Informativna sluzba
Srpske pravoslavne crkve
27. februar 2003. godine
CRKVENI POGLAVARI I LIDERI PROTIV RATA
U IRAKU
Na inicijativu Svetskog Saveta Crkava, a u saradnji sa
Konferencijom Evropskih Crkava,
Nacionalnim Savetom hriscanskih Crkava Sjedinjenih
Drzava Amerike i Savetom Crkava Bliskog
Istoka, u Berlinu je 5. februara 2003. odrzan skup
poglavara i visokih predstavnika razlicitih
hriscanskih Crkava, crkvenih zajednica i ekumenskih
organizacija, pod nazivom Crkveni lideri
jednodusno protiv rata u Iraku. Sa skupa je
predstojateljima Crkava i odgovornim politickim
licnostima i ustanovama u svetu, kao i ukupnoj
hriscanskoj i svetskoj javnosti, upucena
deklaracija koju, zbog njenoga znacaja, objavljujemo u
celosti:
CRKVENI LIDERI JEDNODUSNO PROTIV RATA U
IRAKU
1.Kao evropski crkveni lideri ponovo - posle
konsultacija sa Savetima Crkava u SAD i na
Bliskom Istoku - izrazavamo krajnju zabrinutost
zbog nastavljenih poziva na ratni pohod
protiv Iraka koje upucuju Amerika i pojedine
evropske vlade. Nama, ljudima vere, ljubav
prema bliznjima nalaze da se usprotivimo ratu i da
se zalozimo za pronalazenje mirnog
resenja sukoba. Kao predstavnici Crkava, molimo se
za mir, slobodu, pravdu i bezbednost
koje treba da uzivaju narod Iraka i narodi citavog
Bliskog Istoka. Ta molitva nas obavezuje
da budemo instrumenti mira.
2.Zalimo sto najmocnije drzave sveta ponovo smatraju
rat prihvatljivim sredstvom vodjenja
spoljne politike, sto u medjunarodnim odnosima
stvara atmosferu straha, pretnji i
nesigurnosti.
3.Ne mozemo da prihvatimo proklamovane ciljeve rata
protiv Iraka kako su ih najavile
spomenute vlade, posebno vlada Sjedinjenih Drzava.
Preventivni vojni udar i rat kao
sredstva za promenu vlasti u jednoj suverenoj
zemlji jesu nemoralna sredstva i
predstavljaju krsenje Povelje Ujedinjenih nacija.
Apelujemo na Savet bezbednosti da se
pridrzava nacela Povelje Ujedinjenih nacija, koja
strogo ogranicavaju zakonitu upotrebu
vojne sile, da se uzdrzi od stvaranja negativnih
presedana i da ne predje prag iza kojega se
otvara prostor za koriscenje nasilnih sredstava u
resavanju medjunarodnih problema.
4.Verujemo da je vojna sila neprikladno sredstvo za
razoruzavanje Iraka i uklanjanje bilo koje
vrste njegovog oruzja za masovno unistavanje. Stoga
insistiramo na tome da se brizljivo
odrede mehanizmi za rad inspekcija Ujedinjenih
nacija koje tragaju za tim oruzjem, a da im
se pritom ostavi dovoljno vremena da svoj posao i
zavrse.
5.Sve drzave clanice Ujedinjenih nacija moraju se
povinovati obavezujucim rezolucijama
Ujedinjenih nacija i sukobe resavati miroljubivim
sredstvima. Irak nikako ne moze biti
izuzetak. Pozivamo vladu Iraka da unisti svoje
ukupno oruzje za masovno razaranje i sve sa
njim povezane istrazivacke i proizvodne kapacitete.
Irak mora da potpuno saradjuje sa
inspektorima Ujedinjenih nacija zaduzenim za oruzje
i da zajemci puno postovanje
gradjanskih, politickih, ekonomskih, socijalnih i
kulturnih ljudskih prava svih svojih gradjana.
Narodu Iraka mora se pruziti nada da postoji
alternativa i diktaturi i ratu.
6.Rat bi imao neprihvatljive humanitarne posledice,
ukljucujuci prinudno pomeranje
stanovnistva u sirokim razmerama, slom drzavnih
funkcija, mogucnost izbijanja gradjanskog
rata i povecano nespokojstvo na citavom podrucju.
Muke i nevolje iracke dece i bespotrebna
smrt stotina hiljada Iracana tokom proteklih
dvanaest godina rezima sankcija protiv Iraka
opterecuju nasa srca kao tezak teret. U sadasnjim
prilikama mi se snazno zalazemo za
ustaljena humanitarna nacela bezuslovno slobodnog
pristupa ugrozenim ljudima.
7.Osim toga, upozoravamo na moguce dugorocne
drustvene, kulturne i verske - a i
diplomatske - posledice takvoga rata. Dalje
raspaljivanje ognja nasilja koji vec uveliko
sazize ovo podrucje samo ce jos vise raspaliti
zestoku mrznju, a time osnaziti
ekstremisticke ideologije i izazvati jos
dugotrajniju globalnu nestabilnost i nesigurnost. Kao
crkveni lideri u Evropi imamo moralnu i pastirsku
odgovornost da se suprotstavimo
ksenofobiji u svojim sopstvenim zemljama i da
umanjimo bojazan mnogih ljudi u
muslimanskom svetu da je takozvano zapadno
hriscanstvo protiv njihove kulture, njihove
religije i njihovih vrednosti. Treba da tezimo ka
saradnji u prilog mira, pravde i ljudskog
dostojanstva.
8.Sve vlade, a posebno vlade drzava clanica Saveta
bezbednosti, duzne su da odgovorno
razmotre svu slozenost trenutka. Jos nisu
iscrpljena sva miroljubiva i diplomatska sredstva
da se Irak prisili da se povinuje rezolucijama
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
9.Istupiti protiv rata u Iraku - to je za nas duhovna
obaveza, zasnovana na Bozjoj ljubavi
prema citavom covecanstvu. Ovom porukom mi zapravo
upucujemo snazan znak solidarnosti
i podrske Crkvama u Iraku, na Bliskom Istoku i u
Sjedinjenim Americkim Drzavama. Molimo
se Bogu da sve odgovorne vodi ka odlucivanju na
osnovu pazljivog promisljanja, moralnih
nacela i najvisih pravnih normi. Pozivamo sve Crkve
da nam se pridruze u ovom cinu
svedocenja i da molitveno podsticu sve ljude na
ucesce u borbi za mirno prevazilazenje
sukoba.
*
Slede potpisi generalnog sekretara Svetskog Saveta
Crkava dr Konrada Rajzera, generalnog
sekretara Konferencije Evropskih Crkava dr Kita
Klemensa, predstavnika Ruske Pravoslavne Crkve
arhiepiskopa Teofana, predstavnika Grcke Pravoslavne
Crkve episkopa Atanasija, zatim
predstavnika Saveta Crkava SAD i Bliskog Istoka, kao i
visokih predstavnika pojedinih uticajnih
protestantskih Crkava Evrope i Amerike.
~~
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
