatova, musliman Ramiz Delalic, na dan kada je Nikola zenio najmladeg sina Milana. - Iste veceri americki mediji su lazno izvestili kako su Srbi napali muslimanske svatove i ubili muslimanskog svata, dok je sutradan u sarajevskom Oslobodenju, iz pera novinarke Gordane Knezevic osvanuo zajedljivi komentar: Sta ce srpski svatovi na Bascarsiji - podseca otac ARSENIJE. Studentkinja medicine muslimanka Suada Dilberovic (24) i Srpkinja Olaga Sucic (34), majka dvoje dece i sluzbenica daktilo-biroa Skupstine BIH istovremeno su poginule, u rafalnoj pucnjavi koja je dolazila iz pravca Jevrejskog groblja, 5. aprila 1992, u vreme velikih sarajevskih demonstracija. Obe su sahranjene 8.aprila, u isto vreme, na sarajevskom groblju Bare. Od Suadine sahrane je napravljen internacionalni medijski spektakl sa nebrojenim novinarima i kamermanima, dok su kraj Olginog odra u dubokoj tuzi, nemi i sami, stajali samo clanovi njene porodice, kojima niko cak ni saucesce nije izjavio. Na spomen plocu, na mostu Vrbanja, Olgino ime je dopisano tek 2001. godine posle silnih intervencija njene porodice, nekih sarajevskih medija i medjunarodnih organizacija za zastitu ljudskih prava. R. Loncar Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Za sve srpske patriote
Title: Message Postovane patriote, Danas sam bila na Vojinom pretresu u hagu, i mogu vam reci da me je on kao covek, branioc, poznavaoc pravnih sistema odusevio i zato sam sa uzivanjem pratila ceo proces i ustanovila da je on zaista neunistiv covek, kome se ja divim. Ziveo nam nas Voja i sve patriote koje su kao i ja uz njega. Bio je nenadmasan. Videla sam i druge vizitore da su mu se odusevljavali za njegov nacin ophodjenja prema ovom kwazi-tribunalu. Nadam se da ce njegov trud uroditi plodom i to u korist celokupnog srpskog naroda. U nadi da ce se proces i dalje odvijati u ovako prijatnoj atmosferi, koju je Voja kreirao, pozdravjam sve patriote i porucujem da ih bude jos vise uz Voju. Voja je nas spas. Ruza Despotovic [EMAIL PROTECTED] Holland
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 22:07 SCG-KOSSTUNICA rpt zbog tehniccke gresske u lidu Kosstunica:interes naroda je da drzzavna zajednica opstane BEOGRAD, 26. februara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kosstunica izjavio je vecceras da che recc naroda biti presudna o buduchnosti drzzavne zajednice Srbija i Crna Gora, a interes naroda je da ta drzzava opstane. 21:52 SCG-KOSSTUNICA Kosstunica:interes naroda je da drzzavna zajednica opstane BEOGRAD, 26. februara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kosstunica izjavio je vecceras da che recc naroda biti presudna o buduchnosti drzzavne zajednice Srbija i Crna Gora i njenoj buduchnosti, a interes naroda je da ta drzzava opstane. 20:33 CGORA-SKUPSSTINA-POVELJA Usvojena Povelja o ljudskim i manjinskim pravima PODGORICA, 26.februar (Tanjug) - Skupsstina Crne Gore usvojila je vecceras Ustavnu povelju o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama koja je sastavni dio najvisseg pravnog akta nove drzzavne zajednice Srbija i Crna Gora. 18:24 BIH-IRAK-INSTRUKCIJE Opasnost po medjunarodne organizacije u BiH od odmazde islamista SARAJEVO, 26.februara (Tanjug) - Medjunarodne vojne i civilne organizacije u Bosni i Hercegovini (BiH), u kojima je angazzovano ukupno oko 30.000 lica, dobile su instrukcije kako treba da se ponassaju u sluccaju rata u Iraku, jer se strahuje od odmazde radikalnih islamskih elemenata u BiH, javio je danas radio BBC. 17:49 HRVATSKA-SUKCESIJA-SFRJ Dogovorena raspodela umetnina, i dalje bez dogovora o nekretninam ZAGREB, 26. februara (tanjug) - Predstavnici zemalja nastalih na podruccju bivsse SFRJ na danassnjem sastanku u Zagrebu dogovorili su se o podeli umetnicckih dela, dok je izostao dogovor o raspodeli nekretnina u kojima su bila diplomatsko-konzularna predstavnisstva bivsse drzzave. 17:48 HAG-SSESSELJ-IZJASSNJAVANJE SSesselj odbio da se izjasni HAG, 26. februara (Tanjug) - Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav SSesselj odbio je danas da se izjasni u prvom pojavljivanju pred predpretresnim sudijom Hasskog tribunala da li se osecha krivim ili ne po osnovu optuzznice koja ga tereti za zloccine protiv ccoveccnosti i krssenje zakona i obiccaja rata u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, zadrzzavajuchi pravo da to uccini u roku od 30 dana, dok se ne budu razjasnili termini optuzznice koji mu nisu jasni. 17:08 SPR-SLOVENIJA-KOSOVO-HAG rpt zbog ispravke funkcije u 2.pasusu Fatmir Limaj u Hagu najverovatnije do petka LJUBLJANA, 26. februara (Tanjug) - Vrhovni sud Slovenije odluccio je danas da se kosovski Albanac, bivssi pripadnik OVK, Fatmir Limaj, protiv koga je Hassko tuzzilastvo podiglo optuzznicu zbog ratnog zloccina nad srpskim i albanskim civilima, izrucci Medjunarodnom sudu u Hagu, saopsstio je taj sud. 16:57 SPR-SLOVENIJA-KOSOVO-HAG Fatmir Limaj u Hagu najverovatnije do petka LJUBLJANA, 26. februara (Tanjug) - Vrhovni sud Slovenije odluccio je danas da se kosovski Albanac, bivssi pripadnik OVK, Fatmir Limaj, protiv koga je Hassko tuzzilastvo podiglo optuzznicu zbog ratnog zloccina nad srpskim i albanskim civilima, izrucci Medjunarodnom sudu u Hagu, saopsstio je taj sud. 16:50 HAG-MILOSSEVICH-SUDJENJE Okun: Milossevich je drzzao stvari u svojim rukama HAG, 26. februara (Tanjug) - Svedok optuzzbe, americcki diplomata Herbert Okun, koji je bio ukljuccen u mirovne procese na podruccju bivsse Jugoslavije, izjavio je danas u Hasskom tribunalu na sudjenju bivssem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milossevichu da je optuzzeni, uprkos suprotnim tvrdnjama, sredinom 1991. godine kontrolisao JNA i krnje predsednisstvo SFRJ i da je bio ccovek koji je drzzao stvari u svojim rukama. 16:18 SPR-SLOVENIJA-KOSOVO-FILIJALA Privredna komora Slovenije otvara filijalu u Prisstini LJUBLJANA, 26. februara (Tanjug) - Privredna komora Slovenije otvoriche 11. marta predstavnisstvo u Prisstini, possto Kosovo postaje sve vazznije trzziste za slovenaccku privredu, saopssteeno je iz slovenaccke Komore. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI
Title: Message vesti iz zemlje i sveta sreda 26. februar 2003. BRISEL - O procesu prijema Srbije i Crne Gore u Pakt Partnerstvo za mir danas ce Goran Svilanovic i Nebojsa Covic razgovarati u Briselu. Kao predstavnici savezne i republicke vlade Svilanovic i Covic ce u sedistu NATO-a razgovarati sa generalnim sekretarom Dzordzom Roberstonom a potom i sa nekim od ambasadora iz zemalja vodecih clanica NATO-a. BEOGRAD - Danas ce prema obavestenju iz Savezne uprave carina svi carinici na granicnim prelazima ponovo zapoceti sa akcijom "totalne kontrole" putnika umesto uvodjenja strajka. Ovo je drugi pokusaj carinika i zaposlenih u carinskim sluzbama koji obezbedjuju skoro 70% saveznog budzeta, da im se plate podignu u proseku sa drugim saveznim sluzbama, obzirom da im nakon prvog strajka nije povecana plata, vec data jednokratna povisica. BEOGRAD - Visoki funkcioner i zamenik Dusana Mihajlovica predsednika Nove demokratije Dusan Krstic, koji se nalazi na mestu direktora Trzista rada kupio je u ponedeljak na javnoj aukciji "Mlinsko preduzece" sa mlinom iz Titela za 3,7 miliona dinara, a pre sedam dana beogradsko preduzece Biopak iz sastava Poljoprivrednog Kombinata Beograd (PKB) za 19,6 miliona. U Trzistu rada u Beogradu izrazili su zaprepascenje, spominjuci cinjenicu da se medju nezaposlenima nalazi 900 hiljada radnika medju kojima mnogi visokoobrazovani strucnjaci. Ovo narocito jer je Krstic na kritike rekao "da se radi o njegovim privatnim poslovima o kojima se mora starati da ih unapredi i da to nema veze sa njegovim drustvenim i drzavnim funkcijama". Inace kao i njegov predsednik Mihajlovic koji je vlasnik kompanije Lutra, cesto spominjane u vezi (ne)placanja poreza na ekstra-profit, Krstic ima privatnu firmu od 1992. godine, sto mu nije smetalo na obavlja vise drzavnih fukcija, kazu u Trzistu rada. BEOGRAD - Jezdimir Vasiljevic je za svedoke u sudjenju protiv njega zbog tuzbi za pljacku, pozvao Mila Djukanovica, Momira Bulatovica, generala Momcila Perisica, Nebojsu Covica i nekoliko bivsih fuinkcionera SDB. "Gazda Jezda" ih optuzuje za pritiske i ucene tokom rada "Jugoskandika", kao i otimanje novca iz banke nakon njegovog odlaska u inostranstvo. Vasiljevic je takodje optuzio i funkcionere bivseg rezma koji se nalaze u Hagu, a sutra bi se trebao pojaviti i Miodrag Vujovic bivsi vlasnik TV Palme. BEOGRAD - Beogradski advokat i bivsi sudija Miroslav Todorovic optuzio je ministra pravde Batica da siluje pravosudje, pise danasnji Nacional. On je povodom izjave Batica da treba sprovesti totalnu lustraciju ili smenu svih sudija, da bi i Batic promenio misljenje o predmetu atentatora Milenkovica kada bi procitao sudske spise i video da za navedeno, ne postoje nikakvi realni dokazi. BEOGRAD - Nakon smene komesara za izbeglice Sande Raskovic Ivic inace cerke dr Jovana Raskovica, bivseg srpskog nacionalnog lidera RSK oglasio se i Narodni pokret Otpor. U Vladi Srbije jedino je dobro radila do sada, Komesar za izbeglice Sanda Raskovic Ivic, koja je smenjena zbog politickih razloga. Osim nje jos jedino ispravno radi Bozidar Djelic izjavio je Momcilo Veljkovic, aktivista NP Otpor. BEOGRAD - Poslanici Skupstine Srbije usvojili su juce listu od 91 poslanika koji ce prestavljati Srbiju u parlamentu drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. Za predlozeno listu glasalo je 164 poslanika, protiv 28, dok je tri bilo uzdrzano. Nije glasalo 13, od ukupno 208 poslanika. Parlament nove drzavne zajednice ima 126 mesta u koji Crna Gora delegira 35 poslanika a ostale Srbija. Crnogorska skupstina juce je takodje izabrala svoje poslanike za novi parlament SiG. HAG - Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj danas ce prvi put da se pojavi u sudnici Haskog tribunala, gde ce mu biti procitana i pojasnjena optuznica. Kako je iz Haskog tribunala najavljeno Seselju ce se obratiti nemacki sudija Volfgang Somburg, koji ce biti i glavni sudija u procesu protiv lidera Radikala. Inace Parlamet Srbije juce je usvojio Seseljevu ostavku na funkciju narodnog poslanika sa obrazlozenjem: da ce u narednom perodu duze vreme biti prezauzet drugim obavezama. BEOGRAD - Zamenik ministra spoljnih poslova Grcke Andreas Loverdos je u razgovoru sa ministrom gradjevinarstva Sumarcem (na slici) potvrdio da je sve potrebne projekte za deonicu "Koridora 10" od Leskovca do granice sa Makedonijom, dobiood Vlade Srbije, da njegov tim analizira projekte i da ce finansiranje izgradnje po ovim projektima poceti u junu iz sredstava "Helenik plana". Inace prostorni plan Koridora 10, deonica od Leskovca do granice sa Makedonijom je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije jos novembra prosle godine. BEOGRAD - U petak 28. februara u beogradskom hotelu Intekontinetal u organizaciji Saveta za reformu pravosudja uz podrsku nemackih organizacija GTZ i IRZ odrzace se okrugli sto: Predstavljanje Strategije reforme pravosudja u Srbiji. Ovaj projekat
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Nesudjeni atentator na srpskog premijera Dejan Milenkovic zvani "Bagzi", umesto za atentat sada se optuzuje za falsifikovanje ugovora o kupoprodaji kamiona i prijave boravka. Policija i Ministar Batic preterali sa tvrdnjama o atentatu tvrdi advokat "Bagzija" Jedan od tri, prosle nedelje uhapsena Albanca tvrdi, da nije optuzeni i da je greskom u Hagu. Sutra ostala dvojica uhapsena treba da pred Haskim sudom izjave ko je zapravo treci uhapseni Za vreme dogadjaja 5. oktobra 2000. godine iz zgrade Savezne skupstine ukradeno je najmanje 80 skupocenih slika, a iz ostalih ustanova u glavnom gradu jos stotinak. Broj ukradenog oruzja i policijske opreme nikada nije saopsten, kao ni visina stete Advokat uhapsenog rukovodioca OVK Fatmira Ljimaja osumnjicenog za ratne zlocine, o cijem izrucenju danas odlucuje Vrhovni sud Slovenije rekao je: "Da je Fatmir znao za Hasku optuznicu, ne bi isao na skijanje na Kranjsku Goru" Najmanje 100 saveznih poslanika i nesto manje od polovine ovog broja republickih, primace u narednih godinu dana naknadu od 300 do 500 evra, kao naknadu zbog prevremenog prestanka mandata u parlamentu Danas ce se u 13 casova pred Haskim tribnalom prvi put pojaviti dr Vojislav Seselj da bi se izjasnio o optuznici. Nije jos poznato da li ce Seselju biti procitana optuznica u celosti ili samo obrazlozenje. Seselju je inace izricito zabranjeno, da se vidi sa Milosevicem Kako pise danasnji "Blic" u Sloveniji je od ocepljenja iz SFRJ 1991. sprovedeno "tiho etnicko ciscenje" i oko 130 hiljada Srba, Hrvata i drugih nacionalnosti jednostavno izbrisano iz evidencije manjina i prekrsteni kao Slovenci. Time je ponovljena situacija iz 1945. kada je tako prvo iz evidencija, a potom fizicki iz Slovenije "nestalo " oko 50 hiljada Italijana, Folksdojcera i Austrijanaca Bugarska je prema americkoj proceni dala najvecu podrsku planovima SAD za napad na Irak. Kao i prilikom napada NATO-a i SAD na Jugoslaviju, Bugarska je opet ponudila "svaku potrebnu pomoc". 1999. godine prilikom planiranja vazdusnog desanta na Kosovo i Centralnu Srbiju americke trupe su bile vec stacionirane na aerodromima u Bugarskoj. "Potrebna revizija odnosa sa prijateljima" smatraju analiticari Arsen Dedic i Gabi Novak nakon duge cutnje tokom poslednjih desetak godina i nekih kontraverznih izjava iz Zagreba, postili su svoje CD u prodaju preko "Multimedia - Records" na srpsko trziste Niske temperature i nocni mrazovi u Vojvodiniu ucinili su velike stete narocito u fruskogorskim vocnjacima. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] eelj odvojen od Miloevia
Title: Message Kako je predsednik Srpske radikalne stranke smeten u pritvoru Hakog tribunala Zabranjen razgovor s Miloeviem Specijalno za Blic dopisnik FoNeta iz Haga Pie: Zlatko obovi Osim po dve titule - akademskoj (doktor pravnih nauka) i etnikoj (za vojvodu ga je poetkom devedesetih proglasio tada najstariji etniki vojvoda Momilo uji) - Vojislav eelj se u zatvoru UN u eveningenu ni po emu ne razlikuje od drugih pritvorenika. Smetaj, tretman i uslovi ivota u zatvoru isti su za lidera SRS kao i za jo 45 osoba. Prvo pravilo po dolasku u ovaj holandski zatvor u predgrau Haga, preimenovan u Pritvorsku jedinicu UN, jeste da optueni ne sme da bude u kontaktu sa optuenima ili osobama s kojima mu se optunica preklapa. Prema tom principu pritvorenici su podeljeni, odnosno razdvojeni po spratovima i mogu da se drue i razgovaraju samo u okviru drutva sa svog sprata. Ovo pravilo ne poznaje odvajanje po nacionalnoj pripadnosti. Zasad nije poznato kakvo drutvo ima eelj, ali je izvesno da nije na istom spratu sa Slobodanom Miloeviem, Milanom Martiem i Momilom Krajinikom, koji su u njegovoj optunici navedeni, pored ostalih, kao uesnici u zajednikom zloinakom poduhvatu. Nije, meutim, iskljueno da mu drutvo prave optueni, pripadnici nacionalnosti ije je proterivanje, prema slovu optunice, podstrekivao. Bar prema dosadanjim saznanjima, nacionalnost nije prepreka druenju u eveningenu. Naprotiv. Pre neto manje od godinu dana, kada su dvojica istranih sudija iz Beograda doli u eveningen kako bi sasluali Miloevia, zvaniniku Tribunala Kristijanu Rodeu bilo je teko shvatljivo da je on za jednog Miloevievog spratnog kolegu Muslimana - na predsednik. Na spratu je i ajna kuhinja koju pritvorenici mogu da koriste, a namirnice mogu da kupuju u zatvorskoj kantini. Ukoliko nemaju ili ne ele da nose svoju odeu, na raspolaganju su im zatvorske uniforme koje se sastoje od tamnoplave dukserice s rajsferlusom ispod vrata, teget pantalone od teksas platna i crne mokasine s debljim onom. U ovakvim odelima pojavila su se dosad u Tribunalu samo trojica kosovskih Albanaca 20. februara, kada su se izjanjavali o krivici. Pritvorenici sami brinu o istoi svojih stvari. eelj moe da koristi TV prijemnik, video-rikorder dobija prema potrebi, ukoliko mu je potreban da pregleda dokazni materijal, ako takvog materijala ima. Dozvoljeno je i korienje raunara, ali samo ako optueni sam obezbedi kompjuter i, naravno, bez mogunosti da pristupi Internetu. Pritvorenici imaju na raspolaganju telefon na koji ih niko ne moe pozivati, ali oni mogu da koriste dve vrste poziva. Uz pomo telefonske kartice koja, prema nezvaninim informacijama, ima 40 evra kredita, mogu da zovu broj po svom izboru, ali ne mogu da se javljaju sredstvima javnog informisanja. Svi telefonski razgovori su strogo kontrolisani. Posredstvom drugog telefona pritvorenici mogu da pozovu samo takozvane autorizovane brojeve. Re je o braniocima, advokatima ili lanovima porodica. Pozivi su dozvoljeni najkasnije do 20.30 sati, a posle toga pritvorenici su obavezni da se povuku u svoje elije. Zatvorskim rasporedom utvreno je vreme etnje za svakog pritvorenika u delu zatvorskog kruga, pri emu se vodi rauna da se ne susreu, niti kontaktiraju optueni kod kojih postoje dodirne take u optunicama. Na raspolaganju im je i dvorana u kojoj mogu da se bave fizikim aktivnostima i biblioteka. Redovno mogu da primaju tampu koju ele (i sami je plaaju), kao i druge stvari koje prethodno prolaze kroz rigoroznu kontrolu koja moe da potraje i nekoliko dana. Posete pritvorenicima dozvoljene su u vreme koje je utvreno zatvorskim rasporedom, ali svaka poseta mora da bude unapred najavljena i odobrena, s tim da u eveningen ne moe da ue niko koga zatvorenik kome je poseta namenjena ne eli da primi, niti da vidi. http://blic.gates96.com/
[www.ANTIC.org] eelju nejasne toke
Title: Message Lider SRS nee traiti da se brani sa slobode, jer nema te vlade koja bi mogla da garantuje za njega eelju nejasne toke Lider Srpske radilane stranke Vojislav eelj pojavio se jue prvi put pred sudijama Hakog tribunala i odbio da se izjasni o optunici koja ga tereti za zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. eelj je rekao da mu je optunica nerazumljiva i da ne zna ta znae pojedine rei kao to su hotimino, opi, toke, Zapadni Srijem, obrana, suradnja... eelj je rekao da e se o optunici izjasniti za 30 dana, ukoliko Tuilatvo u tom terminu razjasni termine koji mu nisu jasni, na ta mu je sudija Volfgang omburg, predsedavajui Vea, rekao da nije na eelju da ostavlja rokove Hakom tuilatvu, ve da to moe da uradi samo Sudsko vee. - Vi morate da podnesete pismeni zahtev u kojem ete traiti da se razjasne termini koji vam nisu poznati. Tuilatvo nije obavezno da po slubenoj dunosti pojanjava optunicu. Ako se na sledeoj sednici ponovo ne izjasnite o optunici, smatrae se da ste odbacili sve take optunice protiv vas - rekao je sudija omburg. Inae, itanje optunice jue je trajalo gotovo dva sata, budui da je na zahtev lidera SRS proitana kompletan tekst, sa svim dodacima i imenima osoba za iju smrt tuilatvo tereti Vojislava eelja. - Imam oseaj da ste mi zamerili to sam traio da se proita cela optunica. Ne razumem vau urbu, ja mogu da izdrim celu no da se ita - rekao je eelj. On se za vreme itanja optunice u vie navrata smekao, posebno kada je pomenuto seksualno zlostavljanje koje su Srbi, navodno, inili nad nesrpskim zatvorenicima. eelj je, posle itanja optunice, izneo i etiri prigovora na rad Tribunala. Lider SRS je zamerio sudu to mu prilikom dolaska u sudnicu navlai pancir teak 20 kilograma, to mu oteava kretanje, a zamerio je sudu i to nije na vreme obaveten o jueranjoj sednici, ve je o njoj saznao iz medija. - Trei moj prigovor odnosi se na vize. Za mene je neprihvatljivo da holandska vlada odluuje o izdavanju viza za ljude koji ele da me posete. Ovaj sud je eksteritorijalan i vize bi trebalo da izdaju Ujedinjene nacije. Radije u se odrei poseta, nego da holandska vlada odluuje o vizama. Na kraju, eleo bih da kaem da me mnogo frustrira kad sudije i tuioce vidim u nekim udnim odelima. Za mene je psiholoki nepodnoljivo da vidim sudije i tuioce u crvenim i crnim uniformama koje me podseaju na inkviziciju - rekao je Vojislav eelj. Sudija omburg je odgovorio da postoje meunarodni sporazumi koji reguliu i izdavanje viza i noenje odreene vrste uniformi, te da bi eelj trebalo da potuje te sporazume. omburg je pre itanja optunice prihvatio eeljev zahtev da se brani sam i da mu se dostave sva dokumenta na srpskom jeziku, dodajui da je mogue da se optuenom kasnije, ukoliko bude zahtevao, dodeli zastupnik odbrane. omburg je dodao da ne sumnja da je eelj elokventan i da ima dobre retorike sposobnosti, ali da smatra da je u interesu optuenog da ima zastupnika odbrane. eelj je odgovorio da pomo zastupnika odbrane nee traiti u skorije vreme. eelj je rekao i da nee postavljati zahtev za putanje na slobodu, jer ne postoji ta vlada koja bi mogla da garantuje za mene. - Ne elim ni da Tribunal kontaktira sa konzulatom takozvane Srbije i Crne Gore, jer su u toj dravi na vlasti mafijai i kriminalci - rekao je eelj na pitanje sudije omburga da li je potrebno da sud obavesti nekoga u Srbiji i Crnoj Gori o njegovom zadravanju u pritvoru. http://blic.gates96.com/
[www.ANTIC.org] Vojvoda na slubenom putu
Title: Message Vojvoda na slubenom putu Uz povik ivela velika Srbija!, Vojislav eelj oprostio se od radikala priznajui da ide na dui slubeni put. Uz jedno peeno prase, smazani su i svi vieniji predstavnici nove vlasti, a dobro se prodavao zapaljivi nacionalni folklor, eeljeve, Karadieve i Mladieve slike Pie: Borislav Solea Na kolima koja hitaju du Bulevara kralja Aleksandra (bivi Bulevar revolucije) plakat na kojem stoji U odbranu srpstva i poziv na radikalski miting, u nedelju, 23. februara, na beogradskom Trgu republike. Ka centru grada kree se kolona u kojoj se svojim transparentima predstavljaju radikali iz ipova, Ljubovije, Sombora, Uica i mnogih drugih gradova. Jedan od uesnika mitinga je sve vreme trajanja skupa etao svoja improvizovana veala sa dve ome i kukama koje se koriste u svinjokolju, a da okupljeno graanstvo ne bi mnogo lomilo glavu oko toga kome je ta skalamerija namenjena napisao je Ovo je za inia, Batia i Mihajlovia. Nedaleko od njega petorica momaka sa likim kapama i kiankama nose nekoliko portreta Ratka Mladia i Radovana Karadia. Silovaemo Karlu del Ponte poruuje grupica mladia sa svog transparenta, dok neki simpatizer najpoznatijeg hakog zatvorenika visoko istie karton na kome stoji Smrt faizmu - sloboda Slobi. Na bini, improvizovanoj ispred spomenika Knezu Mihailu, naikanom odeljenjem mlaih radikalskih barjaktara, glavnu re i ulogu konferansijea ima Tomislav Nikoli, novi prvi ovek Srpske radikalne stranke, a po odluci Otadbinskog kongresa te partije, koji je odran dan ranije, u subotu, 22. februara. Nikoli kae da nema vremena za suze jer se sada otvara front na koji odlazi Vojislav eelj, a nama ostavlja iroki front da bijemo drugu bitku: - A ja se samo nadam da e uskoro u naim rukama da bude sudbina i Vojislava Kotunice i Zorana inia. A sada emo krenuti ulicama Beograda da im se tresu gae! SRS ne sme da bude ni za jedan procenat slabija, a Srbija mora da krene u odlunu bitku protiv dosmanlija. A ako neko od vas u narednih mesec ili dva sretne Zorana inia, neka mu kae da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom. Po procenama starih mitingaa, na Trgu je preko 20.000, moda i 25.000 uesnika. Smeh ljudi ispred bine na Nikolievu poruku iniu i komentar Pa da, tako je, Tomo grobaru. Gordana Pop Lazi, iako govori o strahu koji se uvukao u nju i svojoj bojazni za sudbinu srpskog naroda, ohrabrila se videvi koliko je ljudi dolo na miting. Srbija je pod okupacijom i njom vlada Vilijam Montgomeri, kae. Radikale su pozdravili slinim govorima i Ognjen Tadi, u ime radikala iz Republike Srpske, Aleksandar Vasiljevi, ispred crnogorskih radikala, i Rajko Mra, predstavljen kao radikal iz Republike Srpske Krajine. - Sutra u Hag odlazi najvei srpski nacionalista, dr Vojislav eelj. Odlazi u Hag da svoju borbu za srpske nacionalne interese krunie najsjajnijom pobedom nad najmranijom antisrpskom tvorevinom - Hakim tribunalom. Znali su u Hakom tribunalu da je ova optunica protiv eelja lana i odolevali su pritiscima i Hrvata i Muslimana, ali nisu odoleli pritiscima srpskih ustaa, koji su zatraili od Karle del Ponte da podigne optunicu - nastavio je Dragan Todorovi, predsednik Izvrnog odbora SRS. Vui se nije smejao Zviduci su zaparali tamnu, gotovo crnu maglu iznad trga. Generalni sekretar SRS Aleksandar Vui otkrio je o emu je sa eeljem razgovarao: - Pre nego to smo doli ovde, eelj mi je rekao Smej se Vuiu!, a ja sam odgovorio da ne mogu da se smejem u ovakvoj prilici. Vui je zatim pozvao prisutne da onoga zbog koga su veeras ovde pozdrave uzdignutim rukama da eelj vidi koliko nas ima. - Nikada nas ovoliko nije bilo. Nikada se nee odrei onoga zbog ega ga gone, zbog velike Srbije. Ako je tako, neka nas sve gone u Hag. Najtee je njegovoj porodici, a mi emo ispunjavati njegove naloge. Idemo u etnju beogradskim ulicama, ovo je srpski grad, ovo nije grad ustaa! - vikao je. Idem da pobedim Posle Maje Gojkovi temperatura se podigla, iako je veliki sat na trgu pokazivao da je ve minus etiri. A onda je usledio govor, oprotajna poruka Vojislava eelja. - Sutra idem na malo dui slubeni put - poeo je eelj, pokuavajui sve vreme da govori u polualjivom tonu. - Idem da pobedim, jer sam uvek u ivotu eleo da pobeujem. Traim oprotaj od srpskog naroda to prethodno nisam oborio sa vlasti onu dosmanlijsku bagru, da vas ne ostavljam pod tiranijom, pod kriminalnom inievom vlau. Ponovo naglaava da e zastupati 10.000 dobrovoljaca i srpskih junaka, a okupljena masa skandira. - Idem u Hag da vide kako izgleda etniki vojvoda. Nije mi Bog dao da poginem sa srpskim junacima na prvim borbenim linijama, ali idem tamo gde sam najspremniji i najpotkovaniji za borbu! Ne dajte Radovana Karadia, generala Mladia, pukovnika ljivananina, majora Radia, ne dajte nijednog Srbina, za koje tek stiu optunice. Poto je obeao okupljenima da e u Hagu preneti stav srpskih radikala da srpski narod nikada nee odustati od oslobaanja srpskog Dubrovnika, srpske
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message I dalje bez dogovora o podjeli nekretnina Zajednicki odbor za sukcesiju diplomatsko-konzularne imovine bivse SFRJ postigao je danas u Zagrebu dogovor o podjeli umjetnickih djela, ali ne i nekretnina bivse drzave. "Dogovori nijesu laki i svako bi trebalo da odustane od nekih lokacija za koje je zainteresovan", rekla je novinarima predstavnica Hrvatske i sef Odbora Tatjana Kralj Draganic, nakon sastanka u Zagrebu. Ona je dodala da su i dalje sporni veliki diplomatski kompleksi u Moskvi, Nju Delhiju, Adis Abebi i u zemljama Evropske unije, za koje su zainteresovane sve zemlje naslednice. Predlozeno je da se lista za podjelu dopuni zgradama u Londonu i Trstu, a sve zemlje naslednice odrekle su se jedne nekretnine bivse drzave u Njujorku. Sledeci sastanak Zajednickog odbora za sukcesiju diplomatsko-konzularne imovine najavljen je za 4. april u Skoplju. 21:14 Miting protiv hapsenja boraca OVK Desetine hiljada ljudi protestovalo je danas u centru Pristine zbog hapsenja i slanja u Hag cetvorice pripadnika bivse Oslobodilacke vojske Kosova, javila je agencija Beta. Skup odrzan pod motom Sloboda za oslobodioce organizovala su udruzenja boraca i ucesnika rata na Kosovu 1999. godine. Govornici na mitingu izrazili su negodovanje zbog podizanja haskih optuznica protiv pripadnika bivse OVK koji su vodili oslobodilacku borbu i zatrazili da takva hapsenja prestanu. Bivsi pripadnici OVK, Fatmir Limaj, Haradin Balja, Isak Musliu i Agim Murtezi, optuzeni su za ratne zlocine nad srpskim i albanskim civilima pocinjene 1998. godine u zarobljenickom logoru OVK u Lapusniku kod Glogovca. Balja, Musliu i Murtezi su uhapseni na Kosovu i predati Haskom tribunalu, gdje su se izjasnili da nijesu krivi za djela koja im se stavljaju na teret. Limaj je uhapsen u Sloveniji i ocekuje se njegovo izrucenje Tribunalu. I parlament Srbije usvojio Povelju o ljudskim pravima Skupstina Srbije usvojila je danas Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama kojom se definisu nadleznosti i obezbjedjuju, garantuju, stite i unapredjuju prava i slobode gradjana. Za Povelju je glasalo 155 poslanika, 35 je bilo protiv, uzdrzanih nije bilo, a poslanici Srpske radikalne stranke napustili su skupstinsku salu neposredno prije glasanja. SAD premjestaju vojne baze iz Njemacke u istocnu Evropu? SAD sve vise razmisljaju da svoje baze iz Njemacke premjeste u zemlje istocne Evrope, pise budimpestanski list Nepsabadsag. Prema informacijama lista, snage SAD uglavnom bi bile prebacene u Poljsku, dok bi u Madjarskoj vjerovatno bila izgradjena jedna americka vojna bolnica. List pise da je ideja o premjestanju rodjena poslije pogorsanja njemacko-americkih odnosa i dodaje da su tajni pregovori poceli prije nekoliko nedjelja. Neimenovani strucnjaci kazu da bi premjestanje baza bilo kazna Njemackoj jer bi izgubila prihod od vise milijardi dolara, dok bi SAD istovremeno mogle jeftinije da zadrze svoje vojne kapacitete na starom kontinentu. Madjarski ministar za odbranu Ferenc Juhas nije mogao da potvrdi te informacije i izjavio da madjarska vlada nije dobila takvo obavjestenje. List pise da prihvatanje americkih baza nije los posao za zemlju-domacina, jer jedna baza moze da donese godisnji prihod od 150-200 miliona dolara. 14:18 Hrvatska dozvolila SAD-u da koristi njen vazdusni prostor i aerodrome Vlada hrvatske danas je pozitivno odgovorila na zahtjev SAD da dopusti koriscenje hrvatskog vazdusnog prostora za potrebe preleta, slijetanja i punjenja gorivom civilnih transportnih aviona koji ce ucestvovati u mogucoj medjunarodnoj akciji za razoruzanje Iraka. Premijer Hrvatske Ivica Racan je, saopstavajuci ovu odluku, naglasio da je Vlada, prije donosenja ove odluke, obavila konsultacije sa clanicama EU i SAD, te da je odluku donijela uz razumijevanje tih zemalja. 13:54 NATO cesto pominje Mladica Danas sam vise puta cuo ime Ratka Mladica, nego sto sam ga cuo ili procitao u domacim medijima za proteklih godinu dana, izjavio je agenciji FoNet savezni sef
[www.ANTIC.org] BEOGRADSKI FORUM: Uvodno izlaganje Vladislava Jovanovica o stanju i perspektivama na Kosovu i Metohiji
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:26. februar 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napiite "unsubscribe". BEOGRADSKI FORUM: Uvodno izlaganje Vladislava Jovanovia o stanju i perspektivama na Kosovu i Metohiji BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIHOKRUGLI STO: KOSOVO I METOHIJA-12. januar 2002.UVODNO IZLAGANJE: VLADISLAVA JOVANOVIA KOSOVO I METOHIJA:STANJE I PERSPEKTIVE Kosovo i Metohija nije samo naa kolevka, naa duhovna vertikala i naa istorijska obaveza, ve i naa sadanja bolna stvarnost. Prethodnoj vlasti moe se ozbiljno zameriti to se prema separatizmu Albanaca na Kosovu odnosila predugo pasivno, usteui se od vlastitih dinamikih inicijativa i koraka, ali joj se ne moe prebaciti iskreni patriotizam i odlunost u suprotstavljanju terorizmu i spoljnim pritiscima i meanjima. Zamerke njenih kritiara u sadanjoj vlasti da je, radi izbegavanja bombardovanja, trebalo da prihvati tzv. sporazum iz Rambujea, su argumenti agresora. Kritiari time pokazuju da im okupacija SRJ i komadanje Srbije nisu toliko znaajne stvari kao to je namirivanje apetita kandidovanih agresora. Da je prethodna vlast bila tako postupila, danas bi cela Srbija i Crna Gora bile pod okupacijom NATO, a Kosovo i Metohija bi ve kroz godinu dana postalo nezavisna drava. Teritorijalno rasturanje Srbije ne bi se na tome zavrilo. Izlazak Kosmeta iz Srbije sa njenim pristankom neminovno bi ohrabrio druge nacionalne manjine (Madjari u Bakoj, Rumuniji u Banatu, Bugari u Dimitrovgradu i Bosilegradu) da slede primer Albanaca i trae pripajanje matinim dravama. Srbiji bi bilo veoma teko da im uskrauje ono to je Albancima prihvatila. Tzv. domino-efekat bi bio klasian i nezaustavljiv. Ako zbog toga zanemarimo kritike sadanje vlasti kao nepromiljene i neodgovorne, ostaje nesmanjen problem odnosa vodeih zapadnih faktora prema Kosmetu. injenica da su one prilikom pobune separatistikih snaga Albanaca na Kosmetu, marta 1981. godine, neskriveno podravale zahtev da Kosmet dobije status Republike, reito govori o tome da su jo tada pravile strategijske kalkulacije u vezi sa tom srpskom pokrajinom, mnogo pre nego to je S. Miloevi stupio na politiku scenu. U njihovim projektima rastvaranja Jugoslavije posle smrti J. B. Tita, Kosovu je bila dodeljena kljuna uloga. Kao strategijsko vorite i raskre puteva na Balkanu, trebalo ga je, izazivanjem i usmeravanjem krize, postepeno izvui iz suvereniteta Srbije, a kasnije i iz Jugoslavije. S. Miloevi je brzim akcijama krajem 90-tih godina prolog veka te projekte onemoguio, preciznije reeno odloio na neodredjeno vreme, ime je na sebe privukao prvu negativnu panju zapadnih sila. To, medjutim, ne znai da su vodee zapadne sile bile odustale od svog kosovskog projekta. On je samo privremeno bio u senci ratova u Hrvatskoj i BiH, ali nikada nije bio arhiviran. Zapadni politiari su S. Miloevia redovno, iako naoko rutinski, podseali na svoj interes za Kosovo. Paralelno s tim, promovisali su samozvanog predsednika "nezavisne Republike Kosovo", doktora Ibrahima Rugovu, u kredibilnu politiku linost, omoguili albanskim ekstremnim organizacijama nesmetanu anti-jugoslovensku aktivnost u svojim zemljama i tajno pomagali organizovawe albanskih teroristikih grupa u inostranstvu i na Kosovu. Kada su, uklanjanjem svih Karadievih pristalica u Republici Srpskoj uvrstili Dejtonsku Bosnu, dali su zeleno svetlo albanskim separatistima da na Kosmetu otponu svirepi teroristiki rat protiv Srbije. Javna je tajna da su SAD i vodee zemlje NATO, na bazi simbioze interesa, obeale albanskim separatistima punu podrku za teritorijalno odvajanje Kosmeta od Srbije. Ameriko provokativno flertovanje sa albanskim teroristima tokom anti-teroristike kampanje policijskih snaga na Kosovu 1998 i 1999. godine, predstavljalo je samo vrh ledenog brega. Raznovrsna, iako nevidljiva, podrka i pomo bila je pruana teroristikim grupama i njihovim ciljevima. Ambasador R. Holbruk je ultimativnim politikim intervencijama kod S. Miloevia dva puta spasavao amerike teroristike tienike od potpunog unitenja od strane naih anti-teroristikih snaga. Rambuje je, prema glavnom scenaristi i inspiratoru agresivnog rata protiv SRJ, Madlen Olbrajt, bio "tako visoko postavljena lestvica da je S. Miloevi ne moe preskoiti", jer je unapred bilo odlueno, da "Srbiju treba malo bombardovati". Ali pored toga to je bio izgovor za protiv-pravni oruani napad na SRJ, Rambuje je predstavljao i pokuaj nametanja teritorijalnih rtvi Srbije, preko odravanja referenduma po isteku trogodinjeg protektorata NATO nad Kosovom. Iako nije odrazila sve zahteve i oekivawa NATO, koji je posle skoro tromesenog ratovanja "na divlje" protiv SRJ, morao da prihvati formalni autoritet OUN. Rezolucija SB 12 44 je, ubaenom referencom na Sporazume iz Rambujea, osigurala kontinuitet
[www.ANTIC.org] Povodom Svilanovievog gesta u Sarajevu
Title: Message Povodom Svilanovievog gesta u Sarajevu Zato samo poast Suadi? U SMIP-u tvrde da nije bilo zvaninog saoptenja o poklonjenju "prvoj rtvi" rata BEOGRAD - Prilikom nedavne posete Sarajevu, ef savezne diplomatije Goran Svilanovi poklonio se "prvoj rtvi" rata u BiH Suadi Dilberovi, koja je stradala na sarajevskom Vrbanja mostu 5. aprila 1992. godine. Bonjaka televizija "Hajat" ocenila je Svilanoviev potez kao "jedan od lepih gestova u uspostavljanju meunacionalnog pomirenja i poverenja". Kako je zvanino saopteno, Svilanovi je poloio cvee i zapalio sveu na mestu pogibije Suade Dilberovi. Srpske rtve Iako je muko ubistvo starog svata Nikole Gardovia bio povod za poetak rata u BiH, ubistva Srba u ovoj republici poela su jo 16. septembra 1991. godine, kada je poginuo Vojislav Garanovi. On je stradao od artiljerijskog projektila ispaljenog sa teritorije Hrvatske, na radnom mestu, u selu Vinska kod Broda. Pet dana kasnije kod Bosanske Gradike, takoe od posledica artiljerijskog oruja, stradalo je vie srpskih civila. Iako je zvanina BiH i pomenuta televizija Svilanoviu predstavila Suadu kao "prvu rtvu" rata, ef diplomatije morao je da zna da je prvi stradalnik Srbin Nikola Gardovi, koji je ubijen mesec dana ranije, 1. marta 1992. godine ispred stare sarajevske crkve na Ba-ariji, za vreme svadbe. Zato se Svilanovi nije poklonio zaista prvoj rtvi graanskog rata u BiH? Na ovo pitanje jue u SMIP-u niko nije mogao da odgovori, jer je Svilanovi otputovao za Brisel. "Ministar Svilanovi nije davao izjavu povodom ovog dogaaja, niti je bilo zvaninog saoptenja. U stvari, sve se vrti oko "Hajatove" interpretacije. Koliko znamo, ministar se nije poklonio samo Suadi Dilberovi, jer na toj tabli ima jo nekoliko imena", kratko nam je reeno u seditu savezne diplomatije. Meutim, zvanino saoptenje BiH i interpretaciju bonjake televizije, Svilanovi i SMIP-a nisu demantovali, iako je to praksa u slinim situacijama. P. Pai http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Knjiga Miloa Minia o ratovima 1991-1995.
Title: Message Knjiga Miloa Minia o ratovima 1991-1995. Vratili smo se pola veka unazad BEOGRAD - Nekada dugogodinji ef jugoslovenske diplomatije, Milo Mini, autor je knjige "Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1991-1995" kojom je eleo da zabelei uzroke, tok i posledice sukoba na teritoriji bive SFRJ. Mini je, prema reima dr Fadila Ademovia, bez improvizacija prikazao rat u Hravtskoj i Bosni i Hercegovini, a dokumenti su bili u osnovi njegovog autentinog kazivanja o "crnoj mrlji u istoriji srpskog i hrvatskog naroda". Zakljuak Milo Mini je na promociji istakao da je zakljuio da je Srbija u Hrvatskoj vodila osvajaki, a Hrvatska odbrambeni rat, tako je i u Bosni i Hercegovini. Hrvatska je kratko vodila agresivni rat u Bosni, a Bosna i Hercegovina je jedino vodila pravedne odbrambene ratove. Miloevieva i Tumanova politika bile su usmerene na stvaranje "Velike Srbije", odnosno, "Velike Hrvatske" i jake nacionalistike snage u obe drave jo se nisu pomirile da je sa tim planovima gotovo. - Ovo delo je vie nego hronika, ali je ipak uspelo da pobegne od kritike istorije, ocenio je akademik Aleksandar Fira, na promociji ove knjige, dodajui da autor nije zaobiao nijedno pitanje u ovom ratu. Fira napominje da je Mini izvore malignog nacionalizma naao u vremenu mira i visoke socijalne i line sigurnosti i da je, prema njegovom miljenju, na najobjektivniji i najuspeliji nain opisao meunarodne i unutranje faktore za izbijanje jugoslovenske krize. Recenzent knjige Milan ahovi je napomenuo da je u ovoj knjizi data evolucija jugoslovenske krize i nesposobnost Srba da se prilagode novim prilikama, to je dovelo do raspada SFRJ, meunarodnog protektorata na Kosovu i stvaranje nove dravne zajednice. - Politika stvaranja "velike Srbije" bila je u Drugom svetskom ratu ratni cilj etnikog pokreta Drae Mihailovia. Ona je tad pretrpela poraz i bio sam zapanjen da je ta politika, jednom poraena i odbaena, ponovo oivela i postala ratni cilj zvanine Srbije u ovom ratu, posle 50 godina - rekao je Milo Mini na kraju promocije. Mini je istakao da je raspad SFRJ doiveo kao lini poraz i poraz revolucionarnog pokreta kojem je pripadao i da je sve vraeno 50 godina unazad. - Nacionalizam se uvukao u redove Saveza komunista Jugoslavije i ubrzao sazrevanje krize - rekao je Mini. http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Ekonomska cena struje uz ekonominost u EPS-u
Title: Message Ekonomska cena struje uz ekonominost u EPS-u Nauno drutvo ekonomista zalae se za jedinstvenu cenu elektrine energije i nacionalne trokove proizvodnje Nauno drutvo ekonomista (NDE), kao nezavisna (vrhunska) nauna asocijacija ekonomista (izabranih iz redova doktora ekonomskih nauka) organizovalo je, nedavno, u zajednici sa i na Ekonomskom fakultetu Beograd, otvorenu nauno-strunu raspravu na temu "Cene elektrine energije i razvoj energetike" i uputilo poruku, odnosno saoptenje za javnost. NDE je to uinilo u elji da pomogne odgovornim organima u reavanju tih aktuelnih problema koji uznemiravaju pre svega potroae koji ive u uim gradskim sredinama, u zgradama bez daljinskog (inae budetski dotiranog) grejanja i bez mogunosti za (inae ekoloki neopravdane) alternativne vidove grejanja (individualnog) i meu njima one potroae sa brojnijim lanovima svog ili ireg, sloenog domainstva koji su prikljueni na jedno (roditeljsko) elektro-brojilo. NDE se pre svega zalae za jedinstvenu cenu struje (bez tzv. blok tarifa) s tim da cena struje bude (postupno) ekonomska, tj. da pokriva realnu amortizaciju i ostale - ali racionalne - trokove proizvodnje i (postupno) razvoja. To znai da je u elektroprivredi neophodno izvriti radikalnu racionalizaciju poslovanja, savremenu organizaciju i svoenje broja zaposlenih (posebno administracije) na tehnoloki opravdan nivo a, takoe, svoenje plata na nivo plata u budetskim ustanovama i drugim javnim preduzeima, u zavisnosti od obrazovne (kvalifikacione) strukture. Diferencirana (nia) cena struje treba da postoji samo za pojedine vremenske intervale i (do odreenog obima potronje) za potroae u uim gradskim zonama ije su zgrade bez daljinskog grejanja, s tim da obraun bude po (takvom) potroau (a ne po elektrinom brojilu). Prirodno bi bilo oekivati da e nadleni organi (dravni i EPS-a) u predstojeem razmatranju i utvrivanju novih cena struje poi i od ovde navedenih i drugih predloga Naunog drutva ekonomista SCG. Akademik Branislav oki poasni predsednik NDE http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] Kako da oistimo Srbiju
Title: Message Kako da oistimo Srbiju irom Republike lei razbacano na hiljade tona otpadnog materijala Uz nae puteve i auto-puteve, eleznice i reke, oko gradova i sela, po njivama i umama, na ekskluzivnim planinama i najudaljenijim brdskim i planinskim proplancima lee gomile plastinih kesa, flaa, konzervi i kanistera, automobilskih guma i karoserija, rashodovani ureaji i nametaj, otpaci, ut i ubre svih vrsta, oblika, materijala i boja. U ranijim decenijama brinule su nas neoiene ulice po gradovima, uvelo lie po parkovima, neispranjeni kontejneri, ljuske od semenki po podovima bioskopskih sala i tribinama stadiona. U poslednjoj deceniji irom Srbije vie se ne moe pronai ni stopa smeem nezagaene teritorije. Osvrnemo li se ak i po najbliem okruenju van naih granica videemo da tamo to nije tako. Setimo se puteva i prostora po Sloveniji nekad (verovatno je jo bolje sada), ulica u Budimpeti, da i ne gledamo ostatak Evrope. Sluamo o brojnim donacijama nevladinih organizacija iz inostranstva (finansiranih skoro zvanino od strane njihovih vlada) koje nam nude izgradnju pogona za spaljivanje bolnikog otpada (njihovih bolnica), fabrike za reciklau (njihovih) baenih auto- guma, ureenje naih deponija za odlaganje (i njihovog) otpada i niz drugih paketa za prodaju "lepo upakovane magle". Za sada nisam uo nita o moguem programu ienja nae zemlje Srbije od svekolikog ubreta svuda oko nas, koje smo sami proizveli i vanredno sistematino distribuirali po celoj teritoriji. Odbaenu odeu i ostatke hleba, ne pominjem. To e ve neko iskoristiti. Fenoli, pesticidi i izlivena nafta e otei u neka tua mora. I za ostatke radioaktivnih bombi e se takoe valjda neko pobrinuti. Ako, za sada, izuzmemo Kosovo, na ostatku Srbije povrine oko 77.500 kvadratnih kilometara postoji najverovatnije bar toliko vagona otpadnog materijala koje bi trebalo ukloniti. Nisam siguran da znamo kako bismo to izveli i gde bismo ga smestili, ak kad bi nam neko i platio mogue javne radove za tu akciju. Karoserije od odbaenih vozila moda bismo i mogli pretopiti, ako ih uopte moemo izvui iz zabaenih naputenih njiva u koje su ih njihovi bivi vlasnici smestili. Za ostale baene materijale skoro da ne postoji racionalna tehnologija reciklae, osim da se njihovim "sahranjivanjem" popunjavaju prirodne ili vetake depresije koje bi se kasnije mogle i vegetativno stabilizovati. Sve u svemu, valjda je svima vidljivo da taj problem postoji i treba poeti razmiljati o njegovom reavanju, da ne doemo u stanje da sami sebe "sahranimo" ispod vlastitog ubreta. Mr Mihailo Medvedev, arh., Ni http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] Geneks u stecaju
Title: Message Odluka Trgovinskog suda u BeograduGeneks u stecajuBeograd - Nad Generaleksportom, nekada najvecim jugoslovenskim uvozno-izvoznim preduzecem, pokrenut je stecajni postupak po odluci Trgovinskog suda u Beogradu. Sudija Delinka Djurdjevic, predsednik stecajnog veca, i sudije Zeljko Munjiza i Zanka Radic odlucili su 21. februara da nad ovim preduzecem proglase stecaj, a za stecajnog upravnika postavljen je Miodrag Pavlovic. Stecajni sudija bice Vera Markovic.U resenju stoji da je Narodna banka 27.10. 1997. godine podnela predlog za stecaj, navodeci da je duznik bio insolventan u periodu od 19.08.1997. do 17.10.1997. godine i da su se stekli svi uslovi iz clana 31. Zakona o platnom prometu.M. M. http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Istraga zbog kapetana Dragana
Title: Message Tuzilastvo Haskog tribunalaIstraga zbog kapetana Dragana Od specijalnog izvestaca Danasa Hag - Tuzilastvo Haskog tribunala pokrenulo je istragu povodom "teskih optuzbi" koje je na njihov racun izneo Dragan Vasiljkovic, poznatiji kao kapetan Dragan, nedavni svedok optuznice na sudjenju Slobodanu Milosevicu, saopstio je tuzilac Dzefri Najs.Najs je na pocetku jucerasnjeg sudjenja Milosevicu rekao da je "Vasiljkovic izneo teske optuzbe na racun Tuzilastva, najpre u samom Tribunalu, a zatim ih je u izjavama beogradskim medijima visestruko uvecao". Na jucerasnjoj konferenciji za novinare Florans Artman, portparol Tuzilastva nije zelela da kaze kakve posledice Vasiljkovic moze da snosi zbog ovakvih izjava. Sef informativne sluzbe Tribunala Kristijan Sartije kazao je da je Vasiljkovic tretiran kao svi ostali svedoci. Njemu je na ime putnih troskova i boravka u Hagu isplacen 3.441 dolar. Vasiljkoviceva tvrdnja da mu je podmetnuta pismena izjava nije tacna, rekao je Sartije.Novinarima je dostavljena pismena izjava Vasiljkovica iz avgusta 2001. godine, koju je on potpisao i potvrdio, a kasnije, na sudjenju, tvrdio da se u izjavi nalaze njemu nepoznate "konstrukcije".Vasiljkovic se na sudjenju Milosevicu pojavio kao svedok Tuzilastva, a njegove izjave date pred Sudom i ranije pismene su se bitno razlikovale. Tokom ispitivanja tuzioca Gruma potvrdjivao je navode optuznice, a zatim u unakrsnom ispitivanju potvrdjivao Miloseviceve tvrdnje. Zbog toga ga Tuzilastvo umalo nije proglasilo za "neprijateljskog svedoka".Po povratku u Beograd, Vasiljkovic je izjavio da "Tuzilastvo Tribunala stiti ratne zlocine i da nema velikih razlika izmedju izjave koju je dao Tuzilastvu i iskaza tokom svedocenja". On je rekao da bi Tuzilastvo, "kad bi htelo, moglo da dokaze zlocine za mesec dana, ali mu nije cilj da ih otkrije, vec da te ljude dovede da svedoce protiv Milosevica, a nagrada bi bila pustanje". Vasiljkovic je ocenio da "Tuzilastvo nagradjuje svedoke koji svedoce u njegovu korist, a uskracuje one kojima nije zadovoljno" i naveo da su mu na ime troskova isplatili deset hiljada dolara, ali ostali duzni 2,5 hiljada.Najs je potvrdio da je Vasiljkovicu, kada je odlazio iz Haga, receno da Tuzilastvo ne zeli nikakav dalji kontakt s njim, ali da mu je saopsteno da je protiv njega pokrenuta istraga.Safeta Bisevac http://www.danas.co.yu/
