[www.ANTIC.org] Vrednost kajanja
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0301/indexdan.htm POGLEDI Vrednost kajanja Stavljajui na jedan tas teinu poinjenih zloina a na drugi vrednost priznanja i iskrenog kajanja, sudija Mej je na ovoj nikad do kraja preciznoj vagi pravde izmerio 11 godina zatvora za sedamdesetdvogodinju Biljanu Plavi. Vremenski to je mnogo blaa kazna nego to odgovara "malom genocidu" kako se u advokatskom argonu karakterie zloin koji je nekadanja predsednica Republike Srpske priznala, ali je svejedno ona zbog godina u kome se sedokosa elina ledi nalazi ravna doivotnom zatvoru, ma kako u ovom trenutku izgledalo neukusno da se povrh svega raspravlja i o prognozi njenog ivotnog veka. Kad bi se sve merilo ovozemaljskim arinima, ispalo bi da nita od ovog emotivnog hakog spektakla nije imalo smisla: ni njeno priznanje, ni govori svedoka, ni sama kazna. Polemika na balkanskim prostorima je nasuprot tome tek podstaknuta, a podele su opet oigledne. Dok iz Sarajeva stiu poruke da je kazna nedovoljna da bi pruila utehu rtvama, iz Banjaluke i Beograda se ukazuje da e se prema ovoj presudi meriti svi budui procesi i da je praktino Biljana Plavi uprkos svom priznanju dobila najteu moguu kaznu. Nasuprot reakcijama sa domaeg balkanskog terena, oni komentatori koji ive daleko od "bureta baruta" skloni su da u izricanju presude prvom politikom lideru na tlu Evrope za ratne zloine, jo od vremena Nirnberkih procesa, vide jak impuls za pomirenje. "Gestu bez presedana" jedine ene pod hakom optubom, njenom priznanju, pripisuje se i jedna praktina svrha. Posle ovog presedana, ostalim optuenim srpskim liderima bie mnogo tee da poriu svoju krivicu, bilo da Biljana Plavi svedoi protiv njih ili ne. (Z. .)
[www.ANTIC.org] Iraq Checklist
attachment: INVASION CHECKLIST ljg.jpg
[www.ANTIC.org] MIlo THE KUMASHIN
attachment: MILO THE KUMASHIN vt.jpg
[www.ANTIC.org] Informativna sluzba Srpske pravoslavne crkve
Informativna sluzba Srpske pravoslavne crkve 27. februar 2003. godine CRKVENI POGLAVARI I LIDERI PROTIV RATA U IRAKU Na inicijativu Svetskog Saveta Crkava, a u saradnji sa Konferencijom Evropskih Crkava, Nacionalnim Savetom hriscanskih Crkava Sjedinjenih Drzava Amerike i Savetom Crkava Bliskog Istoka, u Berlinu je 5. februara 2003. odrzan skup poglavara i visokih predstavnika razlicitih hriscanskih Crkava, crkvenih zajednica i ekumenskih organizacija, pod nazivom Crkveni lideri jednodusno protiv rata u Iraku. Sa skupa je predstojateljima Crkava i odgovornim politickim licnostima i ustanovama u svetu, kao i ukupnoj hriscanskoj i svetskoj javnosti, upucena deklaracija koju, zbog njenoga znacaja, objavljujemo u celosti: CRKVENI LIDERI JEDNODUSNO PROTIV RATA U IRAKU 1.Kao evropski crkveni lideri ponovo - posle konsultacija sa Savetima Crkava u SAD i na Bliskom Istoku - izrazavamo krajnju zabrinutost zbog nastavljenih poziva na ratni pohod protiv Iraka koje upucuju Amerika i pojedine evropske vlade. Nama, ljudima vere, ljubav prema bliznjima nalaze da se usprotivimo ratu i da se zalozimo za pronalazenje mirnog resenja sukoba. Kao predstavnici Crkava, molimo se za mir, slobodu, pravdu i bezbednost koje treba da uzivaju narod Iraka i narodi citavog Bliskog Istoka. Ta molitva nas obavezuje da budemo instrumenti mira. 2.Zalimo sto najmocnije drzave sveta ponovo smatraju rat prihvatljivim sredstvom vodjenja spoljne politike, sto u medjunarodnim odnosima stvara atmosferu straha, pretnji i nesigurnosti. 3.Ne mozemo da prihvatimo proklamovane ciljeve rata protiv Iraka kako su ih najavile spomenute vlade, posebno vlada Sjedinjenih Drzava. Preventivni vojni udar i rat kao sredstva za promenu vlasti u jednoj suverenoj zemlji jesu nemoralna sredstva i predstavljaju krsenje Povelje Ujedinjenih nacija. Apelujemo na Savet bezbednosti da se pridrzava nacela Povelje Ujedinjenih nacija, koja strogo ogranicavaju zakonitu upotrebu vojne sile, da se uzdrzi od stvaranja negativnih presedana i da ne predje prag iza kojega se otvara prostor za koriscenje nasilnih sredstava u resavanju medjunarodnih problema. 4.Verujemo da je vojna sila neprikladno sredstvo za razoruzavanje Iraka i uklanjanje bilo koje vrste njegovog oruzja za masovno unistavanje. Stoga insistiramo na tome da se brizljivo odrede mehanizmi za rad inspekcija Ujedinjenih nacija koje tragaju za tim oruzjem, a da im se pritom ostavi dovoljno vremena da svoj posao i zavrse. 5.Sve drzave clanice Ujedinjenih nacija moraju se povinovati obavezujucim rezolucijama Ujedinjenih nacija i sukobe resavati miroljubivim sredstvima. Irak nikako ne moze biti izuzetak. Pozivamo vladu Iraka da unisti svoje ukupno oruzje za masovno razaranje i sve sa njim povezane istrazivacke i proizvodne kapacitete. Irak mora da potpuno saradjuje sa inspektorima Ujedinjenih nacija zaduzenim za oruzje i da zajemci puno postovanje gradjanskih, politickih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih ljudskih prava svih svojih gradjana. Narodu Iraka mora se pruziti nada da postoji alternativa i diktaturi i ratu. 6.Rat bi imao neprihvatljive humanitarne posledice, ukljucujuci prinudno pomeranje stanovnistva u sirokim razmerama, slom drzavnih funkcija, mogucnost izbijanja gradjanskog rata i povecano nespokojstvo na citavom podrucju. Muke i nevolje iracke dece i bespotrebna smrt stotina hiljada Iracana tokom proteklih dvanaest godina rezima sankcija protiv Iraka opterecuju nasa srca kao tezak teret. U sadasnjim prilikama mi se snazno zalazemo za ustaljena humanitarna nacela bezuslovno slobodnog pristupa ugrozenim ljudima. 7.Osim toga, upozoravamo na moguce dugorocne drustvene, kulturne i verske - a i diplomatske - posledice takvoga rata. Dalje raspaljivanje ognja nasilja koji vec uveliko sazize ovo podrucje samo ce jos vise raspaliti zestoku mrznju, a time osnaziti ekstremisticke ideologije i izazvati jos dugotrajniju globalnu nestabilnost i nesigurnost. Kao crkveni lideri u Evropi imamo
[www.ANTIC.org] ULOGA GRCKE NA BALKANU
Title: Message Promocija drugog broja mesecnika za evropske integracije "Evropski forum" u organizaciji Beogradskog centra za evropske integracije, Centara za razvoj Srbije i Pax Christi Holandija. O temi drugog broja: "Balkan i Evropska unija - Uloga grckog predsednistva", govorili su Gordana Lazarevic, pomocnik republickog ministra za ekonomske veze sa inostranstvom i nacionalni koordinator "Helenik plana", i mr Slobodan G. Markovic, istrazivac u Institutu za evropske studije i dr Jovan Teokarevic, urednik "Evropskog foruma", BeCEI.ULOGA GRCKE NA BALKANU Dr Jovan Teokarevic je podsetio da je mesecnik namenjen boljem upoznavanju ovdasnje javnosti sa postupkom pridruzivanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, a da je novi broj posvecen tome da na primeru Grcke pokaze kako se jedna nerazvijena zemlja moze preobraziti u ekonomskog i politickog lidera regiona. "Formula za uspeh krije se upravo u clanstvu u evroatlanskim integracijama.", objasnio je Teokarevic.Gordana Lazarevic je rekla da "Grcka ima vaznu ulogu u stabilizaciji Balkana. U tom kontekstu je i odluka grcke vlade i parlamenta da Srbiji odobri pravo na koriscenje 232 miliona evra nepovratne pomoci, za finansiranje programa i projekata modernizacije infrastrukture, posebno u sektoru transporta i energetike, modernizaciji drzavne uprave i razvoju lokalne samouprave". Ona je dodala da je Vlada Srbije predala osam projekata, a da ce sa realizacijom otpoceti na tri, koji ce trajati do 2006. godine. Slobodan G. Markovic je naglasio da je Grcka neprikosnoveni ekonomski lider na Balkanu i glavni privredni ulagac na ovim prostorima, kao i da je "podrska Grcke nasoj zemlji uvek bila impresivna. Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com
[www.ANTIC.org] Stajner: Tribunal ne moze da sudi samo Srbima
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0301/indexdan.htm Subota, 1. mart 2003. Broj 32083 VEK PRVI IZJAVA EFA UNMIK-a tajner: Tribunal ne moe da sudi samo Srbima Podgorica, 28. februara (Tanjug) ef civilne misije UN na Kosovu Mihael tajner izjavio je da Haki tribunal ne moe da sudi samo Srbima za deavanja tokom devedesetih godina na Kosovu i ostalim ratom zahvaenim delovima bive Jugoslavije. "Ako zaista elite da se sudi za ratne zloine, onda ne smete pribegavati dvostrukim standardima i osuivati samo Srbe, a da svi Albanci budu tretirani kao nevini", rekao je tajner u intervjuu podgorikoj "Reviji D". On je istakao da "niko ne sme biti iznad zakona i da se pravo jednako mora primenjivati za sve". Ocenivi da su "privremene institucije na Kosovu reagovale na pravi nain prilikom hapenja trojice lidera kosovskih Albanaca koje je optuio sud u Hagu", on je konstatovao da bi istu proceduru "trebalo primeniti i u Bosni i Srbiji oko privoenja hakih optuenika". "Nadam se da emo, u vezi sa hapenjem osoba za kojima tribunal traga est-sedam godina i za koje znamo da se slobodno kreu po Srbiji, uskoro videti napredak u odnosima tog suda i Beograda", kazao je tajner. Komentariui inicijativu premijera Srbije Zorana inia da se Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum ispotuju i dozvoli povratak odreenog broja jedinica srpske policije i vojske u pokrajinu, tajner je rekao da je "zajedniki stav Vaingtona, Brisela, Kfora i UNMIK-a da sada nije vreme za to". Murtezi puten iz Haga Hag, 28. februara (Beta) Haki tribunal je danas povukao optunicu protiv Agima Murtezija, jednog od etvorice kosovskih Albanaca optuenih za zloine nad srpskim i albanskim civilima u zarobljenikom logoru Lapunik, poinjene 1998. godine. Sudija Liju Dakun je ovakvu odluku doneo na zahtev tuilatva, nakon to je utvreno da ne postoje dokazi da je Agim Murtezi osoba kojoj se pripisuju krivina dela iz optunice.
[www.ANTIC.org] Branislav Tapukovi o slinostima i razlikama izmeu dva haka suda
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0301/indexdan.htm Subota, 1. mart 2003. Broj 32083 VEK PRVI HAG: "PRIJATELJ SUDA" ZA "POLITIKU" Pravda ne trpi izuzetke Branislav Tapukovi o slinostima i razlikama izmeu dva haka suda INTERVJU Jedan od najpoznatijih i najiskusnijih kriviara u naoj sredini, Branislav Tapukovi, ve gotovo dve godine "zarobljen" je u Hagu kao "prijatelj suda" na procesu Slobodanu Miloeviu. Kao uesnik u suenju, pravilima tribunala ogranien je i u onome to moe da ispria o hakoj pravdi u celini, a profesionalna etika i funkcija mu ne dozvoljavaju da daje sopstvene prognoze i ocene o toku i napretku procesa koji izaziva veliko interesovanje u javnim i strunim krugovima. O nekim aspektima ovog jedinstvenog suenja koje e svakako uticati na budunost meunarodne pravde u celini, Branislav Tapukovi ipak je pristao da govori. Ovih dana sudije u Meunarodnom krivinom sudu u Hagu polau zakletvu i on praktino poinje da radi. Pod kojim uslovima i kako mu Haki tribunal za bivu Jugoslaviju pomae u tome? - Preko procesa u Hakom tribunalu za bivu Jugoslaviju trebalo je da budu stavljeni temelji meunarodne pravde, ali samo pod uslovom da pod tu pravdu stanu svi. Izuzimanjem bilo koje drave od naela koja se pominju potire se svaka vrednost tih naela. Ja sam, uostalom, u prvom pojavljivanju kao "prijatelj suda" rekao da je pravda univerzalna kategorija i da je suverenitet svake drave podjednako vaan i vredan u meunarodnim odnosima. Kadrovska kombinatorika Ipak, mnogi kadrovi iz takozvanog jugoslovenskog hakog tribunala bie preuzeti za ovaj meunarodni sud. Pratite li tu kadrovsku kombinatoriku u Hagu? - Kadrovska politika me apsolutno ne zanima i nikad me nije interesovala. Slaem se da je, struno gledano, Haki tribunal za bivu Jugoslaviju obavio pionirski posao, da se u njemu grade temeljni principi, ali ako oni treba da vae samo za pojedine drave a ne za sve, onda je to promaaj. A pokazalo se da e biti pravljeni izuzeci. Ja inae radim pred jednim veem i ono e dovriti ovaj postupak, pa me druge kadrovske rokade ne zanimaju. Ima onih koji primeuju da ste se unutar institucije "prijatelja suda" privoleli vie ulozi odbrane? - Ja ne znam ko ta primeuje, svako uostalom ima pravo na svoje miljenje. Trudim se da pred veem otvorim samo pitanja vezana za dokaze koje koristi tuilatvo a koja bi mogla da budu od znaaja prilikom odluivanja. Duan sam da se posebno bavim dokazima koji se dostavljaju po lanu 68 koja obavezuju tuilatvo da obelodani sve materijale koji ukazuju na nevinost ili ublaavaju krivicu optuenog. A ti materijali se mere hiljadama stranica. U kom smislu je rad novinara takoe na proveri na ovom suenju? Novinari pod lupom javnosti - Prvi put suenje se prenosi, svako moe da ima svoje miljenje o njemu, a vi novinari dovedeni ste u situaciju da vam se rad svakodnevno i apsolutno kontrolie. Mislim da je to dobro za izgraivanje profesionalnih kriterijuma u novinarstvu kod nas. Inae, struni krugovi i asopisi u svetu prate ovaj proces moda i pomnije nego mi. Ali ni vama nije lako. Vi bez kontakta sa optuenim, koji bi svakako imali da ste njegov branilac, treba da u glavi drite ogroman materijal koji se odnosi na period od 13 godina i da unakrsnim ispitivanjem pomognete utvrivanju injenica...? - To je za mene profesionalni izazov, trudim se da kroz deo koji nije dotaknut ni kroz glavno ni kroz unakrsno ispitivanje otvorim pitanja pred veem koja bi mogla da imaju znaaj za odluivanje. Kontakti sa optuenim Ali, kako kad optueni u stvari ne sarauje sa vama? - Ono to dominira ovim procesom, to je svakako njegov stav prema samom suenju i u okviru toga on odbija zvanine kontakte sa nama. On bi sa nama mogao da se sastane, ali samo kad bi traio da mu to vee zvanino i odobri. Tada bi moglo da doe i do posete i do razgovora. Ali zbog generalnog stava prema tribunalu njegov zvanini stav koji ima prema nama je ispravan i dosledan. Ljudska komunikacija koja u pauzama suenja postoji sa njim ne moe se podvesti pod kontakt izmeu branioca i optuenog. Ipak, mnogima u Hagu bi laknulo kada bi on izabrao branioca? - Stav "amikusa" zvanino je iskazan. Smatramo da je njegovo pravo da se sam brani zagarantovano i da ne sme da bude ugroeno. A eelj? Sudija omburg je rekao da e pretresno vee tek ispitati njegov zahtev da se sam brani? - Ne znam kako e to biti reeno u tom predmetu. Mogue je da e neke od onih stvari koje je odluilo pretresno vee u procesu Miloeviu imati uticaja na donoenje odluka vea koje vodi postupak protiv eelja. Istorijski kontekst Morate da drite u glavi ne samo poslednjih trinaest godina, ve i dogaaje koji su prethodili periodu koji obuhvata proces protiv Miloevia. ta mislite, da li je sudsko vee uvi dosadanje svedoke, bivalo i iznenaeno? - Posebno se trudim da pred veem otvorim i pitanja iz istorijskog konteksta, a u okviru dokaza koji su za sada u domenu
[www.ANTIC.org] Kotunica.: Ostajem u politici
Title: Message 3/1/2003 10:23:43 AM Ostajem u politici M. VUKSANOVI2/28/2003, 7:02:16 PMBEOGRAD - Vojska je, bez obzira na sve domae i strane prie, pokazala sposobnost da se prilagoava novim okolnostima i reaguje krajnje racionalno - izjavio je u petak jugoslovenski predsednik Vojislav Kotunica.Govorei na redovnoj godinjoj analizi borbene gotovosti u Domu vojske, u prisustvu saveznog ministra za odbranu Velimira Radojevia, naelnika Generaltaba Branka Krge, Kotunica je odao priznanje naoj vojsci, posebno na ulozi u dogaajima na jugu Srbije i zbog normalizovanja odnosa sa Kforom u bivoj kopnenoj zoni bezbednosti. I danas je na tom podruju napeto stanje, blii se prolee, ali to nije vie zabranjena zona bezbednosti, pa je utoliko lake nego 2000. godine, rekao je Kotunica i dodao da je Vojska bila jedna od prvih rtava raskida stranake koalcije, pa je blaena, razvlaena, optuivana da je naklonjena jednoj stranci.Ukazujui na potrebu upostavljanje civilne kontrole u Vojsci, odlazei predsednik je upozorio da neko to tumai kao zahtev za ukidanjem svega to je borbena gotovost i spremnost na munjevito reagovanje.Pominjui da e za nekoliko dana biti uspostavljena nova dravna zajednica, Kotunica je rekao da ona nije idealna. Labava je, mnogo toga joj nedostaje i mogla je biti jaa. Ali uprkos tome, ima jedan veliki, ak ogromni znaaj u odnosu na nasleenu, jer nije fiktivna, realna je.- Ostajem u politici kako bi nastavio da se zalaem da konano ponemo da ivimo estito u ureenoj pravnoj i demokratskoj dravi - rekao je predsednik SRJ i lider DSS. 2/20/2003...Politika...U imenu drave nema iluzija2/15/2003...Politika...Diktira republika2/3/2003...Politika...Ko je i kad naruioubistvo Kotunice? 1/18/2003...Drutvo...Forsiranje svoje tete1/15/2003...Politika...Hoe da trguju 1/4/2003...Politika...Rodoljublje nije mrnja1/2/2003...Politika...Ostvarimo zapoeto12/27/2002...Politika...Krga naelnik G12/14/2002...Politika...Vlast ne eli novi ustav12/12/2002...Politika...IZBORI PRETVORENI U FARSU
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 16:13 FILM-FEST-AZNAVUR Zlatni peccat Kinoteke za poccasnog predsednika Festa Aznavura BEOGRAD, 1. marta (Tanjug) - Poccasni predsednik 31. Festa, slavni francuski ssansonjer i glumac SSarl Aznavur (Charles Aznavour) primiche vecceras priznanje za doprinos sedmoj umetnosti Zlatni peccat Jugoslovenske kinoteke, najavljeno je danas na redovnoj festivalskoj konferenciju za novinare u Beogradu. 15:45 SCG-PARLAMENT-KOALICIJA Vukovich:koalicija s DOS-om stvar tekuche politike PODGORICA.1.marta (Tanjug) - CClan Predsednisstva Demokratske partije socijalista (DPS) Miodrag Vukovich smatra da vladajucha crnogorska koalicija ne treba formalno da pravi savez, odnosno koaliciju s Demokratskom opozicijom Srbije (DOS), jer je to visse stvar tekuche politike. 12:52 UPR;PRESSEVO-EKSPLOZIV Eksploziv pronadjen izmedju policijske i sskolske zgrade PRESSEVO, 1. marta (Tanjug) - Jutros, u 7.35 ccasova, na ogradi izmedju zgrade Odeljenja unutrassnjih poslova i Tehniccke sskole 25. 10:37 ECHO-SRBIJA-PROJEKTI ECHO zavrssava programe - pomoch EU se nastavlja BEOGRAD, 1. marta (Tanjug) - Humanitarni biro Evropske unije (ECHO) do kraja ove godine zavrssava programe u Srbiji i Crnoj Gori, ali Evropska unija (EU) nastavlja prisustvo na ovom podruccju kroz podrssku oporavku privrede, izjavio je danas Tanjugu ssef misije ECHO u Beogradu Kevin Menion (Mannion). 18:51 SPORT:KOSSARKA-TRANSFER Vladimir Petrovich u Albi BERLIN, 28. februara (Tanjug) - Berlinski klub Alba angazzovao je, do kraja sezone 2002/2003, srpskog kossarkassa sa grcckim pasossem Vladimira Petrovicha, possto je tim nemacckog ssampiona desetkovan brojnim povredama. 17:58 SPORT:RAGBI-KRUSSEVAC Medjuanrodna aktivnost krussevacckih ragbista KRUSSEVAC, 28. februara (Tanjug) - Ragbi-klub Krussevac dobio je poziv za uccessche na medjunarodnom turniru, koji che se 24. i 25. 16:16 SCG-MINISTAR-BUGARSKA Svilanovich sa najvissim zvaniccnicima Bugarske SOFIJA, 28. februara (Tanjug) - Ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanovich izjavio je Tanjugu da je u Sofiji sa visokim zvaniccnicima Bugarske najvisse razgovarao o pripremama samita Procesa saradnje zemalja jugo-istoccne Evrope, koji je zakazan za 9. april u Beogradu. 14:24 LABUS-IZJAVA Novi obrt u deblokadi sredstava na raccunima u SAD BEOGRAD, 28. februara (Tanjug) - Miroljub Labus, predsednik Komisije za sukcesiju, izjavio je danas da je u deblokadi nassih sredstava na raccunima u SAD nastao novi obrt, jer je tuzzbama Hrvartske i Slovenije ponovo zamrznuto 55 miliona dolara. 14:02 VSUD-KARAMARKOVICH rpt. zbog tehniccke gresske Sudije u sluccaju Milanovicha i Milenkovicha radile po zakonu BEOGRAD, 28. februara (Tanjug) - Predsednik Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkovich izjavila je danas da su sudije, u sluccajevima bivsseg direktora drzzavne televizije Dragoljuba Milanovicha i Surccinca Dejana Milenkovicha Bagzija, radile prema zakonu. 13:57 VSUD-KARAMARKOVICH Sudije u sluccaju Milanovicha i Milenkovicha radile po zakonu BEOGRAD, 28. februara (Tanjug) - Predsednik Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkovich izjavila je danas ocenila da su sudije, u sluccajevima bivsseg direktora drzzavne televizije Dragoljuba Milanovich i Dejana Milenkovicha Bagzija, radile prema zakonu. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] KONFERENCIJA ZA STAMPU PATRIOTSKE STRANKE DIJASPORE
Title: Message 28. februar 2003. KONFERENCIJA ZA STAMPU PATRIOTSKE STRANKE DIJASPORE ODRZANE 28.02.2003. - SAOPSTENJE 1. USTAVNA POVELJA I PRAVO GLASANJA Teorija o strahu od dijaspore, karakterise, ubedljivije i razgolicenije aktuelnu vlast od bilo koje prethodne. Ne postoji institucija u smislu autoriteta i ingerencije u ovoj zemlji, kojima se Patriotska stranka dijaspore nije obracala s ciljem podsticanja istih na svu pogubnost ignorisanja dijaspore. Pogubnost naravno, pre svega za zemlju i ovaj narod. Ko to vise moze progutati pricu nasih vlastodrzaca o silnim kreditima i donacijama koje ceo svet dati ovoj zemlji, ako samo zeli da ih uzme? Ironija je u toj prici o stranoj pomoci. Ili je zaboravljeno da nacionalna ekonomija ne sme i ne moze da se zasniva na kreditima i stranim donacijama, ili je pohlepa za vlascu do bezvlasca, izmakla svakoj kontroli. Da bi se smirio revolt naroda, ustanovljena je praksa bestidnog ruiniranja nacionalnog ponosa drzave i naroda. Dva predsednika ove zemlje su u Hagu, nacelnik Generalstaba i druge, ne tako davno , visoke licnosti ove zemlje. Ako im je mesto tamo, neka je, mada mi mislimo da su, ako su krivi, krivi sopstvenom narodu, ali je ustanovljena praksa da se javnost obavestava o tome da je to korist za zemlju, a koristi niotkud, a manje ubedljivo o tome da li su i zasto krivi. Nije medjutim, to tema naseg razgovora. Mi zelimo podsetiti po ko zna koji put da se kojekakvim farsama prikriva cinjenicno stanje, uz sveopste misljenje da se samo u lepim pricama, postizu uspesi u tranziciji, privatizaciji itd. Zelimo podsetiti na cinjenicu da je u ovoj zemlji stanje takvo da pomoc niti treba ocekivati, niti ce je od nekud biti, ako mislimo na pomoc sa strane. Belosvetski mocnici su oteli ovoj zemlji sve sto su mogli, a njeni vlastodrsci kao da kane isporuciti gospodji Karli i to malo preostalog njenog ponosa. Jer, zemlja je dobvedena u takvo stanje da dobija ko sta pozeli. A u svemu tome, bezi se od istine da jedino dijaspora moze revitalizovati ovu izmucenu zemlju. Pomoc dijaspore, medjutim, nije pomoc sa strane. Ona nema nikakve veze s politickim uslovljavanjima i ona ne vodi ruiniranju, vec povratku i stabilizaciji nacionalnog ponosa. To je pomoc iznutra, pomoc iz nedara ove zemlje. Emotivni, moralni i materijalni naboji i cinioci nasih ljudi u rasejanju, cekaju na carinskim ispostavama da preporode ovu zemlju. Ko to, u ime koga i cega, ima pravo da drzi spustenu rampu svekolikom bogatstvu sopstvenih drzavljana. Ko ima pravo da sopstveni narod drzi u bedi i beznadju samo zato sto misli da je to politicki korisno za njega, odnosno za te ljude koji donose politicke odluke. Patriotska srtanka dijaspore se jos jednom ovim putem obraca vlastodrscima i onim ljudima koji stvaraju tu famoznu Ustavnu povelju, da se konacno osveste i omoguce nasim ljudima u rasejanju koriscenje njihovog birackog prava. Nepozeljnost pojedinaca iz naseg establismenta u svetu, ne znaci da taj svet ne zeli omoguciti nasim ljudima da glasanje sprovedu u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima nase zemlje na njihovoj teritoriji. Ukoliko do Uskrsa u ovom smislu ne bude ozbiljnih nagovestaja i pomaka, Stranka ce biti prinucena da sa svojim istomisljenicima, a nije ih mali broj, ne samo u clanstvu i simpatizerima, vec i u drugim politickim i nepolitickim organizacijama, udruzenjima i klubovima, iz matice i rasejanja, pristupi necem sto celi svet primenjuje silom prilika, protestima i blokiranjem ulaza u famozne institucije gde se donose famozne politicke odluke , ne samo protiv nasih ljudi u rasejanju, vec , na taj nacin i protiv svih nasih ljudi u ovoj drzavi. Sprecavanje nasih ljudi u rasejanju da koriste osnovno politicko pravo, pravo glasanja, genocidno je ponasanje vlastodrzaca prema celom narodu. 2 ZAHTEVI PATRIOTSKE STRANKE DIJASPORE I MINISTARSTVA U SENCI ZA DIJASPORU PREMA TVORCIMA NOVOG USTAVA SRBIJE Patriotska stranka dijaspore je, od formiranja nove republicke vlade, bila i ostala na stanovistu da je ukidanje Ministarstva za odnose sa Srbima van Srbije, bio i ostao veoma indikativan znak ponizavanja i omalovazavanja nasih drzavljana koji zive i rade van granica otadzbine. Nije od pomoci bila promena sistema , od Brozovog, preko Slobinog, do DOS-ovskog, da se raskrsti sa zabludama da se ti nasi ljudi tretiraju kao ekstremni emigranti. Zbog sopstvene politicke koristi, neizmerna steta je naneta ovoj drzavi ukidanjem Ministarstva, a naneta je i nepodnosljiva uvreda nasim ljudima u rasejanju obrazlozenjem da to Ministarstvo ne treba da postoji, jer trosi sredstva vladinog budzeta.U medjuvremenu, za potrebe Vlade, niklo je nekoliko novih ministarstava. Prva uvreda je u tome sto se stavlja do znanja da dijaspora i nije neki faktor da bi se u njeno ime i za njenu korist , trosile vladine pare. A to nisu vladine pare, vec pare ovog naroda. Druga uvreda je u tome sto je valjda jedino Ministarstvo dijaspore moglo da radi sa
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI / Djindjic spasilac srpstva
Title: Message subota 1. mart 2003. PRESEVO - Nakon sto je pre sedam dana od podmenute mine blizu Bujanovca poginuo jedan pripadnik zandarmerije, a dvoje povredjeno, jutros je u Presevu otkrivena jedna postavljena eksplozivna naprava. Oko dva kilograma eksploziva sa minskim satnim mehaniznom otkriveno je ispod stepenista na ulazu policijske stanice u Presevu, koja se nalazi u neposrednoj blizini skole i stambenih kuca. Kolicina veoma jakog eksplizova, koji je bio tempiran da detonira jutros tacno u osam casova, otkrivena je desetak minuta pre eksplozije. Da je ova eksplozivna naprava eksplodirala, osim policijske stanice bile bi srusene ili tesko ostecene sve okolne zgrade. NOVI SAD - "Bilo bi od velike koristi kada bi Vojvodina imala neku malu kancelariju u sedistu Evropske unije u Briselu, jer bi time Pokrajina imala direktan pristup znacajnim informacijama neophodnim za ubrzani razvoj, rekla je na jucerasnjim razgovorima sa predstavnicima Izvrsnog veca Vojvodine predsednica Komisije za Jugoistocnu Evropu Spoljnopolitickog odbora Parlamenta evropske unije Doris Pak. Ona je pozvala Beograd da Vojvodini vrati autonomiju radi brzeg razvoja i pokrajine SICG. " Shvatila sam da vojvodjanski politicari ne zele nikakvu secesiju od Srbije, ali zele da dobiju autonomiju po meri, sto podrzavam. Mislim da Beograd to treba da razume i da konacno da Vojvodini tu autonomiju", rekla je Pak na konferenciji za novinare u Skupstini Vojvodine. BEOGRAD "Poredjenjem pitanja Kosova i Iraka u svojoj izjavi Frankfurtskim vestima, premijer Djindjic je izjednacio rat SAD protiv jedne suverene zemlje na drugom kraju planete, sa legitimnim zahtevima Srbije da ima potpuni suverenitet nad svojim sastavnim delom Kosmetom. Da su mu namere lose, govori i drugi deo izjave u kojoj je premijer izjednacio podelu Kosova sa srpskim nacionalnim interesom", izjavio je juce ppredsednik Narodne demokratske stranake Miroslav Jankovic. " U zelji da bude spasilac srpstva, Djindjic ide jos dalje i pitanje srpskog entiteta na Kosovu i Metohiji izjednacava sa statusom republike Srpske u BIH, inace suverenom drzavom koja za razliku od Kosova i Metohije, nije nikada bila sastavni deo Srbije. Ova premijerova opasna spoljno-politicka avantura ukoliko joj se ne stane na put, moze imati samo jedan kraj destabilizaciju regiona i nove srpske egzoduse", rekao je Jankovic, kako prenosi Informativni centra NDS. BERLIN - Na inicijativu Svetskog Saveta Crkava, a u saradnji sa Konferencijom Evropskih Crkava, Nacionalnim Savetom hriscanskih Crkava Sjedinjenih Drzava Amerike i Savetom Crkava Bliskog Istoka, u Berlinu je odrzan skup poglavara i visokih predstavnika razlicitih hriscanskih Crkava, crkvenih zajednica i ekumenskih organizacija, pod nazivom "Crkveni lideri jednodusno protiv rata u Iraku". Sa skupa je predstojateljima Crkava i odgovornim politickim licnostima i ustanovama u svetu, kao i ukupnoj hriscanskoj i svetskoj javnosti, upucena deklaracija u kojoj evropski crkveni lideri ponovo posle konsultacija sa Savetima Crkava u SAD i na Bliskom Istoku izrazavaju krajnju zabrinutost zbog nastavljenih poziva na ratni pohod protiv Iraka koje upucuju Amerika i pojedine evropske vlade. ( Izjava u celosti na strani saopstenja ) MOSKVA - Ruski ekonomisti nagovestavaju moguci veliki problem s kursom dolara. Sa jedne strane visoka cena nafte na svetskom trzistu trenutno obezbedjuje Rusiji, inace najvecem proizvodjacu nafte i gasa izuzetno povoljan spoljno - trgovinski bilans i to u odnosu dva prema jedan u korist izvoza. To sada utice na snizenje kursa dolara i ucvrscenje domace valute - rublje. Medjutim Rusija pamti argetinsko iskustvo i preterani porast argentinske valute, takodje u vezi sa nekadasnjim dobrim izvoznim pozicijama ove zemlje. To je medjutim docnije dovelo Argentinu u ekonomski haos, javlja dopisnik Tikera iz Moskve. KRAGUJEVAC - U Gradskoj skupstini i Direkciji za urbanizam Kragujevca juce su nastavljeni razgovori sa predstavnicima firmi iz Ceske, zainteresovanih za izgradnju auto-puta Kragujevac - Batocina. Studiju o opravdanosti izgradnje finasira Vlada Ceske, sa 300. hiljada evra. Zdenjek Cerni, direktor "Mostostava" Brno, Tomas Slavicek, "Sudop" Prag, dr Dobrica Milovanovic, potpredsednik Skupstine grada i Dragan Planic iz Gradske vlade izneli su da auto-put do evro-koridora 10, moze da se zavrsi do 2006. godine ako ga podrze vlade Srbije i Ceske. Najavljene su i pripreme za nastavak auto-puta, od Kragujevca do Ravnog Gaja i racvanja ka Kraljevu i Cacku, sa kojima se trazi zajednicki interes, za dalje povezivanje sa Ibarskom magistralom. DEN HAG - Juce je sudija Haskog tribunala Liu Daqun je naredio da se uhapseni albanac Agim Murtezi odmah pusti na slobodu i vrati na Kosovo, posto su svedoci potvrdili da je umesto jednog od lica sa poternice uhapsen pogresan covek. Tuzilastvo je podiglo optuznicu protiv Agima Murtezija 27.januara, a isti je uhapsen od strane snaga
[www.ANTIC.org] BETA-PREGLED
Title: Message BETA-PREGLED U 14 SATISubota, 1. mart 2003. Srbija i Crna GoraPREEVO - Dvadeset minuta pre nego to je trebalo da eksplodira, jutros je deaktivirana eksplozivna naprava postavljena u blizini sedita opstinske policije u Preevu.GRAANICA - Mii: Status Kosova nee moi da bude reen samim Ustavom Srbije, u tom procesu intenzivno e uestovati Beograd.BEOGRAD - Dinki: Srbija ima suficit u trgovini sa Crnom Gorom, NBS nije nezadovoljna to e se platni promet i dalje obavljati u devizama.ZAJEAR - Policija je rano jutros, bez incidenata, prekinula trodnevnu blokadu regionalnog puta Zajear-Bor-Negotin, koju su u znak protesta zbog neisplaenih zarada organizovali bivi radnici fabrike "Srbokvarc" iz Rgotine.PRITINA - Predstavnici Srba u kosovskim institucijama nisu bili pozvani na veeru koju je povodom godinjice osnivanja organa vlasti u pokrajini priredio Mihael tajner.TIVAT - Hrvatsko gradjansko drutvo u Crnoj Gori pokrenulo asopis "Hrvatski glasnik", koji e izvetavati o ivotu te zajednice u Crnoj Gori. Region i svetSARAJEVO - U Bosni i Hercegovini danas je Dan nezavisnosti - 1. mart, ali se taj praznik ve 11 godina obeleava se samo u Federaciji BiH.FRANKFURT - Crna Gora e prilikom odredjivanja ambasadora SiCG traiti da njeni predstavnici budu rasporedjeni u znaajnijim evropskim metropolama, izjavio ef crnogorske diplomatije Dragia Burzan.ENEVA - Svetska zdravstvena organizacija saoptila da je protekle godine od posledica izazvanih puenjem umrlo 4,9 miliona osoba. http://www.beta.co.yu/
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Ministar Backovic se zalaze za crnogorski jezik Bilo bi prirodno da se nazove crnogorskim jezik kojim se govori u Crnoj Gori i to ozvanici Ustavom, misljenje je crnogorskog ministra prosvjete i nauke dr Slobodana Backovica. Ja sam za to da se u Crnoj Gori promjenom Ustava imenuje crnogorski jezik kao zvanicni, kazao je Backovic za beogradski dnevnik Blic. On je napomenuo da nije za to da se sustina jezika mijenja nasilnim uvodjenjem arhaizama koji su rijetko u upotrebi. 16:02 U Presevu deaktivirana tempirana bombaDvadeset minuta prije nego sto je trebalo da eksplodira, jutros je uspjesno deaktivirana eksplozivna naprava postavljena u blizini sjedista opstinske policije u Presevu, rekli su agenciji Beta obavijesteni izvori na jugu Srbije. 15:45 Ekplodirao automobil Ninoslava Pavica Suvlasniku i predsjedniku uprave novinske izdavacke kuce iz Zagreba Europapres holding Ninoslavu Pavicu podmetnut je eksploziv pod automobil koji je nakon snazne eksplozije jutros oko catiri sata u pozaru potpuno izgorio, prenijeli su zagrebacki elektronski mediji. U eksploziji i pozaru niko nije ozlijedjen, a policija za sada ne zna ko je, kada i kakvu eksplozivnu napravu postavio i na koji nacin je aktivirana. Lider SNP optuzio vlast za opstruiranje istrage o ubistvu Pavla Bulatovica Lider Socijalisticke narodne partije i sef njenog poslanickog kluba u Vijecu gradjana Predrag Bulatovic optuzio je sinoc nadlezne organe da opstruiraju rasvjetljavanje ubistva bivseg ministra odbrane Pavla Bulatovica. Predsjednik Vijeca republika Srdja Bozovic je u ime tog vijeca prije godinu dana dostavilo sve papire MUP Jugoslavije, Crne Gore i Srbije, drzavnim tuziocima, rekao je Bulatovic, prenio je B92. Ono sto najvise boli i smeta jeste da niko od nadleznih u ovoj zemlji nije rekao Ovo je istina, a ovo neistina. Sta god ko mislio o izvjestaju Anketnog odbora, usvojen ili ne, izvjestaj je postao javna cinjenica i preko nje nije mogao da predje nijedan odgovoran i savjestan drzavni sluzbenik, rekao je Bulatovic. Sef poslanickog kluba DOS u Vijecu gradjana Slobodan Gavrilovic rekao je sinoc da ne zeli da prihvati izvjestaj Anketnog odbora o ubistvu bivseg ministra odbrane u Vladi SRJ Pavla Bulatovica u cjelini, ali da se zalaze da svi nadlezni organi pocnu da rade na rasvjetljavanju ovog ubistva. Kako je prenio B92, Gavrilovic je optuzio SNP da snosi veliku odgovornost zbog toga sto ubistvo Pavla Bulatovica do danas nije razjasnjeno, posto su i godinu dana poslije ubistva bili vecina u saveznoj skupstini. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] Nae oranice u rukama stranaca
Title: Message HRVATSKI AGROKOR, KUPIVI FRIKOM, KUPIO 1500 HEKTARAPOLJOPRIVREDNOG ZEMLJITA U PANEVAKOM RITUNae oranice u rukama stranacaKupovinom beogradskog Frikoma, Agrokor postao vlasnik i poljoprivrednog zemljita Dilemu mogu li stranci postati vlasnici naih oranica reili su pre nekoliko dana hrvatska kompanija Agrokor beogradski Frikom i Republika agencija za privatizaciju, a odgovor je mogu. Naime, kupivi 70 osto kapitala Frikoma, Agrokor je doao u posed i oko 1.469 hektara oranica, od ega je 500 hektara bilo drutveno vlasnitvo, tako da je on prva strana firma koja je postala vlasnik naeg poljoprivrednog zemljita. Na prodaju 130.000 hektara U Vojvodini ukupno ima oko 1,6 milion hektara obradivog zemljita, a poljoprivredna preduzea i zadruge trenutno koriste 575.115 hektara, dok je ostalo u rukama paora. Od kolaa koji pripada firmama i zadrugama, u drutvenoj svojini je 135.000 hektara i samo se ovo zemljite moe privatizovati. Ostalo je u vlasnitvu drave i zadruga i to nije na prodaju. Po reima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Milenka Smiljania, Agrokor je postao vlasnik ovih 500 hektara, a iako je po njegovom miljenju prodaja zemljita strancima protivzakonita, transakcija je ipak okonana.U Zakonu o privatizaciji nigde ne pie da stranci mogu kupovati nae njive, ali to nigde nije ni zabranjeno, tako da se prodaja obavlja na osnovu tumaenja nadlenog ministarstva i Agencije za privatizaciju. Ovo tumaenje je nekoliko puta izneo i ministara za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovi a ono glasi: Ako je zemljite upisano u knjige kao imovinska pozicija tog preduzea, onda je ono obuhvaeno privatizacijom, odnosno zakonom. Takav sluaj je uvek sa zemljitem u drutvenoj svojini. Dravne oranice se ne mogu prodati ve se daju na korienje. Poto nema posebnog zakona za poljoprivredna preduzea, ve se i agrar i cementare prodaju po istim propisima, jasno je da kad stranac moe da kupi industrijsku firmu, moe i poljoprivrednu, a time i zemljite.Da je sezona rasprodaje otvorena potvruju i predsednik Zadrunog saveza Srbije Dragoljub Govedarovi, koji kae da po vaeim propisima stranci mogu postati vlasnici naeg poljoprivrednog zemljita koje je sada i u drutvenoj i u privatnoj svojini, i to na osnovu principa reciprociteta. To u prevodu znai da nae njive mogu da kupuju dravljani onih zemalja koje dozvoljavaju da nai graani postanu vlasnici zemljita u njihovim dravama. Odgovor na pitanje da li reciprocitet vai i za Hrvatsku nismo uspeli da dobijemo, ali je verovatnije da za tumaenje aktuelnog Zakona o privatizaciji nije bitan reciprocitet ve je sutina u tome da se prodaje kapital, a ne preduzea, a ko postane veinski vlasnik firme - kupuje i drutveno zemljite. MR IGOR KURJAKI:Potpuno pogreni potezi Dozvoliti strancima da postanu vlasnici naih oranica je potpuno pogrean potez - kae za Dnevnikpokrajinski sekretar za poljoprivredu mr Igor Kurjaki.- Nae oranice su trenutno i do 15 puta jeftinije nego na Zapadu, a to znai da e neko za sitne novca dobiti nae nacionalno blago. Takoe, zbog decenijskog upropaavanja poljoprivrede nai paori nisu u ravnopravnom poloaju sa strancima tako da je i to razlog zbog koga nije trebalo dozvoliti prodaju zemljita strancima. D. Uroevi http://www.dnevnik.co.yu/
[www.ANTIC.org] OPSTANAK SRPSTVA - SAVE(S)T DIJASPORE
OPSTANAK SRPSTVA - SAVE(S)T DIJASPORE Rastakanje srpske drzave i zatiranje srpskog roda, u trecoj godini treceg milenijuma, postaje sve snaznije i sve evidentnije. Izgleda, u toku je zavrsna faza ubistva i samoubistva Srbije. Sile koje se svojski trude da nam pomognu da sto pre skoncamo, cine to vrlo vesto, perfidno, planski i, reklo bi se, bez greske. Mi, opet, sa svoje strane, ne preduzimamo gotovo nista da bi te zloslutne oblake rasterali i da bi sprecili preteci suicid. Sve se svelo na pojedinacne, usamljene vapaje pojedinaca u zemlji i svetu, kojima je jasno kuda sve to vodi, ali cak ni ti pojedinci nisu u stanju da se barem medjusobno povezu, te da oforme iole ozbiljnije kulturno-politicko telo, sposobno da se suprostavi smrtonosnim centrifugalnim silama, koje danas u srpskom korpusu narastaju do neslucenih granica. Isto tako, svedoci smo da se, s vremena na vreme, pojavljuju izvesne srpske organizacije u zemlji i svetu, koje gromoglasno objavljuju svoju beskompromisnu borbu za dobrobit svoga naroda, ali, ubrzo, rat za presto ih razjedini, pohlepa zaslepi, a novac, dobijen od onih ciji je sveti zadatak: razaranje srpskog uma, nakon kratke halabuke, sasvim ih umiri. Dobija se utisak da je tu rec o vrlo unosnom poslu. Taktika je vrlo prosta: Potpalite svoju obezglavljenu bracu, naravno, busajuci se u prsa da vam je Srpstvo svetinja, nadjete Srbe cije su duse osetljive a srca cista, tako da za vas odrade lavovski deo posla, pokupite kajmak od svojih i tudjina, potom se ucutite i uzivate u plodovima vase natprirodne promucurnosti (citaj: pokvarenosti). Nije jasno samo koliko nas je koji smo spremni da krenemo tom stazom krajnjeg bescasca i bruke, ali jasno je da su oni, koji se na taj korak odluce, odavno liseni svih, ne samo osnovnih ljudskih vrednosti, da su otudjeni i baceni u tamnicu koprofagskog sjaja i da nisu nista drugo vec najogavnije ruglo koje se bestidno dici svojom dovitljivoscu. Oni su tesko rascrvana rana ne samo u srpskom bicu vec i malignitet u neponovljivoj sferi univerzalnog uma. Njihov ostrvljeni pogled i zvalava gubica podmuklog lesinara (lojave hijene) razjapljena je nad glavom celokupnog Srpstva, kao i nad glavicama jos nerodjene srpske dece. Takve ustve (spodobe, grdobe), bez imalo grize savesti, izdaju svoje roditelje, spremni su da i oca i majku i sve svoje casne pretke iznesu na razvratnu, podlu pijacu laznog dusebriznistva, jer nista im nije svetije od Junoninog hrama, za koga, uzgred receno, nisu nikada ni culi niti znaju sta predstavlja. Utroba im je nezajazljiva, rastegljiva, nezasita i razastrta je u beskonacnosti njihovog ekskrementiranog (izmecarskog) mozga. Prokleti su rodjeni i kao takvi ce i umreti. Potpisnik ovih redova, dakle ja, Dusan Vukotic, bio sam negde krajem maja prosle godine u drustvu onih ljudi, cije je angazovanje u Srbiji trebalo da unese novo svetlo, pa i spas, u duboku i sveopstu tminu srpske stvarnosti. U hotelu Mladost, u Beogradu, tada je zasedao osvezeni i obnovljeni Savet Dijaspore, imenovan pri Vladi Srbije. Izmedju ostalih, tamo su bili predsednik Saveta Nestorovic i potpredsednik Jasmina Vujic, koja je na mene, u tom casu, ostavila vrlo snazan utisak: pravi patriota, beskompromisna, casna Srpkinja!? Profesor sa Berklija (i, koliko znam, jedan od kljucnih clanova Kongresa srpskog jedinstva) pricala je o tome kako se u SAD napadno forsiraju nepostojeci jezici Balkana - bosnjacki, crnogorski, dok se srpski ignorise i baca u zapecak, govorila je o srpskoj naopakoj politici i nasoj nesposobnosti da afirmisemo sopstvene vrednosti, a posebno, da istinu nedavnih tragicnih dogadjaja na jasan, argumentovan i efiikasan nacin plasiramo u svetu. Pomenuti Nestorovic je uglavnom mudro cutao, verovatnno, buduci svestan da je to najplodotvorniji nacin da na svoje zemljake ostavi utisak vanredno umnog coveka. Tamo su se nasli jos neki ljudi (vecini nisam upamtio imena), medju kojima i pojedinci (poput nekakvog Rajkovica iz Kanade), kojima, cini se, nista nije bilo jasno, pa cak ni to otkud su se oni nasli u takvom drustvu i na tako vaznom mestu. Jednom recju, odnekuda su zalutali u Savet. Sledeceg dana odrzana je konferencija za stampu na kojoj je Savet, uistinu, postavio jedno od kljucnih pitanja, a to je: realizovanje prava glasa Srba u rasejanju i postupno inkorporiranje srpske dijaspore u sveukupni zivot Matice . Krenulo se, izgledalo je, odlucno, gromoglasno, da bi na kraju ispalo, tresla se gora rodio se mis! Umesto najavljivanog spasa, ili barem nade, Savet se potrudio (sem casnih izuzetaka, kao sto je Nikola Janic) da umesto svetla doturi jos malo mraka u nasu grozomornu javu. Odnekud su se odlucili da svrstaju medju one promucurne, pomenute na pocetku ovog teksta. Umesto da budu (pro)svetitelji, svojevoljno su, sva je prilika, izabrali drustvo najcrnjih srpskih (nasih i svojih) grobara. Na njihovoj je savesti da odgovore zasto su se odlucili na takav, po svemu ogavan i prizeman korak. Zasto su pristali da budu necije marionete. Cije
[www.ANTIC.org] SRPSKI RADIO PROGRAM Susreti Ponedeljkom, ponedeljak 3. marta, 2003
SRPSKI RADIO PROGRAM Susreti Ponedeljkom CKCU 93.1 FM Otava, Kanada U ponedeljak 3. marta 2003. godine u 18:00 sati (EST- Eastern Standard Time) u Otavi na radio talasima CKCU 93.1 FM. Na programu ce cete imati prilike da cujete : * Sonju Knezevic, prvakinju Narodnog Pozorista u Beogradu, o predstavi Amerikanac u Beogradu * Kraci snimak sa predstave Amerikanac u Beogradu odrzanoj u Otavi 25. feb. 2003 * Vesti iz nase zajednice u Otavi: Koncert klasicne muzike: Otkazan je koncert Piera Djokica i Katarine Jovanovic koji je trebalo da se odrzi 29. marta, 2003. godine, u 20:00 h . KONCERT na kojem ce da sviraju Philippe Djokic, violina, Pierre Djokic, viloncelo i Lyn Stodola, klavir je zakazan za nedelju 27. aprila, 2003. godine u 20:00 h. The First Unitarian Congregation, 30 Cleary Ave Ulaznice: $ 15.- http://music.dal.ca/faculty/bios/djokic.html http://www.osm.ca/en/osm_musiciens/detail_musicien.asp?musicienid=48 kontakt: e-mail: [EMAIL PROTECTED] *** Fudbalski Klub Sv. Stefan iz Otave Fudbaleri romanticni kao i uvek Vas pozivaju na zabavu Subota, 8. mart, 2003. godine u 19:00 h u Portugalskom klubu 63 GRENFEEL Sr. Nepean (Slake and Marivale Rd.) (ORKESTAR DRAGANA PETROVICA i odlicni KULINARSKI SPECIJALITETI) ULAZNICE: MUSKARCI 15.OO DAME 5.00 DECA (ISPOD 12 GODINA) BESPLATNO *** Susreti Ponedeljkom se emituju svakog drugog ponedeljka u mesecu u 18:00 sati. Ukoliko zivite ma gde u svetu WWW vam omogucava da nas cujete uzivo . Kliknite na stranicu: http://ckcu.magma.ca/audio.html Do slusanja. Boba Borojevic Urednik programa Susreti ponedeljkom Tel: (613) 852-1971 e-mail: [EMAIL PROTECTED] http://ckcu.magma.ca/audio.html Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Polemika na polemiku
Title: Message Politika, 1. III 2003. MEU NAMA Polemika na polemiku "Ludi i pametni Srbi" 19.02 Povodom govora akademika Dragoslava Mihajlovia, odranog u SANU 13. februara, oglasio se u rubrici "Meu nama" profesor Radoslav Stojanovi, polemikim tekstom pod naslovom "Ludi i pametni Srbi". U pokuaju da akademiku objasni zato smo se nali u situaciji u kojoj jesmo Stojanovi je izneo neke teze koje nemaju istorijsko i pravno pokrie, a osim toga i nisu u saglasnosti sa onim to je akademik govorio, tj. sa poreklom srbijanske katastrofe. Teza Stojanovia da su, kako on kae "pametni" Srbi pogreili to nisu prihvatili zahteve Hrvata i Slovenaca da nova drava bude federacija, u kojoj bi se znale granice "nacionalnih entiteta" nema pokrie u istorijskim injenicama. Odluka o proglaenju ujedinjenja drave Slovenaca, Hrvata i Srba sa Kraljevinom Srbijom, koja je doneta na sednici Narodnog vea 24. novembra 1918. godine podrazumevala je federalno ustrojstvo zajednike drave, ali ne po "nacionalnim entitetima", kao to tvrdi profesor, ve federaciju Drave Slovenaca, Hrvata i Srba sa jedne strane i Kraljevine Srbije sa druge strane, dakle, dvojna federacija. Za federaciju sa dve federalne dravne jedinice - Drava Slovenaca, Hrvata i Srba u Kraljevinu Srbiju bile su i zapadne srpske voe, jer su smatrale da e u federalnoj dravnoj jedinici koja nosi i ime njihovog naroda lake sauvati dravotvorni subjektivitet i osnivaka prava. I druga teza Stojanovia, prema kojoj je Miloevi hteo, da, kako on kae, ispravi grehe otaca primenom dravotvorne strategije pradedova, Garaaninovog "Naertanija" takoe nema istorijsko i pravno pokrie. Kao to u prethodno iznetoj tezi Stojanovia nema srpskog naroda sa zapadnih prostora kao dravotvornog nacionalnog subjektiviteta i osnivaa Jugoslavije, ve samo hrvatskog i slovenakog, tako je i Miloevi prevideo istorijsku injenicu da su srpski nacionalni korpus u bivoj Jugoslaviji sainjavala dva dravotvorna dela sa pravom na samoopredeljenje: jedan u matici i drugi deo na prostoru bive Drave Slovenaca, Hrvata i Srba sa kojom je u istom statusu kao i hrvatski narod uao u zajedniku dravu 1918. godine. Poto se Miloevi obrazovao u sistemu u kojem su vaila tumaenja instituta samoopredeljenja i istorijskih injenica koja je u bivoj Jugoslaviji nametnula hrvatska i slovenaka komunistika elita, onda ne iznenauje to to su on, Jovi i njihovi kako kau vrhunski pravni eksperti, Badinterovoj arbitrai suprotstavili tumaenja koja nisu imala istorijsko i pravno pokrie. Moe se zakljuiti da je akademik Mihailovi sa pravom ukazao na neslavnu ulogu nauke i odbrani i zatiti dravotvornih prava srpskog naroda, posebno nauke kojom se bavi Stojanovi. Zejnil Mai, Beograd http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] anka Stoki, Duga senka nad legendom koja traje
Title: Message anka Stoki Duga senka nad legendom koja traje Zato se pedeset godina ekalo i nije doekalo da velika srpska glumica bude zvanino rehabilitovana Malo je u Srbiji ena koje su za svoga ivota dosegle slavu i hrabro podnosile nesreu koja ih je pratila celog njihovog veka. Ako je gluma otkrivanje ivota u sebi, stvaranje novih oseanja, sagledavanje istina i vie od toga, nije li istovremeno i odreivanje vremena u tim ljudskim prostranstvima? anka Stoki je stvarala sebe svakog trenutka, uzdizala u radosti, preobraavala, izgraujui unutarnju autonomnost i sudbinu u kojoj su se stalno meali ivot i smrt. Otkrivala je sebe u drugima i druge nalazila u sebi. Ko je zapravo ona? Uspomene iz najranijeg detinjstva uvala je za sebe. Roena je u Novom Graditu, oca nije upamtila, detinjstvo je provela u Rabrovu, sa etrnaest su je udali u Zajearu, a u petnaestoj se ve nala u putujuoj trupi Ljubomira Rajia vrge. Tu joj se dogodila prva i najvea ljubav ivota sa glumcem Aleksandrom Gavriloviem sa kojim je proputovala celu zemlju i zaustavila se u Osijeku. Tu se stvaralo hrvatsko pozorite u kome ni najtalentovaniji glumci, a ona je bila takva, nisu mogli opstati ako su drali do svoga srpskog porekla. Protiv nje su bili i Maari i Nemci, ali se ona pored rezignacije nije sebe odricala. Kada je osjeka trupa devetsto jedanaeste godine gostovala u beogradskoj "Kasini", video ju je Milan Grol i ve posle predstave ponudio joj da doe u Beograd. Izmeu dva svetska rata postala je najpopularnija srpska glumica. Igrala je velike i male uloge, stvarala i stvorila sopstveni ivot. Mnogobrojne su njene kreacije kroz koje se preobraavala i teila dubljim saznanjima i venim istinama. To se videlo ne samo na sceni nego i u odnosu na ivot koji u sebi nije obuzdavala. Pred rat je poela da pokazuje znake eerne bolesti, ali se nije povlaila i ubedila sebe da treba iveti radi sopstvenog zadovoljstva. Kada su doli okupatori, meu onima koje su prvo pohapsili bile su i dve jevrejske porodice sa Dorola koje je ona pomagala. Preko Dude Dimitrijevia, poznatog novinara, slala im je hranu i cigarete. Kada se Koa Popovi krio po Senjaku i Dedinju, ekajui vezu da ode u partizane, bio je i u njenoj kui! Retko je igrala jer je veina njenih uloga prosto skinuta sa repertoara. Za vreme okupacije u Narodnom pozoritu je nastupala veoma retko, a imala je i uloge samo sa jednom reju. Nijedan jugoslovenski glumac nije imao toliko odanih prijatelja kao anka Stoki. To se potvrdilo u vreme rata kada su mnogi samoinicijativno brinuli o njoj i njenom zdravlju. Ugledna gospoda poput Mitia, Gregoria, Teokarevia, Jankovia, Stojanovia izlagali su svoj ivot da bi joj pomogli. Od folksdojera iz Paneva nabavljan je raznim kanalima insulin bez koga vie nije mogla. Bila je ponosna, htela je da taj lek sama plaa i nastupala je u raznim humoristikim grupama od "Kiobranaca" do "Centrale za humor". Svi tada poznati humoristi pisali su skeeve, aforizme i raporte upravo za anku Stoki. Najpopularnija je bila komedija Mie Dimitrijevia, "Minut do deset". Od poetka jeseni etrdeset etvrte bolest ju je sve vie vezivala za kuu, a javilo se i oseanje bespomonosti i besmislenosti igre. Meutim, sa vie strana stizale su joj poruke sa osloboene teritorije, pogotovo od Moe Pijade (ije je roake pomagala) da ne eka partizane! Ona je sedela u kui obrvana boleu i u nju se uvukao nekakav fatalizam pa se mirila sa sudbinom. U dubini due je ipak bila obuzeta nespokojstvom i neprijatnim slutnjama. Potajno se za ono najgore spremila i mirno suoila sa oficirima Ozne koji su peti dan po osloboenju doli da je uhapse. Posle sasvim kratkog zadravanja u sabirnom centru u Siminoj ulici, prebacili su je u zgradu na Obilievom vencu gde se nekad nalazila specijalna policija. Bila je smetena u jednoj od najveih soba koja je bila prepuna enskih zatvorenica tako da dok su jedne spavale druge su morale da stoje. Bez insulina i lekarske pomoi stajala je sasvim oronula i skrhana u jednom uglu. Kada je u jednom od svojih uvenih obilazaka zatvora i pokazivanja ruskim oficirima koga su sve dohvatili, Slobodan Krcun Penezi doao i u ovu sobu, pred njega je izala mlada ena sa detetom u zagrljaju i zamolila ga bez straha da pomogne velikoj srpskoj glumici i da joj se da stolica i prui lekarska pomo. Krcun je najpre nije prepoznao a zatim joj je pred svima postavio pitanje - zato je igrala za vreme okupacije? Prema svedoenju glumice Olge Spiridonovi, koja je bila takoe zatoena u ovoj sobi, pitao ju je - da li je svesna ta eka izdajnike i da joj ne gine metak u elo, izaao je smejui se sa pratnjom. Meutim, ubrzo posle njegovog odlaska dobila je ne samo stolicu nego joj je pruena i lekarska pomo. Bila je dugo u stanju oka i rezignacije. Kada su je malo oporavili, odveli su je peke do zgrade Uprave grada gde joj je 22. januara 1945. godine odrano javno suenje pred Sudom za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti. Teretili su je najvie glumci,
