[www.ANTIC.org] Vesti SPO za 8.3.2003.
VESTI SPO Subota, 8. mart 2003. OIVLJAVA SNAGA 9. MARTA Raznim aktivnostima i skupovima irom Srbije, Srpski pokret obnove, sutra e obeleiti dvanaestu godinjicu devetomartovskih demonstracija 1991. godine. Tradicionalno, tano u podne, kada je Miloevieva policija udarila na demonstrante, na Trg slobode bie doneto cvee, a kod Londona i Beograanke poloeni venci i zapaljene svee za due ubijenih Branivoja Milinovia i Nedeljka Kosovia. Sve proteste i demonstracije protiv reima Slobodana Miloevia u narednih deset godina pokretao je zanos 9. marta. Verovalo se da je 5. oktobar 2000, kada je diktator pao, bio zavrni udarac teroru, bezakonju, pljaki i unitavanju Srbije. Na alost, elnici Miloevievog poretka zloina, u dogovoru sa liderima DOS-a, zaklonili su se iza pobunjenog naroda, izbegli zasluene kazne, sauvali i uvrstili svoju mo Novi vlastodrci tretiraju narod i dravu kao svoj petookotobarski plen. Ponovo oivljava duh 9. marta i bes prevarenog naroda, to e, sigurno, na stazu bez povratka i oprotaja oterati i sadanje vlastodrce. [EMAIL PROTECTED] www.spo.org.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Lopusina i Seselj
Title: Message Kod nas je svaki dan istorija. Dan zena je cestitam muskarcima! Dan Srbije i Crne Gore cestitam novom predsedniku Svetozaru Marovicu. Dan Radovana Karadzica u KFOR koji ga je trazio u manastiru Ostrog i u Srpskom Sarajevu. Idem danas u Ostrog da se nadjem sa Karadzicevcima. Kod nas je svaki dan istorija. Imao sam juce intervju sa Carlsom Krofordom, ambasadorom V. Britanije i pitao sam ga kada ce rat. Rekao je: - Ne znam ali cu Vam javiti! Kad sam ga pitao sta da radimo, rekao je: - Uhapsite Karadzica, Mladica i Sljivancanina! I dodao: "Srbi me podsecaju na ljude koji stoje na autoputu i masu kopijama zakona o saobracaju. Kako vozila idu veoma brzo tim putem, i pored toga sto su ti ljudi u pravu, oni su mrtvi, jer stradaju od tih vozila. Dakle, nije dovoljno da budete u pravu, morate biti ubedljivi!" Zao mi je, ali izgleda da smo pristali na to, jer je ministar policije Dusko Mihajlovic prozvao pukovnika Sljivu beguncem! Dakle, bice jos istorije. Kao secanje na istoriju, poklanjam fotos sa leta YU 262 za Amsterdam, kada smo dr Seselj i ja leteli ka Hagu. Ja sam se, kao sto znas, vratio, a Seki nije. Srecno Marko Marko-Seselj.jpg
[www.ANTIC.org] ZAHTEV ZA OPOZIV VLADE SRBIJE
Z. TRAJKOVICA: Opoziv Vlade Srbije.. 06 03 2003 Drugo pismo g. Zvonimira TRAJKOVICA Da, gospodine Grujicu, potpisujem sve vase inicijative usmerene ka ostavci Vlade Srbije i ostalih marioneta kao i inizijative upucene OUN. Sada se trenutno pojavljuje jos jedan jak razlog za opoziv vlade Srbije i Zorana Dindica. Naime ovih dana premijer Dindic uvodi u igru Kosovo i Metohiju govoreci o neophodnosti resavanja tog problema, nameravajuci da taj problem resi podelom Kosova i Metohije. To je krajnje podmukla i duboko antisrpska igra kojom se fakticki treba da prizna Kosovo kao drzava, stim sto bi Srbi dobili severnu Mitrovicu i prostor do Leposavica odnosno onu teritoriju koja nikada i nije bila deo Kosova. Ta teritorija je 1956 pripojena Kosovu po nalogu Broza i u realizaciji Petra Stambilica. Na njoj nikada pa ni danas nije bilo Siptara a predstavlja svega oko 9% ukupne teritorije Kosova i Metohije. Znaci Kosovo i Metohiju podeliti tako da Srbiji pripadne ono sto je ionako bilo cisto srpsko a sve ostalo ostaviti Siptarima. U ove igre sada se naglo ukljucuju Stajner i Solana pokrecuci dijalog na relaciji Pristina Beograd dajuci tom dijalogu prerogative drzavnih pregovora uz posredovanje Evropske Unije sto Kosovu i Metohiji (po siptarskom Kosovo) daje prerogative drzave. Kada ti razgovori na drzavnom nivou uz posredovanje EU jednom otpocnu bice izuzetno tesko preinaciti takav status i vratiti razgovore na nivo srpke pokrajine gde se oni i moraju voditi. Ovu iznenadnu brigu Dindica za Kosmetski problem uz svesrdnu pomoc Covica i Svilanovica treba posmatrati koz prizmu nedavne posete ove dvojice srpskih stetocina sedistu NATO-a u Brislu. Celu stvar oko Kosmeta treba ubrzati zato sto je zapadnim mentorima jasna neodrzivost Dindicevog marinerskog rezima zbog sve veceg broja strajkova, socijalnog sloma i potpune paralizacije privrede. Posle razbijanja Jugoslavije i stvaranja fantomske nefunkcionalne drzave koja ce se neminovno brzo raspasti, treba resiti i Kosmetski problem faktickim oduzimanjem Kosova i Metohije Srbiji. Sve ovo treba uraditi dok je jos na vlasti ovaj marionetski rezim ili bar zapoceti procese kako se kasnije Srbija iz tih tokova ne bi mogla da izvuce. Slicna politicka igra se igra i oko Juga Srbije, gde je Covic svojom prilagodjavanjem izbornih procedura i nacina glasanja omogucio Siptarima pobedu u Bujanovcu iako oni tamo predstavljaju manje od 40% gradana. Postoji i kombinacija da se taj deo Srbije menja odnosno trampi za severni deo Kosmeta odnosno onih 9% koje sam naveo, a sve sa ciljem zaokruzivanja i povecanja nove Siptarske drzave kojoj bi u sledecem koraku bio prikljucen i istocni deo Makedonije. Sve je u duhu vec proklamovane zapadne prekompozicije Balkana gde Srbima treba ostaviti sto manje, odnosno ono sto vec drze. Gosodine Grujicu zamolio bih vas da u ponovljeni zahtev za smenjivanje Vlade Srbije, gospode Micic i ostalih DOS-ovih marineta uvrstite i ovaj deo iznete problematike oko Kosova i Metohije, koji mozda najbolje odslikava dubinu njihovog antisrpskog delovanja. Ovaj dodatak za vas ponovljeni zahtev napisao sam zgranut stepenom ljudske i moralne bede koju danas ispoljava nase srpsko i savezno rukovodstvo. Srdacno vas pozdravljam Zvonimir Trajkovic email: [EMAIL PROTECTED] www.trajkovic.co.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 23:29 KOSMET-UNMIK SStajner: razgovor samo o temama iz mog pisma BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - SSef UNMIK-a Mihael SStajner izjavio je da UNMIK nema mandat za razgovor o konaccnom statusu Kosova i da se on zalazze za razgovore o drugim pitanjima i nastoji da se na Kosovu radi na poboljssanju standarda i da ceo Balkan dobije evropsku perspektivu. 23:25 UN-IRAK-REZOLUCIJA SAD u rezoluciji daju Iraku rok do 17. marta NJUJORK, 7. marta (Tanjug) - Velika Britanija i SAD su, u izmenjenom nacrtu nove rezolucije o Iraku, koji je danas na sednici Saveta bezbednosti UN podneo britanski ministar spoljnih poslova Dzzek Stro, predlozzile da se iracckom lideru Sadamu Huseinu odobri rok do 17. marta da ukloni oruzzje za masovno unisstenje, kako se, u protivnom, ne bi suoccio sa ratom protiv njegove zemlje. 22:35 CRNA GORA-IZBORI-VUJANOVICH Vujanovich:izbori u Crnoj Gori u provoj polovini maja BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Predsednik Skupsstine i vrssilac duzznosti predsednika Crne Gore Filip Vujanovich izjavio je vecceras u Beogradu da che poccetkom naredne sedmice raspisati predsedniccke izbore u Crnoj Gori, koji che, kako je najavio, biti odrzzani u prvoj polovini maja. 22:29 MUP-SAOPSSTENJE Poginuli teroristi Besim Dzzemailovich i SSaban Bajrami BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Informativna sluzzba MUP-a Srbije saopsstila je vecceras da su, u neposrednoj blizini administrativne linije sa kosmetom, u 11.15 ccasova, na mestu zvanom Eminova ccesma, na putu Bujanovac-Gnjilane, prilikom pokussaja premesstanja eksplozivne naprave, poginuli Besim Dzzemailovich, rodjen 1973. 21:54 SPORT:SSAH-TURNIR-BEOGRAD Egzibicija Ane Demberacc BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Joss jedno veoma borbeno kolo u areni SSahovskog doma Beograda: na 36. osmomartovskom turniru ssahistkinja aplauze su dobile dve mlade uccesnice - nekadassnja omladinska prvakinja drzzave Ana Benderach i devojccica koja obechava Marijana Savich. 21:52 SAVET-MINISTRI-DJUKANOVICH Sledeche nedelje sastav Saveta ministara BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Crnogorski premijer Milo Djukanovich izrazio je vecceras uverenje da che naredne sedmice biti odredjen kvalitetan i kompetentan sastav Saveta ministara koji che pocceti da obavlja odgovorne poslove u ime Srbije i Crne Gore. 21:42 SCG-SKUPSSTINA-VUJANOVICH Prioriteti socijalni i ekonomski problemi i integracija u EU BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Predsednik Skupsstine i vrssilac duzznosti predsednika Crne Gore Filip Vujanovich izjavio je vecceras da naredne tri godine treba posvetiti ekonomskim i socijalnim problemima i onome ssto je prioritet Srbije i Crne Gore - integracijI u Evropsku uniju (EU). 21:30 UPR;SCG-SKUPSSTINA-DJUKANOVICH Predstoji evropeizacija SCG BEOGRAD,7.marta (Tanjug) - Premijer Crne Gore Milo Djukanovich izjavio je vecceras u Skupsstini Srbije i Crne Gore (SCG) da smo sada u situaciji da krenemo sa punom primenom onoga ssto je politiccki kompromis u Srbiji i Crnoj Gori, postignut pre godinu dana. 20:53 SCG-DJINDJICH Djindjich:SCG racionalna zajednica BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Predsednik vlade Srbije Zoran Djindjich izjavio je vecceras da je Srbija i Crna Gora racionalna drzzavna zajednica, da je interes Srbije u njoj veoma dobro saccuvan, pre svega, finansijski i da predstoje ozbiljne reforme drzzavne i vojne administracije. 20:42 SCG-MINISTRI-DJINDJICH Najbolje ressenje da Srbija dobije mesta odbrane i diplomatije BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjich izjavio je vecceras da je razumno i najbolje ressenje da Srbija u drzzavnoj zajednici Srbija i Crna Gora dobije mesta ministara odbrane i inostranih poslova i da che u ponedeljak, 10. marta, biti postignut definitivan dogovor o podeli tih nadlezznosti. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] dr Vojislav Seselj odbio da primi jugoslovenskog konzula (Srbije i Crne Gore) u Holandiji
Title: Message SRPSKA RADIKALNA STRANKA BEOGRAD - Predsednik SRS dr Vojislav Seselj odbio je danas da primi jugoslovenskog konzula (Srbije i Crne Gore) u Holandiji Prcovica koji je dosao da ga poseti u pritvorskoj jedinici Haskog tribunala. Dr Vojislav Seselj nije hteo i nece razgovarati ni sa jednim predstavnikom antisrpskog mafijaskog i kriminalnog rezima Srbije i drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Predsednik srpskih radikala ne zeli nikakvu pomoc izdajnickog rezima i unapred odbacuje bilo kakve garancije predstavnika dosovske vlasti. Dr Vojislav Seselj u Hagu brani srpske nacionalne interese i ni jednog trenutka, ni na koji nacin nece saradjivati sa srpskim izjdajnicima i neprijateljima srpskog naroda, stoji u saopstenju Informativne sluzbe SRS. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI
Title: Message vesti iz zemlje i sveta subota 8. mart 2003 BEOGRAD - Kako pokazuju najnoviji podaci Instituta za trzisna istrazivanja (IZIT) oko 70% zaposlenih u drustvenom sektoru u Srbiji ne moze da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe. Zato je veliki broj njih prinudjen da trazi dopunsko angazovanje u oblasti sive ekonomije. Kako je rekao saradnik IZIT-a Tomislav Milisavljevic na konferenciji za novinare oko 20% radnika iz drustvenog sektora nije primilo nikakvu zaradu u januaru, a njih oko 54% primilo je manju od proseka. Minimalna potrosacka korpa u januaru bila je 10.443 dinara, dok je prosecna zarada u tom periodu iznosila 9.468 dinara, a penzija 7.237 dinara. Za prosecnu potrosacku korpu u februaru trebalo je izdvojiti 1,79 prosecnu platu ili 2,34 penzije. Realna kupovna moc i dalje je dosta niska i za 18,4% manja nego u decembru, pokaziju podaci Instituta za trzisna istrazivanja. BEOGRAD - Dusan Mihajlovic ministar unutrasnjih poslova Srbije najavio je juce "da je pitanje dana kada ce oficiri bivse JNA optuzeni za ratne zlocine u Vukovaru biti uhapseni". On je rekao da ce Sljivancanin i Miroslav Radic biti privedeni pravdi kao i da nepostoje podaci da se general Ratko Mladic nalazi na teritoriji Srbije. Mihajlovic je na konferenciji svoje stranke Nove demokratije, Sljivancanina i Radica nazvao "beguncima, koji ce biti privedeni ne zbog toga sto ih trazi Haski tribunal, vec zato sto to od policije zahteva srpsko pravosudje". BEOGRAD - Novoizabrani predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic izjavio je sinoc u Beogradu da ce se zalagati za priblizavanje nove drzavne zajednice u Evropsku uniju i porucio da ce postovati Ustavnu povelju. On je rekao da je "prevashodni cilj na svim nivoima "evropeizacija" i Crne Gore i Srbije. Evropska unija je kroz proces stabilizacije otvorila svim zemljama zapadnog Balkana evropsku perspektivu, dakle i Srbiji i Crnoj Gori", rekao je Marovic u govoru u skupstini posle izbora za prvog predsednika Srbije i Crne Gore. BEOGRAD - Zoran Zivkovic potpredsednik Demokartske stranke potvrdio je da ce Srbija u Savetu ministara SCG imati resore odbrane i spoljnih poslova. Ministarstvo odbrane vodice on, dok ce resor spoljnih poslova voditi i dosadasnji sef savezne diplomatije Goran Svilanovic. Zivkovic je na konferenciji za stampu rekao da ce Srbija imati i resor zastite ljudskih i manjinskih prava i da ce na celu tog ministarstva biti Rasim Ljajic. Inace postavljanje Zivkovica za ministra odbrane ima dosta protivnika, obzirom na njegov nedostatak skolske spreme i cinjenicu da je izbegao sluzenje vojnog roka, kao zdravstveno neposoban. BEOGRAD - Premijer Zoran Djindjic i ministar pravde Vladan Batic juce su se sastali sa predsednicima sudova u republici Srbiji. Premijer Djindjic je istakao da nije postojala namera da se osujeti samostanost i nezavisnost sudske vlasti, ali da je razgovor sa predstavnicima sudova neophodan kako bi se prevazisli postojeci problemi u pravosudju. Ucesnici su analizirali realno stanje u pravosudnom sistemu Srbije i slozili se da je neophodna promena procesnih zakona za efikasniji rad sudova.Predsednici sudova su se u razgovoru sa premijerom Djindjicem i i ministrom pravde Baticem saglasili da pravosudje u okviru sistemskih zakona, mora da pronadje nacine da se iz sudova uklone oni koji narusavaju ugled. BEOGRAD - Sudjenje lideru Socijaldemokratije dr Vuku Obradovicu po tuzbi Ljiljane Nestorovic zbog zlostave u sluzbi, bludnih radnji i uvrede, juce je u Drugom opstinskom sudu odlozeno za 5. juni, usled bolesti tuziteljke. Advokat Bosiljka Djukic jeposle sudjenja rekla da nedolazak tuziljiljke govori o istinitosti njenih tvrdnji, jer je ona nepoznata na adresi koju je dala, sto govori da hoce da sikanira i klevece Obradovica, rekao je Djukic. BEOGRAD - Gradski zavod za zastitu zdravlja u beogradu sinoc je predlozio zbog epidemije gripa u glavnom gradu, primenu protiv-epidemijski mera kao sto su zabrana posete stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Inace epidemija gripa registrovana je uglavnom medju skolskom i predskoloskom decom, medjutim u poslednjih nekoliko dana zapazeno je obolevanje i kod starijih sugradjana sto potvrdjuje epidemiju. BEOGRAD - Na Devetoj vanrednoj sednici Skupstine Nove demokratije, koja se odrzava danas beogradskom "Centru Sava" ova stranka bi trebala da promeni ime u "Liberali Srbije". Sednici skupstine prisustvuje oko 800 delegata ove stranke, koji treba da se izjasne o Predlogu deklaracije o promeni naziva stranke i nekim kadrovskim resenjima u stranci. FRANKFURT - Uoci napada SAD na Irak vec su primetni veliki skokovi na berzama. U Tokiju su akcije Nike dostigle najnizi nivo za poslednjih dvadeset godina, a u Cirihu su na berzi takodje zabelezena padanja vrednosti akcija. Analiticari smatraju da je ovakvo stanje na berzi nastalo posle govora americkog
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Svetozar Marovic izabran je sinoc za prvog predsednika nove drzavne zajednice Srbije i Crna Gora. Njega je, pojedinacnim i javnim glasanjem, podrzalo 46 poslanika iz Srbije i 19 iz Crne Gore. Protiv su bila 34 poslanika iz Srbije i 13 iz Crne Gore Jovan Puric Iguman manastira Ostrog pozvao je glavnog tuzioca haskog tribunala Karlu del Ponte da poseti Ostroski manastir i proveri da li se u njemu, kako tvrdi, krije Radovan Karadzic. Iguman Puric je rekao da je zbog otvorenosti manastira, kroz koji svakodnevno prodje na stotine vernika, u njemu nemoguce nekoga skrivati Kako pise danasnja stampa novoimenovani specijalni republicki tuzilac za borbu protiv organizovanog kriminala Jovan Prijic, pristupio je jos 1995. godine Jugoslovenskoj levici, a potvrdjeno je iz odbora te stranke u Zrenjaninu Vlada Srbije usvojila je Plan poslovanja EPS-a sa elektroenergetskim bilansom, kojim je predvidjeno da struja od 1. aprila poskupi, potvrdjeno je juce iz EPS-a. Planom je predvidjeno poskupljenje struje od 25%, odnosno sa 3,2 na cetiri americka centa Sef UNMIK-a Mihael Stajner izjavio je da bi pregovori Pristine i Beograda trebalo da pocnu naredne sedmice, ali da nece biti reci o promeni statusa Kosova Bozidar Djelic ministar finansija Srbije izjavio je juce da je Vlada Srbije spremna da otpocne socijalni dijalog sa carinicima, nakon sto su prekinuli strajk Savez sindikata Srbije odlucio je da formira sindikat nezaposlenih saopstio je predsednik Sindikata Milenko Smiljanic. On je rekao da bi to trebalo da bude najmnogobrojnija grana koja, prema njegovim recima, ima milion potencijalnih clanova, posto u Srbiji ima najmanje toliko nezaposlenih Bojan Stanojevic potpredsednik gradske vlade ostetio je gradjane Beograda za 17 miliona dinara jer je njihove pare utrosio na preskupo placene a neupotrebljive toplotne razmenjivace italijanskog proizvodjaca "Tehnosistem" u okviru programa prikljucenja stanova na daljinsko grejanje, tvrde iz NP Otpor Savet za turizam Vojvodine juce je saopstio da je pokrenuta inicijativa za izgradnju biciklisticke staze od Budimpeste do Beograda Istrazivanje Ministarstva prosvete i Centra za proucavanje altenativa pokazuje da omladina u Srbiji danas zeli profaitabilna zanimanja. Tako cak 44% ispitanika zeli da bude poslovan covek ili zena, a na drugom mestu je preduzetnistvo 21%. Ranija interesovanja prema zanimanjima kao sto su lekar i naucnik, sada drasticno opada i iznosi samo 9%. Zanimljivo je da vecina mladih cak ni ne zna da objasni, sta znaci izraz poslovan covek- zena. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] BETA-PREGLED
Title: Message BETA-PREGLED U 14 SATISubota, 8. marta 2003. Srbija i Crna GoraBEOGRAD - Duan Mihajlovi izjavio da "sebi pripisuje zasluge to je, po mnogim ocenama stranih strunjaka, policija Srbije mnogo vie u slubi gradjana nego pre samo dve godine".JAGODINA - Zoran ivkovi izjavio da Skuptina SiCG mora doneti nacionalnu strategiju i vojnu doktrinu odbrane.NOVI SAD - Zoran Djindji: Goran Svilanovi e biti ministri spoljnih poslova, a Zoran ivkovi ministar odbrane zajednice SiCG.JAGODINA - Ivica Dai: SPS se nada da e u narednom periodu jaati zajednike veze Srbije i Crne Gore.PODGORICA - Iguman manastira Ostrog, otac Jovan Puri odbacio tvrdnju Karle del Ponte da je Radovan Karadi boravio i da se i sada krije u tom manastiru.BEOGRAD - Ilegalna Albanska nacionalna armija saoptila da su aban Bajrami i Besim Demailji , ubijeni u petak u okraju sa dravnim snagama reda, njeni pripadnici.PRITINA - Ramu Haradinaj: Kosovo ne treba ni sa kim da razgovora o konanom statusu, pre no to stekne nezavisnost.JAGODINA - Filip Vujanovi najavio da e poetkom sledee nedelje raspisati izbore za predsednika Crne Gore.PODGORICA - Sindikat Crnogorske eleznice najavljuje trajk za 17. mart.NOVI SAD - Dragan Veselinov izjavio da nema nita protiv da stranci kupuju obradive povrine u zemlji. Region i svetLONDON - Britanski ministar inostranih poslova Dek Stro izjavio da e u Savetu bezbednosti UN biti usvojena rezolucija koju su predloile SAD, Velika Britanija i panija.MOSKVA - Ako SAD jednostrano ponu vojne akcije protiv Iraka "to e znaiti krenje Povelje UN", izjavio ef ruske diplomatije Igor Ivanov.TOKIO - Demonstracije protiv rata u Iraku okupile su u subotu oko 30.000 ljudi u Tokiju. http://www.beta.co.yu/
[www.ANTIC.org] Ispovest: Vojislav eelj, svi moji zatvori
Title: Message Ispovest: Vojislav eelj, svi moji zatvori (1) Svi moji zatvori Voa srpskih radikala uveren je da e mu dosadanja robijanja pod titoistikim i reimom Slobodana Miloevia pomoi da izae na kraj i sa Hakim tribunalom U ponedeljak oko pola deset ujutru Vojislav eelj stigao je u pritvorsku jedinicu Hakog tribunala u eveningenu i pridruio se tamonjem zboru srpskih voa u rasejanju. Pred polazak u Holandiju, iju vizu ovoga puta nije ni zatraio, trudio se da pokae koliko ga malo brinu optube za zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja ratovanja. Doekae me u Hagu kao etnikog vojvodu, valjda. Ja u sada tamo biti najvii po inu. General Ojdani e svakog jutra morati da mi se javlja na raport, kazao je uz osmeh Vojislav eelj prolog etvrtka, pola sata pre nego to e mu biti uruena optunica Hakog tribunala, u razgovoru za NIN o holandskom i ostalim zatvorima kroz koje je dosad proao. PREDAJA TRIBUNALU: Nikakvu dilemu nisam imao oko dobrovoljne predaje. U stvari, Haki tribunal je toliki izazov za mene da bih ja bio duboko nesrean ovek da me je nekako mimoiao. Ima negde kod Andria jedan fragment, kad je Omer-paa Latas po sultanovom nalogu doao da zavodi red u Bosni. Iao je kroz celu Bosnu i redom ubijao. I, negde u nekom uglu u mahali uurio se Mujo sa svojom Fatom i samo sluaju, u daljini se uje odjek puaka dok ubijaju begove. I onda Fata kae svom Muji: uur Alahu, moj Mujaga, pa ti nisi nikakav ovek. Da si ti nekakav ovek, sad bi i ti bio tamo streljan. Zbog toga je Hag za mene izazov - da sve proe a bez mog uea, znai nisam uopte bio ni znaajan, a ja imam lepu sliku o svojoj ulozi u ovim ratnim zbivanjima. Ona nije bila naroito vana, ali nije bila ni beznaajna. Odluka o odlasku u Hag, sigurno, nije obradovala moju porodicu, ali ona mora da sledi moj stav. Zato i nisu plakali kada sam im rekao ta u da uradim. I, zato se i ne bune to sigurno neu prihvatiti garancije savezne i republike vlade da se branim sa slobode. Pre bih robijao sto godina nego izdajnici i mafijai da za mene garantuju. Jedino kad bi iraka vlada za mene garantovala, ne bi mi smetalo s moralnog aspekta. Ne vidim koja bi druga vlada mogla za mene da garantuje. SAMICA U CZ-u: Prvi put uhapsili su me drugog dana Zimske olimpijade 1984. godine. Krenuo sam iz Sarajeva vozom za Beograd, i negde ve u Podlugovima upala je policija u moj kupe i poela pretres. Pretresali su me do Doboja, to je negde dva sata vonje, nali su u mojoj aktn tani neke moje tekstove koje sam nosio u Beograd. Traili su da potpiem svaku stranu, nekih trista lajfni otprilike. U Doboju smo izali iz voza i policijskim mercedesom odvezli su me punom brzinom za Beograd. Jedan od udbaa koji su me uhapsili bio je Zoran Kijac, koji je posle bio ef Dravne bezbednosti Republike Srpske. Imali su snimljene sve moje razgovore sa nekim najbliim prijateljima u Sarajevu, profesorima univerziteta, itd. Mi smo priali o svemu i svaemu, kao najblii prijatelji, kritikovali reim i linosti iz reima. Privodili su i njih i oni su im priznavali, a ja nisam. Hteli su da jedni druge teretimo. I posle 27 sati sasluavanja, dakle to je dan, no, pa sutradan do podne, pustili su me i rekli da e me opet pozvati. Zvali su me jo dva puta; po etiri i pet sati je i to trajalo. Sasluavali su me podsekretar republikog SUP-a Raid Musi i Milan Krnjaji, koji je posle bio visoki funkcioner MUP-a Republike Srpske. I to je bilo ono, vrue-hladno. im oni ponu da prete, ja prestanem da razgovaram, a im oni malo finije, ja to odmah okrenem na alu. Pokuali su, zapravo, da me nateraju da teretim sve ove ljude i onda bi to bilo suenje grupi. Njima je trebala ta srpska grupa nakon to je osuena ona muslimanska, sa Izetbegoviem, radi ravnotee. Ali, ja sam ve tada bio odluno protiv reima i spreman da izdrim do kraja tu borbu. Prvi zatvor bio je na Veliki petak 1984. godine. Uhapen sam u Beogradu na tribini slobodnog univerziteta, na predavanju koje je drao Milovan ilas. Nas dvadeset osmoro je uhapeno i strpano u zatvor. Tri dana zatvora plus jedan dan policijskog zadravanja u Ulici 29. novembra. Bio sam u samici u beogradskom CZ-u; to su najgori zatvorski uslovi koje sam u ivotu iskusio. I u Sarajevu zatvor, i u Zenici, ak u Gnjilanu, bio je neuporedivo bolji. CZ je najgori zatvor. U mraku ste celi dan, vrlo loi higijenski uslovi, hrana najodvratnije mogua. Neka sladunjava kaa. Ujutru se dobijala jedna vekna hleba i to mi je bila glavna hrana, jer ono ostalo je bilo toliko odvratno da... Po ceo dan u toj samici, pet koraka napred, pet koraka nazad. Taj prvi boravak u zatvoru, bilo je to jedno okantno iskustvo, nimalo prijatno. Ali nikada me nije pokolebalo. Ja sam u stanju sve da izdrim. Tri dana nije bilo kupanja, nije bilo brijanja. Tek pred sam izlazak doao je brica da me obrije. Treeg dana, u nedelju na Vaskrs, jedan straar otvara kapiju, drugi robijai koji posluuju, ubace etku i neki deterdent. Kae mi straar da uzmem to da istim eliju. Ja kaem: neu
[www.ANTIC.org] Ispovest: Vojislav eelj, svi moji zatvori
Title: Message Ispovest: Vojislav eelj, svi moji zatvori (1) Svi moji zatvori Voa srpskih radikala uveren je da e mu dosadanja robijanja pod titoistikim i reimom Slobodana Miloevia pomoi da izae na kraj i sa Hakim tribunalom U ponedeljak oko pola deset ujutru Vojislav eelj stigao je u pritvorsku jedinicu Hakog tribunala u eveningenu i pridruio se tamonjem zboru srpskih voa u rasejanju. Pred polazak u Holandiju, iju vizu ovoga puta nije ni zatraio, trudio se da pokae koliko ga malo brinu optube za zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja ratovanja. Doekae me u Hagu kao etnikog vojvodu, valjda. Ja u sada tamo biti najvii po inu. General Ojdani e svakog jutra morati da mi se javlja na raport, kazao je uz osmeh Vojislav eelj prolog etvrtka, pola sata pre nego to e mu biti uruena optunica Hakog tribunala, u razgovoru za NIN o holandskom i ostalim zatvorima kroz koje je dosad proao. PREDAJA TRIBUNALU: Nikakvu dilemu nisam imao oko dobrovoljne predaje. U stvari, Haki tribunal je toliki izazov za mene da bih ja bio duboko nesrean ovek da me je nekako mimoiao. Ima negde kod Andria jedan fragment, kad je Omer-paa Latas po sultanovom nalogu doao da zavodi red u Bosni. Iao je kroz celu Bosnu i redom ubijao. I, negde u nekom uglu u mahali uurio se Mujo sa svojom Fatom i samo sluaju, u daljini se uje odjek puaka dok ubijaju begove. I onda Fata kae svom Muji: uur Alahu, moj Mujaga, pa ti nisi nikakav ovek. Da si ti nekakav ovek, sad bi i ti bio tamo streljan. Zbog toga je Hag za mene izazov - da sve proe a bez mog uea, znai nisam uopte bio ni znaajan, a ja imam lepu sliku o svojoj ulozi u ovim ratnim zbivanjima. Ona nije bila naroito vana, ali nije bila ni beznaajna. Odluka o odlasku u Hag, sigurno, nije obradovala moju porodicu, ali ona mora da sledi moj stav. Zato i nisu plakali kada sam im rekao ta u da uradim. I, zato se i ne bune to sigurno neu prihvatiti garancije savezne i republike vlade da se branim sa slobode. Pre bih robijao sto godina nego izdajnici i mafijai da za mene garantuju. Jedino kad bi iraka vlada za mene garantovala, ne bi mi smetalo s moralnog aspekta. Ne vidim koja bi druga vlada mogla za mene da garantuje. SAMICA U CZ-u: Prvi put uhapsili su me drugog dana Zimske olimpijade 1984. godine. Krenuo sam iz Sarajeva vozom za Beograd, i negde ve u Podlugovima upala je policija u moj kupe i poela pretres. Pretresali su me do Doboja, to je negde dva sata vonje, nali su u mojoj aktn tani neke moje tekstove koje sam nosio u Beograd. Traili su da potpiem svaku stranu, nekih trista lajfni otprilike. U Doboju smo izali iz voza i policijskim mercedesom odvezli su me punom brzinom za Beograd. Jedan od udbaa koji su me uhapsili bio je Zoran Kijac, koji je posle bio ef Dravne bezbednosti Republike Srpske. Imali su snimljene sve moje razgovore sa nekim najbliim prijateljima u Sarajevu, profesorima univerziteta, itd. Mi smo priali o svemu i svaemu, kao najblii prijatelji, kritikovali reim i linosti iz reima. Privodili su i njih i oni su im priznavali, a ja nisam. Hteli su da jedni druge teretimo. I posle 27 sati sasluavanja, dakle to je dan, no, pa sutradan do podne, pustili su me i rekli da e me opet pozvati. Zvali su me jo dva puta; po etiri i pet sati je i to trajalo. Sasluavali su me podsekretar republikog SUP-a Raid Musi i Milan Krnjaji, koji je posle bio visoki funkcioner MUP-a Republike Srpske. I to je bilo ono, vrue-hladno. im oni ponu da prete, ja prestanem da razgovaram, a im oni malo finije, ja to odmah okrenem na alu. Pokuali su, zapravo, da me nateraju da teretim sve ove ljude i onda bi to bilo suenje grupi. Njima je trebala ta srpska grupa nakon to je osuena ona muslimanska, sa Izetbegoviem, radi ravnotee. Ali, ja sam ve tada bio odluno protiv reima i spreman da izdrim do kraja tu borbu. Prvi zatvor bio je na Veliki petak 1984. godine. Uhapen sam u Beogradu na tribini slobodnog univerziteta, na predavanju koje je drao Milovan ilas. Nas dvadeset osmoro je uhapeno i strpano u zatvor. Tri dana zatvora plus jedan dan policijskog zadravanja u Ulici 29. novembra. Bio sam u samici u beogradskom CZ-u; to su najgori zatvorski uslovi koje sam u ivotu iskusio. I u Sarajevu zatvor, i u Zenici, ak u Gnjilanu, bio je neuporedivo bolji. CZ je najgori zatvor. U mraku ste celi dan, vrlo loi higijenski uslovi, hrana najodvratnije mogua. Neka sladunjava kaa. Ujutru se dobijala jedna vekna hleba i to mi je bila glavna hrana, jer ono ostalo je bilo toliko odvratno da... Po ceo dan u toj samici, pet koraka napred, pet koraka nazad. Taj prvi boravak u zatvoru, bilo je to jedno okantno iskustvo, nimalo prijatno. Ali nikada me nije pokolebalo. Ja sam u stanju sve da izdrim. Tri dana nije bilo kupanja, nije bilo brijanja. Tek pred sam izlazak doao je brica da me obrije. Treeg dana, u nedelju na Vaskrs, jedan straar otvara kapiju, drugi robijai koji posluuju, ubace etku i neki deterdent. Kae mi straar da uzmem to da istim eliju. Ja kaem: neu
[www.ANTIC.org] POZOVI RADER FIN RADI RUZENJA ISTINE
Title: Message VES MASINA ISTORIJE Prekrajanje srpske povesti u reziji svetskih mocnika, po oceni pukovnika Milana V. Petkovica, vodi u negiranje samobitnosti malih naroda POZOVI "RADER FIN" RADI RUZENJA ISTINE@ Olivera MILIVOJCEVIC Jos su stari Latini govorili "Istorija je uciteljica zivota". Aforisticari su se cesto poigravali ovom sentencom praveci parodije na racun onoga sto nam se dogadjalo. Od umnih ljudi neretko se cuje da narod koji nema i ne poznaje svoju istoriju nema ni buducnost. Sve to potvrdjuje vrednost nauke, koja je najpouzdaniji svedok svih vremena. Ipak, istorijske cinjenice su, tvrde oni koji se naukom bave, promenljiva kategorija. A tragedija uciteljice zivota jeste sto redove njenih udzbenika gotovo uvek ispisuju pobednici. Od Slobodana Jovanovica do danas srpska istorija ispunjena je enigmama ko su pobednici, a ko porazeni, ko junaci, a ko izdajnici. U Srbiji otac i sin uce potpuno razlicitu istoriju. Generacije koje dolaze, kazu, oni koji su se potrudili da saznaju cuce istoriju zemlje koju su za njih pisali stranci. Vele, ne zato sto mi nemamo vredne istoricara, nego sto je velikim silama kao i obicno u interesu da neko preuzme odgovornost za svetska zbivanja. Ovog puta kocka je pala na Srbe i Srbiju. Nove price o denacifikaciji Srba su, zapravo, kazu upuceni, znak da je nadjeno novo teziste na koje ce se teret prebaciti Irak. Pukovnik u penziji, jedan od analiticara udruzenja Apis grupe (skracenica imena grupe za analizu, procenu, informaciju i sintezu podataka) Milan V. Petkovic, za "Svedok" govori o prekrajanju proslosti i piscima nove srpske istorije. On objasnjava od koga i kako je Zapad ucio istinu o Srbima, u vreme ratova na prostorima bivse Jugoslavije. - Srpski narod je poneo istorijski teret genocidnog naroda, koji mu je Zapad pripisao, jer je bilo potrebno zaboraviti Nemacku, NDH... Nemacka je sada jedna od najdemokratskijih zemalja na svetu i uz nju nikako ne ide epitet genocidna. Znaci taj atribut je trebalo da preuzme neko drugi. Bas kao sto se za agresiju na Jugoslaviju 1999. ne kaze da su Amerikanci napali SRJ, nego da su bili izazvani onim sto se ovde dogadja, kao da su oni bili ugrozeni onim sto se ovde desava. Takvo prekrajanje cinjenica nije namenjeno nama koji smo svedoci vremena, nego generacijama koje dolaze. Oni ce tako da uce skolu. Prica je namenjena i zapadnom svetu. Uz takve podatke za deset godina niko nece reci da smo vodili odbrambeni rat, vec da smo bili napadnuti, jer smo vrsili genocid nad albanskim narodom. Pritom, zaboravlja se sve sto je prethodilo dogadjajima. To je jednostavno izbrisano iz istorije kaze pukovnik Petkovic. On objasnjava da su se, dok smo mi verovali da svet zna istinu o Srbima i nasu istoriju, drugi trudili da skroje pricu "po svojoj meri". - Dok smo mi verovali da svet zna sta je istina, oni vicniji ispisivali su stranice istorije cinjenicama koje idu u prilog svima osim Srbima. Albanski istoricar Ali Hadri koji je pobegao iz Albanije, pred progonom politicke policije Envera Hodze, otisao je u Francusku i tamo se zaposlio na lokalnom univerzitetu. Poceo je da pise knjige iz istorije albanskog naroda. Po jednoj od njih Albanci su najstariji narod u Evropi i njegova istorija seze do 12.000 godina unazad, znaci u vreme daleko pre Aleksandra Makedonskog. Sticajem prilika oni su bili sabijeni u planine, a onda su dosli Srbi, poceli da osvajaju teritorije i prvi genocid nad albanskim narodom, po njemu, izvrsen je kada su se doseljavali Sloveni na Balkan. Od onda pocinje neprijateljstvo Srba prema Albancima. Hadri je to napisao za lokalni univerzitet, ali je do tog dela dosla albanska dijaspora, koja je njegovu istoriju stampala na ko zna koliko jezika i poslala svim bibliotekama u svetu. Ko se zanima za istoriju u svetu naravno nacice tu literaturu i povoditi se za njegovim cinjenicama. Drugi njihov istoricar koji je nasim generacijama predavao istoriju je Sukri Cekaja koji je Prvi srpski ustanak u svojim delima objasnio kao sporadicnu pobunu nezadovoljnih Srba protiv savrsene, pravicne Otomanske imperije. I iz njegove literature svet uci istoriju o Srbima, dok mi cutimo i verujemo da oni tamo znaju ko smo, da se i Srbi zalazu za svetsku pravdu, da nisu ubice nista vise ili manje od drugih naroda sveta. Ako odete u bilo koji istorijski odsek, bilo kog naucnog instituta u svetu i trazite knjige iz istorije Balkana, necete dobiti nijedno delo koje je napisao srpski istoricar. Jednostavno ih nema kaze Petkovic. Pukovnik Vojske Jugoslavije i jedan od vodecih analiticara Apis grupe tvrdi da je najpoznatiju istoriju Srba napisao Konstantin Jirecek, Ceh. U njoj je izneto da su Sloveni, a posebno srpaka plemena kao jednu od najstrasnijih kazni za zarobljene vizantijske vojskovodje primenjivali nabijanje na kolac. - Po toj prici to nije turski, nego srpski izum, kao i to da su janicari, najelitniji deo turske vojske zapravo Srbi, ali nigde ne spominje kako
[www.ANTIC.org] ARTEL: Zajednica drzava / drzavna zajednica ?
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum:08. mart 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici
"subject" napiite "unsubscribe".
Zajednica drava / dravna
zajednica ?
Svejedno, samo da narodu bude
boljeBeograd, 7. mart 2003Autor:
Branislav Popovi
Kako je to idilino - kada ve nismo ni blizu prijema u
Evropsku uniju, uz pomo te iste unije napravismo i mi - Srbi i Crnogorci -
sopstvenu uniju! Godinu dana se krkala ta dravna zajednica ili zajednica
drava, sigurno se i prekuvala (Solana nam je sigurno nije zasladio). Izabrasmo
i predsednika - Svetozara Marovia, koji je doiveo satisfakciju za neuspeli
dolazak u Beograd po istom poslu pre 11 godina. Tada je Slobodan Miloevi lako
ubedio Momira Bulatovia da je celishodno dovesti srpski tandem osi-Pani na
vrh savezne drave istih lanica kao sada. Danas Srbiji Milo Djukanovi jedva
dade oba "vana" resora (odbrana i inostrani poslovi), pa su se glasine da je
politika elita koja predstavlja preko 90% stanovni{va Zajednice predala vlast
onoj koja predstavlja manje od 10% "Srbocrnogoraca" pokazale kao, ipak,
preterane.
Jedan Crnogorac (Marovi) na elu zajednice drava, jedan Srbin
poreklom Crnogorac (Miunovi) na elu parlamenta iste dravne zajednice - to se
svima, sem Batiu, ini sasvim u redu. Jedno od najznaajnijih pitanja
nove/stare zemlje je pitanje saradnje sa tkzv. Hakim tribunalom za bivu
Jugoslaviju, obzirom da vlastima Srbije - Crne Gore i Evropska Unija i SAD
uslovljavaju dalju finansijsku potporu naoj tranziciji izruenjem preostale (za
sada) nekolicine optuenika - Karadia, Mladia, ljivananina i Radia. Upravo
je javnost saznala da e (nekadanji Srbin muslimanske vere, pa Musliman, a sada
"Bonjak") Rasim Ljaji, jedan od "pr`ivelih" saveznih min istara, biti na elu
tela koje e se baviti saradnjom sa Hagom. Kada se podsetimo da je (oduvek
Madjar) Tibor Varadi zaduen od strane nae dravne zajednice za isterivanje
pravde pred drugim Hakim sudom, onim stalnim, gde se Srbocrnogorci brane od
tube Bosne i Hercegovine za izvren genocid nad "Bonjacima" (Hrvati takodje
vrebaju priliku za slinu tubu), i najvei "kosmopolita" bi mogao da se zapita
- ljudi, da li je to mogue - cene li, uopte, Srbi sebe same, kada doputaju da
ih manjinci zastupaju!?
Zato su samo Srbi iz vrha bive vlasti - Miloevi,
Milutinovi, Krajinik, Marti, eelj, ainovi, Ojdani - danas u Hagu (dok se
Plavieva, nezamislivim priznanjem krivice za stvari o kojma nije nita znala,
pridr`ila Olbrajtovoj u klubu zlih vetica), zato nam svima preti krivica za
poinjen genocid i presuda na isplatu ogromnih reparacija Bosni i Hercegovini, a
prema tome kasnije i Hrvatskoj, zato tek nedavno pojedinci iz redova aktuelne
vlasti shvataju vezu izmedju sudjenja Miloeviu i dalje sudbine srpskog naroda.
Upravo se navravaju etiri godine od poetka agresije
NATO-pakta na SR Jugoslaviju. Moda se 24. marta dogodi neki protestni skup,
organizuje kakva visokoparna nauna debata, ali za zloine, koje su Amerikanci i
njihovi poslunici poinili prema Srbima (protiv Crnogoraca je to bila samo
"kolateralna teta u intervenciji protiv Miloevievog terora"), teko da e se
nai sud koji e protiv tih istinskih zlikovaca podignuti optunicu. SAD ak ni
ne priznaju novostvoreni Stalni sud za ratne zloine, ali zato naem narodu
uslovljavaju budunost preuzimanjem krivice za zlodela, koje su oni sami
(Amerikanci) poinili!
Naravno, odgovor na sve ove "insinuacije" pisca ovih redova je
nedvosmislen - oduvek je vailo pravilo da jai tlai slabijeg, pa je sve to
nam se deava i to su nam godinama na Zapadu smiljale raznorazne "think-tank"
grupe politikih eksperata, pretoeno u konkretnu politiku EU i SAD, samo
logina posledica poraza koji je neminovno usledio kada smo se - mi Srbi (kada
su nas vodili ljudi dostojni Srpstva) - usprotivili Novom svetskom poretku, na
nau alost u trenutku kada Zapadu niko nije ravan po sili ekonomije i oruja.
Nevolja nastaje kada se pogleda koje i kakve spodobe danas vode srpski narod.
Kome siva masa u glavi jo uvek funkcioni{e ovakvo stanje izgleda kao
definitivan krah, kao konaan dokaz da su Srbi "lud narod", koji teko da moe
da opstane u Svetu kakav je danas, posebno stoga to je Svet danas pod izmom
intelektualno nedoraslog kauboja Bua Mladjeg (ili, ipak, daleko pametnijeg Bua
Starijeg)...
Kada je re o Iraku, gde je jedina svetska velesila opsednuta
razoruavanjem Sadamove vojske i okupiranjem naftnih nalazita te zemlje, gde je
spremna da potroi stotine milijardi dolara da bi to ostvarila, za nas Srbe je
zanimljivo da su, za razliku od naeg "sluaja" pre etiri godine, sada protiv
namere SAD i Velike Britanije svoj glas visoko podigle Rusija, Francuska,
Nemaka i Kina. Naravno, u trenutku kada nekoliko stotina hiljada do zuba
naoruanih vojnika samo eka na naredjenje da bi zbrisala Sadamov reim, niko ne
sumnja da
[www.ANTIC.org] HASKE UCENE
Title: Message HASKE UCENEPosle ponovljenog stava Karle del Ponte da nema osnova za pokretanje istrage protiv celnika NATO za kampanju protiv SRJ i posete Pjera Risara Prospera Beogradu, jasno je da nije bitno promenjen odnos prema "dobrim" i "losim" momcima na Balkanu ZA TUZILASTVO U HAGU GRESKE, ZRTVE I IZBOR CILJEVA TOKOM BOMBARDOVANJA SRBIJE NISU ZLOCINI NE MOGU DA BUDU PREDMET TUZBE@ Gordana BULATOVIC Otkud Karli del Ponte dokumenta protiv Milosevica ili joj za tu optuznicu nisu potrebni dokazi!? zapitao se nedavno srpski ministar pravde Vladan Batic, vidno besan zbog izjave glavnog tuzioca Haskog tribunala da nije u prilici da podigne optuznicu protiv rukovodecih politickih i vojnih licnosti iz zemalja clanica NATO, zato sto joj Beograd nije dostavio svu trazenu dokumentaciju. Ne postoji zahtev Haskog tribunala kome nismo udovoljili u ove dve godine dodao je tada ministar Batic. Glavni tuzilac Haskog tribunala odlucila je, ocigledno, da se, ipak, vise ne vraca na razmatranje mogucnosti podizanja optuznice protiv lidera NATO za kampanju bombardovanja protiv SRJ. Mada je, svojevremeno - kada je postavljena na odgovorno mesto glavnog tuzioca, poneta odlicnim rezultatima koje je, kao svajcarski drzavni tuzilac, postigla u borbi protiv organizovanog kriminala - izjavljivala da "ima statutarnu odgovornost da istrazuje sve navodne zlocine", vrlo brzo pocela je da pravi razliku izmedju zlocina i zlocina. Posle nekoliko susreta sa predstavnicima NATO, posebno nakon posete generalnog sekretara Alijanse, Dzordza Robertsona Hagu, gospodja glavni tuzilac je jasno pokazala sta misli o ideji da tuzilastvo ozbiljnije razmotri mogucnost da optuznicu protiv celnika NATO podnese sudu na potvrdu. "Optuzbe protiv NATO nisu moj prioritet, jer vodim istrage u vezi s genocidom". Stav Karle del Ponte nije "ni za jotu" pomeren ni posto je Vlada SRJ odlucila, krajem prosle godine, da ne odustane od tuzbe protiv zemalja NATO zbog bombardovanja Jugoslavije. Savezna vlada to nije ucinila kako bi isprovocirala glavnog tuzioca da ima malo drugaciji pristup definisanju pojma "zlocin", nego da bi imala reciprocitet u steti koja eventualno moze da nastane pri resavanju sporova prema tuzbama, koje su protiv nase zemlje podnele BiH i Hrvatska. Mnogi politicari u ove dve bivse republike vec zadovoljno trljaju ruke, nadajuci se isplati odsteta, koje visestruko prevazilaze prihode koje ove drzave imaju i za desetogodisnji period. Jugoslavija je zvanicno podnela tuzbu protiv deset zemalja NATO (SAD, Velike Britanije, Nemacke, Francuske, Italije, Holandije, Kanade, Belgije, Spanije i Portugala), pred Medjunarodnim sudom u Hagu. Pored toga, glavnom tuziocu su zahtev za pokretanje istrage protiv vodecih licnosti iz drzava clanica NATO podnele i Ruska parlamentarna komisija, Hjuman rajts voc, UNEP, Amnesti internesnl i drugi. Za razliku od ovih zahteva za sprovodjenje istrage, u dokumentima tuzilastva Haskog tribunala nije decidirano navedeno ko je sve pokrenuo postupak koji je otvorio, recimo, slucaj "Milosevic i ostali" - kako se tacno zove predmet protiv Milosevica, Milutinovica, Sainovica i Ojdanica za optuznicu "Kosovo". Na ovo pitanje zaposleni u Haskom tribunalu pozivaju se na clan 18. Statuta Medjunarodnog suda koji predvidja sledece: "Tuzilac pokrece istragu ex-officio ili na osnovu informacija iz bilo kog izvora, narocito vlada, tela Ujedinjenih nacija, medjuvladinih i nevladinih organizacija. Tuzilac ocenjuje primljene ili prikupljene informacije i odlucuje da li ima dovoljno osnova da nastavi rad". Da za optuznicu "Kosovo" Karla del Ponte nije prvo angazovala komisiju, koja bi razmotrila navode, jasno je, ako se ima u vidu da je sudjenje Milosevicu, po ovoj optuznici, cesto dolazilo u krizu, jer se nebrojeno puta sam sud, sto se retko desava, i na javnim sednicama oglasavao po pitanju validnosti svedoka i njihovih iskaza. Posto je sama optuznica obelodanjena usred ratnih dejstava, deluje logicno objasnjenje da se tuzilastvo nije obracalo za dopunske informacije i eventualne dokaze jugoslovenskim zvanicnicima. Ali, ta prica i ne stoji do kraja, ako se ima u vidu da je ona dopunjena 29. juna 2001. kada je prvi covek bivseg rezima vec bio u seveningenskoj celiji. Zahtev za sprovodjenje istrage protiv celnika NATO, zbog bombardovanja Jugoslavije, ima potpuno drugaciju proceduru, ali i ishod. Pritisnuti brojnim zahtevima za ovu istragu, predstavnici tuzilastva se odlucuju da, verovatno zbog obimne dokumentacije, formiraju komisiju koja bi procenila navode i prilozene materijala i dala misljenje tuziocu o tome da li ima ili nema dovoljno osnove da se nastavi sa istragom nekih ili svih navoda vezanih za NATO bombardovanje. Komisija je, posle analize koja je trajala od 14. maja 1999. do 10. juna 2000, dosla do toga da se "na osnovu raspolozivih informacija tuziocu moze preporuciti da ne otvara istragu u vezi sa NATO kampanjom bombardovanja, niti o
[www.ANTIC.org] Lekovito bilje u staklenoj basti
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0305/indexdan.htm Sreda, 5. mart 2003. Broj 32087 VEK PRVI NACIONALNO BLAGO ZA BUDUA POKOLENJA Lekovito bilje u staklenoj bati Naa zemlja, kada je re o flori, spada u bogatije delove planete. - Od 4.850 viih biljaka, ak 400 vrsta s lekovitim dejstvom Pred sam kraj tridesetih godina prolog veka Beograd je dobio posebnu botaniku batu. Na lokaciji Dravne bolnice, u krugu Medicinskog fakulteta, uz tek osnovan Farmaceutski, nikla je skromna bata koju je podigao i njome rukovodio uveni profesor Tucakov. Polako zaputana njegovim odlaskom u penziju sedamdesetih godina, potpuno je nestala pre jedne decenije, kada su se farmaceuti preselili na Torlak. Ideju o ponovnom formiranju specifine zelene oaze u glavnom gradu pokrenuo je profesor dr Radia Jani, upravnik Instituta za botaniku Farmaceutskog fakulteta, koji je ujedno sebi kao svetu dunost postavio zadatak da jo za njegova slubovanja botanika bata dobije svoj puni znaaj, a na korist celom drutvu. Ispod prozora njegovog kabineta, prema vodovakim njivama, velika parcela je spremna da promeni svoj izgled i namenu. Izvor lekova Svrha kolekcije lekovitog i aromatinog bilja koja bi se formirala za desetak godina jeste ta da studente farmacije upozna sa biljkama koje su izvor lekova i sirovina za lekove. One bi praktino bile uila u laboratorijama za izradu anatomskih preparata i za ekstrakciju etarskih ulja i drugih sekundarnih metabolita. - Prouavanje biljaka iz botanike bate vano je i farmakognoziji, nauci o leenju biljkama, bromatologiji, toksikologiji ili farmaceutskoj tehnologiji - istie profesor Jani. - Zadovoljan sam to je moja ideja dobila nepodeljenu podrku i rukovodstva i studenata Farmaceutskog fakulteta, ali smo morali da zakucamo i na vrata Rektorata, Ministarstva obrazovanja i Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, kao i nekih ambasada. Prema reima mr Danila Stojanovia, asistenta na Institutu, centralni deo ovog prostora zauzela bi staklena bata od hiljadu kvadratnih metara, sa biljkama koje trae zatitu, s podruja uskog pojasa Mediterana i tropa, ali samo onih koje su znaajne pre svega za farmaceutsku struku. - Naa zemlja spada u floristiki bogatije delove sveta, to potvruju i statistike analize o bogatstvu pojedinih "nacionalnih" flora u odnosu na veliinu povrine drave u razliitim regionima tropskog, suptropskog i umerenog pojasa na Zemlji. Flora viih biljaka nae zemlje priblino ima 4.850 vrsta, a od toga oko 400 imaju lekovita svojstva - kae dr Jani. - To znai da raspolaemo velikim bogatstvom koje moramo da sauvamo i za budua pokolenja, a za to su neophodni dobro obrazovani strunjaci. Batom emo ouvati i oplemeniti tradicionalno duboko poverenje koje na narod ima prema biljkama i njihovoj lekovitoj moi. Bata lekovitih i aromatinih biljaka Instituta za botaniku Farmaceutskog fakulteta trebalo bi da postane centar obrazovne i naune aktivnosti na polju farmaceutske botanike. U njoj e se stvoriti kolekcije lekovitih i aromatinih biljaka koje e na zanimljiv i prihvatljiv nain obezbediti materijal za kabinetski i laboratorijski rad sa studentima. Ugroene vrste - Veliki broj vrsta flore Srbije je ugroen i preti mu opasnost od iezavanja - tvrdi na sagovornik. - Najee su ugroena stanita biljaka, odnosno nepovratno su izmenjeni uslovi za njihov ivot, tako da je njihov opstanak u prirodi doveden u pitanje. S obzirom na to da svaka vrsta predstavlja jedinstvenu genetiko-biohemijsku laboratoriju u malom, riznicu jo neotkrivenih blagotvornih svojstava, njen nestanak je nenadoknadiv gubitak za nauku. Gajenjem i umnoavanjem ugroenih vrsta u botanikoj bati stvorie se uslovi za ouvanje genetikog potencijala i uveavati anse za njihov opstanak i eventualnu reintrodukciju u prirodi. Vaan segment rada bate lekovitih i aromatinih biljaka bie i gajenje za potrebe naunoistraivakog rada. Tako e se smanjiti pritisak na ugroene prirodne populacije biljaka i obezbediti kontrolisani uslovi za gajenje biljaka i kvalitetan eksperimentalni rad. Prema reima profesora Jania, Farmaceutski fakultet je ve danas informativni centar iz oblasti lekovitih biljaka. Formiranjem botanike bate i elektronske baze podataka, informacije o lekovitim i aromatinim biljkama bie prikazane na savremen, pouzdan i lako pristupaan nain mnogobrojnim istraivaima. Biljke e biti rasporeene po sekcijama formiranim na osnovu specifinog sadraja farmakoloki aktivnih materija, poput alkaloida, tanina, aromatinih sastojaka i vitamina, aroma i biljnih boja. - Nee biti zanemaren ni estetski kvalitet doivljaja koji e bata pruati posetiocima, jer smo svesni da on moe delovati veoma podsticajno u radu naih kolega i studenata. Bata e uticati i na podizanje kulturnog nivoa akademskih graana, to je svakako jedan od vanih zadataka naeg univerziteta - veli profesor dr Radia Jani. Poklon istomiljenika Idejno reenje i budetsku analizu bate lekovitih i aromatinih
[www.ANTIC.org] Prof. dr Vladimir Ajdacic: SIDA PRETI OPSTANKU LJUDSKOG RODA
Title: Message Crne prognoze za buducnost SIDA PRETI OPSTANKU LJUDSKOG RODA Kao nikada ranije u razmaku od samo tri dana, poslednje nedelje februara ove godine, svetska javnost je upoznata sa dva porazavajuca nalaza koji se ticu sudbine covecanstva. Prva vest stigla je iz americke kompanije VaxGen o negativnom ishodu testa njihove vakcine protiv HIV-a, uzrocnika SIDE. A druga predstavlja izvestaj demografskog ureda Ujedinjenih Nacija. Objedinjujuci ono sto je u njima sadrzano, ukratko, mozemo reci da ce u godinama koje dolaze stopa radjanja u svetu opadati, a smrtnost od SIDE rasti. Ova bolest, kuga modernog doba, obuzdace populacionu eksploziju i vec u drugoj polovini ovog stoleca, ako se u medjuvremenu ne nadje lek za nju, moze dovesti do smanjivanja populacije, a u najgorem slucaju i do zatiranja ljudskog roda. Slepo drzeci se pogresne dogme da se jedino vakcinom protiv HIV-a moze spreciti obolevanje ljudi od SIDE, najveca materijalna sredstva i ljudski potencijal bili su usmereni u pogresnom pravcu. Do sada je ispitano vise od 25 razlicitih vakcina (!) i ni jedna od njih, osim one koju je proizveo VaxGen, nije uspela da dodje do trece, poslednje faze klinickog ispitivanja, posle kojeg bi mogla da bude pustena u siru primenu. Konacno, VaxGen-ova vakcina , ispitivana na Amerikancima, Kanadjanima i Evropljanima dozivela je neslavni kraj (samo u 3,8% slucajeva pokazala se efikasnom!), potvrdjujuci tako predvidjanja nasih istrazivaca dr Veljka Veljkovica i dr Radmile Metlas, koji od 1991. godine obavestavaju naucnu javnost sveta o svojim opominjucim nalazima u vezi SIDE, o nemogucnosti dobijanja uspesne vakcine protiv HIV-a. Ni 20 naucnih radova objavljenih na ovu temu u vodecim svetskim casopisima, kao ni sedam medjunarodnih patenata dobijenih iz te oblasti, nisu bili dovoljni da razuvere ortodoksne pristalice vakcine protiv HIV-a. Ne samo da su Veljkovic i Metlaseva tvrdili da je nemoguce dobiti uspesnu vakcinu, vec su argumentovano ukazivali da primena takve vakcine moze da ima negativne efekte po zdravlje ljudi i da je zbog toga treba po svaku cenu izbeci. Stavise, oni su sa svojim kolegama, uglednim naucnicima iz drugih zemalja, pred pocetak ispitivanja VaxGen-ovog proizvoda, od Svetske zdravstvene organizacije zahtevali uvodjenje moratoriju na testiranje takvih vakcina (sa glikoproteinom gp120 kao aktivnim agensom) na ljudima. O taj njihov zahtev zvanicnici su se oglusili, te je preko 5.400 ljudi primilo ovu vakcinu. Ne samo da ona nije pokazala ocekivani zastitni efekat, vec se uskoro moze ocekivati ispoljavanje njenog negativnog delovanja. Samo ispitivanje VaxGen-ove vakcine izvedeno je na 5.108 muskaraca i 309 zena , od kojih su svi su pre testa bili HIV negativni. Vecina njih pripadala je rizicnim grupama s obzirom na inficiranje HIV-om. Bilo je za ocekivanje da ce nastaviti svojim riskantnim zivotom. Pokazalo se da je procenat zarazenih HIV-om veci iz grupe onih koji su bili vakcinisani VaxGen-ovom vakcinom, nego iz grupe onih koji su primili tako zvanu placebo vakcinu (ne znajuci za to)! Testiranje vakcine trajalo je 5 godina. U slucaju da se ona pokazala uspesnom, bilo bi potrebno jos 10 godina da prodje kroz zakonsku regulativu i tek tada bude primenjena u masovnim razmerama. Postoje 19 novih vakcina klasicnog tipa. One moraju da poloze testove iz prve i druge faze, da bi dospele do trece, tj. do klinickih ispitivanja. Ukupno potrebno je najmanje 17-20 godina da bi data vakcina bila prihvacena za vakcinaciju ljudi, razume se, ukoliko zadovolji sve postavljene uslove. Paralelno radu na novim vakcinama, radi se i na razvoju novih koncepata vakcina protiv HIV-a. A evo sta o krahu VaxGen-ove vakcine u Redflagsdaily-u 27. februara ove godine pise dr Hovard Urnovic, pronalazac testa na HIV koji se izvodi na uzorku urina, a ne na krvi ispitanika (taj test je prihvacen u vojsci SAD i u Kini): HIV vakcina nece uspeti ni kog koga, tacka! Ja sam Vam govorio to. Ja sam Vam izlozio to u naucnoj literaturu. Ja sam Vam rekao to na Internetu. Ja sam Vam kazao to da HIV vakcina nikada nece biti uspesna... Ove nedelje, dugo ocekivani rezultati nezavisnog testa svetske najvece nade za zaustavljanje SIDE vakcinom pokazali su da je to promasaj, nesreca, katastrofa, ogromno razbacivanje ljudskog truda, vremena i novca... Zasto su onda kada je spejs satl eksplodirao (misli na Kolumbiju - prim. V.A.), sve dalje operacije obustavljene dok se istrazivanjem ne ustanovi uzrok? Sada kada je HIV Inc. eksplodirao . probajte za pocetak (obraca se Kongresu SAD) da obustavite sva drustvena finansiranja rada na HIV-u i obavite istragu . potrebno je vratiti se postenoj debati... Urnovic na kraju svog clanka predlaze osnivanje autoritetnog, nevladinog tela , jedne specijalne vrste ureda tuzioca koji bi razmatrao ovaj slucaj i organizovao prikupljanje svih podataka u dve hrpe - jednu koja sadrzi cinjenice i drugu koja sadrzi
[www.ANTIC.org] Promene cena za putne isprave
Title: Message Promene cena za putne ispravePostovani, Obavestavamo Vas da je doslo do promene visine takse za resavanje zahteva izdavanja putnih isprava na osnovu clana 112. ZOSAT.Nove cene za izdavanje putnih isprava su:- izdavanje pasosa sa vaznoscu do 10 godina 310,00- izdavanje pasosa sa vaznoscu do 5 godina (vojni obveznici) 176,00- izdavanje pasosa za decu do 14 godina sa vaznoscu do 2 godine 95,00- upis deteta u pasos jednog od roditelja sa vaznoscu do 2 godine 63,00- izdavanje putnog lista (vazi samo za povratak u SCG) 90,00Molimo da gore navedene promene imate u vidu prilikom slanja zahteva za izdavanje putnih isprava Generalnom konzulatu.Generalni konzulZoran PavlovicGeneralni konzulat Srbije i Crne Gore377, Spadina Rd. Toronto, M5P 2V7, ON. CanadaTel: 416/483-1080, Fax: 416/483-1847E - mail: [EMAIL PROTECTED]
[www.ANTIC.org] Promene cena za putne isprave
Title: Message Promene cena za putne ispravePostovani, Obavestavamo Vas da je doslo do promene visine takse za resavanje zahteva izdavanja putnih isprava na osnovu clana 112. ZOSAT.Nove cene za izdavanje putnih isprava su:- izdavanje pasosa sa vaznoscu do 10 godina 310,00- izdavanje pasosa sa vaznoscu do 5 godina (vojni obveznici) 176,00- izdavanje pasosa za decu do 14 godina sa vaznoscu do 2 godine 95,00- upis deteta u pasos jednog od roditelja sa vaznoscu do 2 godine 63,00- izdavanje putnog lista (vazi samo za povratak u SCG) 90,00Molimo da gore navedene promene imate u vidu prilikom slanja zahteva za izdavanje putnih isprava Generalnom konzulatu.Generalni konzulZoran PavlovicGeneralni konzulat Srbije i Crne Gore377, Spadina Rd. Toronto, M5P 2V7, ON. CanadaTel: 416/483-1080, Fax: 416/483-1847E - mail: [EMAIL PROTECTED]
[www.ANTIC.org] Uskrsnji susreti dijaspore i otadzbine 2003.
Title: Message Uskrsnji susreti dijaspore i otadzbine 2003. Dijalog u Skupstini Srbije Odbor Skupstine Srbije za Srbe izvan Srbije podrzao je organizovanje Uskrsnjih susreta dijaspore i otadzbine 2003., koji e se odrzati od 28 30. aprila U Beogradu. O sadrzaju ove velike manifestacije clanove Odbora upoznali su akademik prof.dr Dragan Nedeljkovic i Aleksandar Vlajkovic, predstavnici Asocijacije Srpska veza, koja je inicirala ove susrete. Prihvaceno je da u Skupstini Srbije , prvog dana Uskrsnjih susreta, 28. aprila, u 17.00 casova, predstavnici nasih ljudi u rasejanju upoznaju narodne poslanike sa svojim problemima i prenesu inicijativu za zakonska resenja koja bi unapredila veze matice i rasejanja. Receno je i da ce ubuduce Odbor Skupstine Srbije za Srbe izvan Srbije mnogo vecu paznju posvecivati dijaspori i resavanju njenih problema. Odbor je za clana Koordinacionog odbora Uskrsnjih susreta dijaspore i otdzbine 2003. delegirao narodnog poslanika prof.dr Velimira Simonovica. Na Uskrsnjim susretima u Beogradu odrzace se Poslovna konferencija biznismena, Susret lekara i tradicionalni Simpozijum o jacanju veza dijaspore i otadzbine. U cast dijaspore bice priredjen i vrhunski umetnicki program, pod nazivom: Pobeda nad mrznjom i zlom. Vise informacija o susretima i prijavljivanje moguce je posredstvom veb sajta: www.srpskaveza.org.yu
[www.ANTIC.org] Puisti 27. marta 1941. godine nisu bili fanatici
Title: Message Aleksandar Bogdanovic mailto:[EMAIL PROTECTED] Svaki DOS-ovac sa kojim sam kojekude vodio polemike,rekao bi da susrpskiplemii bili potpune budale, da je trebalo da sklope savez sa Turcima i da ih puste preko nase zemlje "i sve bi bilo lepo". Za njih su budale i Karadjordje i Milos Obrenovic stosu dizali ustanke po Srbiji, i Stojan Cupic, i Milan Toplica i Hajduk Veljko, itd, itd. Za njih su i Gavrilo Princip i Nikola Pasic i Kralj Petar ujedinitelj budale, kao sto su budale i oni koji su27. marta 1941. izasli na ulice i srusili sramni Trojni pakt, kao sto smo budale i mi koji podrzavamo politikuda se branizemlja, bez obzira na velicinu sile koja je na nju nasrnula. Jedino za te moje sagovornike nisu budale oni koji su izvrsili 5-ooktobarski puc i "spasli narod od Hitlera novog doba, itd."!? Ono sto moji sagovornicinisu razumeli,to je da nije istina, da je velika zabluda i pogresno razmiljanje, da bi srpski narod bio veci i vise ojacao da je: 1. Umesto Kosovskog boja usao u savez sa Turcima 2. Umesto stalnih buna i ustanaka i hajduckih napada - odrzavao mirnu podanicku politiku prema Turcima 3. Umesto odbijanja Austrijskog ultimatuma, isti prihvatio 4. Umesto 27. marta 1941. ostao na 25. martu 1941. 5. Umesto odbijanja ultimatuma iz Rambujea, isti prihvatio Zasto? 1. Da smo usli u savez sa Turcima, trajno bi bili zbrisani i nestali kao pravoslavni narod, a umesto nas bi na ovim prostorima ziveli njihovi poturceni potomci. Ime i re Srbija ne bi postojali, kao ni srpski jezik - ili bi to bila neka mesavina ondasnjeg srpskog i Turskog, ali bi gotovo sigurno sluzbeni jezik bio Turski. Kosovski boj je sa tolikom energijom urezao Kosovski zavet u svest Srba koji su preziveli, da su oni zbog kolektivnog secanja na taj sveti Vidovdanski dogadjaj uspeli da ocuvaju bice nacije i pored svih zuluma i pritisaka da se poturce. Kosovski boj im je davao snagu jer su te junake slavili kao svece. Milos Obilic kao simbol junastva i Knez Lazar kao simbol vizionara koji je izabrao "carstvo nebesko umesto carstva zemaljskoga" i zauvek, u nama koji to osecamo, uklonio dilemu novozavetnim odgovorom na pitanje: "ta je pretenije? Dua ili telo?" I meni je, zaista, teko da shvatim dase korenove nacije poetkom treeg milenijuma hladno dovodi u pitanje? Koliko su duboki koreni indoktrinacije kojoj smo izloeni? Moda ne bi bilo loe ni definisati, ta je toSrbin i Srbstvo? Telesno - genska pripadnost ne bi mogla biti, jer bi ruila Srbstvo kao duhovni pojamhrianskog ljubljenja duha spram materije. Dakle, svaki ovek koji prihvata srpsku istorijuu smislu srpskog opredeljenjapretenosti due nad telom jestesrpskog roda! I time nestaje polemika i dilemasrpskog kritikovanja Gospodara Lazara Hrebeljanovia, jer ta kritikapostaje isti nonces. Nonces oko koga smo prinueni danastroiti velikuenergiju i vreme, jer je indoktrinacija sve dovela u pitanje, pa tako i same temelje. 2. Potomke onih koji su odravali mirnu podanicku politiku prema Turcima imate meu nama, to su nasa braa islamske veroispovesti, muslimani, Muslimani itrenutna verzija: Bonjaci. Veina njihnegira svoje srpsko poreklostalno lutajui u potrazi za nekim drugimidentitetom.Neki su takodoli i do treeg milenijuma (astMei Selimoviu, Mehmed - Pai Sokoloviu i retkim svesnim) a da nisu kadripogledati istini u oi, ve secelog ivota gledaju u ogledalotvrdei za sebe da su neki drugi, a ne oni koji jesu!? Da ne okoliim vie - vi koji tvrdite dase tada trebalo poturiti,vi ste isti oni kojitvrdite da je kasnije trebalozakaiti kukasti krst za rukav i iskopati veliku jamu, pobiti cigane i jevreje,a onda izvriti i kolektivno samoubistvo - i vi ste isti oni koji ste spremni danaszakaiti NATO-vski simbol i dati svoje mladie za napade na Iraq,Rusiju, Kinu - i ko zna ta e bolesnicima jo pasti na pamet!? Ipak, stavio je tada ovaj narod duhovno oseanje ispravnosti, iznad oseanja materijalne sigurnosti - i opstao! 3. Da li neko moe, zaista, da veruje da je I svetski rat izazvala Srbija? Ta, i vrapci ve znaju dasu seza I svetski rat Austrijanci spremili mnogo pre nego to su proglasili aneksiju Bosne i dalje se samo traio povod. Prihvatanje ultimatuma bi vodilo do sledeceg ultimatuma i tako sve dok ne bi dosli do iste tacke - da dalje vie ne mozemo. A, u medjuvremenu bi sejo vie oslabila ionako izmorenaSrbija. I kako je Balkan bio ukljucena interesna sfera, rata bi bilo i ovako - i onako,na ma kojoj strani mi da budemo. A, sa Austrijom, mi bi bili na strani gubitnika. I kako bi onda izgledala nasa drzava, odnosno sta bi bilo sa nasim narodom, kao gubitnikom, po zavrsetku tog rata? 4. Uprethodnim diskusijama ti isti sagovornici su, inae, decidnoizjavljivali da se gade i mrze Hitlera, (stavljajuci i SM u isti kos sa njim), ali, ja ih pitam: Pa kako bi ste se vi osecali da je Jugoslavija ostala u trojnom paktu i tako znaci u II svetskom ratu bila na Hitlerovoj strani - ceo narod??? Na narod da bude uz svetske ubice i silnike, da im daje
[www.ANTIC.org] SVEDOK :Sta je istina o Nisu i novoj karti Velike Albanije
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=45 Sta je istina o Nisu i novoj karti Velike Albanije NA RUBU CETVRTOG VILAJETA Mapa na kojoj je i Nis prikazan kao deo velike Albanije ocigledan je proizvod albanskih manipulacija javnim mnjenjem iz perioda NATO agresije i neposredno posle bombardovanja. Objavljena je na sajtu jedne albanske organizacije iz Bostona (www.frosina.org), sa naznakom da potice iz Kosovskog informacionog centra u Londonu. Mapu prati tekst iz 1999. godine, ciji autor Van Kristo tvrdi da su Turci, po dolasku na Balkan, podelili albanski etnicki prostor na cetiri vilajeta - Skadar, Janjinu, Manastir (Bitolj) i Kosovo. Ti vilajeti zauzimali su povrsinu duplo vecu od danasnje Albanije, a Nis je ucrtan na rubu cetvrtog, kosovskog vilajeta. Kristo tvrdi da je na tom prostoru ogromna vecina populacije bila albanska po jeziku, istoriji, kulturi i zakonima. Ali, kaze Kristo, posto su velike sile smatrale ovo podrucje Albanije delom Otomanskog carstva, one su po progonu Turaka kaznile Albance tako sto su veci deo nekadasnjih vilajeta dodelile drugim drzavama. Prava istina je da su vilajeti o kojima Kristo govori osnovani tek posle 1860. godine! Posto je srpska vojska oslobodila Nis (januar 1878.) i gradove na jugu, u Prizrenu je u junu odrzan skup siptarskih glavesina (Arbanaska liga) koje su zatrazile da se ta cetiri vilajeta, kao knezevine, spoje u jedinstven Arbanaski vilajet. Tako je promovisana ideja velike Albanije, kojom nisu obuhvaceni Nis, Leskovac, Vranje i Bujanovac. U Kosovskom vilajetu trebalo je da budu Prizren, Pec, DJakovica, Mitrovica, Pristina, Gnjilane, Presevo, Kumanovo, Novi Pazar i Sjenica. Prevara Vana Krista je, osim ostalog, u tome sto ta cetiri vilajeta prikazuje kao teritorijalne jedinice koje su postojale vekovima. U stvari, po dolasku Turaka vilajeti su bili mali, pa je, kao takav, jos od 15. veka postojao i niski vilajet. Tokom vekova je teritorijalna organizacija mnogo puta menjana. Nis je dugo bio u sastavu Smederevskog sandzaka, a u poslednjem veku turske vladavine bio je centar novoustrojenog Niskog elajeta (1835). Zatim je postao deo Dunavskog vilajeta (1864), pa Prizrenskog vilajeta (1872) i Sofijskog valiluka (1876). Tek u prolece 1877. Nis je, kao sandzak, postao deo Kosovskog vilajeta, a vec u zimu je oslobodjen od Turaka (januar 1878). Tokom svih tih vekova Nis je bio naseljen dominantno hriscanskim zivljem. Prema prvom turskom popisu (1498), Nis je imao 166 muslimana i oko hiljadu hriscana. Kada je oslobodjen, cetiri veka kasnije, u njemu se zadrzalo 1.168 Turaka, a medju 13.000 stanovnika nije bilo nijednog Siptara (Arnauta). Mr Radoje Kostic, direktor Istorijskog arhiva u Nisu, kaze: - Arnauti su masovno naseljavali Kosovo i Metohiju tek posle Prve velike seobe Srba (1690), a iskoracili su iz nje u Toplicu i Jablanicu posle Druge seobe (1737). Proucavanjem trgovackih knjiga Dubrovcana, koji su u ovim krajevima kupovali uglavnom vunu i kozu, nisam nasao nijedno arnautsko ime pre sredine 18. veka. Zato je besmisleno govoriti da su ovi krajevi albanski etnicki prostori. Prema popisu iz 1991. godine, Nis je imao 121 zitelja albanske narodnosti. Registrovano je nesto vise od hiljadu katolika i 2.839 pripadnika islamske veroispovesti, uglavnom iz redova oko 5.600 niskih Roma. Od dvadesetak dzamija iz turskog doba, danas je u upotrebi samo jedna (Islam agina, 1725). Druga je pretvorena u umetnicku galeriju (Bali begova, u Tvrdjavi, 1521) a od trece, u Sumatovackoj ulici, ostalo je samo polusruseno minare. Sa takvim cinjenicama, suludo je trpati Nis u vekovne etnicke prostore Albanaca. Na zalost, Internet pati od iste boljke kao i hartija. Trpi sve. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 08.03.2003.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == MIHAJLOVI PRIPISUJE SEBI: POLICIJA VIE U SLUBI GRAANA Beograd -- Ministar policije Srbije Duan Mihajlovi iskoristio je kongres svoje stranke Nova demokratija za promociju svojih, kako smatra, uspeha na elu ovog ministarstva. Izmeu ostalog, Mihajlovi je u subotu ocenio da je upravo on zasluan za depolitizaciju policije u Srbiji u poslednje dve godine: Policija i pravosue u Srbiji od 1945. godine do 2000. godine bili su uglavnom politizovani, odnosno instrumentalizovani. Zato su promene u ove dve oblasti spore i najtee i zato su rezultati, postignuti za dve godine, veoma veliki i vani. Danas svi znamo da policija mora biti depolitizovana, obuena, dobro opremljena, motivisana i dobro plaena. Sebi pripisujem zasluge to je, po mnogim ocenama stranih strunjaka, policija Srbije mnogo vie u slubi graana ne go pre samo dve godine. Duan Mihajlovi je istakao da je policija u prethodnom periodu razotkrila dve najvee dravne tajne Miloevievog reima. Prva je da su i Srbi inili ratne zloine, a druga da u Srbiji deluje mafija koja je bogatija od drave i opremljenija od policije: Uporedo sa ovim otkriima saznali smo i drugu tajnu - o postojanju dravne mafije, kriminalne organizacije koju su inspirisali i stvorili pojedinci iz samog dravnog vrha. Nastala je mona kriminalne organizacija koja je jo uvek bogatija od dravnog budeta i modernije opremljena od policije. Dobili smo parapolitike organizacije sa svojim vojskama i milicijama. Zato sam na poetku svog ministarskog mandata javno saoptio - Miloevi je u zatvoru, mafija je jo na slobodi. Upozorio sam tada takoe da mafija trai novog kuma. INI: SPECIJALNI TUILAC VE RADI NA NEKIM SLUCAJEVIMA Beograd -- Premijer Srbije Zoran ini izjavio je u petak uveeras da je novoimenovani specijalni tuilac Jovan Priji ve poeo da radi na predmetima, kod kojih su se u poslednjih mesec dana pojavile osobe koje ele da budu zatieni svedoci. Na pitanje da li to znai da e uskoro biti i novina u sluajevima ubistva Slavka uruvije i nestanka Ivana Stambolia, ini je odgovorio da se nada da e tu uskoro biti pomaka. ini je na konstataciju da je Priji od 1995. godine lan JUL-a, rekao da je potrebno da se realno sagleda situacija, dodavi da sve mora da se gleda kroz mogue alternative, a ne u odnosu na ideale. I ja bih mogao da zamislim nekog idealnog Demsa Bonda, ali je pitanje da li ga mi imamo meu naim tuiocima, a ako neko misli da ga imamo neka kae ko je to, kazao je ini. Mi oekujemo da novi tuilac sprovodi zakon koji mu daje posebne nadlenosti i ovlaenja, pri pokretanju i dizajniranju tog postupka u odnosu na najtea krivina dela organizovanog kriminala, rekao je premijer Srbije, dodavi da e se vrlo brzo videti da li novi tuilac dobro radi svoj posao. MAROVI: SRBIJI MESTO MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA Podgorica -- Nakon to je u petak izabran predsednik Srbije i Crne Gore, oekuje se da e Savet ministara dravne zajednice biti konstituisan u utorak ili sredu. Sve je izvesnije da e Srbija dobiti i ministarstvo odbrane i spoljnih poslova, s obzirom na to da su to potvrdili i Svetozar Marovi i srpski premijer Zoran ini. Naime, ini je novosadskom Dnevniku rekao da e Goran Svilanovi i Zoran ivkovi biti ministri spoljnih poslova, odnosno odbrane. Novi predsednik Srbije i Crne Gore Marovi sloio se u intervjuu za TV IN da bi Srbiji trebalo da pripadne mesto ministra inostranih poslova, iako je Ustavnom poveljom propisano da jedna od lanica ne moe imati i to i mesto ministra odbrane: Politiki mi se ini da mi je blia ideja da budu iz Srbije zato to je predsednik unije u ovom sluaju predstavljen u mojoj, skromnoj linosti i ja u najveim dijelom voditi dio meunarodnih aktivnosti i predstavljati zemlju u inostranstvu, tako da je jednim dijelom interes Crne Gore u toj oblasti pokriven. Sa tog stanovita mi se ini loginim da ako je predsjednik iz jedne drave lanice, da je mogue da bi ministar inostranih poslova mogao biti iz druge. Marovi je ponovio da su njegovi prioriteti kao predsednika integracija u Evropu, saradnja sa Hakim sudom i reforma vojske. On je jo rekao da e od Generaltaba traiti da li ima informacije o tome da mali deo vojske uva Ratka Mladia i onemoguava njegovo hapenje: Ja u u tom dijelu uiniti da pomognem da ljudi, koji se sada dvoume oko toga, ispune svoje obaveze i sarauju sa Hagom i da to treba
[www.ANTIC.org] TRRRI GODINE SRRRBIJE I CRRRNE GORRRE
TRRRI GODINE SRRRBIJE I CRRRNE GORRRE Masku dole Predsednik novoopecenog parlamenta Zajednice Srbija i Crna Gora, Dragoljub Micunovic poziva Svetozara Mar(k)ovica da polozi zakletvu, kao buduci predsednik trogodisnje orocene (j)unije. Svetozar Mar(k)ovic, prilicno zbunjen, oznojan, cesuci cas desnom cas levom rukom, odnekud pridosli, svrab na obrazu, drhtavim, uzbudjenim (stakato) glasom i agramskopurgerskim akcentom, nakon zaklettve zapocinje svoj istorijski, i za sudbinu dve zaverene drzave, svakako dalekosezno poucan govor. Od Zajecara, Rekovca, Jagodine, preko Beograda, pa sve da fatalnog Trsta, Svetozar Markovic je klesao svoju i nasu socijalisticku (utopijsku) misao, ideju... Autor Srpske obmane, zacudo, uistinu je verovao u ono sto je pricao. Velikosrpska ideja, tvrde, bila mu je trn u oku, a ujedinjenje balkanskih naroda, na ravnopravnim osnovama, zivotni san. Svetozar Prvi bar je pokusao da shvati Kako su nas vaspitali i zasto smo takvi kakvi jesmo, dok Svetozar Drugi, cini se, , ima nameru da okonca svoje putesestvije (mandat) najumnijim srpskim delom: Istek (istok) Jugoslavije. Od njega ce to biti sasvim dovoljno, a u Srbiji ce se valjda naci oni koji ce overiti grandomanski, belosvetski i crnosrpski monument, Srbija na Isteku. Ko o cemu, baba o ustipcima. Svetozar Drugi ( Ne )Marovic ne mari za zle jezike, duboko verujuci u buducnost obezdrzavljene drzave, stare novoobnovljene razjednice, u kojoj nece nedostajati kljucno i najvaznije demokratsko nacelo: RRREFERRREN-DUM! Karlantanija (zaklela se Zemlja Hagu...) Ministarstvo srpskih vnejsih i spolejsnih dela neprestano se zavetuje srbogenocidnom dzelatu da ce vukovarska (razbojnicka) dvojka, bivsa trojka, ubrzo biti uhapsena i prodata ju-en (multifacijalnom i multiglacijalnom) ad hoc sudu za virtuelne srpske zlocine. Razlog zbog kojeg to da danas nije ucinjeno treba traziti u maklerazi, to jeste, u nabijanju i utvrdjivanju adekvatne cene takvog kupoprodajnog aranzmana. Glavni problem je u tome sto, iako je potraznja velika, na srpsku zalost, ni ponuda nije mala. Karla je, izgleda, potomak Karla Velikog, krunisanog za cara zahvaljujuci bizantskoj naivnosti. Po srpskim preucenim i (opa!) ucenim lingvistima i politicarima, Karla je nasa (ne) sudjena kraljica (ako ne i carica!). Kao kraljevna Karla je navikla da vesto podmece srpsku kraljeznicu pod svemocni tokmak globalnog (finansijsko-politickog), starog a dobro podmladjenog Novog poretka. Karla je kraljica u krljanju i tudjem krkljanju. U grljenju je amater, ali koga ona zagrli tesko njemu. Kada se satre velikosrb-izum (greatserbism), na Balkanu ce se formirati velika carevina mir-otrovnih naroda. Ta nova, srecna dezela zvace se Karlantanija. Sljiva iza tarabe Ako ne budemo kooperativni, prete nam oni mocni i bogati, prestace da nam udeljuju mrvice preostale sa njihovog piromanskog stola, a nasa kljakavo ispruzena ruka stajace kao ocigledan primer prosjacke neinventivnosti. Zapravo, od Srba nece nista ni ostati, sem mozdanom reumom udzombanih i tesko pomodrelih prstiju. Poterom za Sljivancaninom i Radicem (jednim od najcasnijih i najumnijih oficira koje je bivsa JNA imala), srpska vlada je (da li svesno?) krenula u bratoubistvo i (samo)ubistvo Srba i zemlje Srbije. Nasa, po svim pokazateljima, prosjacka vlada, htela bi da sav ponosni narod Srbije natera, da golom zadnjicom okupira nebrojene trotoare raznolikih i udaljenih svetskih metropola. Tada ce se, veruju, neko na nas sazaliti i baciti nam novu kosku, koju cemo glodati dok ne skapamo ili dok nas rejndzeri ne strpaju u mrtvaju nekog novog bodstilkosovskog rezervata. Isporukom (kako je samo rogobatan ovaj izraz kojim se nase vlasti sluze) Sljivancanina, Srbija ce, sva je prilika, izgubiti i onu sljivu pod kojom bi se, po Tarabicevom prorocanstvu , Srbi trebalo da se saberu i razmisle sta im je ciniti... Stranger In The Night Srpski, naopako sazdani i mrznjom povampireni, Frenk Sinatra, resio je da ide u Hasku kalakurnicu i da tamo propeva o srpskim zlocinima. Mozda tamo snimi i CD. Barem ne mora da se lomata i trazi sponzore. Kao osvedoceni Srbin, dosljak svakako, on u centar belosvetske pravde i istine ne ide bez canka. Sa cankom je krenuo u srpski Eldorado, iz tog canka oblizuje vojvodjansku naciju, uz blagoslov Jelacicev i tamburicu Janike Blazenog, canak mu je u srcu, zapravo, on ceo je, iako toga nije svestan, nista drugo do taj isti, neunistivi i tvrdokorni canak. Punim gasom (kasom) gazi (pali) za Kasom, kasom i kesom, ukoso, popreko, bas preko mostiju slavnih srpskih predaka i preko grobova svojih najblizih. Nista mu nije sveto, jer je shvatio da se u svet ne moze sa svetinjama, pogotovo srpskim. Tako ucancen u cankoliznoj, srbouspavljujucoj grobnici uma, Srb Sinatra sanja snove u kojim ce se njegov izlizani, na beskicmena ledja natovareni canak, napuniti obecanim zlatom dobijenim od, davno, ustaskom kamom, povadjenih srpskih zuba. Srpski Sinatra, nesvestan i plitkouman, ne shvata da svojom gluposcu i
Re: [www.ANTIC.org] Promene cena za putne isprave
Molim Zorana Pavlovica da objavi najvaznije: U kojoj valuti su navedene cene ? To nije eksplicitno navedeno u poruci. --- Miroslav Antic [EMAIL PROTECTED] wrote: Promene cena za putne isprave Postovani, Obavestavamo Vas da je doslo do promene visine takse za resavanje zahteva izdavanja putnih isprava na osnovu clana 112. ZOSAT. Nove cene za izdavanje putnih isprava su: - izdavanje pasosa sa vaznoscu do 10 godina 310,00 - izdavanje pasosa sa vaznoscu do 5 godina (vojni obveznici) 176,00 - izdavanje pasosa za decu do 14 godina sa vaznoscu do 2 godine 95,00 - upis deteta u pasos jednog od roditelja sa vaznoscu do 2 godine 63,00 - izdavanje putnog lista (vazi samo za povratak u SCG) 90,00 Molimo da gore navedene promene imate u vidu prilikom slanja zahteva za izdavanje putnih isprava Generalnom konzulatu. Generalni konzul Zoran Pavlovic Generalni konzulat Srbije i Crne Gore 377, Spadina Rd. Toronto, M5P 2V7, ON. Canada Tel: 416/483-1080, Fax: 416/483-1847 E - mail: [EMAIL PROTECTED] __ Do you Yahoo!? Yahoo! Tax Center - forms, calculators, tips, more http://taxes.yahoo.com/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] REKLI SU ....
Title: Message REKLI SU Divlja gradnja Pribojavam se da meunarodna zajednica u dogledno vreme ne kae: kosmetska "divlja gradnja" je postala tako velika da ne moemo da je ruimo, hajde da je legalizujemo". Zoran ini, predsednik vlade Srbije orbast pasulj Lustracija je prosta ko orbast pasulj. Zoran Ivoevi, sudija Vrhovnog suda Srbije Policija Policija ne moe da uhvati poinioce nijednog ozbiljnijeg krivinog dela, zato to zna ko su. Nenad anak, predsednik Skuptine Vojvodine Generalski inovi Ja pod komandom Natae Mii neu da budem, pa neka mi skinu generalske inove. Vuk Obradovi, predsednik Socijaldemokratije Deveti mart Svi koji me danas optuuju da sam kriv zbog toga to nisam sruio Miloevia 9. marta obini su laovi, kukavice i leinari. Vuk Drakovi, predsednik SPO Voenje drave Niti se drava vodi kako je vodi ini, na multiplikovan Miloeviev nain, niti se vodi kako je vodi Kotunica, koji se probudi u 12 i zaspi ponovo u jedan. Tomislav Nikoli, zamenik predsednika SRS Konzulska vremena ao mi je to u Beograd ne idem kao konzul, ve kao poslanik. Novak Kilibarda, predsednik NS
[www.ANTIC.org] MESTO ENE U PRAVOSLAVNOJ VERI
Title: Message MESTO ENE U PRAVOSLAVNOJ VERI Izazovi slobode Svet bez ene bio bi lien lepote i ljubavi, kae prof. dr Ljubivoje Stojanovi Kakvo je mesto ene u Pravoslavnoj crkvi? Meu laicima vlada vrsto uverenje da je pravoslavlje eni dodelilo drugorazrednu ulogu, im joj je uskraena svetena sluba, zabranjeno da ue u oltar i nije joj, ve itav milenijum, doputeno da kroi na Svetu Goru Atonsku. Zato bi bilo koja od ovih primedaba bila valjan dokaz da je ena u pravoslavlju zapostavljena, pita protojerej prof. dr Ljubivoje Stojanovi, profesor na Katedri za pastirsko bogoslovlje Bogoslovskog fakulteta SPC i glavni i odgovorni urednik "Pravoslavlja", lista Srpske patrijarije. Zamena pojmova "U Crkvi se ne gleda ko je muko, a ko je ensko, ve koliko je ko postigao u podvigu, koliko oko sebe iri ljubavi i razumevanja, dobrote i mira. Pria da je eni uskraeno ovo ili ono pravo da bi bila ravnopravna sa mukarcem, nema utemeljenje u religiji, jer jednakost nije religijski i crkveni pojam, ve ideoloki. Ako svet sagledamo realno, videemo da nismo svi jednaki, razlikujemo se po mnogo emu, od fizikih do mentalnih i duhovnih osobina, od boje oiju do karaktera. Oekivati da e mukarac i ena, dakle, moi da budu jednaki u svemu nije ni realno, ni mogue, jer bi se onda mogao nai neko ko bi mukarce proglasio ugroenima jer im je uskraen dar majinstva kae prof. dr Ljubivoje Stojanovi. Tvrdei da je "mukarac po prizivu otac, a ena je po prizivu majka", dr Stojanovi kae da se sve teorije, bilo feministike ili ostale, o jednakosti meu polovima zasnivaju na tenji da se promeni priroda i da ovek a to znai i mukarac i ena postanu ono to nisu. Insistirajui na "oslobaanju od nametnutih stega", kako se esto govori, zaboravlja se da su sloboda i osloboenje dve razliite stvari. ovek tei da se oslobodi ropstva i zla, a ne sopstvene prirode, a priroda je eni namenila ulogu majke, a ne ulogu oca, kae Stojanovi i dodaje: "Bunt protiv prirode i prirodnog nije put za sticanje slobode o kojoj svi govore, niti je tenja za jednakou mera kojoj ovek treba da tei, jer nas Crkva ui da je svako od nas jedinstven, neponovljiv. Nije sloboda jednakost sa drugim, ve je sloboda znati ta hoe i svesno i smisleno opredeliti se za istinu, dobro, ljubav, pravdu". Neponovljiv dar Napominjui da se u modernom svetu ena esto doivljava kao objekat, a ne kao linost, kao predmet strasti a ne kao bogonosno bie obdareno darom materinstva, koji ne mora biti samo u biolokoj funkciji, dr Stojanovi kae da je "ena hrianka, onako kako je vidi Crkva, najpribraniji i najpozvaniji deo ljudske zajednice sa prirodnim darom da sputa i urazumi muku razuzdanost". "Pravoslavna crkva ne vidi mesto ene samo u kuhinji, sa varjaom u ruci, nego je smatra dobrim svedokom i misionarom vere, poveravajui joj da osmiljava ivot i daje mu pravu meru ne samo kao majka i supruga, ve i kao erka koja je oslonac u starosti svojim roditeljima, vaspita u koli, lekar, naunik. Ne uskraujui ni mukarcu ni eni nita od onoga ime ih je priroda obdarila, Crkva ih samo poziva na jedinstvo u zajednitvu, uei ih da potuju i tua i svoja prava, i tue i svoje dunosti", kae protojerej Ljubivoje Stojanovi. Moda bi u raspravi o tome da li je ena zapostavljena, pa ak i obespravljena, nekim pravilima ponaanja u Pravoslavnoj crkvi, bilo mesto i za rei indijskog voe Mahatme Gandija koji govorei o odnosima izmeu mukarca i ene "koji su od prirodnog nagona stvorili pohotu, udaljavajui se sve vie od onog to je Bog njime hteo" koji savetuje enama. "Nemojte se kinuriti. Ne upotrebljavajte miris od lavande. Ako hoete lepo da miriete, taj miris mora izlaziti iz vae due: tad ete osvojiti ne mukarca, ve oveanstvo". Mirjana Kuburovi
[www.ANTIC.org] SOROSOVI LJUDI UZ POMOC NATASE KANDIC KONTROLISE SUDOVE
Title: Message RUKE MOCIKako nevladine organizacije "ucestvuju" u zatvorenom sudjenju za zlocine u Sjeverinu za koje su prozvani Srbi SOROSOVI LJUDI UZ POMOC NATASE KANDIC KONTROLISE SUDOVE I OPTUZUJU NAS ZA GENOCID@ Svetlana Vojinovic Po svemu sudeci medjunarodne, navodno humanitarne i nevladine organizacije, tako su bar zvanicno registrovane, a kojih na nasem prostoru ima vise od tri hiljade, najzad su javno otkrile svoje namere i ciljeve koje su im naredbodavci i finansijeri iz inostranstva dali u zadatak. Domaca javnost bila je sokirana informacijom da je Sudsko vece na sudjenju cetvorici Srba optuzenih za otmicu i ubistvo 17 muslimana iz Sjeverina oktobra 1992. godine, dozvolilo predstavnicima NO da ostanu u sudnici i tokom procesa koji je bio zatvoren za javnost. Predlog da njihovi predstavnici ostanu na zatvorenom delu potekao je od zastupnika javne tuzbe Vladimira Vukcevica, inace zamenika republickog javnog tuzioca. Iako su se branioci usprotivili njegovom predlogu, Sudsko vece u beogradskom Okruznom sudu odlucilo je da predstavnici NO ostanu na glavnom pretresu. Pored clanova Sudskog veca, optuzenih i advokata, na zatvorenom delu bili su prisutni Bogdan Ivanisevic ispred Hjuman rajts voca, Natasa Kandic, Jasmina Bogojevic i Marko Minic u ime Fonda za humanitarno pravo, Dzemail Hamilagic (Odbor za humanitarna prava iz Priboja) i Branka Nikolic (OEBS). Ovakva odluka, koja predstavlja presedan u srpskom sudstvu, iznenadila je i ljude iz struke: - Na osnovu Zakonika o krivicnom postupku koji je donet 28. marta prosle godine to je protivzakonito. Ovo je samo potvrda da su nevladine organizacije dobile zeleno svetlo da kontrolisu najosetljiviji segment naseg drustva, a to je sudstvo. Ukoliko ono nije samostalno i nezavisno, onda i nije sudstvo. Ovakvom odlukom i zvanicno je potvrdjeno da ce srpsko sudstvo biti pod prismotrom stranih sila. Sta su NO? Nista drugo nego produzena ruka Medjunarodne zajednice, a njeni predstavnici njihovi kontrolori. U praksi to bi znacilo otvoren pritisak na sudije, tok i ishod sudjenja tvrdi advokat Ilija Radulovic koji se vec 30 godina bavi sudstvom i advokaturom. I dok je odluka o prisustvu predstavnika NO u sudu uglavnom docekana na noz od strane domace javnosti, advokata i zaposlenih u Sudu, Momcilo Grubac, predsednik Saveznog ustavnog suda kaze: - Mislim da se nepotrebno digla prasina. Prema nasim propisima postoji mogucnost da u slucaju iskljucenja javnosti sa glavnog pretresa, oni koji imaju odredjen interes za pracenje krivicnog postupka, ostanu u sudnici. To je dozvoljeno samo kada je u pitanju naucno ili strucno pracenje procesa. Za to je potrebna posebna odluka koju donosi Sudsko vece objasnjava predsednik Saveznog ustavnog suda. Na pitanje da li se rad medjunarodnih nevladinih organizacija, koje direktno finansiraju pojedine zemlje Zapada, moze svrstati u strucnonaucni i ko je kompetentan da to proceni, Grubac objasnjava: - Mozemo da ih svrstamo u strucnu oblast. Takvu odluku moze da donese samo Vece koje predsedava. Niko drugi osim njih nema pravo da odlucuje o tome. Na pitanje novinara da li neko "iznad" moze unapred da vrsi pritisak na Vece da izglasa takvu odluku i kako on licno komentarise prisustvo NO na zatvorenim sudjenjima, Grubac, posle kratke pauze, kaze: - Na clanove Sudskog veca ne moze niko da utice. Tako je bar po zakonu. Sto se mene tice, uvek bih se povinovao odluci koja se donese. Medjutim, advokat Radulovic tvrdi suprotno, odmah se pozivajuci na Zakonik o krivicnom postupku: - S obzirom na funkciju na kojoj se Momcilo Grubac nalazi, njegovu izjavu mozemo shvatiti samo kao politicko tumacenje. Posmatrajuci zakon, to nije tacno. Na osnovu clana 293, stav 2, Zakonika o krivicnom postupku predvidjeno je da Vece moze dozvoliti, da sudjenju, na kome je javnost iskljucena, prisustvuju pojedina sluzbena lica i naucni radnici, a na zahtev optuzenog moze i njegov bracni drug. Nauka i struka, to ce vam svako reci ko se bavi ovim poslom, sigurno nisu nevladine, navodno, humanitarne organizacije. O kakvoj zastiti humanitarnog prava mi govorimo, kada je poznato da bombardovanje SRJ ni po jednom slovu morala ili medjunarodnog prava nije smelo da se dogodi. Upravo te iste NO koje imaju nameru da kontrolisu nase sudove, neprestano su ukazivale na humanitarnu katastrofu na podrucjima gde su nastanjeni Albanci, Hrvati ili muslimani. Sta je sa Srbima? Kada se sve to zna, potpuno je jasno da takve izjave predstavljaju jedno politicki ponizavajuce, cak vulgarno tumacenje Zakonika o krivicnom postupku. On je precizan i ne moze da se tumaci kako nekome odgovara ili da se krsi pod politickim pritiscima objasnjava Radulovic. On tvrdi da nije slucajno da su se predstavnici NO pojavili zvanicno u novoj ulozi bas na ovom sudjenju: - Ne zelim da ulazim u detalje procesa i optuzbe, jer nisam upoznat do kraja sa slucajem u Sjeverinu, ali je cinjenica da su NO prisutne uvek tamo gde se
[www.ANTIC.org] Radovan nee ni u RS, ni u Srbiju i Crnu Goru
Title: Message LUKA KARADI, TVRDI ZA DNEVNIK Radovan nee ni u RS, ni u Srbiju i Crnu Goru Momilo Mandi i Mile Bjelica ni na koji nain nemaju veze sa Radovanom. tavie, nae porodice nisu u dobrim odnosima - kae Luka Karadi Prekjueranji upad SFOR-a u nekoliko institucija Republike Srpske u Bijeljini, na Palama i u Banjaluci, kada su potpuno blokirana sredstva Srpske banke Sarajevo i privatne firme biznismena Momila Mandia, to se dovodi u vezu sa pokuajem pronalaenja i hapenja biveg predsednika Republike Srpske Radovana Karadia i presecanja kanala njegovog finansiranja, nije iznenadila lanove Karadieve porodice.-To nije nita neuobiajeno - izjavio je za Dnevnik njegov brat Luka Karadi. - Mi, njegova porodica, navikli smo na krajnje neprijatnosti koje nam svakodnevno prave, prate u korak i prislukuju, stalno su oko kue u uniformama i civilu, sputavaju nas da radimo. Pre mesec dana moju snahu LJiljanu, koja je tajnim glasanjem, stopostotno izabrana za predsednika Crvenog krsta, naterali su da ne prihvati tu funkciju. Mogu ta god hoe, imaju silu, vlast, oruje, a vlast u Republici Srpskoj potpuno je nemona kao i narod koji ne ivi slobodnim ivotom. To rade iz nemoi da dou do Radovana, a ne mogu doi zato to je srpski narod uz njega, a ne nekakvi pojedinci. - Odgovorno tvrdim, pred Bogom i narodom - kae Luka Karadi - da Momilo Mandi i Mile Bjelica ni na koji nain nemaju nikakve veze sa tim za ta ih optuuju da finansiraju Radovana. tavie, sa Mandiem ni porodino nismo u dobrim odnosima, a to se tie Bjelice, sa njim smo raistili kada je, kao direktor Direkcije SDS, pre dve godine bio presudan za iskljuivanje Radovana iz stranke. U vezi najnovije prozivke hake tuiteljice upuene crnogorskim vlastima, da je Radovan Karadi u manastiru Ostrog, Luka Karadi kae: - Samo pominjanje iz usta Karle del Ponte manastira Ostroga, gde se danonono okuplja masa ljudi da bi ih udotvorna mo moti Svetog oca Vasilija iscelila, jeste skrnavljenje te svetinje. Sveti Vasilije Ostroki zaceljuje rane i mnogo je ljudi izleio, ali nikome ne bi kodilo malo bogobojaljivosti, jer nije niotkuda stiglo upozorenje na kaznu boju da se zlima zbog poinjenih nepravdi i skrnavljenja svetinja, deavaju teke fizike deformacije, to narod kae obelei ih Bog. - Garantujem da Radovan Karadi nikada nee doi u Crnu Goru, Republiku Srpsku, niti u Srbiju upravo iz razloga da ne bi bio smetnja svom narodu i da ne bi dovodio u poziciju vlasti da budu pod pritiskom zbog njega - tvrdi za na list Luka Karadi.Jaska Jakovljevi Demanti Centra bezbednosti u Nikiu NIKI: Naelnik nikikog Centra bezbednosti Duko Koprivica demantovao je tvrdnje glavnog tuioca Hakog tribunala Karle del Ponte da se Radovan Karayi esto kree u graninom podruju izmeu Crne Gore i Republike Srpske.- Nemamo nijedan podatak da je Karadi boravio, ili prolazio ovom zonom koju pokriva Centar bezbjednosti Niki, kazao je Koprivica novinarima i dodao da bi svako u Nikiu znao da je dolazio da obie rodbinu.Koprivica je naveo da policija na ovom podruju kontrolie granine prelaze na Vraenoviima, Krscu i epan Polju, a vojska Crne Gore i Srbije granicu u duini od 160 kilometara. IGUMAN JOVAN:Poziv Karli da doe PODGORICA: Iguman manastira Ostrog otac Jovan Puri odbacio je tvrdnju glavne tuiteljke Hakog tribunala da je bivi predsednik Republike Srpske Radovan Karayi boravio i da se i sada krije u tom, jednom od najveih pravoslavnih svetilita na Balkanu. Kako prenosi podgorika tampa, on je rekao da Karadi, koji je pred Hakim tribunalom optuen za ratne zloine, u manastru Ostrog sigurno nije bio u poslednjih deset godina. Ni oni koji daju ovakve izjave ne uzimaju ih za ozbiljno, rekao je otac Jovan i pozvao Karlu del Ponte da, po ugledu na brojne strane diplomate, sama doe i poseti manastir. Artman: Bio je PODGORICA: Portparol glavnog tuioca Hakog tribunala Florans Artman tvrdi da se Radovan Karayi ipak nedavno pojavljivao na prostoru prema Hercegovini i u manastiru Ostrog.Artman je odbila da komentarie uveravanja crnogorskih zvaninika i predstavnika Srpske pravoslavne crkve, koji tvrde da se Karayi ne nalazi u Crnoj Gori. http://www.dnevnik.co.yu/
[www.ANTIC.org] DUAN MIHAJLOVI O HAKIM OPTUENICIMA I MAFIJI
Title: Message DUAN MIHAJLOVI O HAKIM OPTUENICIMA I MAFIJIUhapsiemo ljivananina i RadiaNe postoji nijedan dokaz ni indicija da je Mladi u Srbiji. Mona kriminalna organizacija u Srbiji jo uvek bogatija od dravnog buyeta BEOGRAD: Ministar unutranjih poslova Srbije Duan Mihajlovi izjavio je jue da se bivem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiu pre vie od godinu dana "izgubio trag". "Kada je Mladievom obezbeenju otkazana logistika podrka, koju je imalo u pojedinim strukturama u Srbiji, Mladiu se gubi svaki trag. Ve godinu i neto o Mladiu nema ni traga ni glasa", rekao je Mihajlovi na konferenciji za novinare u pauzi zasedanja Devete vanredne skuptine ND-a. Prema njegovim reima, ne postoji "ni jedan relevantan dokaz ni indicija" da je Mladi na teritoriji Srbije, i "neumesno je i nekorektno" traiti od Vlade Srbije da isporui policijskim ili sudskim organima nekoga za koga niko, ukljuujui i Haki tribunal, nema dokaz da se nalazi u Srbiji. Mihajlovi je ocenio da je potrebno razlikovati sluajeve Ratka Mladia i bivih oficira Vojske Jugoslavije Veselina ljivananina i Miroslava Radia, koji su dravljani Srbije. - ljivananin i Radi su nai graani, koji bi se, da su pravi vojnici i patriote, odazvali pozivu domaeg suda. Poto se nisu odazvali, policija e ih kad tad pronai - kazao je Mihajlovi. ef srpske policije je rekao da Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala vodi nekoliko istraga, koje e predati specijalnom dravnom tuiocu za borbu protiv organizovanog kriminala Jovanu Prijiu. Prema njegovim reima, policija e imati bolja sredstva i opremu od organizovanih kriminalnih grupa kada takvim grupama bude oduzeta imovina koju su stekli bavei se kriminalnim delatnostima. Mihajlovi je rekao da Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala dozvoljava dravnim organima da oduzmu imovinu steenu na kriminalan nain. Ministar unutranjih poslova je na Skuptini ND-a rekao da je "mona kriminalna organizacija jo uvek bogatija od dravnog budeta i modernije opremljena od policije". On je na pitanje novinara da li su policiji poznata imena mafijakih bosova odgovorio reima "znate bosove isto kao ja". (Beta) http://www.dnevnik.co.yu/
