[www.ANTIC.org] Vesti SPO za 6.3.2003.
VESTI SPO etvrtak, 6. mart 2003. TI MENI VOJVODO, JA TEBI SERDARU... Umesto to se funkcioneri Demokratske stranke u pajoj koli meusobno ocenjuju odlinim ocenama, bilo bi bolje da dozvole da ih graani Srbije ocene na prevremenim izborima. Tada bi dobili vie nula, nego to ih ima u broju nezaposlenih, siromanih, zatvorenih preduzea, otputenih radnika, ili u spoljnotrgovinskom deficitu nae zemlje. Ovako, ocenjivanje demokrata neodoljivo podsea na onu narodnu: Ti meni vojvodo, ja tebi serdaru, a kakva smo g, to samo mi znamo. POZIV SREDSTVIMA JAVNOG INFORMISANJA DOGAAJ: Roite po tubi bageriste Ljubisava okia Doa protiv drave za povraaj oduzete ljunkare i naknadu tete DATUM: Petak, 7. mart 2003. godine VREME: U 12 asova i 30 minuta MESTO: Okruni sud u Beogradu (Palata pravde), trei sprat, soba 56 DODATNE INFORMACIJE: Ljubisav oki Do 064/17-66-434 [EMAIL PROTECTED] www.spo.org.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Savez logoraa Republike Srpske
Title: Message BROJ 563. 3. 2003. http://www.patriotmagazin.com/media/0013.htm Savez logoraa Republike Srpske ive da svjedoe "Savez logoraa RS nema dovoljno sredstava, niti snage i moi, ali ima dokaze koje treba dati Hagu i procesuirati. U tome nam vlasti moraju pomoi ili emo mi traiti vizu, pa da sami idemo u Hag. Nita nam drugo ne preostaje", rekao je predsjednik Saveza logoraa RS Branislav Duki pie: Nataa Kukolj Istorija srpskog zatoenitva i stradalnitva u logorima, u neto vie od pola vijeka biljei nova svjedoanstva. Jo uvijek svjea sjeanja na zloglasne logore kakvi su Jasenovac i Goli otok ustupaju svoje mjesto najnovijim kazamatima posljednjeg rata. Doivljavamo savremena stradanja modernih iivljaa, progresivnih ideja o muenjima, ali jo uvijek od starog, dobro nam znanog, delata i naredbodavca. Bivi, nedovreni i uveliko zatakavani zloini nad Srbima nastavljeni su i u ovom ratu i ponovo dobijaju odjek, ali samo na jednoj strani. Ostaje i dalje nedoumica da li se radi o sluajnosti ili o promiljenoj amnestiji i planskom zaboravu ko je zloinac a ko rtva? Neosporno je, ipak, kada je rije o graanskom ratu koji se ovdje desio, da ne moemo zloin traiti samo kod jednog naroda i pripisivati mu sva nedjela. Posebno narodu koji je kroz istoriju legitimisan kao rtva neijih terora. I premda se mnogi uveliko trude da nam istoriju kroje po svome, ostaju ivi svjedoci o uinjenim zlodjelima, ijim svjedoenjima istina ostaje dosljedna na svome putu. Ujedinjavanje srpskih logoraa Prema podacima prikupljenim do decembra 1995. godine o logorima i mjestima zatoenja za Srbe, njihov ukupan broj iznosio je 575, od ega 349 logora i 181 mjesto zatoenja. Vie od polovine kazamata za Srbe bilo je koncentrisano u tri regije najvie tamnica bilo je u sarajevskoj oblasti (117), potom u Hercegovini (92) i sjeveroistonoj Bosni (90). Kako nam je rekao predsjednik Saveza logoraa Republike Srpske Branislav Duki, ovi podaci nisu konani. Po njegovom miljenju, dugi niz godina je protekao poslije potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a nae vlasti i institucije su veoma malo uinile u veti s pitanjem srpskih logoraa. Za sve to vrijeme u Federaciji je postojao i jo uvijek postoji tzv. Savez logoraa BiH, koji mi u RS, kako kae Duki, ne moemo da prihvatimo, jer "ispada da smo mi Srbi sami sebe zatvarali". Iz tog razloga dolo je do organizovanja srpskih logoraa. Najprije je 20. oktobra 2000. godine osnovano Udruenje logoraa grada Banjaluke, to je iniciralo nastajanje ovakvih udruenja i u drugim gradovima RS u Mrkonji Gradu, Prijedoru, Srpskom Brodu, Kozarskoj Dubici, Trebinju i Srpskom Sarajevu. "Taj proces je doveo do konanog nastanka Saveza logoraa RS, 20. decembra 2002. godine", kae Duki. Ovaj savez ima svoju skuptinu, koja ima 61 delegata, od kojih 15 delegata ini predsjednitvo. Prema Dukievim rijeima, osnovni cilj Saveza je prikupljanje dokumenata o svim onim Srbima koji su bili zarobljeni, bilo da se radi o vojnim ili civilnim zarobljenicima. "Na osnovu podataka kojima Savez raspolae, do sada je evidentirano oko 55.000 srpskih logoraa", rekao je on. Homeini u "Viktor Bubnju" Predsjednik Saveza logoraa RS i sam je 702 dana bio zatoen u etiri logora, gdje je bio registrovan kao zarobljenik od strane Meunarodnog crvenog krsta, kao i hiljade drugih logoraa. On smatra da nije sluajnost to je veliki broj, oko 50% srpskih logoraa, lako dobijao ulazne vize u zapadne zemlje. "To je bilo prvenstveno zbog toga da bi ih udaljili sa ovih prostora. Nije sluajnost ni to je zloglasni logor u "Viktoru Bubnju" pretvoren u zgradu Suda BiH. Takoe, neoprostivo je to je Edaun dozvolio da sudije budu oni ljudi, koji su za vrijeme rata sudili u ovom logoru", rekao je Duki. On ovaj logor naziva Auvicom i kae da je kroz njega "prolo" oko 1.750 Srba, kao i da su 43 Srbina u njemu ostavili svoje kosti. Duki napominje da je samo u Sarajevu prema sadanjim podacima bilo oko 126 privatnih zatvora. "A gdje su jo ostali gradovi poput Zenice,Tuzle, Mostara...", pita se Duki. Kako on tvrdi, za ove kazamate znao je i Alija Izetbegovi, "pa ipak meunarodna zajednica, odnosno Haki tribunal, i dalje nastavlja sa podizanjem optunica samo protiv Srba". "Mi ne elimo revanizam, elimo samo da svijet sazna istinu. Kada bi Karli del Ponte dali kartu Evrope, ona vjerovatno ne bi znala pokazati gdje je BiH. Ali, ona je ula za Srebrenicu i za Prijedor, ali ne zna ili nee da zna za "Viktor Bubanj" ili za 'Loru'",
[www.ANTIC.org] Penzionisani oficir bive Armije BiH iznio nove teke optube na raun Alije Izetbegovia
Title: Message
http://www.patriotmagazin.com/media/0018.htm
Penzionisani oficir bive
Armije BiH iznio nove teke optube na raun Alije
Izetbegovia:
Karla, razumije li
francuski?!
Intervju, u kome najvii
oficir bive Armije BiH Izetbegovia dovodi u vezu sa najmanje etiri
logora za civile u Sarajevu i okolini, tvrdei da je bonjakog lidera
obavjetavao o njihovom postojanju i zloinima koji su tamo poinjeni,
predstavlja dovoljno dobar razlog da Divjaka, ukoliko to ve nisu uinili,
posjete haki istraioci i ponude mu da svjedoi protiv svog vrhovnog
komandanta
pie: ekipa
Patriota
Da Haki tribunal definitivno nije ono za ta
se izdaje instrument istine i pomirenja naroda u BiH pokazala je
presuda bivoj predsjednici Republike Srpske Biljani Plavi, ali i
reakcija bonjakog lana Predsjednitva Sulejmana Tihia, koji, ne
smijemo to nikada zaboraviti, govori ono to sudije i tuioci Hakog
tribunala misle. Ako bilo kad, zabavljeni problemima egzistencije,
zaboravimo, tu je Suljo da nas podsjeti: Republika Srpska ("manji
entitet") nastao je kao rezultat agresije, genocida i zloina i upravo to
dokazuje presuda Biljani Plavi. U Suljinoj percepciji uopte nije bitno
to Plavieva nije osuena za genocid, budui da on vjeruje da je u Hagu
ostalo sasvim dovoljno prostora da se to uini u sluaju drugih srpskih
voa, uesnika "udruenog zloinakog poduhvata", kako su okvalifikovani
Miloevi, Karadi, Mladi, Krajinik... Bitno je da je ona priznala, to
za Sulju i hake "analitiare" znai da je takav poduhvat postojao. I da
Haki tribunal nije daba osnovan.
Opasan komiluk
Ne treba se zavaravati: Tihieva poruka upuena
je, prije svega, Meunarodnom sudu pravde, kome je Haki tribunal samo
predvorje. Ta poruka vie od svega upozorava na glavni politiki cilj
fantomske tube jednog dijela BiH protiv Srbije i Crne Gore potpuno
ukidanje RS, koje bi bilo zatraeno nakon presude Suda pravde zasnovane na
presudama Hakog tribunala. To je ono to Plavieva nije htjela da
razumije, kao to ne razumiju ni svi oni beogradski politiari i pravnici
koji su bonjakoj vrhuki u Sarajevu nudili vansudsko poravnanje pred
Sudom pravde. Politika "dobrosusjedstva" i "regionalne saradnje" za
bonjake politiare je iskljuena: nema tog novca kojim bi se mogla
platiti meunarodna potvrda teze o agresiji i ukidanje "manjeg bh.
entiteta".U Beogradu postmiloevievskog vremena, u kome su se
vlastodrci ponaali poput udavaa u stalnoj potrazi za bogatim zapadnim
mladoenjama, konano su shvatili da se politiko-pravna haka oma zatee
i oko njihovog vrata. Da je to tako, potvruje ne samo najava obnavljanja
ranije jednostrano povuene tube Srbije i Crne Gore protiv BiH pred Sudom
pravde nego i posjeta Zorana inia Banjaluci, tokom koje je vrlo jasno
stavio do znanja da Srbija ima pravo da se bavi i mnogo teim politikim i
nacionalnim pitanjima od rjeavanja unutranjih odnosa sa Crnom Gorom. U
takva pitanja svakako spada i odbrana dejtonskog statusa Republike Srpske,
to se, po premijeru Srbije, postie jaanjem Sporazuma o specijalnim i
paralelnim vezama, stalnim dovoenjem ovog entiteta u vezu sa statusom
Kosova i politikim i medijskim angamanom na dokazivanju da je u BiH
voen graansko-vjerski rat u kome su zloini poinjeni na svim stranama.
Kooperativni
svjedok
U tom kontekstu treba posmatrati i
prolosedmini intervju penzionisanog generala bive Armije BiH Jovana
Divjaka beogradskim Veernjim novostima, poslije kojeg e Del Ponteova
imati grdnih problema da objasni ovdanjoj i svjetskoj javnosti zbog ega
nije podignuta optunica protiv Alije Izetbegovia i ostalih bonjakih
politikih, vojnih i policijskih elnika odgovornih za ratne zloine nad
nemuslimanskim civilima u Sarajevu. Intervju, u kome najvii oficir bive
Armije BiH Izetbegovia dovodi u vezu sa najmanje etiri logora za civile
u Sarajevu i okolini, tvrdei da je bonjakog lidera obavjetavao o
njihovom postojanju i zloinima koji su tamo poinjeni, predstavlja
dovoljno dobar razlog da Divjaka, ukoliko to nisu ve uinili, posjete
haki istraioci i ponude mu da svjedoi protiv svog vrhovnog komandanta.
Takvo svjedoenje Divjaku bi se moglo upisati u rubriku "saradnja sa
tuilatvom" i uzeti kao olakavajua okolnost u eventualnom procesu koji
bi se pred Tribunalom vodio na osnovu optunice protiv sedmorice
odgovornih za ratni zloin poinjen 3. maja 1992. godine nad vojnicima
bive JNA u Dobrovoljakoj ulici u Sarajevu. Divjak se zajedno sa
tadanjim lanovima Predsjednitva BiH Ejupom Ganiem i Stjepanom
Kljujiem, te
[www.ANTIC.org] Svjedoenje Danila Oraanina, logoraa iz Viktora Bubnja
Title: Message
http://www.patriotmagazin.com/media/0011.htm
BROJ 563. 3.
2003.
Svjedoenje Danila Oraanina,
logoraa iz "Viktora Bubnja"
ovjek, kako to gorko
zvui
"Uopte nisu evidentirali da
se nalazim u Dravnom okrunom vojnom zatvoru 'Viktor Bubanj' u Sarajevu
do momenta kada je u zatvor smjeten Okruni vojni sud i Okruno vojno
tuilatvo. Predstavnici ovih organa prvi su me evidentirali. Nisu htjeli
da me puste iz zatvora niti da me razmijene, tj. puste na slobodu na
srpsku teritoriju. Neko se iivljavao na meni i htio je da istrunem i
umrem u zatvoru u velikim mukama"
pie: Mirjana
Miljanovi
Danilo Oraanin, diplomirani pravnik iz
Sarajeva, penzionisani radnik MUP-a BiH (od 1991. godine), danas bez
penzije kao izbjeglica ivi u Ljubljani s porodicom. U Sloveniju je iz
Sarajeva 1994. godine otiao na lijeenje, nakon "posebnog tretmana" u
zloglasnom logoru "Viktor Bubanj". Iako je na lijeenje u Ljubljanu
otiao uz odobrenje nadlenih organa, vlasti Federacije su mu, krei sve
konvencije o ljudskim pravima, 1996. godine oduzele stan u Sarajevu
proglasivi ga naputenim, a njemu i njegovoj supruzi ukinule isplatu
penzije, oduzimajui im na taj nain svako ljudsko
dostojanstvo.Oraanin se vie puta za pomo obraao razliitim
institucijama u Sarajevu Helsinkom odboru za ljudska prava, Domu za
ljudska prava, Komisiji za imovinske zahtjeve raseljenih osoba i
izbjeglica, UNHCR-u u Sarajevu, Ministarstvu za socijalna pitanja,
izbjeglice i raseljena lica i obdusmanu Federacije BiH, ali oekivana
pomo nije stigla.Podnio je tubu protiv Bosne i Hercegovine, odnosno
Federacije BiH. Od Federacije trai naknadu neimovinske i imovinske
tete (zbog est mjeseci provedenih u logoru "Viktor Bubanj", ime mu je
zdravlje potpuno urueno), ukidanje i ponitavanje rjeenja-odluke kojom
je njegov stan u Sarajevu proglaen naputenim (a zatim i dodijeljen na
koritenje drugom licu), kao i ponitavanje rjeenja-odluke kojim se njemu
i njegovoj supruzi zabranjuje isplata penzije.
Golgota
Iako je bio civilno lice (prije dvadeset godina
osloboen je od vojske zbog bolesti), Danila Oraanina je 25. maja 1992.
godine u Sarajevu nezakonito uhapsila vojna policija. Zatvorili su ga u
bivu kasarnu"Viktor Bubanj", odnosno Dravni okruni vojni zatvor (kako
su ga oni zvali). "U Dravnom okrunom zatvoru 'Viktor Bubanj' u
Sarajevu proveo sam pola godine. Bio sam smjeten u prostoriji veliine
6,5 m2 (biva samica) sa jo 12 zatvorenika, to znai da smo pojedinano
za ivot, i danju i nou, imali samo oko 0,55 cm2 prostora", kae
Oraanin.Prema njegovim rijeima, uhapsili su ga kao potpuno nevinog
ovjeka, to su kasnije i utvrdili nadleni dravni organi BiH. Vojna
policija ga je u logor "Viktor Bubanj" odvela bez rjeenja bilo kakvog
dravnog organa (civilne ili vojne policije, suda ili tuilatva). U
zatvoru su ga, kae, drali do 10. novembra 1992. godine."Moja supruga
Nada i ja smo za vrijeme rata od legalnih organa vlasti doivjeli i
pretrpjeli strane psihike i fizike traume. Ostali smo bez cjelokupne
pokretne i nepokretne imovine. Kua nam je spaljena, MUP nam je oduzeo
stan, Zajednica PIO BiH Filijala Sarajevo oduzela nam je i ukinula
penzije, vojna policija nam je oduzela automobil marke "golf", dizel,
pitolje za koje sam imao odobrenje za dranje i noenje ("CZ" 99,
"Special Colt" 38 i "bereta" 6,35 mm), kao i mnoge druge vrijedne stvari.
ak su mi oduzeli i zlatni runi sat marke "helvecija" i mutiklu za
puenje od slonove kosti", sjea se Oraanin.Kako kae, u logoru je
doivio i preivio strana psihika i fizika zlostavljanja, vrijeanja,
omalovaavanja, poniavanja, glad, e... U nezamislivo loim uslovima za
ivot, bez ikakve ljekarske pomoi i lijekova, teko je obolio.U prva
dva i po mjeseca Oraaninove golgote ni njegova porodica nije znala gdje
ga je vojna policija odvela, a ni kad je sestra njegove ene napokon
saznala istinu, nije mu bilo dozvoljeno da se vidi s porodicom. "Dva i po
mjeseca proveo sam u istom veu i nisam se brijao. Za pola godine samo su
nam jednom dali komadi sapuna za ve da se okupamo, i nikada vie. Kada
bi nam dozvolili kupanje, nas 50 zatvorenika morali smo se u roku od deset
minuta skinuti, okupati bez sapuna i obui. A, imali smo samo 17 ispravnih
tueva. Vake su se toliko nakotile, toliko ujedale, da se nije moglo
ivjeti od njih. Praak koji su nam davali da se posipamo nije ih uopte
unitavao", pria Oraanin o traginoj sudbini logoraa iz "Viktor
Bubnja". Kae da su tokom 24 sata "obroke" dobivali dva puta, i to
[www.ANTIC.org] Biljana Plavi: Ram za tuznu pricu
Title: Message BROJ 563. 3. 2003. http://www.patriotmagazin.com/media/0006.htm Sa zapadne tribine: Ram za tunu priu Ljudi se mere po tome ta ostavljaju iza sebe. Biljana Plavi ostavlja iz sebe pusto i tetu. Pogodbom na sudu u kojoj je lano posvedoila da je srpsko rukovodstvo u Bosni SISTEMATSKI proterivalo druge narode i da smo "dopustili sebi da budemo zloinci", Biljana Plavi je postala oruje masovnog razaranja srpskog korpusa, ne samo u svom zaviaju nego i preko Drine i drugde pie: Dejan Luki Britanski dramski pisac i holivudski scenaristra R. C. erif ostavio je iza sebe, pre nego to je umro sredinom sedamdesetih godina polog veka, satirini roman, neku vrstu futuristike fantazije koju je naslovio Hopkinsov manuskript. Pria poinje negde u dvedeset treem veku ili jo kasnije. Cela Evropa zbrisana je sa zemlje dejstvom nekog nepoznatog fenomena, njenu istoriju prekrio je mrkli mrak. Neki arheolozi iz Abisinije, najrazvijenije zemlje tog vremena, otkrivaju da je Evropa nekada bila kolevka briljantne civilizacije: nakon to su pronali neke spomenike i natpise u kamenu, uspevaju da rekonstruiu neke od jezika koji su vladali Evropom, latinski i engleski, na primer. Odgonetanjem pronaenih inskripcija ustanovljavaju, tako, da je neki Cezar svojevremeno bio osvojio Galiju i britanska ostrva. Arheoloka misija koja odlazi u Englesku donosi mali kamen koji se brino uva u dravnom muzeju u Adis Abebi. Naunici posle dugih analiza ustanovljavaju da na njemu pie: "Pelham (mesto u Engleskoj) pet milja". Ekipe arheologa odlaze u istraivake pohode i jedna od misija otkopava termos-bocu u kojoj se nalazi manuskript, dnevnik izvesnog gospodina Hopkinsa, pisan u dvadesetom veku. Hopkins je, ustanovljava se, oigledno bio engleski dentlmen koji se bavio biznisom odgajanja peradi. iveo je u centru Londona i bio lan nekoliko klubova i Kraljevskog drutva prijatelja Meseca. Najezda skakavaca Jednog dana gospodin Hopkins bio je pozvan na zatvoreni sastanak Drutva da bi mu bila poverena ultratajna informacija: iz nekih neustanovljenih razloga, Zemljin satelit Mesec otkaio se iz svoje orbite, juri prema planeti Zemlji i pae u Atlantik. Da bi se izbegla panika, narodu nee biti saoptena vest. Hopkins, stoji dalje zapisano, nije promenio nita od svojih dnevnih obiaja, ali je poeo da pie dnevnik. U kritinoj noi otiao je, kao i obino, u krevet u deset sati. Idueg jutra pogledao je kroz prozor i ugledao u svom dvoritu jahtu koju je, najverovatnije, katapultirao orijaki talas prouzrokovan padom Meseca u Atlantik. Posle doruka seo je za pisai sto i poeo da pie pismo uredniku londonskog Tajmsa alei se na neprijatnost i upozoravajui da Vlada mora odmah da odlepa jahtu iz njegovog vrta, u kome obiava da pije popodnevni aj.Iz beleaka dalje saznajemo da je Zapad uao u teke meusobne sukobe oko vlasnitva nad retkim metalima pronaenim u Meseevoj kori. U meuvremenu kako stoji u dnevniku muslimanski teolog iz Indije pobunio je osiromaene mase protiv kolonijalnih i imperijalistikih eksploatatora. Dotini organizuje mar na neprijatelja bogate zemlje Zapada. Milijarde ljudi iz Azije, sa Srednjeg istoka i iz Afrike kreu u invaziju na Evropu i kao skakavci pustoe sve na svom putu. A zatim, ogaeni hladnom i odbojnom klimom, odlaze nazad u svoju postojbinu. Streljanje sumnjom Za priu koju bih da ispriam nije simboliki presudno to je veliki islamski ulema Abu Ala al Mavdudi indo-pakistanskog porekla i to su preci Homejnija Pakistanci. Mavdudi i Homejni su bili propovednici islama koji treba jednog dana da preplavi svet kao skakavci iz Hopkinsovog manuskripta. Za priu koju priam vaniji je manuskript otkopan pet, moda i deset hiljada godina posle Hopkinsovog: usled neke kataklizmike vasionske katastrofe gotovo celo kopno Evrope potopio je okean. Ostalo je samo nekoliko ostrva. Meu njima i uski pojas uz more na kome je nekada bio Portugal. U mestu Kabo da Roka, najzapadnijoj taki nekadanje Evrope, sluajno je, dva metra ispod zemlje, pronaena termos-boca koju je more posle kataklizme bilo izbacilo na kopno. U termosu je bio smotak tekstova koje je nekada neko pustio u vodu da doplovi kao svedoanstvo o narodu koji je iveo u podruju Balkana.Hartija je bila oteena vremenom, blatom i vodom. U jednom smotku u kojem se govori o nekom tamonjem srpskom plemenu naen je novinski tekst sledee sadrine, objavljen u tamonjem listu Patriot: "itam u londonskom Independentu od 17. januara 2003.
[www.ANTIC.org] Intervju: Kapetan Dragan
Title: Message http://www.patriotmagazin.com/media/0008.htm Intervju: Kapetan Dragan Znam da sam ist Dok sam sedeo tamo, ja sam shvatio da tuilatvo upravo eli da tako prezentira tu priu: srpska sluba u ulozi Gestapoa i Crvene beretke u ulozi SS trupa. Ja jesam bio svedok optube, ali to nisam mogao da dozvolim. Ja sam rekao istinu i to potkrepio brojkama i injenicama. Zato je sva ta njihova pria ispala smena razgovarala: Suzana Raen-Todori "Patriot": Vae svjedoenje pred Hakim tribunalom u procesu protiv Slobodana Miloevia izazvalo je brojne nedoumice u javnosti. Poslije svega ostalo je pitanje iji ste vi svjedok optube ili odbrane?Kapetan Dragan: Vi razgovarate sa ovekom koji je ruio Slobodana Miloevia. Ja sam 5. oktobra digao oruje na tog oveka. Podsetiu vas, ja sam sa ekipom DOS-a 6. oktobra 2000. godine uhapsio Mihalja Kertesa i sledei korak trebalo je da bude hapenje Slobodana Miloevia, i to po svaku cenu, i to bi se desilo da on nije priznao izbornu pobedu Vojislava Kotunice. Ja, dakle, nikada nisam bio njegov ovek. Meutim, ne mogu da verujem da je Slobodan Miloevi bio u stanju da kae nekome da uini ratni zloin. Jednostavno ne verujem da je mogue izdati naredbu o zloinu sa dovoljno visokog nivoa i spustiti ga na izvrioca. Mnogo je realnije da se zloin dogodi tako to to neko uradi, a kada krene da se izvetava komandnom linijom, negde u tom lancu neko to prekine i zataka. To ima mnogo vie logike.Da bi mogao da se sprovede zloin odozgo sa vrha, potrebno je da imate Gestapo i SS trupe. Dok sam sedeo tamo, ja sam shvatio da tuilatvo upravo eli da tako prezentira tu priu: srpska sluba u ulozi Gestapoa i Crvene beretke u ulozi SS trupa. Ja jesam bio svedok optube, ali to nisam mogao da dozvolim. Ja sam rekao istinu i to potkrepio brojkama i injenicama. Zato je sva ta njihova pria ispala smena. Ipak, ostalo je pitanje otkuda razlike u vaim iskazima? To nije tano. Ja sam sa njima imao prvi kontakt 2001. godine. To je bio jedan neformalan razgovor, od kojeg su oni napravili svoju interpretaciju koja nije bila vrlo precizna. To, dakle, nije bio razgovor pod zakletvom i pred svedocima. Vie jedan informativni razgovor koji je trebalo njih da uputi u moja sazanja i na osnovu kojeg oni treba da odlue da li e me u nekoj narednoj fazi uzeti kao svedoka. Dogovor je bio da ta prva verzija naeg razgovora nee izlaziti pred sud, nego isto njih da edukuje.Inae, tokom te prie oni su meni rekli da Slobodan Miloevi tvrdi da su dobrovoljci bili razularena banda koja je radila ta je htela, nad kojom niko nije imao kontrolu, te da niko nije odgovoran za njih. Ja sam rekao da je to la.Svaki dobrovoljac s kojim sam imao kontrolu bio je pod komandom ili vojske ili policije ili slube. To su ljudi koji su gurnuti u rat za svoju zemlju i niko ne moe da opere ruke od njih. I vidite: kada je na sudu dolo to famozno pitanje "Ko je kontrolisao dobrovoljce", ja sam im rekao da je svaki dobrovoljac morao biti pod komandom vojske, policije ili slube Krajine. Pazite, ja sam sve vreme priao o Krajini, jer ja zaista samo o tome mogu da govorim. Zamislite tog glupog tuioca koji je mogao da napravi takve propuste. On je u svojoj glavi stalno mislio na Srbiju, a ja na Krajinu.To je bila ta razlika koja je njih dovela do ludila, jer su oni upravo igrali na tu jednu reenicu. Oni su oigledno raunali na moj sukob sa Miloeviem, moj sukob sa eeljom i na moj animozitet prema Arkanu. Oni su oigledno mislili da u ja njega da mrcvarim i da kaem neto to nije. Ja stvarno imam podatke o Krajini. O Kosovu i Bosni ja ne mogu da govorim. Vi, dakle, tvrdite da nije bilo razlika u iskazima! Naravno da nije bilo razlike. Ne zaboravite da sam ja dugo iveo sa Anglosaksoncima. Ja znam ta znai slagati pod zakletvom i strogo sam vodio rauna o tome da svaka moja re mora biti istinita. Ja sam govorio istinu. To to tuilatvu ta istina ne odgovara i to to nisu sposobni da procene oveka koji je spreman da lae i onog koji nije, to je njihov problem. Doao sam, meutim, do zastraujueg zakljuka da hako tuilatvo skriva ratne zloince. Ovo je optuba za koju bi trebalo ili da me streljaju ili da objasne. Ako laem, ja bih bio spreman da stanem pred streljaki stroj. Ja sam, jednostavno, ubeen da oni skrivaju ratne zloince. Ja sam stvarno radio sa njima verujui da im pomaem da lociramo ratne zloince, jer mene ne bi nita vie zadovoljilo od injenice da ja uestvujem i naem ratnog zloinca, bez obzira na nacionalnost. Svaki ratni zloinac je ratni zloinac. To je moj stav i to svi dobro znaju. ta oni rade? Pred moj ulazak u sudnicu oni mi daju dokument u kojem se, izmeu ostalog, obavezuju da sve ono to kaem na sudu u procesu Slobodanu Miloeviu, nee biti iskoriteno protiv mene. To je, znai, dokument po kojem ja mogu da uem u sudnicu i kaem "Gospodo, ja sam ubica, silovao sam, ubijao klao, ali to mi je rekao Miloevi", i nakon toga meni daju novac i ja, kao Babi na primer, odem u Kanadu. To je uas. Ja sam dugo nosio uniformu,
[www.ANTIC.org] Biljana Plavsic: Kazna za kajanje
Title: Message http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2003-03/06/27740.html 2723, 6. mart, 2003. Kazna za kajanje Posle izricanja presude Plavieva nije htela ni da se pozdravi sa svojim amerikim advokatima, koji joj oigledno nisu ni priblino pomogli da shvati ta je eka Biljana Plavi je uinila sve da se njen sluaj to pre zavri pred Tribunalom u Hagu, ali je, kad se ponovo vratila u svoj eveningenski apartman uoi izricanja presude i ugledala na krevetu demper koji je zaboravila prolog puta, shvatila da kraj jo nije na vidiku. Kako za NIN prenosi bliska joj osoba, dve spojene elije, koje su je doekale uasom ve poznate domae zatvorske atmosfere, vie od svih kontakata sa tuiocima, sudijama i advokatima, podsetile su je da ono to je eka nee nimalo liiti na blagotvorno pokajanje, na kojem oni koji su naklonjeni Tribunalu naroito insistiraju. I zaista, kad joj je u proli etvrtak izreena presuda kojom se osuuje na 11 godina zatvora, Biljana Plavi ju je sasluala bez ispoljavanja emocija, gotovo ne trepnuvi. U komentarima presude, pojedinci bliski Tribunalu primetili su tu ledenu masku koja se nikako ne uklapa u gest pokajanja i meuetnikog pomirenja. S druge strane, osoba bliska Biljani Plavi kae da je ona i tada ostala dosledna sebi, nije htela da pokae slabost, ali je bila u oku. Naime, ona je, na osnovu neijih uveravanja, oekivala kaznu od pet godina. Posle izricanja presude Plavieva nije htela ni da se pozdravi sa svojim amerikim advokatima, koji joj oigledno nisu ni priblino pomogli da shvati ta je eka, iako su kod nje u Beogradu proveli sedam dana uoi odlaska u Hag. Olakavajue okolnosti Biva predsednica Republike Srpske, u skladu sa sporazumom sa Tuilatvom, 2. oktobra prole godine priznala je svoju krivicu za progon stanovnitva na verskoj, rasnoj i politikoj osnovi i to u okviru zloinakog poduhvata na kojem su od 1. jula 1991. godine radili Slobodan Miloevi, Radovan Karadi, Momilo Krajinik, Ratko Mladi i drugi. Plavieva je time pod svoju odgovornost podvela progon, zatvaranje i ubistva nesrpskog stanovnitva u 37 optina u BiH do decembra 1992, i to uz asistenciju JNA, srpske policije i paravojnih formacija, koje su poinile brojne zloine, a sve pod finansijskom i strategijskom brigom Slobodana Miloevia. Iako su joj skinute ostale take optube (jedna od njih je i optuba za genocid), pravnici 3. taku po kojoj je Plavieva priznala krivicu u argonu nazivaju malim genocidom. Tribunal, pred kojim je Plavieva za sada jedini visoki politiki funkcioner koji je priznao krivicu i osuen je, u svom pravilniku navodi da je znaajna saradnja optuenog sa tuiocem jedina olakavajua okolnost. Prilikom izricanja presude predsedavajui vea sudija Riard Mej naveo je jo nekoliko olakavajuih okolnosti, na kojima je u obrazloenju presude zapravo i insistirao: priznanje krivice i prihvatanje odgovornosti, kajanje, dobrovoljnu predaju, ulogu u postdejstonskoj RS, raniji dobar karakter (ma ta to znailo pred meunarodnim krivinim sudom) i ivotnu dob. Ipak, Plavieva je praktino dobila moguu doivotnu robiju. Iako direktor za meunarodno pravo Hjuman rajts voa Riard Diker smatra da e presuda bivoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavi biti poruka graanima RS i Srbije da Tribunal, koji je smatran za antisrpski, donosi i blae presude, njegovu izjavu Srbi su doekali kao vrhunac cinizma. S druge strane, bonjaki funkcioneri u Sarajevu zgranuti su blagou kazne. Bivi visoki predstavnik meunarodne zajednice u BiH Karl Bilt takoe je dao otru izjavu povodom visine izreene kazne. On je najverovatnije ispravno procenio da ova odluka nee inspirisati optuene da se sami predaju Tribunalu, kao i da je sada najsrenija osoba Radovan Karadi, jer je upravo gospoa Plavi pomogla meunarodnoj zajednici da njega uklone sa vlasti u RS i na taj nain otvorila put za neto demokratskije snage. Treba podsetiti da je vedski diplomata Karl Bilt bio prvi visoki predstavnik meunarodne zajednice koji je posle Dejtonskog sporazuma dobio teak zadatak da obezbedi uslove za primenu mirovnog sporazuma u BiH. U RS naiao je na tvrd zid nepoverenja i odbijanja, a kada je u Plavievoj prepoznao osobu sa kojom se bar moglo razgovarati i koja je pri tome bila dovoljno hrabra da se suprotstavi opstrukciji Dejtonskog sporazuma i kriminalu koji se vezivao za vrhove SDS, mogao je sa sigurnou da kae da je u svojoj misiji uspeo. Svoju linu i zahvalnost meunarodne zajednice ispoljio je lobiranjem da Plavieva kaznu izdrava u vedskoj, koja je poznata po blaem tretmanu i nainu
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 21:43 SPORT:SSAH:TURNIR-BEOGRAD CColusskina se izdvojila BEOGRAD, 6. marta (Tanjug) - Velemajstor Irina CColusskina, dvostruka uzastopna pobednica osmomartovskih turnira izdvojila se na vrhu tabele posle drugog kola 36. turnira vecceras u SSahovskom domu Beograda. 20:27 HRVATSKA-FILM-PAVILJON Hrvatski dokumentarac o logoru za Srbe na festivalu u Pragu ZAGREB, 6. marta (Tanjug) - Hravtski dokumentarni film Paviljon 22, rezzisera Nenada Puhovskog i produkciji nezavisne kuche Factum, snimljen prossle godine o koncentracionom logoru za Srbe na Zagrebacckom velesajmu ujesen 1991., ussao je u sluzzbenu konkurenciju evropskog festivala filmova o ljudskim pravima (One World Human Rights Film Festivala), koji che od 8. 20:05 CGORA-POLICIJA-KARADZZICH SSef crnogorske policije iznenadjen izjavom Karle del Ponte PODGORICA, 6.marta (Tanjug) - Ministar crnogorske policije Milan Filipovich negirao je vecceras izjavu glavnog tuzzioca Hasskog trubunala Karle del Ponte da se bivssi predsednik Republike Srpske Radovan Karadzzich krije u Crnoj Gori, istakavssi da je veoma iznenadje takvom tvrdnjom. 19:40 CGORA-HAG-KARADZZICH SSturanovich demantovao del Ponte da se Karadzich krije u Ostrogu PODGORICA, 6.marta (Tanjug) - Crnogorski ministar pravde ZZeljko SSturanovich demantovao je danas navode glavnog tuzzioca Hasskog tribunala Karle del Ponte da se bivssi lider bosanskih Srba Radovan Karadzich krije u manastiru Ostrog. 19:12 EU-HTRIBUNAL-ZBALKAN Karla del Ponte se pozzalila i Patenu BRISEL, 6. marta (Tanjug) - Glavni tuzzilac Hasskog tribunala Karla del Ponte je, danas u Brislu evropskom komesaru za spoljnu politiku Krisu Patenu da je saradnja Tribunala sa zemljama Zapoadnog Balkana samo delimiccna i nedovoljna. 19:04 BUJANOVAC-BARET-LJAJICH Jasna podrsska EU naporima vlasti u stabilizaciji juga Srbije BUJANOVAC, 6.marta (Tanjug) - Evropska unija (EU) pruzza jasnu podrssku naporima koje vlasti ccine radi ressavanja krize na podruccju Presseva, Bujanovca i Medvedje i naporima koje ccinimo na stabilizaciji prilika na ovom podruccju, izjavio je vecceras u Bujanovcu savezni ministar nacionalnih i etnicckih zajednica Rasim Ljajich. 18:44 SCG-SKUPSSTINA-ZAKON Usvojen zakon o izboru predsednika BEOGRAD, 6. marta (Tanjug) - Skupsstina Srbije i Crne Gore (SCG) usvojila je vecceras Zakon o izboru i prestanku mandata predsednika Srbije i Crne Gore. 18:17 HRVATSKA-SVILANOVICH-MESICH Svilanovich razgovarao s Mesichem ZAGREB, 6. mart (Tanjug) - Ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Goran Svilanovich i predsednik Hrvatske Stjepan Mesich izrazili su danas u Zagrebu zadovoljstvo postignutim napretkom u normalizovanju odnosa izmedju dve zemalja, osobito tokom 2002. 17:24 SICG-SAD-DUGALICH Zzalba Hrvatske i Slovenije biche odbaccena KOPAONIK, 6. marta (Tanjug) - Vrssilac duzznosti saveznog ministra finansija Veroljub Dugalich je danas izrazio uverenje da che sudovi u Sjedinjenim Americckim Drzzavama presuditi u korist Srbije i Crne Gore (SCG) o deblokadi 62 miliona dolara banaka iz SCG u SAD, posle zahteva Hrvatske i Slovenije da taj novac udje u deobni bilans bivsse Jugoslavije. 17:05 SCG-SKUPSSTINA-ZAKON U naccelu usvojen Zakon o izboru i razressenju predsednika BEOGRAD, 6. marta (Tanjug) - Skupsstina Srbije i Crne Gore (SCG) danas je, u popodnevnom delu sednice, u naccelu usvojila Zakona o izboru i razressenju predsednika SCG. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI / Dzo Bagerista
Title: Message vesti iz zemlje i sveta cetvrtak 6. mart 2003 BEOGRAD - Vojvodina je uvek nekako vezana za vozove, zeleznicu i lokomotive - rekao je na subotickoj zeleznickoj stanici predsednik Skupstine Vojvodine, Nenad Canak povodom proslave 120 godina postojanja pruge Novi Sad - Subotica. Canak je istakao da se o Vojvodini uvek govori kao o lokomotivi koja treba nasu zemlju da vuce ka Evropi. Medjutim, rekao je, pitanje je ko treba da bude masinovodja. Ovo je veliki dan za Vojvodinu, jer je 120 godina simbola industrije i pripadnosti jednom delu razvijene srednje Evrope, vazno podsecanje gde treba da idemo u ovim vremenima koja su nas zadesila. BRISEL - Havijer Solana visoki predstavnik EU i Goran Svilanovic sef diplomatije Srbije i Crne Gore ocenili su posle razgovora u Briselu da je saradnja sa Haskim sudom jedini znacajan problem za priblizavanje Srbije i Crne Gore EU. Oni su ocenili da postoje mogucnosti da se brze ojacaju veze Beograda i Podgorice sa Evropskom zajednicom , tako da do junskog sastanka lidera EU i predstavnika zemalja zapadnog Balkana svi bitni problemi budu prevazidjeni. PRISTINA - Goran Bogdanovic ministar poljoprivrede u Vladi Kosova rekao je da, prema podacima kojima on raspolaze, 62% zemljista u Pokrajini pripada Srbima. On je rekao da o tome postoje verodostojni podaci, papiri i liste iz zemljisnih knjiga. "U slucaju podele Kosova, takav procenat zemljista u srpskom posedu bio bi nas najsnazniji argument, koji mora da uvazi i medjunarodna zajednica", rekao je on. On je naveo da taj podatak znaju i Albanci, "pa zato nastoje da raznim falsifikatima i unistavanjem dokumenata zemljiste i nekretnine u vlsnistvu Srba prevedu na sebe". HAG - Karla del Ponte glavni tuzilac Haskog tribunala sutra ce se u Briselu sastati sa visokim predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom i evropskim komesarom Krisom Patenom. Florans Artman portparol Tuzilastva Haskog tribunala rekla je danas da ce Karla del Ponte sa evropskim zvanicnicima razgovarati o problemima, koje taj sud ima u saradnji sa Srbijom i Crnom Gorom. BEOGRAD - Gostujuci sinoc u emisiji na TV "Studio B" predsednik PDS Momcilo Perisic pokusao je da negira opravdanost zahteva svojih saradnika za njegovom smenom sa mesta predsednika. Perisic nije odgovorio na nekoliko kljucnih pitanja voditelja, sta je trazio u motelu naIbarskoj magistrali sa americkim diplomatom zaduzenim za obavestajne poslove, dali mu je predao bilo kakva dokumenta i zasto se pozvao na imunitet kada je tvrdio na pocetku afere da to nece uciniti, jer je nevino optuzen.On je pokusavajuci da se na svaki nacin predstavi kao zrtva zavere, rekao du mu bivsi komandant JSO i nepoznata lice prete likvidacijom, mada nije objasnio zasto. BEOGRAD - Danas ce ministar urbanizma i gradjevina u Vladi Republike Srbije prof.dr Dragoslav Sumarac i Pol Tejlor sef sektora za urbani razvoj UN HABITAT potpisati dokument o saradnji na realizaciji projekta Naseljavanje i integrcaija izbeglica u Srbiji. Inace italijanska vlada je donator projekta za programa resavanja stanovanja i trajne socio-ekonomske integracije izbeglica u Srbiji. Vrednost donacije je 15 miliona evra. Definisanje i inplementaciju projekta donator je poverio Ujedinjenim Nacijama - Programu ljudskih naselja (UN HABITAT). BEOGRAD - Ministar poljoprivrede u Vlade Republike Srbije Dragan Veselinov u petak 7. marta ucestvovace u radu Poslovnog saveta i prisustvovati sastanku grckog vlasnika, glavnog menadzera i Uprave fabrike secera Crvenka. Poslovni savet fabrike secera Crvenka cine najznacajniji proizvodjaci secerne repe u regionu koji imaju proizvodnju na preko 200 hektara, a komintetanti su i partneri ove fabrike. BEOGRAD - Danas ce se u prostorijama Ministarstva pravde, ministar pravde Republike Srbije dr Vladan Batic sastati sa ministrom pravde Republike Crne Gore gospodinom Zeljkom Sturanovicem. Tema razgovora bice saradnja dvaju ministarstava u oblasti pravosudja, preuzimanje nadleznosti iz savezne ingerencije , koordinacija u borbi protiv organizovanog kriminala i pitanje ratnih zlocina, saopsteno je iz Ministarstva pravde. PARIZ - Francuski ministar spoljnih poslova Dominik de Vilepin saopstio je da Nemacka, Francuska i Rusija nece dozvoliti da u Savetu bezbenosti UN prodje rezolucija kojom se dozvoljava vojna intervencija protiv Iraka. On je ovo izjavioposle susreta sa svojimkolegama Joskom Fiserom (na slici) i Igrom Ivanovim u Parizu. Medjutim SAD, Velika Britanije i Spanija su najavile da ce sledece nedelje Savetu Bezbednosti UN podneti novi Nacrt razolucije protiv Iraka, kojim bi se fakticki dobio mandata za rat protiv te zemlje. Inace spanski parlament je danas podrzao politiku premijera Hosea Marije Aznara prema Iraku. DOHA - Juce je u Kataru poceo vanredni samit islamskih zemalja posvecen Iraku. Na samitu ucestvuje 55 od 57 zemalja clanica
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Nakon problematicnog prekida i poslanickih polemika, danas ce skupstina Srbije i Crne Gore nastaviti sednicu na kojoj bi poslanici parlamenta nove drzavne zajednice trebalo da izaberu prvog predsednika zajednice i ministarski savet Tuzilastvo Haskog suda izrazilo je sumnju u tvrdnju vlade Srbije i Crne Gore da su neki dokumenti iz 1999. godine u ciji je sadrzaj tuzilastvo trazilo uvid, unisteni tokom NATO bombardovanja, navodi se u pismu koje je juce Haski tribunal dostavio novinarima Kako je za Nacional izjavio direktor agencije Stratedzik marketing Srdjan Bogosavljevic u narednim mesecima politicka situacija u Srbiji ce se znatno promeniti, odlaskom Vojislava Kostunice lidera DSS sa mesta sefa drzave i odlaskom lidera SRS Vojislava Seselja u Hag Direktor Uprave carina Vladan Begovic i ministar finansija u Vladi Srbije Bozidar Djelic nisu juce postigli dogovor o resavanju zahteva carinika. Djelic je ostao pri stavu da do 1. aprila Uprava carina nije u nadleznosti republickih, vec saveznih vlasti i izrazio ocekivanje da ce do 1. aprila biti zavrsen rebalans republickog budzeta, cime bi se stvorile mogucnosti za povecanje plata carinika Kako je izjavio savezni ministar odbrane Velimir Radojevic borbeni avioni NATO za sada ne mogu da prelecu vazdusni prostor Srbije i Crne Gore u slucaju moguceg rata protiv Iraka, medjutim nije rekao sta je sa dozvolom za prelet vojnih transportnih aviona Posle mnogobrojnih problema u vezi sa realizacijom projekta balkanske putne mreze " Koridor 10", Marija Raseta Vukosavljevic republicki ministar za saobracaj najavila je pocetak radova za sledecu nedelju Drustvo sudija Srbije i Sindikat pravosudja trvrde da je ministar pravde Vladan Batic blokirao rada ovog ministarstva. Kako je izjavio advokat Goran Petronijevic, "sto hiljada predmeta koji su u ovom trenutku sporni, nisu vazni Vladi, osim onih sporova koji imaju politicku pozadinu i interes". Sindikat radnika EPS-a zatrazio je hitan sastanak sa premijerom Djindjicem, kako bi se konacno razjasnili problemi zaposlenih u tom preduzecu. U pismu premijeru se navodi da ce zaposleni u protivnom morati da sprovedu sve vidove sindikalne borbe za svoja prava ukljucivsi i strajk Medjunarodna nevladina organizacija "Amnesti Internesenel" zatrazila je od Evropske unije da preko svoje policijske misije u BiH podstakne vlasti da rasvetle sudbinu 17.000 osoba nestalih tokom rata u Bosni medju kojima je vise od trecine Srba Crnogorska avio-kompanija "Montenegro-erlajnz" planira da do 2005. godine nabavi najsavremenije putnicke avione Er bas 319 izjavio je juce direktor ove kompanije Zoran Djurisic, ne obrazlazuci koliko komada i iz kojih izvora http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI / Djindjic 'zrtvuje' Svilanovica
Title: Message Djindjic i DOS odlucili da zrtvuju Svilanovica Goran Svilanovic najvjerovatnije nece biti imenovan za ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore zbog toga sto je u DOS preovladalo misljenje da ne treba krsiti Ustavnu povelju tako sto bi i ministarstva spoljnih poslova i odbrane pripala Srbiji, saznaje Blic u vrhu DOS. Sagovornik lista istakao je da je u vladajucoj koaliciji preovladalo misljenje da se na republickom nivou formira ministarstvo spoljnih poslova i da na celu tog ministarstva bude Goran Svilanovic. Premijer Srbije Zoran Djindjic slozio s tim da bi imenovanje ministara odbrane i spoljnih poslova iz Srbije bilo krsenje Ustavne povelje, rekao je sagovornik lista i naglasio da su Djindjic i vecina lidera DOS, u dilemi da li da se odreknu ministra odbrane ili spoljnih poslova, odlucili da zrtvuju Svilanovica. 22:44 Zivkovic: Nece biti iznenadjenja u raspodjeli ministarstava Potpredsjednik Demokratske stranke Zoran Zivkovic izjavio je veceras da nece biti nikakvih iznenadjenja u raspodjeli ministarskih funkcija u novoj drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore, u odnosu na ono sto se prica vec vise od mesec dana. Zivkovic je u intervjuu televiziji Studio B rekao da se to odnosi na funkciju ministra odbrane za koju je on kandidat, Rasima Ljajica na mjestu ministra za nacionalna i manjinska prava i Gorana Svilanovica na celu ministarstva spoljnih poslova. Zivkovic je kazao crnogorska strana jos nije saopstila ko ce biti na celu resora unutrasnje trgovine i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Crnoj Gori 25 posto ambasadorskih mjesta Srbija nece pristati na podjelu diplomatsko-konzularnih predstavnistava po principu koji nudi Crna Gora, saznaje beogradski dnevnik Vecernje Novosti. Kako za sjutrasnje izdanje ovog lista tvdi pouzdan izvor, Crna Gora moze dobiti najvise procenat ravan zastupljenosti njenih poslanika u parlamentu drzavne zajednice, a to je jedna cetvrtina. 20:25 Filipovic i Sturanovic negirali da se Karadzic krije u Ostrogu Milan Filipovic, ministar unutrasnjih poslova Crne Gore, negirao je veceras izjavu glavne tuziteljice Haskog trubunala Karle del Ponte da se bivsi predsjednik Republike Srpske Radovan Karadzic krije u Crnoj Gori. Filipovic je u izjavi za TVCG kazao da je veoma iznenadjen takvom tvrdnjom i naveo da crnogorska policija nema nikakvih obavjestanja, nikakvih informacija iz bilo kog izvora da se Karadzic nalazi u Crnoj Gori. On je, ipak, kazao da ce crnogorska policija pokloniti paznju izjavi Del Ponte i preduzeti sve neophodne mjere u cilju dalje provjere i ispitivanja neke osnovanosti takve izjave.Zeljko Sturanovic, ministar pravde u crnogorskoj Vladi, takodje je danas negirao navode iz izjave Karle del Ponte da se Karadzic krije u manastiru Ostrog. Mi smo na tu temu imali nedavno razgovore u Podgorici sa gospodjom Del Ponte, i zaista mislim da smo je ubijedili da od tih prica nema nista. Dakle, niti je gospodin Karadzic, kao sto se prica, primijecen u Crnoj Gori niti je boravio na teritoriji Crne Gore. Mislim da je rijec o nedovoljno provjerenim informacijama koje je dobila gospodja Del Ponte, a sa najviseg mjesta je dobila uvjerenje da takve informacije nijesu tacne, rekao je Sturanovic. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] SRBIJA NE MOZE DA OSNUJE SVOJE GLASILO NA KOSOVU, ZA RAZLIKU OD ALBANIJE
Title: Message SRBIJA NE MOZE DA OSNUJE SVOJE GLASILO NA KOSOVU, ZA RAZLIKU OD ALBANIJE Srbiji se nacrtom zakona (o informisanju) koji uskoro treba da bude stavljen u skupstinsku proceduru, uskracuje pravo da osniva svoja glasila. Clanom 13 to pravo nije osporeno drugim drzavama, strancima i raznim udruzenjima. Predrag Tolpa, zamenik glavnog i odgovornog urednika Tanjuga, skrenuo je paznju na prakticne posledice te zakonske odredbe:- Srbija nece imati pravo da osnuje svoje glasilo na Kosovo, dok ce Albanija to moci da finansira. Madjarska ce takodje imati pravo da finansira glasila vojvodjanskih Madjara, a Srbija nece moci da uradi tako nesto - rekao je TolpaA.B.(Nacional) Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com
[www.ANTIC.org] SRBIJA NA PUTU KA EVROPI, BANKE U STECAJU
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:06. mart 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napiite "unsubscribe". SRBIJA NA PUTU KA EVROPI [EMAIL PROTECTED] Mirela Beloevic, novinarBeograd, 6. mart 2003. god. BANKE U STECAJUU Srbiji su 23 banke u stecaju a 8 je pod nadzorom Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka. Od oktobra 2001. Privredna banka Novi Sad, Slavija i Valjevska, od maja 2002. Srpska komercijalna i od 3. januara 2002. cetiri velike drzavne banke. Od 307 objekata procenjeno je 266 i vrednost nekretnina je 156 miliona evra. Do sada je unovceno 5,6 miliona evra, sa tim sto je imovina prodavana na licitaciji po vecoj ceni od procenjene. Vise od 220 objekata je dato u zakup uglavnom bankama. U Beogradu je recimo sav prostor izdat. Broj zaposlenih je sada 7 odsto od ranijeg broja i jos ce se smanjivati . Firme koje su uzimale kredite od ovih banaka imaju nenaplacena potrazivanja u inostranstvu od cak 90 miliona dolara, naravno realna vrednost duga je manja. To je tesko naplativo, mada je recimo Beobanka uspela da podmiri dug Cilea. Gradjani duguju pola milijarde dinara i sada se pravi skala na osnovu koje ce biti tuzeni. Agencija ima uloge u 100 preduzeca i banaka. Sa ponudama takvih uloga uskoro ce izaci na trziste. Sanacija bi trebalo da traje 3 ipo godine sto zavisi od Trgovackog suda. U Agenciji kazu da je uzrok stecaja ovih banaka los plasman sredstava: 16 odsto je ulozeno u javna preduzeca, 25 odsto u preduzeca koja se restuktiraju a cak 44 odsto u firme u stecaju. Verovatno ima i drugacijih misljenja ali ekonomistima to trenutno ocigledno nije interesantna tema za razmisljanje. PUN EKRAN TRAJKOVAProsecna plata u Srbiji prema podacima Republicke statistike iznosi 9.468 dinara, to je prevedeno na devizni kurs 150 evra. U Vojvodini je januarski prosek zarada 10.145 dinara a u centralnom delu republike 9.219 dinara. Po platama smo na najnioj lestvici u regionu, gori i od Albanije a prilican broj optina u Srbiji ima prosek zarada ispod 100 evra. Tako na primer u Dimitrovgradu januarski prosek zarada je ispod 100 evra, tacnije 40 evra. Jo poraznija slika je kad se izdvoje samo plate zaposlenih u privredi. U Dimitrovgradu prosek u privredi je 16 evra. U ovim optinama znatan deo zaposlenih u privredi na ime plate ne primi nita, pa se suma onih koji je prime statisticki preraspodeli na ukupan broj evidentiranih zaposlenih i tako dobiju ovakvi proseci. Ovakvih optina sa polu ili total umrtvljenom privredom ima prilican broj. Samo 10 optina, odnosno gradova u Srbiji imalo je u januaru prosek veci od 11.000 dinara.U januaru uz to usledio je pad proizvodnje od 17-18 odsto u odnosu na prosecnu mesecnu proizvodnju u proloj godini. Opravdanje nije to to je u januaru bilo puno praznicnih dana, jer tako je bilo i prolog januara a ovogodinji ucinak industrije je manji od istog meseca prole godine za est do sedam procenata.Za izmirenje izdataka za hranu prosecnoj cetvoroclanoj porodici je u januaru prema racunici savezne statistike trebalo 11.000 dinara. Rec je o korpi hrane u koju je uvrceno 65 artikala, a koja je radjena prema nutricionistickim merilima.Kad je ovakva slika privrede, ne cudi to mediji stalno objavljuju informacije o trajkovima. Recimo Upravni odbor "Goa holding korporacije" usvojio je na zahtev koordinacionog odbora gladnih, ostavke predsednika upravnog odbora ove korporacije i generalnog direktora. Medjutim i pored ostavki protest se nastavlja dok se ne rei teak poloaj radnika koji mesecima ne primaju platu, ne pokrene proizvodnja u fabrikama, obezbedi socijalna pomoc i "povee " radni sta. U "Trajal" korporaciji su takodje izglasali nepoverenje generalnom direktoru, jer je najavio da je oko 1.000 radnika tehnoloki viak. U "Trajalu " imaju manjka posla a ne vika radnika smatraju sindikalci. Prolog leta "Trajal" je dobrovoljno napustilo uz otpremninu od 100 evra po godini radnog staa, oko 1.400 radnika ali to nije pomoglo da ostalima u korporaciji materijalni ploaj bude bolji. trajkovali su i radnici preduzeca za vodne puteve "Ivan Milutinovic" jer su ogromna devizna dugovanja za poslove koji su radili u inostranstvu i koji su naplaceni ali nenamenski potroeni.Povodom katastrofalne situacije u obrenovackom poljoprivrednom kombinatu a.d.''Dragan Markovic'' odrana je vanredna skuptina drutva na kojoj je smenjen dosadanji predsednik Upravnog odbora. Predsednik sindikata "Nezavisnost" kae da im je ministar poljoprivrede obecao pomoc u nafti i hrani za stoku ali da mu nije jasno kako je drava uopte dozvolila da dodju u ovakvu situaciju. Radnici ovog kombinata ne trae milostinju vec samo pomoc koju planiraju u nekom normalnom roku da vrate kroz poslovanje. Kombinat "Dragan Markovic" ima 750 zaposlenih. Na farmi koja se prostire na
[www.ANTIC.org] Kako se, naoigled meunarodne zajednice, koi povratak Srba u Hrvatsku
Title: Message Kako se, naoigled meunarodne zajednice, koi povratak Srba u Hrvatsku, Bosnu i na Kosmet Planovi povratka perionice para Avioni NATO su iz Avijana uzleteli 4. avgusta 1995, sruili sve releje srpske vojske i pomogli hrvatsku vojnu akciju "Oluja". Tako je proterano 220.000 Srba. Samo etiri godine kasnije, 24. marta 1999, iz iste baze poleteli su avioni iste alijanse. Sada pod parolom da treba milosrdno zatititi izbeglice, albanske. U junu 1999, posle etiri meseca bombardovanja, za dve nedelje vratilo se svojim kuama 850. 000 Albanaca, a 250.000 Srba, pred oima meunarodne zajednice, ba kao i u Hrvatskoj, napustilo je Kosovo. I posle etiri godine oni ive van zaviaja. A zbog njih niko nije bombardovan, niko dobio sankcije, niko nije kanjen, niti je ko reagovao. Ba kao ni zbog "Oluje". ta je meunarodna zajednica uradila da se oni vrate kuama? Da li su njihovi programi o povratku ikad ostvareni? Pitanja je mnogo, a odgovori neubedljivi. Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiji ivi 330.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH i 230.000 interno raseljenih sa Kosmeta.- Srbi su sa Kosova proterani uz prisustvo mirovne misije koja je ovde stigla sa romantinom slikom o dobrim Albancima i loim Srbima - kae Vladimir Boovi, ef Odeljenja za pravosue pri Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju. Koji je spisak? trbac podsea da se Srbi ne vraaju u Hrvatsku i zbog optunica i presuda protiv 4.530 Srba. - Hrvatska je dodatno zakomplikovala povratak Srba i spiskom od 21.000 amnestiranih. Meutim, taj spisak nikad nije objavljen, tako da vie od 25.000 ljudi ne sme da se vrati jer ne zna na kom je spisku. Da li na onom koji ih optuuje, ili na onom na kome su navodno amnestirani - tvrdi trbac. Za etiri godine, skoro niko od Srba nije se vratio na Kosovo, ubijeno ih je 1.300, isto toliko je nestalo. I to sve pred oima Unmika i Kfora, odnosno meunarodne zajednice.- to od tuge, to od loeg naina ivota, u Srbiji je od 1999. umrlo 12.000 Kosovaca - tvrdi Rada Trajkovi, poslanik koalicije "Povratak". Izbegavanje Mihaela tajnera da pozove srpske predstavnike na godinjicu uspostavljanja kosovskih institucija Boovi je iskomentarisao sa: "Skandal!" Skandalom bi se mogli nazvati i svi izvetaji Unmika i tajnera da se bezbednosna situacija na Kosovu popravlja. Kako se tamo stanje "popravlja", mogu da potvrde mnogi Srbi koji ni danas ne smeju da odu u Pritinu ni pod pratnjom Kfora. Pre rata tu je ivelo 40.000 Srba; danas ih je stotinak, ive u dve zgrade, a deca im se etiri godine igraju samo po hodnicima kua. tajnerovi izvetaji najvie su pogodovali Vojnom komitetu NATO, koji je doneo odluku da Kfor sa Kosova ode 2006, pod izgovorom da se popravila bezbednost. - Tano je da su Srbi na Kosovu opstali zahvaljujui Kforu. Onog trenutka kad se povuku, Kosovo e biti etniko isto. Svet se sprema da se povue, a da nas ostavi u haosu - misli Rada Trajkovi. Ona veruje da neki u meunarodnoj zajednici ak zagovaraju da i ovo malo Srba na Kosovu tiho nestane. - Bez meunarodne zajednice nemogue je vratiti Srbe na Kosovo, pa ni u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istina je da svet moe mnogo da utie na povratak, a zato to ne radi koliko bi trebalo - ne znam. Kfor nema anse da ode 2006. - tvrdi Boris Tadi, potpredsednik DS, predsednik Odbora parlamenta SCG za bezbednost. Slino se odigralo u Hrvatskoj, kad se 1998, iz straha od takozvane mirne integracije srpskih oblasti u Hrvatsku, iselilo 80.000 Srba. Iselili su i svoja groblja. Opet pred oima sveta koji je imao zadatak da titi te zone. - Najvei napadi hrvatske vojske na Srbe u Krajini odigrali su se upravo kad je Krajina stavljena po zatitu Unprofora. Rasporeivanjem trupa UN 1992. dolo je i do pada Republike Srpske Krajine. Brojni su dokazi da su Amerikanci tokom "Oluje" iz centara u Zadru i Splitu pratili srpsku vojsku i o njenim poloajima obavetavali Hrvate - izjavio je za "Glas" Savo trbac, predsednik "Veritasa". Da bi ula u Evropsku uniju 2007, Hrvatska je ovih dana dobila preporuku da vrati Srbe, kao i njihovu imovinu, te i da na odgovarajui nain rei pitanje oduzetih stanarskih prava, koja im se ne priznaju. Za osam godina, u nau bivu "bratsku republiku", prema hrvatskim podacima, vratilo se 100.000 Srba. A prema "Veritasu", nije ih vie od 35.000. Ostali su samo uzeli hrvatska dokumenta i otili na Zapad, trbuhom za kruhom. - Istina je da je meunarodna zajednica vie puta vrila pritisak na Hrvatsku. Hrvati bi obeavali, ali nikada nita ne bi ispunili, i to zahvaljujui svojim mentorima, pre svega Nemake i Vatikana. Sigurno je jedno - da se bez estokog pritiska meunarodne zajednice Srbi u Hrvatsku nee vratiti - kae trbac. Fiktivno vraanje izbeglica zabeleeno je i u Bosni i Hercegovini. Ovih dana, aktuelna je pria o 5.000 Srba, povratnika u Drvar, koja se ne stiava. U ponedeljak je odbornik Hrvatske demokratske zajednice
[www.ANTIC.org] Beograd podrava Hrvatsku kandidaturu za EU
Title: Message SVILANOVI ZADOVOLJAN SARADNJOM SCG I HRVATSKEBeograd podrava Hrvatsku kandidaturu za EU Prihvaen poziv na samit ZAGREB: Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi prihvatio je poziv efa diplomatije Srbije i Crne Gore Gorana Svilanovia da prisustvuje samitu zemalja lanica Procesa saradnje u jugoistonoj Evropi koji se odrava 9. aprila u Beogradu, saoptio je kabinet hrvatskog predsednika. U razgovoru Mesia i Svilanovia izraeno je zadovoljstvo ostvarenim napretkom u normaliziciji odnosa izmeu dve zemlje, posebno tokom prole godine. Obostrano je konstatovano da treba nastaviti reavanje otvorenih pitanja. Mesi je naglasio da povratak izbeglih i raseljenih treba reavati u trouglu Zagreb-Beograd-Sarajevo, kao i slobodno i nesmetano raspolaganje imovine i saradnju s Hakim sudom. Mesi i Svilanovi su su se sloili da treba posebnu panju posvetiti konanom rasvetljavanju sudbine nestalih u vreme ratnih sukoba. (FoNet) ZAGREB: Hrvatski premijer Ivica Raan jue je u susretu sa ministrom spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Goranom Svilanoviem izrazio veliko zadovoljstvo estim susretima predstavnika dve zemlje na visokom nivou. Raan je, kako je saopteno iz hrvatske Vlade, posebno naglasio da dve zemlje mogu da se pohvale redovnim oblicima saradnje i reavanjem otvorenih pitanja.Svilanovi je izrazio zadovoljstvo to ima priliku da izrazi podrku Srbije i Crne Gore hrvatskom zahtevu za lanstvo u Evropskoj uniji, navodi se u saoptenju. Dodao je da Srbija i Crna Gora podravaju hrvatsko podnoenje zahteva, kao i put Hrvatske prema Evropskoj uniji, jer to je put kojim ide i Srbija i Crna Gora. Raan se zahvalio na izraenoj podrci, dodavi da Hrvatska takoe podrava ambiciju Srbije i Crne Gore u tom pravcu, a izrazio je i zainteresovanost Hrvatske za dobre procese u Srbiji u interesu srpskog naroda, kao i interes Hrvatske da u tome prui svoj doprinos, navodi se u saoptenju.Svilanovi je Raana informisao o situaciji u Srbiji i Crnoj Gori i konstituisanju dravnih organa, kao i o dostignuima prethodne godine i izazovima koji njegovu dravu oekuju ove godine. I Raan i Svilanovi, kako je saopteno, izrazili su zadovoljstvo bilateralnim odnosima i saradnjom, spomenuvi kao primere pregovore o Prevlaci, Zakona o pravima nacionalnih manjina u Hrvatskoj, kulturnu saradnju i reavanje pitanja povratka izbeglih i prognanih i povratka imovine. Sagovornici su se sloili da je dobro utvrditi sve do sada postignute rezultate saradnje i dogovoriti se o daljim koracima, a s tim u vezi spomenuti su i pregovori Meovite komisije za granice, kao i dalji koraci u liberalizaciji viznog reima, navodi se u saoptenju. Uzlazna linija ZAGREB: Odnosi Hrvatske i Srbije i Crne Gore uproteklih godinu dana idu uzlaznom linijom, ocenili su jue u Zagrebu ministri spoljnih poslova dve zemlje, Tonino Picula i Goran Svilanovi.Svilanovi je kao prioritete u odnosima dve zemlje za 2003. naveo pitanje regulisanja penzija, sporazum o socijalnom osiguranju, pitanje sukcesije, reavanje imovinskih pitanja graana s obe strane granica u sektoru sever (arengradska ada), kao i reavanje granine linije. Vlasti Srbije i Crne Gore insistirale su i tee ukidanju viznog reima, jer dre da je to u interesu graana obe zemalja, rekao je Svilanovi. (FoNet-Beta) Raan je izrazio i zadovoljstvo napretkom u privrednoj saradnji i to na partnerskoj osnovi, a Svilanovi je u vezi sa saradnjom i reavanjem otvorenih pitanja rekao da je re o dve vlade koje su u stanju da se dogovaraju i da efikasno reavaju pitanja, stoji na kraju saoptenja iz hrvatske Vlade.Sastanku Raana i Svilanovia prisustvovali su i ministar inostranih poslova Tonino Picula, njegova pomonica Olga Kresovi- Rogulja i ambasador Hrvatske u Srbiji i Crnoj Gori Davor Boinovi. (Beta) http://www.dnevnik.co.yu/
[www.ANTIC.org] SOLANA I DEL PONTEOVA PORUILI BEOGRADU I PODGORICI
Title: Message SOLANA I DEL PONTEOVA PORUILI BEOGRADU I PODGORICI:Nove vlasti SCG treba da uhapse Mladia BRISEL: Visoki predstavnik EU Havijer Solana i glavni tuilac Hakog suda Karla del Ponte, jue su u Briselu saoptili da oekuju da nove vlasti Srbije i Crne Gore uhapse optuenog generala Ratka Mladia. Glavna tuiteljka je precizirala da to oekuje zato to Kotunica vie nije predsednik, a eelj je u Hagu. Karla del Ponte je rekla da vie niko od vlasti u Beogradu ne porie da se Mladi nalazi u Srbiji, gde ga, po njenim reima titi mali deo vojske. Tuiteljka Hakog suda izjavila je da se optueni Radovan Karadi kree izmeu Republike Srpske i Crne Gore i da se povremeno, kao i u ovom trenutku, nalazi u manastiru Ostrog kod Nikia. Del Ponteova je podvukla da je za hapenje Karadia potrebna politika volja i saoptila da je to nedavno prenela crnogorskom premijeru Milu ukanoviu koji je, dodala je, tvrdio da ne zna da li se bivi predsednik RS nalazi na crnogorskoj teritoriji.Solana je istakao da je oekivanje da nove vlasti SCG uhapse i Hagu predaju Mladia, preneo jue u Briselu efu diplomatije SCG, Goranu Svilanoviu.Solana i Del Ponteova su podvukli da je za sreivanje odnosa Hakog suda sa zemljama zapadnog Balkana nuno reiti i trei kljuni problem, a to je da vlasti u Zagrebu, koje znaju gde se on nalazi, uhapse i predaju optuenog biveg hrvatskog generala Antu Gotovinu. Tuiteljka Hakog suda je izjavila da ona iz raznih izvora ima pouzdana saznanja da se optueni Gotovina stalno kree izmeu Hrvatske i Hercegovine i optuila i vlasti u Zagrebu i snage Sfora u Bosni da nita ne ine da ga uhapse iako dobro znaju gde on boravi. (Beta) http://www.dnevnik.co.yu/
[www.ANTIC.org] DJINDJIC: SRBIJA NIJE ETON ZA PLAANJE DUGOVA
Title: Message SRBIJA NIJE ETON ZA PLAANJE DUGOVA. BILBIJA - R. OGNJANOVI3/6/2003, 7:45:19 PMMala federacija ili - podela. Moramo konano imati zaokruenu dravu, iji suverenitet ne bi bio samo spoljni, dok nas iznutra izjeda neki osmi putnik.SRBIJA NIJE MOJAVlada Srbije prihvatila je inicijativu Mihaela tajnera da se izmeu Beograda i Pritine zaponu razgovori o odreenom krugu krupnih, konkretnih pitanja, koja, bar na prvi pogled ne zadiru u ono to se obino naziva konanim statusom Kosova i Metohije. Imate li ve tajnerovu i meunarodne reakcije na prihvatanje?tajnerova ponuda za razgovore dola je kao neka vrsta reakcije na inicijativu koju smo mi preduzeli. Uz saglasnost meunarodne zajednice koja je reila u redu, hajde neka ponu razgovori. Za nju bi to bio dokaz da se tema Kosmeta ozbiljno otvara. Naravno, ovu temu mnogi u svetu jo nisu spremni da otvore ozbiljno, i sa implikacijama po namere kosmetskih Albanaca i odnose na Balkanu. Ve danas, a za dve, tri ili pet godina. To je jo uvek tabu tema. Zato se i predlae razgovor o dnevnim pitanjima. U ovo je, izgleda, uraunato oekivanje: da e iz toga da proistekne neko reenje. Nema sumnje, i ovo je pomak. Vrlo znaajan, jer do sada su albanski politiari apsolutno odbijali svaku ak i ideju dijaloga sa Beogradom. Tvrdei da je za njih partner meunarodna zajednica, a Srbija strana drava s kojom oni nee da imaju nikakve odnose. Ovo to se dogodilo, verovatno pod pritiskom tajnera i sveta, dobrodolo je i zato to predstavlja makar indirektno priznanje prava Srbije. Jer, radi se o pozivu - po prvi put - upuenom Vladi Srbije, a ne saveznom vrhu. Ovo je zaista prvi put da se pod Beogradom podrazumeva Srbija, a ne savezni nivo.TRI BLOKA PITANJANeboja ovi je reagujui na tajnerovu inicijativu, ocenio: Ovo je povratak Srbije na Kosovo i Metohiju. Delite li i Vi to miljenje?- Dobro je to emo za koji dan razgovarati, makar to i ne bilo odmah ni na ministarskom nivou, o pitanjima kao to su granini promet, suzbijanje verca, energetika, saobraaj. Ne kao dve drave, ve kao delovi zajednikog prostora. Dobro, pored ostalog, i zato to e se, uveren sam, i prilikom razmatranja tih pitanja vrlo brzo postaviti i mnogo fundamentalnije pitanje: da li smo jedan sistem ili smo odvojeni sistemi? Takoe: ko e garantovati za preuzete obaveze. Sve u svemu, ve i otvaranje pregovora predstavljae za Srbiju odreenu satisfakciju. U svemu, meutim, postoji i odreeni rizik. Opasnost je - to je druga strana medalje - to ostajanje samo kod pobrojanih pitanja moe da vodi legalizovanju postojeeg stanja. Zaista je realna opasnost da e oni koji su za to zainteresovani poeti da govore: Saobraaj, energetika i trgovina su glavni problemi, hajde da to normalizujemo i time e sve biti reeno. Ali, to nipoto nije tako. Za Srbiju razgovor o ovim temama nipoto ne moe biti kompenzacija za njena dravna prava na Kosovu i Metohiji. Prava drave Srbije u junoj pokrajini neto su znatno, ire i vanije od zbira prava EPS-a, pote ili eleznice. Radi se o sudbini i budunosti Srbije, o statusu Kosmeta i dravnih nacionalnih interesa povezanih s njim. U odreenom smislu, i o budunosti Balkana i o naoj potrebi da meunarodna zajednica sve ovo ozbiljno shvati.Prava Srbije na Kosovu i Metohiji nisu neto to moe da nestane. Niko nema, ni meu Albancima ni u svetu prava da nam kae: Miloevi je potroio vaa prava i vi poinjete od nule. Nas je tvrd i principijelni stav: i istorijski, dravni i pravni aspekti moraju predstavljati osnovu za traenje kompromisa i reenja. naravno, i albansko stanovnitvo ima svoja prava. Na pristup nije jednostran i ne govorimo da Srbija ima sva prava. Ne. I u Rezoluciji 1244 je zapisano da mora da bude pronaen kompromis izmeu prava Pritine i prava Beograda. Mene zabrinjava to to tokom poslednje etiri godine sve ide mimo Rezolucije 1244 i protiv mogueg i potrebnog kompromisa. Suoeni smo sa irokim i iskljuivanjem ak i mogunosti da Beograd ima bilo kakva prava. Zato su vratanca koja su otkrinuta tajnerovom inicijativom suvie mala da bi se anulirao taj proces.Da bi vratanca postala vrata, ta je potrebno? Hoete li traiti da se neto promeni u tajnerovom konceptu dijaloga sa Pritinom?Mi smo za tri bloka pitanja o kojima bi se razgovaralo. Prvi mogu da ine dnevni problemi u saradnji Beograda i Pritine, energetika, saobraaj, trgovina, organizovani kriminal, problem razliitih prava, saobraajnih tablica, linih karata, sve ono to mui ljude. Drugi blok treba da bude, povratak proteranih i raseljenih Srba i drugih nealbanaca i bezbednost, Pod ovim podrazumevam i sve to je u Rezoluciji 1244 zapisano o pravu srpskog naroda da se vrati odakle je proteran. Trei blok pitanje mora se ticati, kao to sam ve rekao, dravnog statusa i institucija. Ovaj blok pitanja nee moi da se izbegne.Kako vidite okvir u kom bi se pregovaralo o tom oito, najvanijem blok pitanja?Insistiraemo da se razgovara: u kakvom e odnosu biti Srbija i Kosmet. U kakvom e odnosu biti za pet, deset godina i zauvek.
[www.ANTIC.org] Puisti 27. marta 1941. godine nisu bili fanatici
Title: Message Puisti nisu bili fanatici Uesnici vojnog udara 27. marta 1941. godine bili su rukovoeni eljom da odbrane zemlju i zakonitost Gospodin Mihailo V. Popovi u feljtonu od 16. januara 2003. godine pomenuo je oficire koji su organizovali vojni pu 27. marta 1941. godine. Poto sam jedan od tih oficira, elim da za itaoce "Politike" dam neka objanjenja. Piui o stvaranju prve Jugoslavije kao o kardinalnoj greci onih koji su je osnovali, G. Popovi kae: "NJenom raspadu aprila 1941. bitno je doprinela druga kardinalna greka, u ovom sluaju jedne grupe oficira fanatika koji su kao organizatori vojnog pua 27. marta 1941. godine suludo verovali da e ovim svojim nepromiljenim inom spasti Jugoslaviju od ulaska u Trojni pakt i sauvati je kao zajedniku dravu". Odmah moram da ukaem na rei G. Popovia kojim je okvalifikovao oficire koji su organizovali vojni udar 27. marta 1941. godine. Organizovani su bili oficiri najviih inova (svi ratnici svih ratova za osloboenje Srbije), mlai vii oficiri (deca junaka sa Solunskog fronta koji su u vreme Prvog svetskog rata robovali Nemcima, Austrijancima i Bugarima u okupiranoj Srbiji) i najmlai oficiri i podoficiri (roeni u zajednikoj dravi). Po gospodinu Popoviu, ovi oficiri su bili fanatici suludog verovanja i nepromiljeni. Meutim, pri organizovanju vojnog udara 27. marta 1941. godine oficire nije vodio fanatizam, ni suludo verovanje, ni nepromiljenost, ve dunost Ustavom dodeljena vojsci: odbrana zemlje i potpora redu i zakonitosti u dravi, a marta meseca 1941. godine u pitanju je bila i odbrana zemlje i zakonitosti u njoj. Tajni sastanak kneza Pavla sa Hitlerom 4. marta 1941. godine i njegovo obeanje, za koje se saznalo 7. marta, da e Jugoslavija pristupiti Trojnom paktu - istupanjem iz vlade 20. marta 1941. godine Samostalne demokratske zajednice i Zemljoradnike stranke, kada je traeno da se donese formalna odluka o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, kada je vlada ostala bez efova srpskih demokratskih stranaka - uverio je vojsku, 26. marta po podne, da mora stati uz svoj narod: oteti vlast iz ruku kneza i vlade, predati je pravim narodnim zastupnicima, vratiti suverenitet narodu i povui se u svoje kasarne. Ovakvu sudbonosnu odluku nije donela grupa oficira fanatika, nepromiljeno i suludo, ve posle svestrane analize svih navedenih pokuaja Srpske crkve, efova demokratskih stranaka, Slobodana Jovanovia, enerala Simovia i drugih znaajnih faktora u Srbiji da odvrate kneza i vladu od pristupanja Trojnom paktu i ne svrstaju nas u drutvo protivnika demokratije. Nikola A. Koci, major Vojske Kraljevine Jugoslavije, aak http://www.politika.co.yu/
