[www.ANTIC.org] Tiker vesti
Title: Message NOVINSKA AGENCIJA TIKER TIKER NEWS AGENCY VESTI / NEWS * * * * * * * * * * * * Datum/ Date: 03.07.2003. Pukovnik bivse JNA Veselin Sljivancanin, danas popodne pred sudijama Haskog tribunala trebalo bi da se izjasni o optuznici. On je zajedno sa Miletom Mrksicem i Miroslavom Radicem optuzen za navodno streljanje oko 260 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovcara kod Vukovara Ministar unutrasnjih poslova Crne Gore Milan Filipovic najavio je da ce crnogorska policija narednih dana poceti da preuzima od Vojske SCG cuvanje administrativne granice sa Kosovom i Metohijom Elektroprivreda Srbije odlucila je da otpise ukupan dug rudnika za podzemnu eksploataciju uglja u iznosu od preko 1,4 milijarde dinara, izjavio je juce predsednik Upravnog odbora EPS-a Nikola Rajakovic, a jutros objavio da je sa rudarima postignut sporazum i strajk prekinut Guverner NBS Mladjan Dinkic najavio je da ce podneti krivicnu prijavu protiv narodnog poslanika u Skupstini Srbije Marka Petrovica, zbog klevete. Petrovic je inace optuzio Centralnu banku da je "profitirala" za 1,6 miliona evra na izradi holograma loseg kvaliteta, na novcanici od 5.000 dinara Tuzilastvo Napulja podnelo je zahtev za hapsenje crnogorskog premijera Mila Djukanovica. Tuzilastvo je u istrazi doslo do dokaza da je Djukanovic umesan u aferu sverca cigareta, o kojima je ranije pisano Radomir Markovic bivsi nacelnik Resora drzavne bezbednosti Srbije juce je preko svog advokata ponovo demantovao da se ikada sreo sa sadasnjim potpredsednikom Vlade Srbije Cedomirom Jovanovicem Mirjana Kuzmanovic, supruga pokojnog Nebojse M. Krstica, osnivaca i predsednika Otacastvenog pokreta Obraz, izjavila je da je njen muz sa jos dvoje saputnika i clanova Obraza likvidiran u politickom atentatu, prikazanom kao saobracajna nesreca. Inace policijski zapisnik sa mesta udesa je "nestao" Kako pisu "Vecernje novosti" u sudjenju pripadnicima "Zemunskog klana", status svedoka-saradnika imace Ljubisa Buha, sudija Miladin Suvajdzic, i jos tri clana te grupe. Buha i Suvajdzic su, kako nezvanicno saznaje list, jedno vreme bili "vazan deo bande" i svedoci mnogih krivicnih dela Lider Lige socijaldemokrata Nenad Canak juce je optuzio beogradski nedeljnik Vreme, Radio B92 i ANEM da vrse harangu protiv autonomije Vojvodine, LSV-a i njega licno Evropska unija najavila je juce da ce na spisak lica kojima je zabranjen ulazak na teritoriju Unije, umesto imena Vasilija Veinovica, staviti Jelenka Micica, kako glasi svetovno ime episkopa Milesevskog vladike Filareta, jer se ime blazenopocivseg Veinovica na tom spisku naslo greskom. NOVI SAD - Predsednik skupstine Vojvodine Nenad Canak je ocenio juce da oslobadjanje bivseg komandanta takozvane Oslobodilacke vojske Kosova Hasima Tacija nakon hapsenja u Madjarskoj predstavlja najveci samar koji je drzava dobila od NATO bombardovanja 1999. godine. To znaci da ova zemlja ne zasluzuje da se njene poternice ispostuju, rekao je Canak. On je ocenio da SCG ne treba da potpise bilateralni sporazum o neizrucivanju americkih drzavljana Medjunarodnom krivicnom sudu. Mislim da je vrhunac licemerja da zato sto se neko rodio u nekoj drugoj zemlji, da mu se drugacije sudi za istu pocinjenu stvar. To je potpuno neprihvatljivo, ocenio je Canak BEOGRAD - Dijalog izmedju Beograda i Pristine bice pokrenut najverovatnije tek pocetkom septembra. To je juce u Beogradu izjavio potpredsednik vlade Srbije zaduzen za Kosovo Nebojsa Covic i naglasio da tom prilkom ne treba razgovarati o konacnom statusu te pokrajine, jer problem statusa treba da bude sagledan regionalno. Covic je najavio maksimalnu kooperativnost srpskih vlasti u pregovorima sa institucijama kosovske samouprave i istakao da sve sto bude dogovoreno mora zaista i da bude sprovedeno, saopsteno je na konferencji za novinare. SMEDEREVO - Posle poskupljenja struje cena vekne hleba trebalo bi da iznosi najmanje 40 dinara, kako bi privatni pekari imali racuna da peku hleb, rekao je predsednik Okruznog odbora privatnih pekara Djura Milenovic i dodao da je ov Unija vec uputila zahtev Vladi Srbije da odobri povecanje cene hleba i peciva. BEOGRAD - Podnosenjem tuzbe protiv Vecernjih novosti, RTV B-92, Fonda za humanitarno pravo i nedeljnika NIN i Vreme i Vojislava Kostunice, sekretar Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Beba Popovic samo na ime sudskih taksi morao je pravosudnim organima da uplati 210.hiljada dinara. Koliko ga kostaju usluge advokatske kancelarije s obzirom da se radi o advokatu koji je poznat po bogatoj klijenteli, medju kojima je i biznismen Stanko Subotic Cane, moze samo da se nagadja, pise danasnji Kurir. BEOGRAD - Darko Lilic, sin bivseg predsednika SRJ Zorana Lilica juce je u Drugom opstinskom sudu prvostepenom presudom oslobodjen optuzbe da je ucestvovao u pucnjavi u noci izmedju 5. i 6. marta ove godine, ispred kafica Majdan zajedno sa Slobodanom Cosicem, kada su u obracunu upotrebljene i
[www.ANTIC.org] Rudiger Gebel: SLOBODA IZA RESETAKA!
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:03. juli 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napiite "unsubscribe". Rudiger Gebel: SLOBODA IZA RESETAKA! http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_1.html prevela. Gordana Milanovic-KovacevicDen Hag, 28. juni 2003 Medjunarodna akcija solidarnosti na Vidovdan: zahtevana sloboda za Slobodana Milosevica Dobra vest kao prvo. IMedjunarodna solidarnost, takodje i sa Srbijom i sa Jugoslavijom, zivi i dalje i nije samo parola na papiru iz naftalina levicarske istorije. Iz tuceta zemalja, izmedju ostalog iz Nemacka, SAD, Kanade, Italije, Francuske, Austrije, Grcke, Belgije, Bugarske i Srbije skupili su se 28.06.2003 demonstranti u Den Hagu sa zehtevom za oslobodjenje Slobodana Milosevica i da podsete na zrtve NATO-bombaskog rata 1999.god. Po nalogu drzava-agresora sudi se ranijem predsedniku Jugoslavije pred Tribunalom UN radi navodnih ratnih zlocina u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu. Vec dve godine Milosevic se uspesno brani protiv sviojih tuzioca i radi toga malo ko obraca paznju na to sudjenje.Sa jugoslovenskim i srpskim zastavama, uzvicima "Slobo, Slobo" i partizanskim pesmama demonstranti su marsirali u susedan Seveningen gde se on od 28.06.2001 nalazi. Manje dobra vest dana: ove godine nije bilo milion Srba koji bi Milosevicu obecali podrsku i solidarnist, kao 1989.god. kada su naKosovu 600-ti put podsecali na Kosovsku bitku. Ispred Cercil pleina br. 1, sedista UN-Tribunala u Den Hagu doslo je na ovogodisnji praznik Vidovdan nesto oko 300 demonstranata, pozvanih na protest od strane" Internacionalnog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica" (ICDSM) Ipak je ova mala grupa bila dovoljna da sluzbe obezbedjenja navede na promene. U seveninskoj tamnici ove subote je izlazak u dvoriste bio ponisten, Milosevicu zabranjen, da se pozdravi uzivo ne bi culi.klaus Hartmann, Savezni predsednik Udruzenje slobodnih mislilaca i podpredsednik ICDSM-a bio je ipak zadovoljan. "Vazno je da se da znak", rekao za novine "Junge Welt". Sigurno je da je prva solidarni protest u Den Hagu sa nekoliko stotina demonstranata bila manja. "Ali mi cemo opet doci i mi cemo biti jaci". Upucujuci na starog Graka Arostotela Hartman je sa poverenjem dodao, "pocetak je vise od polovine puta". Dan pre toga Hartman je imao razgovor u duzini od dva sata sa Milosevicem. "On je borben, nece dozvoliti da ga pobede", izvestavao je on o svom razgovoru pod aplauzom prisutnih. On je i hrabrio za produzetak Milosevicevog procesa. " posle njihovog licnog poluvremena, tuzioci, ispred svih Karla del Ponte, stoje potpuno goli. Strasna slika", rekao je sef slobodnih mislilaca. Dosada je Milosevic svakog svedoka optuznice demontirao. "Ratni sud" se boji "drugog poluvremena" kada ce optuzeni pozvati svedoke. Ipak Tribunal slabi Miloseviceve snage. Do sada postoji preko pola miliona strana procesnih akata. Hartman trazi radi toga da se sudjenje prekine na godinu dana i da se optuzeni pusti da bi se adekvatno pripremio. Pred kapijom tamnice Hartman je upozorio na istorijsku dimenziju "Slucaja Milosevic". Zatvor u Pompstaciosvegu 46 A u banji Seveningen sluzio je fasistima za zatvaranje holandskih ustanika. " Danas tu pocinioci ponovo zatvaraju protivnike", istice Hartman. I dalje navodi: "Borcima protiv Novog svetskog poretka pripada nasa solidarnost". "Milosevic je prvi politicki zatvorenik takozvane globalizacije kapitalistickog tlacenja", rekao je takodje jedan od govornika na protestu Vil van der Klift iz Holandije. Procesom protiv nekadasnjeg izabranog predsednika jedne suverene drzave NATO i njen ad hoc Tribunal stvorili su odlucujuci presedan za unistenje suvereniteta svih drzava. "Slobodan Milosevic ne sedi u tamnici zato sto je pocinio zlocine, vec zato sto se borio protiv zlocina", kaze Velko Vlkanov, ICDSM-kopredsednik i predsedavajuci Bugarskog antifasistickog saveza i Bugarskog komiteta za ljudska prava. Pod Milosevicem Srbi su 1999.god. branili svoju slobodu i cast protiv imperialisticke globalizacije - i time nezavisnost svih naroda. "U tamnici se ne nalazi samo Slobodan Milosevic, vec sama sloboda", rekao je Vlkanov. "U Seveningenu se SLOBODA nalazi iza resetaka". Internacionalno oklevetan od samog pocetka Milosevic, Socialisticka Partija Srbije i sve patriotske snage usprotivile su se razaranju Jugoslavije u slabe, etnicki separisane teritorije, protiv vladavine IMF-a i Svetske banke, protov prodiranja McDonaldsove kulture i protiv NATO-upravljanih rasistickih teroristickih trupa, koje su cinicno maskirane kao borci za mir. Upravo radi ovog principijelnog otpora NATO mu sudi u Den Hagu, tvrdi Vlkanov. Koliko je samo cinicno da SAD gradjane drugih zemalja stavljaju pred sud, a za svoje drzavljane traze izuzimanje od kazne. - U zadnjoj nedelji juna, da
[www.ANTIC.org] Vesti SPO za 3.7.2003.
VESTI SPO etvrtak, 3. jul 2003. SRPSKO BEBOSUE Pravosue u Srbiji postalo je Bebosue, jer se hitno zakazuju suenja novinarima i politiarima po tubama Vladimira Popovia - Bebe, a hiljade drugih sporova ne reavaju se ve godinama. Verovatno su pacovi odavno pojeli tubu Vuka Drakovia protiv RTS, podnetu jo 1990, zbog objavljene lai da je on, kao ameriki pijun, na poklon dobio vilu na enevskom jezeru. U fijokama srpskog Bebosua su i tube Vuka i Danice Drakovi protiv drave Srbije, zbog policijske torture kojoj su bili izloeni u Miloevievom zatvoru 1993. godine. Jo desetine tubi Srpskog pokreta obnove i Srpske rei protiv Miloevievog reima ame po sudskim fijokama, a sve tube protiv SPO i Srpske rei, podnete od strane Miloevievog i DOS-ovog reima, Bebosue pretvara u osuujue presude. ak i tube porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali protiv Legije, Mihalja Kertesa i generala Branka uria specijalni dravni tuilac ignorie i odbija da preduzme gonjenje. Sve dok je ovako, dok su sudije izvrni sekretari Demokratske stranke i njenih satelita, bistu Cara Duana potrebno je ukloniti ispred jadne i pogaene Palate pravde u Beogradu. [EMAIL PROTECTED] www.spo.org.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] NE MENJATI MODEL
Title: Message Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]Medija Centar, Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks: (381 11) 3343-420. NE MENJATI MODEL (03. 07. 2003.) U procesu privatizacije ne bi trebalo napustati model direktne prodaje preduzeca, kaze Dusan Pavlovic. U poslednje vreme cesto se cuje kako model privatizacije koji je prihvacen Zakonom o privatizaciji iz juna 2001. godine treba napustiti. Kaze se kako je primena ovog modela u nasim uslovima pocela da pokazuje "neke od uobicajenih nedostataka", te kako "privatizacija nije u funkciji zaposljavanja". Pre nego sto se odgovori na ove kritike, trebalo bi, pre svega, objasniti sta je sustina modela direktne prodaje.Model direktne prodaje karakteristican je po tome sto se tacno zna kome se prodaje preduzece. Tenderska prodaja daje Agenciji za privatizaciju mogucnost da odluci kome ce prodati preduzece, a ona se po pravilu odlucuje da za kupca izabere tzv. strateskog partnera. Prednost biranja strateskog partnera je u tome sto Agencija moze da bude sigurna da ce privatizovane kompanije doci u prave ruke i nastaviti da rade ono sto su radile do sada, ali efikasnije, a jedan od vaznijih uslova je da je potencijalni kupac vec u biznisu. Jedna od lekcija neuspelih privatizacija, kakva je bila, recimo, ona u Rusiji, jeste da se svi novi vlasnici nece ponasati preduzetnicki. Tvrdilo se da ce novi vlasnici, ko god oni bili, imati interes da se prema svojini ponasaju odgovorno i da ce nastaviti sa proizvodnjom. Pokazalo se da to nije tacno - novi vlasnici su se cesto ponasali monopolisticki i rasipnicki. Mnogi koji kritikuju direktne prodaje, sasvim razumljivo zagovaraju vracanje na radnicko akcionarstvo, koje je bilo propisano zakonima iz 1991. i 1997. Ovaj model je uspesno primenjen jedino u Sloveniji. U svim ostalim zemljama Centralne i Istocne Evrope gde je primenjen (ukljucujuci i Srbiju tokom 90-ih) pokazao se kao neuspesan. Glavna mana ovog modela je to sto ne dovodi do potrebnog prestrukturiranja preduzeca. Radnici koji postanu vlasnici nemaju motiva da otpustaju sami sebe. Iz ovoga bi vec trebalo da bude jasno da model direktne prodaje po prirodi stvari ne moze da bude u funkciji zaposljavanja. Model direktne prodaje je u funkciji stvaranja efikasne privrede, odnosno prestrukturiranja preduzeca. Privatizacija uvek podrazumeva gubitak radnih mesta, jer su sva bivsa socijalisticka preduzeca patila od viska radne snage. Brzina privatizacije mora da zavisi od toga da li otpusteni radnici imaju gde da se zaposle, ali za stvaranje mogucnosti za zaposljavanje bitna je vladina strategija da privuce direktne investicije, sto je jedna od najproblematicnijih tacaka vladine politike. Dusan Pavlovic je sociolog, saradnik Instituta G17.
[www.ANTIC.org] NE MENJATI MODEL
Title: Message Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]Medija Centar, Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks: (381 11) 3343-420. NE MENJATI MODEL (03. 07. 2003.) U procesu privatizacije ne bi trebalo napustati model direktne prodaje preduzeca, kaze Dusan Pavlovic. U poslednje vreme cesto se cuje kako model privatizacije koji je prihvacen Zakonom o privatizaciji iz juna 2001. godine treba napustiti. Kaze se kako je primena ovog modela u nasim uslovima pocela da pokazuje "neke od uobicajenih nedostataka", te kako "privatizacija nije u funkciji zaposljavanja". Pre nego sto se odgovori na ove kritike, trebalo bi, pre svega, objasniti sta je sustina modela direktne prodaje.Model direktne prodaje karakteristican je po tome sto se tacno zna kome se prodaje preduzece. Tenderska prodaja daje Agenciji za privatizaciju mogucnost da odluci kome ce prodati preduzece, a ona se po pravilu odlucuje da za kupca izabere tzv. strateskog partnera. Prednost biranja strateskog partnera je u tome sto Agencija moze da bude sigurna da ce privatizovane kompanije doci u prave ruke i nastaviti da rade ono sto su radile do sada, ali efikasnije, a jedan od vaznijih uslova je da je potencijalni kupac vec u biznisu. Jedna od lekcija neuspelih privatizacija, kakva je bila, recimo, ona u Rusiji, jeste da se svi novi vlasnici nece ponasati preduzetnicki. Tvrdilo se da ce novi vlasnici, ko god oni bili, imati interes da se prema svojini ponasaju odgovorno i da ce nastaviti sa proizvodnjom. Pokazalo se da to nije tacno - novi vlasnici su se cesto ponasali monopolisticki i rasipnicki. Mnogi koji kritikuju direktne prodaje, sasvim razumljivo zagovaraju vracanje na radnicko akcionarstvo, koje je bilo propisano zakonima iz 1991. i 1997. Ovaj model je uspesno primenjen jedino u Sloveniji. U svim ostalim zemljama Centralne i Istocne Evrope gde je primenjen (ukljucujuci i Srbiju tokom 90-ih) pokazao se kao neuspesan. Glavna mana ovog modela je to sto ne dovodi do potrebnog prestrukturiranja preduzeca. Radnici koji postanu vlasnici nemaju motiva da otpustaju sami sebe. Iz ovoga bi vec trebalo da bude jasno da model direktne prodaje po prirodi stvari ne moze da bude u funkciji zaposljavanja. Model direktne prodaje je u funkciji stvaranja efikasne privrede, odnosno prestrukturiranja preduzeca. Privatizacija uvek podrazumeva gubitak radnih mesta, jer su sva bivsa socijalisticka preduzeca patila od viska radne snage. Brzina privatizacije mora da zavisi od toga da li otpusteni radnici imaju gde da se zaposle, ali za stvaranje mogucnosti za zaposljavanje bitna je vladina strategija da privuce direktne investicije, sto je jedna od najproblematicnijih tacaka vladine politike. Dusan Pavlovic je sociolog, saradnik Instituta G17.
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 23:33 SSTAJNER-KOSOVO-IZJAVA SStajner: Savet bezbednosti podrzzao politiku UNMIK-a BEOGRAD/ NJUJORK, 3. jula (Tanjug) - Savet bezbednosti UN je izrazio jednoglasnu podrssku politici koju vodi UNMIK na Kosovu, izjavio je vecceras odlazechi ssef UNMIK-a Mihael SStajner precizirajuchi da je na danassnjoj sednici Saveta potvrdjena ispravnost politike koju je vodio UNMIK u proteklih godinu i po dana, dok se on nalazio na ccelu ove misije UN. 23:21 UN-KOSOVO-SEDNICA Savet bezbednosti UN: Ostaje joss mnogo da se uradi na Kosovu VASSINGTON, 3. jula (Tanjug) - Savet bezbednosti UN je, na danassnjoj sednici o situaciji na Kosovu i Metohiji u sedisstu UN u Njujorku, ocenio da je na Kosmetu postignut napredak kroz postavljanje osnova za susstinsku autonomiju i samoupravu te pokrajine, prema zahtevima Rezolucije 1244 UN, ali da ostaje joss mnogo da se uradi da bi uopsste poccelo da se gradi multietniccko drusstvo na Kosovu i Metohiji. 22:58 UN-KOSOVO-SSAHOVICH SSahovich: Na Kosovu najgora politiccka klima od 1999. godine VASSINGTON, 3. jula (Tanjug) - Politiccka klima na Kosovu i Metohiji je gora nego ikada od 1999. godine, istakao je ambasador Srbije i Crne Gore (SCG) pri UN Dejan SSahovich na danassnjoj sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku posvechenoj situaciji na Kosmetu, citirajuchi nedavni izvesstaj Misije za decentralizaciju Saveta Evrope. 21:56 SPORT:VATERPOLO-TURNIR-PREKID Mecc Rusija-Aaustralija prekinut zbog nevremena BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Druga utakmica 1. kola medjunariodnog turnira Trofej Tassmajdana prekinuta je zbog nevremena u Beogradu kod rezultata 1:1 i biche nastavljena sutra u 10 ccasova. 20:26 SPORT:VATERPOLO-TURNIR-BEOGRAD Srbija/Crna Gora-Nemaccka 11:4 BEOGRAD, 3. juna (Tanjug) _ U prvoj utakmici prvog kola medjunarodnog turnira Trofej Tassmajdan u Beogradu danas su najbolji vaterpolisti Srbije i Crne Gore pobedili reprezentaciju Nemaccke sa 11:4. 19:21 SCG-PREDSEDNIK-INTERVJU Marovich: Mladich nije u SCG BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Predsednik drzzavne zajednice Srbija i Crna Gora (SCG) Svetozar Marovich rekao je da vlasti u Beogradu nemaju informacije da se bivssi komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladich, koga Hasski tribunal sumnjiccci za ratne zloccine, krije u SCG. 19:19 CGORA-VLADA Usvojen Akcioni plan harmonizacije odnosa dviju republika PODGORICA, 3. jula (Tanjug) - Vlada Crne Gore usvojila je danas zavrssnu verziju Akcionog plana harmonizacije ekonomskih odnosa dviju cclanica drzzavne zajednice. 19:12 MAKEDONIJA-ALBANIJA Raste medjunarodni pritisak na ANA TIRANA, SKOPLJE, 3. jula (Tanjug) - Medjunarodni pritisak na makedonske Albance koji bi mogli izazvati probleme u joss uvek nestabilnom regionu jugoistoccne Evrope sve je vechi, pisse danas nemaccka novinska agencija DPA. 18:37 HAG-TRIBUNAL-SSLJIVANCCANIN Izjassnjavanje Ssljivanccanina odlozzeno za sledechi ccetvrtak HAG, 3. jula (Tanjug) - Izjassnjavanje oficira bivsse Jugoslovenske narodne armije (JNA) Veselina Ssljivanccanina pred hasskim tribunalom odlozzeno je za sledechi ccetvrtak, possto Sekretarijat Suda nije zavrssio proveru njegovih advokata iz Beograda pa ih nije pustio u sudnicu. 17:46 SPORT:RS-IGRE-VISSEGRAD CCavich otvorio Igre VISSEGRAD, 3.jula (Tanjug) - Danas popodne u Vissegradu je predsednik Republike Srpske Dragan CCavich, u prisustvu preko 2.000 sportista iz 24 grada Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kao i velikog broja zzitelja ovog i susednih gradova, otvorio 40. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
BETA-PREGLED
Title: Message BETA-PREGLED U 18 SATIetvrtak, 3. jul 2003. Srbija i Crna GoraKRUEVAC - ivkovi: Do kraja idue nedelje morala bi da bude usvojena jasna strategija za Kosovo i Metohiju.BEOGRAD - Skuptina Srbije razmatra amandmane na vladin Predlog zakona o zapoljavanju.BEOGRAD - Poslanici DOS-Reforma Srbije zatraili da se sluaj otmice u trpcima procesuira po novom Zakonu o ratnim zloinima.PODGORICA - Dragia Burzan: Srbija i Crna Gora bi mogle odvojeno da potpiu sporazum sa SAD o neizruivanju amerikih dravljana Medjunarodnom krivinom sudu.BEOGRAD - Beogradska vlada odluila da se na delu Trga Republike izgradu Gradska galerija, koja e nositi ime Zorana Djindjia.BEOGRAD - ovi: Momilo Trajkovi bi "trebalo da prestane da obmanjuje i sebe i javnost" svojim izjavama.BEOGRAD - Sindikata obrazovanja Srbije najavio da e 1. septembra zaposleni u osnovnim i srednjim kolama u trajk ukoliko do se 20. avgusta ne potpie Poseban kolektivni ugovori.BEOGRAD - Mladjan Dinki najavio da e na jesen biti raspisan tender za stratekog partnera Jubanke.BEOGRAD - Beogradska policija u prvih est meseci ove godine identifikovala 50 osoba umeanih u trgovinu ljudima. Svet i regionNJUJORK - Kofi Anan: Kosovo ostvarilo znaajan napredak u ostvarenju sutinske autonomije, ali uspostavljanje vladavine prava ostaje centralni izazov za UNMIK.BRISEL - EU eli da ve u julu bude domain dijaloga vlasti u Beogradu i Pritini, rekli izvori EU, prenosei sadrinu razgovora Havijera Solane i Haima Taija.BUDIMPETA - Portparol UNMIK-a Djerdj Kakuk potvrdio da su posle hapenja Kosova Haima Taija "postojali kontakti na najviem nivou UNMIK-a i madjarske vlade".HAG - U nastavku sudjenja Miloeviu sasluan iskaz svedokinje C-1126, rtve seksualnog zlostavljanja u okolini Vukovara 1991.HAG - Izjanjavanje o krivici Veselina ljivananina odloeno za nedelju dana, poto njegovi advokati nisu dobili odobrenje da ga zastupaju.BAGDAD - SAD su ponudile nagradu od 25 miliona dolara za svaku informaciju koja bi omoguila hapenje Sadama Huseina, ili za dokaz da je on mrtav.BE - U bekom seditu OEBS poela dvodnevna konferencija o globalizaciji.SARAJEVO - Portparol UNHCR za BiH Bakir Jalovi: U 2003. ukupno zabeleen 21.338 povratak u BiH. http://www.beta.co.yu/
PCNEN VIJESTI
Title: Message Filaret: Nijesam pomagao Karadzicu i Mladicu, ali bih Milesevski vladika Filaret, cije se ime nalazi na popisu lica kojima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju zbog pruzanja podrske odbjeglim haskim optuzenicima, izjavio je danas agenciji Srna da nije pomogao ni cuvao Radovana Karadzica i Ratka Mladica, ali da bi to ucinio da je mogao jer su oni hrabri sinovi srpskog naroda, koje on voli i postuje. Vladika Filaret, cije je svjetovno ime Jelenko Micevic, kazao je da je EU razapela srpski narod na krst i da u Srbiji izmislja masovne grobnice i hladnjace. Nezaposlenost u SAD najveca u posljednjih devet godina Nezaposlenost u SAD je povecana ovog mjeseca i dostigla je najvisi nivo u posljednjih devet godina, a takvi pokazatelji su u suprotnosti sa vecinom ekonomskih projekcija, javio je BBC. Zatvoreno je 30 hiljada radnih mjesta, cime je stopa nezaposlenosti u SAD dostigla 6,4 odsto. 21:03 Skoro milion izbjeglih vratio se u BiH Ukupan broj izbjeglih i raseljenih osoba, koje su se vratile svojim kucama u Bosnu i Hercegovinu nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma novembra 1995. je oko 950 hiljada, saopstio je danas Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbjeglice. Od ovog broja, 62 odsto povratnika su Bosnjaci, 24 odsto Srbi, 13 odsto Hrvati i jedan odsto ostali. 20:42 Odgodjeno izjasnjavanje Sljivancanina Izjasnjavanje o krivici bivseg oficira JNA Veselina Sljivancanina, optuzenog za ratne zlocine u Vukovaru, 1991, odgodjeno je danas pred Haskim tribunalom za nedjelju dana, zato sto njegovi advokati nijesu dobili odobrenje da ga zastupaju, javila je Beta. Sudija Karmel Agijus odgodio je izjasnjavanje za cetvrtak, 10 jul, nakon sto su predstavnici sudskog sekretarijata potvrdili da su prosle nedjelje dobili nekompletne dokumente branilaca optuzenog. Sljivancanin je, prethodno, odbio da ga na prvom pojavljivanju umjesto beogradskih branilaca zastupa Stiven Soli, koga je jednokratno imenovao Tribunal.Sljivancanin je, u prvi mah, odbio i da se pojavi pred sudijom Agijusom, ali je, nakon sto je sudija nalozio da on bude priveden u sudnicu, ipak dobrovoljno dosao. On je rekao da postuje odluku suda i da je zeleo da se danas izjasni o krivici, ali da je u samoj zgradi Tribunala cuo da ga nece zastupati advokati koje je izabrao, vec Soli, koga nikada ranije nije vidio. Simovic: Hljeb nece poskupiti, madjarska psenica jeftinija od srbijanske Ministar poljoprivrede Crne Gore Milutin Simovic izjavio je danas da nedavna Uredba Vlade Srbije o poostrenom rezimu ispuruka psenice kupcima u Crnoj Gori ne bi trebalo da dovede do povecanja cijena hljeba i drugih preradjevina. Ne vidim razloga za poskupljenja, jer u Crnoj Gori imamo dovoljno mlinskih kapaciteta da zadovoljimo potrebe trzista, a u Madjarskoj je cijena psenice 20 odsto niza nego u Srbiji, kazao je Simovic, predocavajuci, medjutim, da postoje teskoce u transportu uvozne psenice preko Srbije, zbog naplate posebnih taksi. Simovic je rekao i da je o poostrenom rezimu izvoza psenice, brasna i kukuruza iz Srbije razgovarao sa potpredsjednikom vlade Srbije Cedomirom Jovanovicem, koji mu je kazao da ce odmah vidjeti o cemu se radi i da ce se ta nesmotrenost i odluka korigovati. 12:22 Medojevic: Prvo da cujemo Djukanovica Predsjednik Grupe za promjene Nebojsa Medojevic rekao je da je jos rano za zauzimanje stava prema najavi sudske procedure protiv gradjanina Crne Gore, bez obzira sto je on crnogorski premijer. Ovo je veoma neugodna situacija za citavu Crnu Goru i treba da vidimo koji stepen licne i politicke odgovornosti ce preuzeti Djukanovic. On je sada u obavezi da zauzme stav i pokaze i drzavnicku odgovornost. Grupa za promjene ce se odrediti prema tom slucaju tek kada cuje premijerov stav, kazao je Medojevic za Vijesti, napominjuci da citav slucaj ima ozbiljne politicke konsekvence. http://www.pcnen.cg.yu/
NAKON DUZZE PAUZE RF SE VRACA U ISTOCNU EVROPU
NAKON DUZZE PAUZE RF SE VRACA U ISTOCNU EVROPU 3.7.2003. 0:4 NAKON DUZE PAUZE RUSIJA SE VRACA U ISTOCCNU EVROPU (Moskva, RIA Novosti- za PREGLED) Istocnoevropska sezona ruske diplomatije nije to samo predsednik Rumunije Jon Ilijesku, koji dolazi u Moskvu, i nije samo ministar inostranih poslova Igor Ivanov, koji posecuje Slovacku i Madjarsku. Ta sezona traje vec godinu i po, dve, i danas je njen rezultat upeccatljiv, mada i neprimecen od strane ssire publike: kraj izgubljenoj deceniji u odnosima izmedju Moskve i bivssih partnera iz Varssavskog ugovora. I poccetak nove diplomatske epohe na istoku Evrope u celini. Sa predsednikom Ilijeskuom u Moskvi, kako se occekuje, bice potpisan izvanredan sporazum o prijateljskim odnosima i saradnji. Taj dokument je izvanredan zato, sto su ga pripremali skoro jednu deceniju. Joss nedavno je u Rumuniji objavljivano na tone cclanaka o tome, da je neophodno zauvek zaboraviti na odnose sa Rusijom i okrenuti se Evropi. Ali eto, ccassa se prelila, strasti su se stissale, a u Rumuniju su potekle pare ruskih naftnih kompanija. U Slovacckoj je Igor Ivanov govorio o uslovima trgovine nakon ulaska te zemlje u Eropsku uniju, a takodje o isporukama literature na ruskom jeziku na raccun delimine otplate ruskog duga, o odravanju Dana kulture itd. Uopsste uzev, normalni susedski odnosi: uz rusko uccessce gradi se Medjunarodni laserski i ciklotronski centar u Bratislavi, ozzivela je vojno-tehniccka saradnja, i Rusija se nassla na ccetvrtom mestu u spoljnoj trgovini sa Slovacckom Republikom, sa vrednosscu robne razmene od 2,29 milijardi dolara u 2002. godini. A potom se na marssruti Igora Ivanova nassla Madjarska, sa ccijim se predsednikom Peterom Medjessijem ruski kolega Vladimir Putin u toku poslednje godine sastajao tri puta. I rezultat tih susreta je zakljuccivanje mnosstva medjuvladinih sporazuma. Resseni su predjassnji problemi koji su opterecivali odnose dve zemlje, belezzi se rast robnog prometa, ccija je vrednost u 2002. godini dostigla 2,73 milijarde dolara, profunkcionisali su zajedniccki investicioni projekti. Poljska? Prisetimo se susreta predsednika Aleksandra Kvassnjevskog sa Vladimirom Putinom na brodu za vreme putovanja ruskog sefa drzzave u Kalinjingrad pre izvesnog vremena. U trgovini i drugoj ekonomskoj delatnosti napredak je takodje occigledan. Bugarska? Ista slika. Za zemlje Istoccne Evrope nacionalna ideja koja je vodila popriliccno njenih vlada tokom 90-ih godina bilo je - pobeci od Moskve i doci u Brisel. Medjutim, i ruska diplomatija je u medjuvremenu, dodusse u trzajima i cik-caku grabila u tom pravcu. I kakvo je tek bilo iznenadjenje istoccnoevropljana kada su u tom Briselu nassli tu istu Moskvu u svojstvu zzeljenog partnera Evropske unije i cclana Saveta Rusija NATO. Tada je rukovodstvu zemalja Istoccne Evrope postalo jasno da integracija Rusije sa evropskim Zapadom, pored ostalog u sferi energetike ili stvaranja zajednicckog potrosacckog trzzista tecce ccak i kudikamo brzze nego ssto se razvijaju njihove sopstvene veze sa Zapadom. Politiccka zavist pokrece i diplomatiju. Zblizzavanje Rusije sa Zapadnom Evropom znaccajno je pospessilo integracije u Zajednici Nezavisnih Drzzava. Snazzna azijska politika Moskve, njeni posebni odnosi sa Kinom i Indijom pokazali su se kao faktor koji pospessuje nasse zblizzavanje sa Evropom, i obrnuto. A i izmedju Evrope i Amerike se vodi tiha borba za Rusiju. Dodusse, iskoristiti zavist samo je klasicno sredstvo spoljne politike, ali ne i cilj. Cilj je ako se ima u vidu evropska politika Moskve da se formira Evropa bez linija podele, bez istoka i zapada, da se stvori jedinstveni prostor po kome bi se slobodno kretali ljudi, ideje, kapital, roba. 0 - Moskva, jula 2003. RIA Novosti
BURNE REAKCIJE NA ZABRANU IGRANJA NOGOMETA DJEAKU SRPSKE NACIONALNOSTI
Title: Message BURNE REAKCIJE NA ZABRANU IGRANJA NOGOMETA DJEAKU SRPSKE NACIONALNOSTI Raan najavio razgovor s ocem djeaka iz Vukovara Sluaj 14-godinjeg pionira Vukovara 91, kojemu je bilo zabranjenjo igrati za taj klub jer je Srbin, nije bio jedini. Za Vukovar 91 trebao je igrati i njegov vrnjak, takoer srpske nacionalnosti. Iako je tri tjedna proveo na pripremama, iskljuen je iz momadi. Razlog? "Pogrena" nacionalnost. Za sluaj se od Veernjakova novinara juer raspitivala i Vlada. Iz Banskih dvora najavljeno je da e premijer Raan osobno nazvati oca djeaka. Ministarstvo branitelja otro je osudilo skandal, najavljujui da e zatraiti oitovanje vukovarske Hvidre i Udruge udovica grada Vukovara. elni ljudi Hvidre i Udruge udovica Domovinskog rata smatraju da su emocije i nezalijeene ratne rane dovele do incidenta. - U Vukovaru su ljudi jo daleko od pomirbe, ako se ona ikad i dogodi. Ne znam zato je ba tom djeaku zabranjen nastup. Za cijeli sluaj doznao sam iz novina. Ako je jedini razlog taj to je djeak po nacionalnosti Srbin, onda ne podravam takvu odluku. Ipak je rije o djetetu. Osim toga, i u drugim klubovima ima Srba. No, ako su roditelji tog djeteta na bilo koji nain u ratu sudjelovali na neprijateljskoj strani, onda je odluka pravilna - kae predsjednik Hvidre Damir Varadinec. Predsjednica Udruge udovica Domovinskog rata Neda Balog kae kako samo organizator turnira moe odluiti tko smije nastupiti, a tko ne. Zbog djeaka Gredelj oprostio Pupovcu Vladimir Gredelj, predsjednik Udruge hrvatskih sudaca, povukao je juer na sudu svoju tubu protiv dr. Milorada Pupovca, koja se tie upravo vukovarskih hrvatsko-srpskih odnosa, kao svoj doprinos snoljivosti. - Suze su mi potekle kad sam u Veernjaku proitao o tom dogaaju! Grozna je ta krajnja nesnoljivost i toje snano djelovalo na mene kao povod za povlaenje tube! Drugi razlog je obrana gospodina Pupovca da u spornoj izjavi kako "Gredelj predvodi jezik ulice" nije elio nikoga vrijeati - objasnio je Gredelj, izrazivi ak spremnost da plati i svoje i Pupoveve sudske trokove, samo da se spor okona. - Djeak je na kraju ipak igrao na turniru u revijalnoj utakmici - rekla je N. Balog, negodujui pritom to se sluaju dalo toliko medijskog prostora, dok slini incidenti s djecom hrvatske nacionalnosti prolaze gotovo nezapaeno. U Vukovaru su emocije podijeljene, kao i vienje sluaja. upanijski dravni odvjetnik Boidar Pilji kae da jo ne moe nita konkretno rei, te da e se sluajem najvjerojatnije baviti opinsko odvjetnitvo. Prema rijeima Petra Mlinaria, predsjednika vukovarskog HDZ-a i dogradonaelnika grada Vukovara, kao i predsjednika Organizacijskog odbora turnira, trebalo bi pronai ljude koji su postavili to "kukavije jaje" i pridonijeli da se to dogodi. Istiui kako govori iskljuivo u svoje ime, Mlinari je rekao kako je tekst u Veernjaku jedina i prava istina te da je u njemu sve reeno. Dodao je da se stav stradalnikih udruga ipak mora potovati jer je rije o ljudima koji su najvie propatili . Jure Bilukovi, predsjednik lokalnog HSP-a, tvrdi kako je odluka udruga u redu jer je rije o memorijalnom turniru hrvatskih branitelja. Predsjednik vukovarskog SDP-a eljko Sabo istie kako smo svi do juer oplakivali tragino preminulog Danijela Popovia, a danas smo doli u situaciju da se jedna karijera sputava samo zato to je djeak Srbin. Predsjednik SDSS-a Vojislav Stanimirovi smatra da to nije stav udruga, nego pojedinaca. - To je jo jedan dokaz da u Vukovaru vladaju sile mraka koje su najprije srpskoj djeci zabranile kolovanje u Gimnaziji, a sad ne doputaju ni da igraju nogomet. Pokuava se zbog krivnje pojedinaca osuditi cijeli srpski narod, kao i djecu koja u to vrijeme nisu bila ni roena - rekao je Stanimirovi. Malo svjetla u tunelu daju uvjeravanja suigraa djeaka da e on zasigurno ostati igrati u selekciji Vukovara 91 jer su svi dobri prijatelji. Od oca djeaka o cijelom dogaaju nismo uspjeli doznati neto vie. Radi smirivanja situacije, kao i posla koji obavljaju on i supruga, inzistira na anonimnosti. H. Deak, S. Veljkovi, M. Brnjak, B. Bradari Stroge kazne Vlatko Markovi, predsjednik Hrvatskoga nogometnog saveza, razoaran je incidentom u Vukovaru. - lan sam Fife i Uefe, a svi dobro znate to te nogometne organizacije misle o takvim sluajevima. I u hrvatskoj nogometnoj reprezentaciji nastupaju igrai s hrvatskim dravljanstvom, ali razliitih vjeroispovijesti. Ako sluaj dospije do Uefe ili Fife, Hrvatska e se morati suoiti s rigoroznom osudom, ako ne i kaznom. http://www.vecernji-list.hr/
Pljakai faraonske grobnice
Title: Message Pljakai faraonske grobnice Kad eda zaplae pred kamerama, pitajui - kako neko moe da napada Bebu, koji je mrtvog premijera izneo iz zgrade i stavio u kola, kakav je to politiki argument? ta to dokazuje, sem da je nesposobna gomila lipicanera, u nekontrolisanom strahu od snajpera, uvukla ranjenog premijera u zgradu gde je leao - samo dok nije iskrvario. Kad Beba pred kamerama izgovori - bio sam Zoranov najblii saradnik, kakva je to politika kvalifikacija? Za kakav posao? Tvrdi li Popovi da Onaj danas govori kroz njega? Da mu se javlja? uli smo i za takve, mada oni uglavnom izlaze vikendom. No, moda nam veto sugeriu da pokojnik, od tamo, dobrovoljno alje sertifikat koji tandemu ovde daje bipolarni status naslednika i udovice. Ako to ne mogu da dokau, obojica rizikuju da ih ljudi vide u najboljem svetlu: bahati pljakai faraonske grobnice. Naime, srpski politiari koji inia primoravaju da ih posle smrti brani, onako kako ih je za ivota pravio ili titio, lanovi su ciganske bande koja krade cvee sa groblja i uvee ga prodaje po Maderi i Kalemegdanskoj terasi. Zato? Zato, jer jeste neobino teko biti lider kad te niko ne sledi. Pitajte edu i Bebu. Kako se moe odluivati o sudbini svih - sa brutalnom kontrolom polovine i mlakom podrkom petine? Uostalom, lider moe biti herojska figura, ili oinski tip, ili mudrac koji isijava znanje ili vrst karakter sposoban da odoli iskuenjima. U kojem od likova prepoznajete ovu dvojicu? Gde tu spada Ovaj koji dugo ostaje pod utiskom to ga ostavlja na druge i Onaj, kojeg e praznina posle njegovog odlaska savreno zamenjivati. Tandem, uz jednog biznismena odavde i dvojice iz inostranstva, kao drutveni virusi irokog spektra, predstavljaju karijatide grobljansko-policijske manjinske frakcije DS. Ovo privatno udruenje neovlaeno je privatizovalo Srbiju. U plenarnom sastavu, kongresu virusa dodaju se trojica potpredsednika vlade, jedan ministar, vlasnik televizije i, na kraju, savetnik za bezbednost sa jakim bosanskim akcentom. To je Velika Porota Srbije. Oni odluuju o sudbini svakog oveka, presuuju svakoj firmi, mediju, instituciji, partiji, banci, kreditu, poslu, zatvoru, slobodi, uvozu. Odluuju, takoe, o sudbini svakog kriminalca. Naravno, sem onih koji odluuju o njihovoj sudbini. Uli su u nae novanike, kao opor pasa u kasapnicu; u nae kue, kao provalnici; u nae glave, kao bolest. Oni su razorili institucije, deformisali pravdu, rastegli zakone. Oni kuju planove da, upotrebljavajui dravu u privatne svrhe, jo jednom sebe izaberu za vladare. Oni su od Srbije napravili zemlju koja lii na otrcanu javnu telefonsku govornicu; svi sve snimaju, njukaju, vade baterije iz mobilnih, apuu. Oni su dokaz da se svaka neformalna mo u ovakvoj zemlji neminovno uzdie do nivoa svemoi. Oni su delom autori, delom naslednici transstranakog sistema paralelne vlasti, organizovane po vojnoj hijerarhiji, gde pripadnike brzo stie nagrada, ali i kazna. Oni, dakle, zasluuju jedni druge; Srbija, nijednog od njih! Svaki meu njima bio je samo ono to je ini hteo. Sad smatraju kako je vreme da budu ono to hoe, da uzmu ono to im se svia. Ko e da ih opomene, kazni, smeni? Ako se ispred elja Velike Porote da usrei Srbiju, isprei Montgomeri, njihov pooim, svejedno - bie zgaen, politiki prokaen a vlasnik Pinka, inae kuni prijatelj amerikog ambasadora, nee doi na dobrotvorni bal kojeg pravi Lin. U Srbiji, strah od Bebe vei je od straha od Amerike. Priznajem, Beba ipak jeste pljunuti pokojni vladar. Ali, onaj hrvatski. Egomanijak, sa tumanoidnim dizajnom, osmehom, gestikulacijom i sujetom hrvatskog generalisimusa (obojica svojim majkama estitaju svoje roendane) izgleda kao nagrada. Ali je kazna. Srbija zbog njega danas predstavlja zvanian ulaz u Pakao na ijim vratima Beba lino naplauje ulaznice. Ako sve ovo nije tano, recite kako se naziva funkcija u kojoj se ukrta sva mo Demokratske stranke - iji lan nisi; sav znaaj vladajue koalicije - gde nisi lider; vrednost dokumentacije tajne policije - gde nisi inspektor; snaga tuilatva - gde ne radi; ovlaenja srpske vlade - gde si formalno liliputanski inovnik; uticaj dresiranih medija - a nisi novinar; ovlaenja parlamenta - gde nisi poslanik; privatizacija - za koju nisi zaduen; istrage - koje ti niko nije poverio; kontakti sa sivom zonom za koje te niko nije ovlastio. Kako se, dakle, naziva funkcija koju Beba obavlja u Srbiji? Kako se, jo gore, naziva to to sa takve funkcije radi Srbiji? Postoji li igde u Evropi ovek sa vie vlasti a manje odgovornosti?! Popovi mora da nestane ne iz Biroa, ve iz srpske politike, ako srpska politika misli dobro Srbiji. Dok je on tu, tajna e Srbija uvek biti monija od javne. Delom zbog njegove ambicije, delom zbog kukaviluka Srba, delom zbog funkcije samozvanog draa spomenika. Nee otii lako; niko dobrovoljno ne silazi sa planine od 20 milijardi evra koliko godinje obrne Srbija. Da ostane, potrebno je da medije silom oslepi i da unutar DS pobedi ivkovia i
Poslednja jugoslovenska ansa
Title: Message Poslednja jugoslovenska ansa Kad sam se 1988. godine vratio iz Beograda, nisam imao bilo kakve pretenzije da igram bilo kakvu ulogu u politici, jer sam smatrao da bi politikom trebalo da se bave neki mlai ljudi. Ali ovek se uvek nae u poziciji kada jednostavno ne moe da odbije neki zahtev, molbu, jer ga ljudi ubede da on moe jo uvek da pomogne. U toj poziciji sam se naao kada su u Makedoniji odrani prvi viestranaki izbori. Za predsednika parlamenta izabran je Stojan Andov, ali nisu mogli da izaberu predsednika drave. Andov, Petar Goev, koji je bio na elu tadanje SKM-PDP (Partija demokratskih promena), i Ljubo Georgijevski, kao predsednik partije koja je dobila najvei broj poslanika ali nedovoljno da sama obrazuje vladu, razgovarali su ko bi mogao da bude predsednik drave. Doli su do zakljuka da je najbolje da zamole tadanjeg arhiepiskopa, sada pokojnog Mihajla i otili su sva trojica kod njega. Kazali su mu zato su doli. On je bio razuman ovek, znao je jezike, bio u inostranstvu, zbog ega su mislili da bi bio dobar kandidat. On ih je sasluao i rekao: deco, ja od esnaeste godine nosim mantiju, ja to ni po koju cenu neu moi. Traite vi nekog drugog. Nisam ja za to. Oni su ga ubeivali, navodili da je arhiepiskop Makarios na Kipru bio predsednik drave i tako dalje. - To je Kipar, a ovo je Evropa. To ne moe ovde, odgovorio im je odluno. Zatim je Goev otiao sam kod arhiepiskopa i ponovo pokuao da ga uveri, ali se ponovila ista pria. On mu je navodno rekao: Pa, imate jednog iskusnog politiara, vratio se iz Beograda, to njega ne pozovete. Goev opet misli: Ja sam odlazio kod njega, iz iste smo partije, nezgodno mi je da predloim Gligorova. Ali, vreme prolazi, nema predsednika Republike, neki drugi ljudi pominju moje ime i onda je Goev pomenuo moje ime. Sad se to drugima ne svia. Georgijevski kae: bio je on dugo u Beogradu, moda se on i posrbio. Ali, opet vreme prolazi i nema reenja. Onda su neki nai pisci, knjievnici, koji su me dok je postojala Jugoslavija predlagali za predsednika Vlade Makedonije, izjavili da bi predsednik mogao biti Gligorov. Nemojte da eksperimentiemo, govorili su. Lideri su odgovorili: Pa dobro, da vidimo ta e rei nai izvrni organi, partija. Goev je imao utisak da me oni nee odbiti. Meutim, u parlamentu su poslanici albanskog porekla i VMRO glasali praznim listiima, a Socijaldemokratski savez i partija Andova za reforme (to je bio deo one partije koju je Ante Markovi mislio da formira za celu Jugoslaviju) glasali za mene. Rezultat je bio 60:60. Predsednik komisije, koja je prebrojavala te glasove, Ljubisav Ivanov se pojavio za govornicom i rekao: neka nam je sad bog u pomoi. Kandidat nije izabran. Moja familija bila je izriito protiv moje kandidature, ak me je ena naterala da konsultujem sina koji je tada bio u Stokholmu. Kada sam mu objasnio ta se priprema i pitao ga za miljenje, on mi je odgovorio: Nemoj da tera alu sa mnom. ta e ti to? Raspoloenje u porodici bilo je protiv, pa sam otiao kui posle glasanja u parlamentu, zadovoljan. Pomislio sam: Ovo me je mimoilo, pa sad neka trae nekog drugog. Ali, neke nevladine organizacije u Makedoniji nisu pristale na taj rezultat i poele su da skupljaju potpise, propagiraju moju kandidaturu po svim gradovima i mestima u zemlji. Nisam znao da li je nova kandidatura mogua po Ustavu, ali se seam da su sakupili mnogo potpisa. I onda su ovi reili ponovo da me kandiduju. Meutim, rekao sam im da ne elim nikakva iznenaenja - ako ne glasaju Albanci i ako ne glasa partija VMRO, ja se ne kandidujem. Onda se posle dva dana javio meni Georgijevski telefonom i pozvao me da razgovaram sa njihovim Izvrnim komitetom. Dobro, idem. On kae: U naoj partijskoj kancelariji. Ja kaem: Tamo ne idem, ako imate drugo mesto, doi u. On zatim kae: Imamo mi sada kao poslanika grupa prostorije u Skuptini (tadanjoj). E, tamo u doi. Skupili se svi i onda Georgijevski kae: pitajte kandidata ta imate. Jedan trai re i kae: Recite vi meni jeste li vi Makedonac? - To je uvredljivo pitanje, ali evo kad ba pitate da ne ostanete bez odgovora: ja nikada ni od pradede (koga sam jo zatekao ivog, imao sam etiri-pet godina) ni od dede ni od oca nisam uo da smo mi neto drugo nego Makedonci. Onda drugi trai re i pita: iji ste vi dravljanin? Ja kaem: U sada ve bivoj Jugoslaviji svako ima dravljanstvo one republike gde je roen. Ja nikad nisam imao drugo dravljanstvo osim makedonskog. - A da li je iz vae familije, neko od predaka, bio u VMRO? To pita trei. Ja kaem: Koliko mi je priao moj deda, on je bio predsednik organizacije u gradu gde sam ja roen, a to je tip. E, kao to biva u takvim stvarima, kad se radi ilegalno, moj deda i lanovi tog komiteta su zatvoreni i osueni, a moj deda je prognan na sto i jednu godinu u Malu Aziju. Oni me gledaju. Kau: Dobro, mi emo jo malo da se posavetujemo, ali najverovatnije emo glasati za. Sutradan se javio tadanji predsednik jedine albanske partije (sad ih ima tri-etiri)
BBC SERBIAN
Title: Message NASLOVNA STRANA Nagrada za hapenje Sadama Huseina 25 miliona dolaraAmeriki politiari tvrde da postoje novi dokazi da je Sadam Husein posedovao oruje za masovno unitavanje Sednica Saveta bezbednosti UN o KosovuKofi Anan pohvalio spremnost Beograda i Pritine da ponu dijalog Berluskoni se izvinio rederu Nemaki kancelar rekao da je incident u kojem je italijanski premijer poslanika ulca uporedio sa uvarom koncentracionog logora sada okonan Izraelska vojska ubila jednog pripadnika al AkseOrganizacija Brigade muenika nije prihvatila dogovor o tromesenom prekidu sukoba sa Izraelcima EU priznala grekuVladika Vasilije Veinovi ije je ime na listi EU preminuo je pre etiri godine i sahranjen je na groblju manastira Mileeva Pogledajte i: Zabrana ulaska u EU za etrnaest osoba Predsednik Bu sledee nedelje u AfriciSAD su navodno spremne da u Liberiju upute oko 1000 vojnika, ali samo pod uslovom da tu zemlju napusti njen predsednik arls Tejlor Odloeno suenje ljivananinuljivananin je i pored vieminutnog ubeivanja, odbio da se pojavi pred sudijama i izjasni se da li se osea krivim Pogledajte i: ljivananin u Hagu Adem Demai o pozivu raseljenim licima da se vrate na Kosovo Predsednik Kosovskog odbora za ljudska prava u intervjuu za BBC tvrdi da Neboja ovi spreava povratak Srba Pogledajte i: Uhapen komandant albanskih pobunjenika SAD ukinule vojnu pomoNa listi zemalja koje su ostale bez vojne pomoi i Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Slovenija Vojni sudovi u SCGVojni sudovi jo postoje, ali samo u iekivanju konane odluke vlasti u Srbiji o njihovoj budunosti Stepen nezaposlenosti u SAD najvei u proteklih devet godinaZatvoreno je 30 hiljada radnih mesta, ime je stopa nezaposlenosti u SAD dostigla 6,4 odsto
BBC SERBIAN
Title: Message NASLOVNA STRANA Nagrada za hapenje Sadama Huseina 25 miliona dolaraAmeriki politiari tvrde da postoje novi dokazi da je Sadam Husein posedovao oruje za masovno unitavanje Sednica Saveta bezbednosti UN o KosovuKofi Anan pohvalio spremnost Beograda i Pritine da ponu dijalog Berluskoni se izvinio rederu Nemaki kancelar rekao da je incident u kojem je italijanski premijer poslanika ulca uporedio sa uvarom koncentracionog logora sada okonan Izraelska vojska ubila jednog pripadnika al AkseOrganizacija Brigade muenika nije prihvatila dogovor o tromesenom prekidu sukoba sa Izraelcima EU priznala grekuVladika Vasilije Veinovi ije je ime na listi EU preminuo je pre etiri godine i sahranjen je na groblju manastira Mileeva Pogledajte i: Zabrana ulaska u EU za etrnaest osoba Predsednik Bu sledee nedelje u AfriciSAD su navodno spremne da u Liberiju upute oko 1000 vojnika, ali samo pod uslovom da tu zemlju napusti njen predsednik arls Tejlor Odloeno suenje ljivananinuljivananin je i pored vieminutnog ubeivanja, odbio da se pojavi pred sudijama i izjasni se da li se osea krivim Pogledajte i: ljivananin u Hagu Adem Demai o pozivu raseljenim licima da se vrate na Kosovo Predsednik Kosovskog odbora za ljudska prava u intervjuu za BBC tvrdi da Neboja ovi spreava povratak Srba Pogledajte i: Uhapen komandant albanskih pobunjenika SAD ukinule vojnu pomoNa listi zemalja koje su ostale bez vojne pomoi i Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Slovenija Vojni sudovi u SCGVojni sudovi jo postoje, ali samo u iekivanju konane odluke vlasti u Srbiji o njihovoj budunosti Stepen nezaposlenosti u SAD najvei u proteklih devet godinaZatvoreno je 30 hiljada radnih mesta, ime je stopa nezaposlenosti u SAD dostigla 6,4 odsto
INTERVJU AMBASADORKE SCG U RM SKOPSKOM AKTUELU
Title: Message INTERVJU AMBASADORKE SCG U RM SKOPSKOM "AKTUELU" ta kau injenice Kosovo i Metohija preplavljeni spomenicima srpske kulture, to je najbolji istorijski dokaz ko je tu iveo (Od naeg stalnog dopisnika) Skoplje, 3. jula Ambasador Srbije i Crne Gore u RM Biserka Mati- Spasojevi je povodom sve uestalijih najava ameriko-albanske lobi grupe u Vaingtonu da srpska pokrajina Kosovo i Metohija treba uskoro da postane "albanska drava uz novani otkup", u intervjuu datom u skopskom nedeljniku "Aktuel" upozorava: "Kosovo nije na prodaju, to je sastavni deo nae, srpske drave". "Bez obzira na to to se nekim zapadnim dravama ne dopada kada je re o statusu KiM kao delu srpske teritorije, moramo jo jednom da podsetimo na istorijske injenice. Ako neko ne veruje da Srbija ima "tapiju" na Kosovo, onda neka pogleda koliko je na tom delu srpske zemlje podignuto manastira i crkava u srednjem veku", kae Mati- Spasojevi, uz dodatnu primedbu: "Kosovo nikada vie nee biti pokrajina kakva je nekad bila, ali Kosovo, takoe, ne moe da bude nezavisno, jer bi to bio redak sluaj u istoriji da se teritorija jedne drave rtvuje drugoj naciji da bi ona stvorila vlastitu dravu. Srpski narod se s tim nee saglasiti". Podseajui na odredbe Rezolucije 1244 SB OUN na osnovu kojih je KiM sastavni deo Srbije i Crne Gore, ambasadorka Mati-Spasojevi kae da bez obzira na to to Albanci, uz podrku dela meunarodne zajednice, ele poto-poto "nezavisno Kosovo", valja rei da e se krajem jula voditi dijalog izmeu predstavnika Beograda i Pritine, ali, pre svega, o "tehnikim pitanjima". Tek kasnije, mislim, usledie razgovori, uz uee meunarodne zajednice, o konanom statusu KiM. "San je jedno, stvarnost je drugo... Nadam se da e meunarodna zajednica jednom ,progledati da bi videla ta je, zapravo, dobila od protektorata uspostavljenog nad KiM", upozorava Biserka Mati-Spasojevi, uz primedbu da Ujedinjene nacije treba krajnje ozbiljno da razmotre ta se deava u ovom protektoratu: Kosovo i Metohija je ,mrtva zemlja u kojoj najvei broj ljudi nema posao, jer su dravna preduzea zatvorena. Tamo cveta kriminal i grade se samo spomenici palim lanovima OVK". M. Krsti
SLOVENCI U SRBIJI
Title: Message SLOVENCI U SRBIJI Ublaen rizik Dok drugi strani ulagai jo oklevaju, slovenake firme, malim ali sigurnim koracima, osvajaju poslednje "deviansko" trite Evrope Upitan proletos da proceni investitorske sposobnosti zemalja u regionu, jedan dobar poznavalac ovdanje investicione klime, ali i mogunosti i zahteva potencijalnih ulagaa, u izjavi beogradskom nedeljniku, odgovorio je da sem od Slovenaca, od drugih ne moemo mnogo oekivati. Jer svi zajedno imaju drutveni proizvod jednak grkom. Polugodinji uinak Srbije u privlaenju stranih investicija dodatno je potvrdio navedenu ocenu. Slovenakih firmi ne samo da je najvie na listi investitora iz regiona, nego su najee i upisivane na, istina, jo nedugakom spisku svih stranih ulagaa u srpsku privredu. to kao kupci preduzea koja se prodaju na tenderima i aukcijama, to kao novi vlasnici akcija, dravnih i privatnih, u ve privatizovanim firmama, koje se nude na berzi, to kao nosioci onih klasinih direktnih investicija. Probijanje leda Posle prologodinjeg povratka "Merkatora" koji je probio led, sve je vie nagovetaja i novih "grinfild" investicija. Takvom najavom se oglasilo "Gorenje"a posle nedavnog formiranja preduzea sa "Jugoeksportom", "Meblo" se, kako saznajemo, odluio da u dogledno vreme krene i sa proizvodnjom u Srbiji. Mada se od slovenakih firmi, uglavnom malih i srednjih (96 odsto privrede Slovenije smestilo se u MSP sektoru), ne mogu oekivati pojedinano krupni iznosi, i kako se na nau problematinu statistiku u ovoj oblasti nije pouzdano oslanjati, prema evidenciji koju vodi Dmitar Polovina, direktor predstavnitva slovenake Privredne komore u Beogradu, obelodanjena ulaganja za prvih pet meseci u srpsku privredu uveliko su premaila 20 miliona evra. Prole i pretprole godine na ovdanjim prostorima, procenjuje se, udomilo se gotovo 100 miliona evra slovenakog kapitala, od ega je beogradski "Merkator" najkrupnija investicija doneo vie od trideset miliona evra, to je Slovence markiralo kao najvee strane direktne investitore. Na jo nepotpunom spisku, koji se ovih dana zaokruuje, broj registrovanih predstavnitva slovenakih firmi i domaih sa manjinskim ili veinskim slovenakim kapitalom premaio je 150. Posle, recimo, prologodinjeg ulaska "Kolinske" u "Palanaki kiseljak" i "Impola" u Valjaonicu aluminijuma iz Sevojna i otvaranja novog "Merkatora u Beogradu", na srpsko-crnogorskom prostoru ove godine "Helios" je kupio gornjomilanovaku "Zvezdu", Nova ljubljanska banka Montenegro banku, "Terna" iz Novog Mesta akcije "Transportpeda" a "Termo" iz kofje Loke 10 odsto akcija zrenjaninske "Termike" (Sem poetnih ulaganja zarad vlasnitva poela su i dodatna prave investicije koje jo nisu evidentirane). "Merkator" je, u meuvremenu, pazario hektar zemlje u Novom Sadu, a "Petrol"se, zajedno sa maarskim "Molom", kandidovao i iekuje ishod tendera za "Beopetrol". "Ilirika- investment", jedna od etiri slovenake brokerske kue na naim prostorima, ve se popela u sam vrh 66 ovdanjih brokera. Ovaj slovenaki investicioni prodor na srpsko trite, po reima Bojana Mikeca, ekonomskog savetnika ambasade Slovenije u Beogradu, deo je vladine strategije podsticanja izvoznih investicija radi poveanja konkurentske sposobnosti slovenake privrede. Mada je za sada najvie slovenakih investicija u Srbiju stiglo kroz privatizaciju, Mikec kae da su Slovenci zapravo sve zainteresovaniji za "grinfild" ulaganja, poueni vlastitim iskustvom u sanaciji preduzea, ali i po malo "opeeni" nekim ovdanjim prilikom kupovine firmi. Jer, podsea, sa kupovinom postojeih preduzea kupuju se i problemi. Onda izgleda jednostavnije krenuti sa ledine i graditi sve iz poetka. Hrabrost ili dobar oseaj Dok drugi strani investitori (bez obzira na sve prednosti poslednjeg "devianskog" trita u Evropi, mogunosti koje koje bi trebalo da otvori zona slobodne trgovine ili realizacija specijalnog aranmana sa Rusijom, poreske olakice i privilegije kojih uskoro u toj meri nee biti u zemljama koje su se ekirale za ulazak u Evropsku uniju) jo merkaju ovdanju investicionu mapu, oklevaju, najavljuju investicije pa ih odlau ili odustaju, Slovenci izgledaju dosta hrabri. Moda drei se i one devize ko prvi ue najvie i profitira. Nije re o hrabrosti ili smelosti ve o kompatibilnosti privreda, poznavanju trita, boljem razumevanju ovdanje klime, propisa, ali i navika i mentaliteta kae Mikec. Slovenac e lake nego Nemac, Amerikanac, Francuz ili Finac da razume ta je to, recimo, "pravo korienja graevinskog zemljita"
INTERVJU AMBASADORKE SCG U RM SKOPSKOM AKTUELU
Title: Message INTERVJU AMBASADORKE SCG U RM SKOPSKOM "AKTUELU" ta kau injenice Kosovo i Metohija preplavljeni spomenicima srpske kulture, to je najbolji istorijski dokaz ko je tu iveo (Od naeg stalnog dopisnika) Skoplje, 3. jula Ambasador Srbije i Crne Gore u RM Biserka Mati- Spasojevi je povodom sve uestalijih najava ameriko-albanske lobi grupe u Vaingtonu da srpska pokrajina Kosovo i Metohija treba uskoro da postane "albanska drava uz novani otkup", u intervjuu datom u skopskom nedeljniku "Aktuel" upozorava: "Kosovo nije na prodaju, to je sastavni deo nae, srpske drave". "Bez obzira na to to se nekim zapadnim dravama ne dopada kada je re o statusu KiM kao delu srpske teritorije, moramo jo jednom da podsetimo na istorijske injenice. Ako neko ne veruje da Srbija ima "tapiju" na Kosovo, onda neka pogleda koliko je na tom delu srpske zemlje podignuto manastira i crkava u srednjem veku", kae Mati- Spasojevi, uz dodatnu primedbu: "Kosovo nikada vie nee biti pokrajina kakva je nekad bila, ali Kosovo, takoe, ne moe da bude nezavisno, jer bi to bio redak sluaj u istoriji da se teritorija jedne drave rtvuje drugoj naciji da bi ona stvorila vlastitu dravu. Srpski narod se s tim nee saglasiti". Podseajui na odredbe Rezolucije 1244 SB OUN na osnovu kojih je KiM sastavni deo Srbije i Crne Gore, ambasadorka Mati-Spasojevi kae da bez obzira na to to Albanci, uz podrku dela meunarodne zajednice, ele poto-poto "nezavisno Kosovo", valja rei da e se krajem jula voditi dijalog izmeu predstavnika Beograda i Pritine, ali, pre svega, o "tehnikim pitanjima". Tek kasnije, mislim, usledie razgovori, uz uee meunarodne zajednice, o konanom statusu KiM. "San je jedno, stvarnost je drugo... Nadam se da e meunarodna zajednica jednom ,progledati da bi videla ta je, zapravo, dobila od protektorata uspostavljenog nad KiM", upozorava Biserka Mati-Spasojevi, uz primedbu da Ujedinjene nacije treba krajnje ozbiljno da razmotre ta se deava u ovom protektoratu: Kosovo i Metohija je ,mrtva zemlja u kojoj najvei broj ljudi nema posao, jer su dravna preduzea zatvorena. Tamo cveta kriminal i grade se samo spomenici palim lanovima OVK". M. Krsti
Ko caruje Srbijom
Title: Message P R O C E N A Ko caruje Srbijom Da li su to Nepravda i Prevara uz pomo Obmane i Nasilja? Potovani, zapitajmo se zajedno, kakav je politiki ali i psiholoki profil tuioca, policije i sudija koji su zatvorili i osudili bibliotekara zbog pisanja protiv vlasti? Kakva je istinska priroda politikih stranaka koje dobronamernog graanina, samo zbog politike kritike na Internetu, (mal)tretiraju kao opasnog neprijatelja Republike i njenih graana? Valjda se sloboda govora meri i stepenom tolerancije prema nepopularnim iskazima i stavovima, ukljuujui i one uvredljive za vlast?! Anahroni i politiki inspirisani proces koji valjevsko tuilatvo vodi protiv mene nije samo sluaj jednog oveka kojeg osiona vlast progoni zbog pisanja kontroverznim stilom, ve je i univerzalni sluaj odbrane ugroenog prava na kritiku vlasti i slobodu govora.Kao po lanu 133. Zbog otre i satirine kritike D(O)S-ovske vlasti, ali i lokalne policije i tuilatva, dakle zbog teksta publikovanog na Web sajtu "Valjevski pederi on-line" ( http://www.valjevo.com ) u aprilu 2003. sustigao me je policijsko-sudski progon i odmazda srpske drave: nezakonito me je uhapsila valjevska "demokratska" policija, 19 dana protivpravno uvala u "demokratskom" pritvoru, "demokratski" tuilac formalno optuio za KRIVINO DELO po lanu 98, "Povreda ugleda Republike Srbije..." a sutinski za "demokratski" verbalni delikt "sluajno" zaostao iz Miloevievog nedemokratskog KZRS. Sudija Optinskog suda u Valjevu osudio me je presudom K.br. 184-03 na 500 evra novane kazne, na sumu koja je blizu polugodinjih prihoda jednog bibliotekara. I na takvu presudu tuilac se, naravno, ovih dana alio. Trai zatvor! A zbog sadraja moje albe Okrunom sudu u Valjevu otvoreno mi je zapreeno novim hapenjem i novim suenjem. O krajnje sumnjivoj pravnoj (ne)jednakosti graana pred valjevskim ali i srpskim sudovima svedoi ovaj primer: nigde u Srbiji ne smatra se uvredom Republike tvrdnja da je aktuelni predsednik vlade "vlasnik drugorazredne inteligencije" (NIN, maj 2003.) dok se u Valjevu krivinim delom proglaava moja tvrdnja da je on "intelektualna uvreda za svog prethodnika". U kakvo je stanje D(O)S doveo valjevsko i srpsko sudstvo svedoi reenica iz presude kojom sudija opravdava krivino delo koje je nadamnom izvrila policija (protivustavno i neovlaeno otvaranje privatne pote) kao "potrebu krivinog postupka". To dokazuje da je tek D(O)S uspeo da ostvari Titovu neispunjenu elju iz davne 1972: "Sudije ne bi trebale da se dre zakona ko pijan plota!" Suenjem je afirmisan ist pravni nonsens: pre pomenute presude Optinskog suda u Valjevu nije se smatralo moguim da umrlo lice moe biti lan vlade ili premijer, pa kao takvo nije ni moglo imati pravnu zatitu po slubenoj dunosti. Sada je ima. Sve je mogue u Valjevu, gradu koji se - zahvaljujui aktuelnom ministru srpske policije - prvi dosetio da Slobodana Miloevia proglasi poasnim graaninom, pa je mogue i to da u 21. veku optinsko javno tuilatvo vredno neguje kult mrtvih i stara se o zagrobnom ivotu u institucijama Republike Srbije. Moje lino iskustvo sa srpskim vlastima tokom poslednjih meseci pokazuje da kao nikada ranije u srpskoj istoriji, brutalno krenje graanskih i ljudskih prava neskriveno se inspirie sa najviih mesta, posebno iz ministarstva pravde, kulture i unutranjih poslova; u toku su pokuaji bezobzirnog policijskog i pravnog nasilja nad odabranim politikim neistomiljenicima, uz postepeno ukidanje sudske i medijske nezavisnosti. Uveren sam da je to samo uvod i taktika priprema jedne znatno temeljnije diktature i terora nad graanima Srbije. Rezerva Detaljnije i argumentovanije o svemu tome moete proitati u elektronskoj verziji (PDF dokument, 260KB, za itanje je potreban Acrobat Reader) moje albe na presudu Optinskog suda u Valjevu, koju moete preuzeti klikom na ovaj link: (http://static, userland.com/gems/valjevo/Zalbanapresudu.pdf). Zbog sadraja ove albe zapreeno mi je novim hapenjem i novim suenjem. Takoe,sa drugog mesta na Webu (http://mperic.netfirms.com/mppdfs. html) moete preuzeti ostala pojedinana dokumenta ili ZIP arhivu sa kompletom PDF (skeniranih) pravnih dokumenata u vezi procesa protiv mene, nastalih u periodu izmeu 5. aprila i 18. juna 2003. Ako bude problema, postoje i alternativni, rezervni serveri sa istim dokumentima kojima moete pristupiti sa pominjanih URL adresa. Ispiranje mozga Molim vas da ovu poruku, iako poslatu na oko 250 email adresa, prosledite onima koji su iskreno zainteresovani za spreavanje ugroavanja graanskih i ljudskih prava u Srbiji, kao i onima koji bi mogli uticati na normalnije i civilizacijski primerenije ponaanje aktuelnih srpskih vlasti, posebno ministara kulture, policije i pravosua. Iz mog nedavnog zatvorskog iskustva proizilazi nesumnjiv utisak da je upravo vanredno stanje - sa svojom selektivnom "borbom protiv kriminala", zloupotrebom policije i pravosua, kao i sa pokuajima sistematskog medijskog ispiranja mozga - do kraja razotkrilo
Licemerje bogate Evrope
Title: Message P R O T E S T Licemerje bogate Evrope Zato se toliko brinu o nama u Evropi U poslednje vreme, "Glas" je posvetio znaajnu panju inicijativi SAD, upuenu brojnim Vladama, pa i naoj, u vezi MKS-a. Rekao bih s pravom. Tako smo doznali da postoje ozbiljne dileme u strukturama vlasti, koja bi najradije da ovaj vru krompir prebaci u tue ruke.A, da li uopte postoji mesta za dilemu? Intervju sa dr Srom Trifunoviem je primer odgovornog promiljanja i kazivanja jednog srpskog intelektualca. Ne milujui administraciju SAD, ne tedei je u mnogim njenim aspektima, on ubedljivo pokazuje i dokazuje zato se treba i mora potpisati takav sporazum. Loa procena Ako ve mogu zamisliti itaoce koji govore o "silovanju" Amerike sa aspekta moralne dileme, ima li prava politika da bude ita drugo nego pragmatina i primerena vremenu ivljenja i delovanja? Zar taj postupak SAD nije tek nastavak kontinuiteta politike najvee sile ovog vremena? Zato bi se on mogao podvesti pod neto epohalno novo i moralno neodgovorno, a to mnogi podvode pod ucenu ili ultimatum? Stavljati stav Saveta Evrope kao protivteu ovoj amerikoj inicijativi je po meni loa procena nae diplomatije. Zar Evropa nije uvek prednjaila u slepom provoenju amerikih zahteva, ak i onda kada su oni sa sobom nosili razaranja, ljudske i materijalne rtve? Nismo li tu ljubav Evrope iskusili toliko puta do sada? Zar vodee evropske drave nisu prednjaile u razbijanju Druge Jugoslavije? Kao maeha Novinarka "Glasa" Ljiljana Staletovi napisa pre nekoliko dana kako treba biti mudar i doneti odluku koja nee uvrediti ni jednu stranu. "Ne lipi magare do zelene trave". Koga bismo mi zapravo uvredili priznajui faktiko stanje? Zar mi nismo autonomni i nezavisni u svojim odlukama? Zar se Evropa prema nama ne odnosi kao maeha? Bilo bi dobro da se prisetimo rei brojnih srpskih duhovnika, dravnika, intelektualaca, koji su to ta rekli o toj civilizovanoj i demokratskoj Evropi sa aspekta srpskih postradanja. Uzmimo samo poslednji skandal sa hapenjem, ili ta ve, Haima Taija u Budimpeti, za ije su oslobaanje intervenisali Nemac tajner i francuska diplomatija. Siguran sam i jo po neko. Onaj koji je nama solio izgleda da je i tu dodao po koje zrnce svog uticaja. Zato bi se Evropa uopte brinula da li e naa drava potpisati sporazum sa Amerikom, ako ona niti je potovala, niti potuje i jedan pravni sistem koji ona sama proceni da joj nije u interesu? Potpisivanjem ovog sporazuma kupujemo kartu za ravnopravne odnose sa najjaom silom sveta. Bilo bi pametnije da ministar spoljnih poslova potpie takav akt, no to odugovlaenjem misli da ini kakav epohalan diplomatski korak od nacionalnog interesa. Bilo bi dobro da za promenu i mi jednom budemo racionalni ne troei energiju tamo gde je besmisleno da se troi. Jer mi jesmo u Evropi, a biemo respektabilni onda kada ponemo manje da "piamo uz vetar" a vie da radimo. I ko je uostalom dao ekskluzivno pravo bogatoj Evropi da samo ona moe da sklapa sporazume sa Amerikom? Zlatomir LaziJagodina http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum:03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici
"subject" napiite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna drava * ije
interese zastupa vlada * ta se sve mora, a ta ne sme da rtvuje * Da li je
ulazak u EU reenje svih problema *
Ulazak Dravne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da rtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri naeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, reie sve nae probleme. Potei e med i mleko, nae granice e biti
bezbedne, tudje granice e se otvoriti, biemo ravnopravni i uvaeni partneri
najveim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo iveli kao sav normalan svet".Da li je ba
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i na odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naa zemlja je u Evropi odavno, ak tavie
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na naem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti nae zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kae Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najblia po mnogo emu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo vana dimenzija evropske integracije, naa zemlja ima vie
decenija prilino liberalan sistem ekonomije i trita, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Treim svetom.Na alost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podri Jugoslaviju, zemlju koja je ponajvie liila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odluila je da je
razbije. Bez elje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemake, vodee zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske rtve, ogromne ekonomske tete, i
danas zavadjeni narodi, nereena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naroito u naoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tano, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako moemo tako neoprezno i
bez zadrke hrliti u tu i takvu Evropu, olienu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Jo
daleke 1973. mi smo uli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. injenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bive zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 eka prijem koji e se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su jo uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prolosti nikada nismo rukovodili trendom ve smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo naom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilino. Danas, ini se, mi takvu
odmerenu i promiljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj ve sredstvo da na bolji i kvalitetniji nain reavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one politike, jo vie one
ekonomske i razvojne. Jer, naa vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali to je posluan, mi smo valjda ozbiljna drava koja na najbolji nain,
ravnopravno u odnosu na druge drave i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi nae stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan sluamo ta se od nas trai da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A ta mi
traimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u naoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao reenje svih naih
problema a daleko je od toga. I same lanice EU se mue sa bezbroj razliitih
problema koje veoma teko reavaju, kroz maratonska usaglaavanja i razne
kompromise, esto na retu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi e svoje probleme reavati preko na{h ljedja. Takvo lanstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutranja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao to je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zato bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu politikih, tako i na planu
ekonomskih pitanjaNa primer, ako je na ulazak u ovu evropsku elitnu
integraciju uslovljen odustajanjem od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, onda
te uslove treba
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum:03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici
"subject" napiite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna drava * ije
interese zastupa vlada * ta se sve mora, a ta ne sme da rtvuje * Da li je
ulazak u EU reenje svih problema *
Ulazak Dravne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da rtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri naeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, reie sve nae probleme. Potei e med i mleko, nae granice e biti
bezbedne, tudje granice e se otvoriti, biemo ravnopravni i uvaeni partneri
najveim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo iveli kao sav normalan svet".Da li je ba
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i na odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naa zemlja je u Evropi odavno, ak tavie
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na naem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti nae zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kae Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najblia po mnogo emu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo vana dimenzija evropske integracije, naa zemlja ima vie
decenija prilino liberalan sistem ekonomije i trita, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Treim svetom.Na alost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podri Jugoslaviju, zemlju koja je ponajvie liila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odluila je da je
razbije. Bez elje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemake, vodee zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske rtve, ogromne ekonomske tete, i
danas zavadjeni narodi, nereena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naroito u naoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tano, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako moemo tako neoprezno i
bez zadrke hrliti u tu i takvu Evropu, olienu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Jo
daleke 1973. mi smo uli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. injenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bive zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 eka prijem koji e se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su jo uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prolosti nikada nismo rukovodili trendom ve smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo naom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilino. Danas, ini se, mi takvu
odmerenu i promiljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj ve sredstvo da na bolji i kvalitetniji nain reavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one politike, jo vie one
ekonomske i razvojne. Jer, naa vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali to je posluan, mi smo valjda ozbiljna drava koja na najbolji nain,
ravnopravno u odnosu na druge drave i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi nae stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan sluamo ta se od nas trai da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A ta mi
traimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u naoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao reenje svih naih
problema a daleko je od toga. I same lanice EU se mue sa bezbroj razliitih
problema koje veoma teko reavaju, kroz maratonska usaglaavanja i razne
kompromise, esto na retu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi e svoje probleme reavati preko na{h ljedja. Takvo lanstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutranja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao to je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zato bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu politikih, tako i na planu
ekonomskih pitanjaNa primer, ako je na ulazak u ovu evropsku elitnu
integraciju uslovljen odustajanjem od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, onda
te uslove treba
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum:03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici
"subject" napiite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna drava * ije
interese zastupa vlada * ta se sve mora, a ta ne sme da rtvuje * Da li je
ulazak u EU reenje svih problema *
Ulazak Dravne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da rtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri naeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, reie sve nae probleme. Potei e med i mleko, nae granice e biti
bezbedne, tudje granice e se otvoriti, biemo ravnopravni i uvaeni partneri
najveim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo iveli kao sav normalan svet".Da li je ba
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i na odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naa zemlja je u Evropi odavno, ak tavie
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na naem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti nae zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kae Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najblia po mnogo emu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo vana dimenzija evropske integracije, naa zemlja ima vie
decenija prilino liberalan sistem ekonomije i trita, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Treim svetom.Na alost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podri Jugoslaviju, zemlju koja je ponajvie liila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odluila je da je
razbije. Bez elje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemake, vodee zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske rtve, ogromne ekonomske tete, i
danas zavadjeni narodi, nereena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naroito u naoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tano, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako moemo tako neoprezno i
bez zadrke hrliti u tu i takvu Evropu, olienu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Jo
daleke 1973. mi smo uli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. injenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bive zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 eka prijem koji e se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su jo uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prolosti nikada nismo rukovodili trendom ve smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo naom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilino. Danas, ini se, mi takvu
odmerenu i promiljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj ve sredstvo da na bolji i kvalitetniji nain reavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one politike, jo vie one
ekonomske i razvojne. Jer, naa vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali to je posluan, mi smo valjda ozbiljna drava koja na najbolji nain,
ravnopravno u odnosu na druge drave i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi nae stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan sluamo ta se od nas trai da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A ta mi
traimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u naoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao reenje svih naih
problema a daleko je od toga. I same lanice EU se mue sa bezbroj razliitih
problema koje veoma teko reavaju, kroz maratonska usaglaavanja i razne
kompromise, esto na retu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi e svoje probleme reavati preko na{h ljedja. Takvo lanstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutranja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao to je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zato bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu politikih, tako i na planu
ekonomskih pitanjaNa primer, ako je na ulazak u ovu evropsku elitnu
integraciju uslovljen odustajanjem od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, onda
te uslove treba
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum:03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici
"subject" napiite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna drava * ije
interese zastupa vlada * ta se sve mora, a ta ne sme da rtvuje * Da li je
ulazak u EU reenje svih problema *
Ulazak Dravne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da rtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri naeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, reie sve nae probleme. Potei e med i mleko, nae granice e biti
bezbedne, tudje granice e se otvoriti, biemo ravnopravni i uvaeni partneri
najveim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo iveli kao sav normalan svet".Da li je ba
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i na odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naa zemlja je u Evropi odavno, ak tavie
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na naem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti nae zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kae Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najblia po mnogo emu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo vana dimenzija evropske integracije, naa zemlja ima vie
decenija prilino liberalan sistem ekonomije i trita, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Treim svetom.Na alost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podri Jugoslaviju, zemlju koja je ponajvie liila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odluila je da je
razbije. Bez elje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemake, vodee zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske rtve, ogromne ekonomske tete, i
danas zavadjeni narodi, nereena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naroito u naoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tano, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako moemo tako neoprezno i
bez zadrke hrliti u tu i takvu Evropu, olienu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Jo
daleke 1973. mi smo uli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. injenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bive zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 eka prijem koji e se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su jo uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prolosti nikada nismo rukovodili trendom ve smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo naom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilino. Danas, ini se, mi takvu
odmerenu i promiljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj ve sredstvo da na bolji i kvalitetniji nain reavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one politike, jo vie one
ekonomske i razvojne. Jer, naa vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali to je posluan, mi smo valjda ozbiljna drava koja na najbolji nain,
ravnopravno u odnosu na druge drave i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi nae stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan sluamo ta se od nas trai da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A ta mi
traimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u naoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao reenje svih naih
problema a daleko je od toga. I same lanice EU se mue sa bezbroj razliitih
problema koje veoma teko reavaju, kroz maratonska usaglaavanja i razne
kompromise, esto na retu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi e svoje probleme reavati preko na{h ljedja. Takvo lanstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutranja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao to je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zato bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu politikih, tako i na planu
ekonomskih pitanjaNa primer, ako je na ulazak u ovu evropsku elitnu
integraciju uslovljen odustajanjem od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, onda
te uslove treba
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum:03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici
"subject" napiite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna drava * ije
interese zastupa vlada * ta se sve mora, a ta ne sme da rtvuje * Da li je
ulazak u EU reenje svih problema *
Ulazak Dravne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da rtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri naeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, reie sve nae probleme. Potei e med i mleko, nae granice e biti
bezbedne, tudje granice e se otvoriti, biemo ravnopravni i uvaeni partneri
najveim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo iveli kao sav normalan svet".Da li je ba
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i na odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naa zemlja je u Evropi odavno, ak tavie
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na naem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti nae zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kae Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najblia po mnogo emu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo vana dimenzija evropske integracije, naa zemlja ima vie
decenija prilino liberalan sistem ekonomije i trita, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Treim svetom.Na alost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podri Jugoslaviju, zemlju koja je ponajvie liila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odluila je da je
razbije. Bez elje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemake, vodee zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske rtve, ogromne ekonomske tete, i
danas zavadjeni narodi, nereena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naroito u naoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tano, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako moemo tako neoprezno i
bez zadrke hrliti u tu i takvu Evropu, olienu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Jo
daleke 1973. mi smo uli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. injenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bive zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 eka prijem koji e se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su jo uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prolosti nikada nismo rukovodili trendom ve smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo naom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilino. Danas, ini se, mi takvu
odmerenu i promiljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj ve sredstvo da na bolji i kvalitetniji nain reavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one politike, jo vie one
ekonomske i razvojne. Jer, naa vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali to je posluan, mi smo valjda ozbiljna drava koja na najbolji nain,
ravnopravno u odnosu na druge drave i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi nae stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan sluamo ta se od nas trai da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A ta mi
traimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u naoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao reenje svih naih
problema a daleko je od toga. I same lanice EU se mue sa bezbroj razliitih
problema koje veoma teko reavaju, kroz maratonska usaglaavanja i razne
kompromise, esto na retu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi e svoje probleme reavati preko na{h ljedja. Takvo lanstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutranja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao to je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zato bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu politikih, tako i na planu
ekonomskih pitanjaNa primer, ako je na ulazak u ovu evropsku elitnu
integraciju uslovljen odustajanjem od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, onda
te uslove treba
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum:03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici
"subject" napiite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna drava * ije
interese zastupa vlada * ta se sve mora, a ta ne sme da rtvuje * Da li je
ulazak u EU reenje svih problema *
Ulazak Dravne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da rtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri naeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, reie sve nae probleme. Potei e med i mleko, nae granice e biti
bezbedne, tudje granice e se otvoriti, biemo ravnopravni i uvaeni partneri
najveim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo iveli kao sav normalan svet".Da li je ba
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i na odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naa zemlja je u Evropi odavno, ak tavie
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na naem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti nae zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kae Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najblia po mnogo emu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo vana dimenzija evropske integracije, naa zemlja ima vie
decenija prilino liberalan sistem ekonomije i trita, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Treim svetom.Na alost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podri Jugoslaviju, zemlju koja je ponajvie liila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odluila je da je
razbije. Bez elje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemake, vodee zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske rtve, ogromne ekonomske tete, i
danas zavadjeni narodi, nereena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naroito u naoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tano, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako moemo tako neoprezno i
bez zadrke hrliti u tu i takvu Evropu, olienu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Jo
daleke 1973. mi smo uli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. injenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bive zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 eka prijem koji e se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su jo uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prolosti nikada nismo rukovodili trendom ve smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo naom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilino. Danas, ini se, mi takvu
odmerenu i promiljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj ve sredstvo da na bolji i kvalitetniji nain reavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one politike, jo vie one
ekonomske i razvojne. Jer, naa vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali to je posluan, mi smo valjda ozbiljna drava koja na najbolji nain,
ravnopravno u odnosu na druge drave i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi nae stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan sluamo ta se od nas trai da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A ta mi
traimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u naoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao reenje svih naih
problema a daleko je od toga. I same lanice EU se mue sa bezbroj razliitih
problema koje veoma teko reavaju, kroz maratonska usaglaavanja i razne
kompromise, esto na retu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi e svoje probleme reavati preko na{h ljedja. Takvo lanstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutranja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao to je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zato bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu politikih, tako i na planu
ekonomskih pitanjaNa primer, ako je na ulazak u ovu evropsku elitnu
integraciju uslovljen odustajanjem od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, onda
te uslove treba
[www.ANTIC.org] Rade Drobac: Pobrkani loncici
Title: Message
by
www.artel.co.yu
[EMAIL PROTECTED]
Datum:03. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici
"subject" napiite "unsubscribe".
Rade Drobac: Pobrkani
loncici
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-07-03_3.html
SRBIJA I EVROATLANTSKE
INTEGRACIJE
OGLEDALO nedelje: Br. 2Beograd, 25. juni 2003.
godine
* Da li smo ozbiljna drava * ije
interese zastupa vlada * ta se sve mora, a ta ne sme da rtvuje * Da li je
ulazak u EU reenje svih problema *
Ulazak Dravne zajednice Srbije i Crne Gore u sve
evro-atlantske integracije osnova je spoljne politike aktuelne vlasti. Za taj
cilj spremna je da rtvuje sve, osim sebe. Da li je to cilj koji treba ostvariti
po svaku cenu ili samo u meri naeg interesa?Ulazak u ove integracije, po
DOS-u, reie sve nae probleme. Potei e med i mleko, nae granice e biti
bezbedne, tudje granice e se otvoriti, biemo ravnopravni i uvaeni partneri
najveim silama sveta. Osnovni moto sveobuhvatne promotivne kampanje glasi
"udjimo u Evropu da bismo iveli kao sav normalan svet".Da li je ba
sve to tako?Analizirajmo , pre svega, Evropsku uniju i na odnos sa
njom.Prvo, geografski, gledano, naa zemlja je u Evropi odavno, ak tavie
u kolevci Evrope, jer su najstarije kulture Evrope nastale upravo na naem
tlu.Potom, gledano sa aspekta prilagodjenosti nae zemlje standardima
Zapadne Evrope, jer se na nju misli kada se kae Evropa, mi smo zemlja koja je
tim standardima, pa i shvatanjima, najblia po mnogo emu.Kada je u pitanju
ekonomija, vrlo vana dimenzija evropske integracije, naa zemlja ima vie
decenija prilino liberalan sistem ekonomije i trita, saradjivala i sa Istokom
, i sa Zapadom i sa Treim svetom.Na alost, krajem 80-tih godina, Evropska
Unija, umesto da podri Jugoslaviju, zemlju koja je ponajvie liila na nju,
kako organizaciono, tako i po principima kojima se rukovodila, odluila je da je
razbije. Bez elje za elaboracijom ovog aspekta, napominjem da se moramo setiti
uloge Nemake, vodee zemlje EU, u to vreme i forsiranja nasilnog razbijanja
SFRJ. Posledice toga su bezbrojne ljudske rtve, ogromne ekonomske tete, i
danas zavadjeni narodi, nereena teritorijalna pitanja, bezbroj izbeglica,
naroito u naoj zemlji, teritorije pod stranom okupacijom, i jedno sveukupno
zaostajanje u razvoju celog regiona. Ako se to prihvati kao tano, a u ovoj
zemlji to mnogi misle, onda se postavlja pitanje kako moemo tako neoprezno i
bez zadrke hrliti u tu i takvu Evropu, olienu u Evropskoj Uniji. Da se
odmah razumemo, i prethodna Jugoslavija, ona Titova, je stremila toj Evropi. Jo
daleke 1973. mi smo uli u neke oblike saradnje sa EU i oni su nam bili vrlo
korisni. injenica je i da toj integraciji hrle sve zemlje bive zone uticaja
SSSR-a. U ovom trenutku njih 10 eka prijem koji e se formalizovati 2004.
godine a Rumunija, Bugarska i Turska su jo uvek u pregovorima.Medjutim, mi
se u prolosti nikada nismo rukovodili trendom ve smo uvek imali nekakvu svoju
politiku i sa svih strana dobijali onoliko koliko smo naom relativno nezavisnom
pozicijom, mogli dobiti. A to je bilo prilino. Danas, ini se, mi takvu
odmerenu i promiljenu poziciju nemamo.. Moramo shvatiti da ulazak u EU ne bi
smeo biti sam sebi cilj ve sredstvo da na bolji i kvalitetniji nain reavamo
svoje probleme i ostvarujemo svoje interese, kako one politike, jo vie one
ekonomske i razvojne. Jer, naa vlada nije djak koga profesor (EU) treba da
pohvali to je posluan, mi smo valjda ozbiljna drava koja na najbolji nain,
ravnopravno u odnosu na druge drave i organizacije, brani svoje interese,
interese gradjana.Medjutim, da bi se to ostvarilo, mi nae stavove moramo
jasno artikulisati. Svaki dan sluamo ta se od nas trai da ispunimo ne bismo
li bili primljeni ovde ili onde. To je samo jedna strana medalje. A ta mi
traimo da bismo postali deo neke integracije. Pa nije vljda da je samo nama
stalo da udjemo u EU, a da njima nije da nas prime. S druge strane,
propaganda u naoj javnosti predstavlja ulazak u EU kao reenje svih naih
problema a daleko je od toga. I same lanice EU se mue sa bezbroj razliitih
problema koje veoma teko reavaju, kroz maratonska usaglaavanja i razne
kompromise, esto na retu svih strana. Ako se i mi ne budemo borili za svoje
interese svi e svoje probleme reavati preko na{h ljedja. Takvo lanstvo onda
nama ne treba?Ako je ta unutranja borba za sopstvene interese u Uniji
stalna, kao to je i njena borba sa ostalim svetom stalna, zato bismo se mi
onda libili da svoje interese branimo pred njima i svima drugima.Dakle
ulazak u EU sam po sebi nije sporan kao cilj, ali samo pod uslovom da je to nama
korisno, a za to se treba boriti, kako na planu politikih, tako i na planu
ekonomskih pitanjaNa primer, ako je na ulazak u ovu evropsku elitnu
integraciju uslovljen odustajanjem od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, onda
te uslove treba
[www.ANTIC.org] MILINKO STOJANOVI, POVODOM PREDLOGA O STATUSU GOLOG OTOKA
MILINKO STOJANOVI, POVODOM PREDLOGA O STATUSU GOLOG OTOKA Drava je duna da potuje amanetnu poruku- da se veliki zloini ne zaborave i slini njima ne ponove Skoro itavu deceniju davani su manje ili vie argumentovani predlozi kakav status da dobije ostrvo Goli otok, na kome je bio formiran prvi konclogor iz golootokog vremena. O tome kako sauvati istorijsku simboliku Golog otoka pria Milenko Stojanovi, poasni predsjednik Udruenja Goli otok Crne Gore. -Kako se treba sada pa, i u budunosti odnositi prema ostrvu Goli otok na kome je bio logor prvijenac kanjenih i osuivanih povodom Rezolucije Kominforma iz 1948. godine meu vanijim je pitanjima iz golootoke problematike. Bilo je dosta razliitih gledita. Preovladala je teza da se mora rei gola istina o Golom otoku. Preovladalo je gledite da vie istoriari nemaju opravdanje da zaobilaze golootoku tematiku i da je na dannjoj vremenskoj distanci potrebno rei objektivno kako je dolo do ogromnog broja prognanika u logoru - navodi Stojanovi. - Zna se, nastavlja Stojanovi, i to da su golootoka zbivanja bila rezultat aktivnosti partijsko - dravne vrhuke na elu sa Titom. Ostalo je osnovno pitanje ime se objanjava da se Tito na drastian nain obraunao sa politikim neistomiljenicima, do tada partijskim, politikim i ratnim drugovima. - Zna se i to da se svaki reim jednoumlja i despotije obraunava strogo, manje ili vie sa politikim protivnicima. U sluaju Titove vladavine pravilnije je rei Titov obraun sa politikim neistomiljenicima. To su prvorazredno bili njegovi partijski drugovi - navodi Milinko Stojanovi. Stojanovi objanjava da se glavni dio starih partijskih kadrova, vojno- politikih rukovodilaca nije slagao sa Titovom odlukom da se Jugoslavija odvoji od socijalistikog i postepeno pree u kapitalistiki tabor. -Veliko istorijsko NE nije rekao Tito Staljinu, nego u sutini rekle su pristalice Kominforma Titu. Ne - odvajanje od Sovjetskog Saveza i gradske Rusije - objanjava Stojanovi. Poto su se mase zatalasale, nastavlja Stojanovi, u protivljenju Titovoj politici odvajanja od socijalistikog tabora Titu je bilo jasno da se sa neistomiljenicima mora obraunati na poseban nain. -Poseban nain bilo je deportovanje desetine hiljada ljudi - odvanih sinova naih naroda u logore. Nije se upotrebljavala rije logor nego radilite drutvenog korisnog rada na kojima e se izvriti prevaspitanje kanjenika. Sutina prevaspitavanja bila je da se ljudi odreknu politikih ubjeenja, da odobre Titovu politku, da se do krvi obraunavaju sa partijskim i ratnim drugovima koji nee brzo da revidiraju stav. Iznad svega trailo se da kanjenici izvravaju sve naloge koje im namee isljednik iz uprave radilita. Htjelo se i masovno uspjelo da se kanjenici slome na takav nain da se u njima ubija ovjek i da oni vie nikada ne podignu glavu kao opozicione strane protiv reima - pojanjava Stojanovi. Goli otok je bio mjesto prvog logora. Rasadnik buduih logora. Tu su isprobane teke zlostave i teror. -Tekim fizikim radom, gladovanjem, nespavanjem, eu, psihofizikim prinudama, a posebno redovnim premlaivanjima i jezivim strojevima logoraima je uveden strah u kosti da ako se ne budu ponaali kako uprava zahtjeva, dakle ako ne revidiraju stav, mogu ostati stalno u logoru i kosti ostaviti na Golom otoku. Isljednik je procjenjivao kada kojeg kanjenika treba pustiti kui. Isljednik je rezonovao i prenosio upravi logora koja je konano odluivala ko e ii na slobodu - kae Milinko Stojanovi. Posljedice Golog otoka bile su teke ne samo za pojedinca nego i za itavo drutvo. -Na golootokom popritu izgubili smo ovjeka slobodara, pregaoca i od njega je stvoren posluni graanin, bolje rei podanik, koji je bio spreman da izvrava naloge partijsko dravne vrhuke. Time je omogueno da takva vlast ostane do kraja svoga bitisanja pa je usporen hod naeg drutva i istorije najmanje za jedno stoljee - smatra Milinko Stojanovi. Zbog svega, smatra Milinko Stojanovi, razumljivo je da je postalo znaajno pitanje kako se odnositi prema Golom otoku, lokalitetu tekih zlostava i zloina u ruenju ovjekove linosti, a u mnogim sluajevima i pitanja ivota. - Nae gledite je da na Golom otoku sve treba ostaviti onako kako je ostalo kada su posljednji kanjenici 1966. godine konano napustili ostrvo. Drava je duna da zatiti na samom otoku pojedine lokacije. To su prije svega Krvava staza kod malog pristanita kojom su proli kroz stroj svi kanjenici koji su pristizali na Goli otok poznatim brodiem Punap. Kroz stroj jedino nije prola prva grupa od 1.500 kanjenika jula 1949. godine koja se iskrcala na pusto ostrvo. Ova staza dugaka oko trista metara vodi do takozvane Male ice u kojoj je bilo izgraeno etrnaest baraka za smjetaj. Na ovom lokalitetu lijevo je velika kuhinja, a desno upravna zgrada sva od golootokog kamena, izraena rukama kanjenika. Van ice sa istone strane bio je, za one prilike veliki magacin gdje su kanjenici ostavljali odijela. Od Male ice istonim pravcem bila je jo jedna dobro ouvana staza kojom se redovno kretala kolona kanjenika izlazei svakodnevno
[www.ANTIC.org] MILINKO STOJANOVI, POVODOM PREDLOGA O STATUSU GOLOG OTOKA
MILINKO STOJANOVI, POVODOM PREDLOGA O STATUSU GOLOG OTOKA Drava je duna da potuje amanetnu poruku- da se veliki zloini ne zaborave i slini njima ne ponove Skoro itavu deceniju davani su manje ili vie argumentovani predlozi kakav status da dobije ostrvo Goli otok, na kome je bio formiran prvi konclogor iz golootokog vremena. O tome kako sauvati istorijsku simboliku Golog otoka pria Milenko Stojanovi, poasni predsjednik Udruenja Goli otok Crne Gore. -Kako se treba sada pa, i u budunosti odnositi prema ostrvu Goli otok na kome je bio logor prvijenac kanjenih i osuivanih povodom Rezolucije Kominforma iz 1948. godine meu vanijim je pitanjima iz golootoke problematike. Bilo je dosta razliitih gledita. Preovladala je teza da se mora rei gola istina o Golom otoku. Preovladalo je gledite da vie istoriari nemaju opravdanje da zaobilaze golootoku tematiku i da je na dannjoj vremenskoj distanci potrebno rei objektivno kako je dolo do ogromnog broja prognanika u logoru - navodi Stojanovi. - Zna se, nastavlja Stojanovi, i to da su golootoka zbivanja bila rezultat aktivnosti partijsko - dravne vrhuke na elu sa Titom. Ostalo je osnovno pitanje ime se objanjava da se Tito na drastian nain obraunao sa politikim neistomiljenicima, do tada partijskim, politikim i ratnim drugovima. - Zna se i to da se svaki reim jednoumlja i despotije obraunava strogo, manje ili vie sa politikim protivnicima. U sluaju Titove vladavine pravilnije je rei Titov obraun sa politikim neistomiljenicima. To su prvorazredno bili njegovi partijski drugovi - navodi Milinko Stojanovi. Stojanovi objanjava da se glavni dio starih partijskih kadrova, vojno- politikih rukovodilaca nije slagao sa Titovom odlukom da se Jugoslavija odvoji od socijalistikog i postepeno pree u kapitalistiki tabor. -Veliko istorijsko NE nije rekao Tito Staljinu, nego u sutini rekle su pristalice Kominforma Titu. Ne - odvajanje od Sovjetskog Saveza i gradske Rusije - objanjava Stojanovi. Poto su se mase zatalasale, nastavlja Stojanovi, u protivljenju Titovoj politici odvajanja od socijalistikog tabora Titu je bilo jasno da se sa neistomiljenicima mora obraunati na poseban nain. -Poseban nain bilo je deportovanje desetine hiljada ljudi - odvanih sinova naih naroda u logore. Nije se upotrebljavala rije logor nego radilite drutvenog korisnog rada na kojima e se izvriti prevaspitanje kanjenika. Sutina prevaspitavanja bila je da se ljudi odreknu politikih ubjeenja, da odobre Titovu politku, da se do krvi obraunavaju sa partijskim i ratnim drugovima koji nee brzo da revidiraju stav. Iznad svega trailo se da kanjenici izvravaju sve naloge koje im namee isljednik iz uprave radilita. Htjelo se i masovno uspjelo da se kanjenici slome na takav nain da se u njima ubija ovjek i da oni vie nikada ne podignu glavu kao opozicione strane protiv reima - pojanjava Stojanovi. Goli otok je bio mjesto prvog logora. Rasadnik buduih logora. Tu su isprobane teke zlostave i teror. -Tekim fizikim radom, gladovanjem, nespavanjem, eu, psihofizikim prinudama, a posebno redovnim premlaivanjima i jezivim strojevima logoraima je uveden strah u kosti da ako se ne budu ponaali kako uprava zahtjeva, dakle ako ne revidiraju stav, mogu ostati stalno u logoru i kosti ostaviti na Golom otoku. Isljednik je procjenjivao kada kojeg kanjenika treba pustiti kui. Isljednik je rezonovao i prenosio upravi logora koja je konano odluivala ko e ii na slobodu - kae Milinko Stojanovi. Posljedice Golog otoka bile su teke ne samo za pojedinca nego i za itavo drutvo. -Na golootokom popritu izgubili smo ovjeka slobodara, pregaoca i od njega je stvoren posluni graanin, bolje rei podanik, koji je bio spreman da izvrava naloge partijsko dravne vrhuke. Time je omogueno da takva vlast ostane do kraja svoga bitisanja pa je usporen hod naeg drutva i istorije najmanje za jedno stoljee - smatra Milinko Stojanovi. Zbog svega, smatra Milinko Stojanovi, razumljivo je da je postalo znaajno pitanje kako se odnositi prema Golom otoku, lokalitetu tekih zlostava i zloina u ruenju ovjekove linosti, a u mnogim sluajevima i pitanja ivota. - Nae gledite je da na Golom otoku sve treba ostaviti onako kako je ostalo kada su posljednji kanjenici 1966. godine konano napustili ostrvo. Drava je duna da zatiti na samom otoku pojedine lokacije. To su prije svega Krvava staza kod malog pristanita kojom su proli kroz stroj svi kanjenici koji su pristizali na Goli otok poznatim brodiem Punap. Kroz stroj jedino nije prola prva grupa od 1.500 kanjenika jula 1949. godine koja se iskrcala na pusto ostrvo. Ova staza dugaka oko trista metara vodi do takozvane Male ice u kojoj je bilo izgraeno etrnaest baraka za smjetaj. Na ovom lokalitetu lijevo je velika kuhinja, a desno upravna zgrada sva od golootokog kamena, izraena rukama kanjenika. Van ice sa istone strane bio je, za one prilike veliki magacin gdje su kanjenici ostavljali odijela. Od Male ice istonim pravcem bila je jo jedna dobro ouvana staza kojom se redovno kretala kolona kanjenika izlazei svakodnevno
[www.ANTIC.org] Vladan Bati: Uhapsio bih Taija
Title: Message Uhapsio bih Taija Dubravka VUJANOVI7/2/2003, 7:04:34 PMPREKO 40.000 strana dokaza o zloinima Haima Taija nalazi se na stolu Karle del Ponte. Poslao ih je ministar pravde Vladan Bati. Na pitanje kako je, po njegovom miljenju, mogue da to dosad nije bilo dovoljno da se protiv njega podigne optunica, Bati odgovara:- Del Ponteova sada trai transkripte razgovora elnika OVK. Albanci se boje da svedoe, i tako sve stoji. Za to vreme, izgleda, u nekim zemljama vie ne vai ni lista Interpola na kojoj Tai ima svoj redni broj na osnovu presude za najvee zloine posle Drugog svetskog rata, koju je izrekao na sud.Da li je ta presuda iz prethodnog vremena jo na snazi?- to bi rekao Ulof Palme, teror je teror, zloin je zloin, ak i onda kada je toboe uinjen u ime neijih viih ciljeva i interesa. Sa druge strane, presuda je presuda, ona je pravosnana i sankcionie kriminalne aktivnosti Haima Taija jo iz 1993. godine. Presuda nosi broj je 37/97, a doneo ju je Okruni sud u Pritini i potvrena je presudom Vrhovnog suda Srbije. NJome je Tai osuen na 10-godinju robiju.DVOSTRUKI ARINIZA ta je konkretno Tai optuen?- Radi se o krivinom delu terorizma, vezano za dogaaje iz 1993. godine. Imate li ideju koji su stvarni razlozi Taijevog putanja na slobodu?- Razlozi za takav postupak maarskih vlasti mogu da budu samo politiki. Oigledno je da su neki meunarodni zvaninici, meu kojima je i Mihael tajner, uticali na Maarsku da pusti Taija istog dana kada je uhapen, a pilota iia su drali mesecima jer se nalazio na poternici Hrvatske. Dakle, potpuno ista situacija, a razliiti arini.Da li je bilo koji predstavnik nae vlasti kontaktirao sa maarskim kolegama? Jeste li protestovali?- Oekujem da to uradi Ministarstvo za ljudska prava i nacionalne manjine. Ono je nadleno za ekstradiciju. Ja sam do sada uradio sve to se moglo da se ta lica privedu pravdi. To to se tuilatvo Tribunala nije zainteresovalo za sluaj hapenja Taija nedvosmisleno govori da on jo nije na listi optuenih. Ostaje li on, uprkos tome, u krugu onih sa kojima srpske vlasti ne ele da pregovaraju...- Haki tribunal jo nije pokrenuo optunicu, ali istraga protiv Taija je u toku. Mi, meutim, imamo dovoljno dokaza da je on ratni zloinac, a sa ratnim zloincima se ne moe pregovarati. To bi bilo isto kao kada bi Bu pozvao u Vaington Osamu bin Ladena da pregovaraju o prestanku terorizma.ta bi se dogodilo kada bi on, ipak, kao lan albanske delegacije doputovao u Beograd?- Bio bi uhapen.BELA KNJIGADA li ste zatraili od Tribunala spisak Albanaca protiv kojih se vodi istraga? Kako ete uopte znati s kim moete da razgovarate?- Ta pitanja nisu u nadlenosti Ministarstva pravde, a, koliko sam upoznat, istraga se vodi protiv Taija, ekua i Haradinaja. Protiv njih se vode i istrage u Hagu. Ne znam da postoji istraga protiv bilo kojeg drugog albanskog politiara.Dok Hag izbegava da pokrene optunice protiv Albanaca, ak i za porodice srpskih optuenika uvode se sankcije EU. Jeste li protestovali negde zbog toga?- To su arini EU koji za neke, moda, nisu pravini, ali mi na njih ne moemo da utiemo. injenica je, meutim, da je antihaki lobi za nas poguban. Pod pokroviteljstvom tog lobija ubijen je Zoran ini. A okruenje Karadia i Mladia moe da utie na njih da se predaju. U borbi protiv tog antihakog lobija i atmosfere lina koja je, kako kaete, prethodila ubistvu inia, najavili ste Belu knjigu 7.000 novinskih tekstova u kojima je napadan pokojni premijer. Ko izdaje tu knjigu?- Ne bih da se bavim detaljima. Bitno je rei da se tako neto sprema.Hoe li se u toj knjizi nai sva novinarska imena koja su kritikovala Vladu i premijera?- To je zamena teza. Kritika je potrebna i poeljna, ako je dobronamerna. U Beloj knjizi bie objavljeni tekstovi u kojima se ini povezuje sa kriminalom, ija je poruka da kriminalca i nije greh ubiti. Oni koji mu nisu ni do kolena stvarali su mit o njemu kao kriminalcu i taj mit je podgrevan svakog dana. Imaju li razloga oni novinari, iji tekstovi uu u Belu knjigu, da se plae da e se, posle njenog objavljivanja, nai u istrazi?- Ne. Niko ne vri hajku ni na koga. Mi elimo da na taj nain ostavimo svedoanstvo da se zna ta je ko radio, ko je pravio ambijent za ubistvo premijera. Ovaj narod je sklon da sve zaboravi za dva dana, a smrt najveeg reformatora u poslednjih 6-7 decenija u Srbiji ne sme da se tek tako zaboravi. ISTINA O EDIVI ste se pojavili pred skuptinskim odborima koji su se bavili posetama ede Jovanovia CZ-u. Zato?- Otiao sam, po zvaninom pozivu skuptinskih odbora, da kaem istinu i, ponavljam, koliko sam istinu govorio, toliko meni i mojim najmilijima Bog pomogao. Nikad nisam uo ni od jednog radnika zatvora, niti bilo kojeg upravnika (a Blanua nije bio jedini) da edomir Jovanovi obilazi Duana Spasojevia. Nikad niko to nije rekao. Drugo, ceo svet je znao da je eda iao u CZ zbog Miloevia. Tree, nikad u ivotu nisam uo ni video nijednog lana zemunskog i surinskog klana, ni ivog, ni mrtvog. Nisam ni znao da su u
[www.ANTIC.org] Vladan Bati: Uhapsio bih Taija
Title: Message Uhapsio bih Taija Dubravka VUJANOVI7/2/2003, 7:04:34 PMPREKO 40.000 strana dokaza o zloinima Haima Taija nalazi se na stolu Karle del Ponte. Poslao ih je ministar pravde Vladan Bati. Na pitanje kako je, po njegovom miljenju, mogue da to dosad nije bilo dovoljno da se protiv njega podigne optunica, Bati odgovara:- Del Ponteova sada trai transkripte razgovora elnika OVK. Albanci se boje da svedoe, i tako sve stoji. Za to vreme, izgleda, u nekim zemljama vie ne vai ni lista Interpola na kojoj Tai ima svoj redni broj na osnovu presude za najvee zloine posle Drugog svetskog rata, koju je izrekao na sud.Da li je ta presuda iz prethodnog vremena jo na snazi?- to bi rekao Ulof Palme, teror je teror, zloin je zloin, ak i onda kada je toboe uinjen u ime neijih viih ciljeva i interesa. Sa druge strane, presuda je presuda, ona je pravosnana i sankcionie kriminalne aktivnosti Haima Taija jo iz 1993. godine. Presuda nosi broj je 37/97, a doneo ju je Okruni sud u Pritini i potvrena je presudom Vrhovnog suda Srbije. NJome je Tai osuen na 10-godinju robiju.DVOSTRUKI ARINIZA ta je konkretno Tai optuen?- Radi se o krivinom delu terorizma, vezano za dogaaje iz 1993. godine. Imate li ideju koji su stvarni razlozi Taijevog putanja na slobodu?- Razlozi za takav postupak maarskih vlasti mogu da budu samo politiki. Oigledno je da su neki meunarodni zvaninici, meu kojima je i Mihael tajner, uticali na Maarsku da pusti Taija istog dana kada je uhapen, a pilota iia su drali mesecima jer se nalazio na poternici Hrvatske. Dakle, potpuno ista situacija, a razliiti arini.Da li je bilo koji predstavnik nae vlasti kontaktirao sa maarskim kolegama? Jeste li protestovali?- Oekujem da to uradi Ministarstvo za ljudska prava i nacionalne manjine. Ono je nadleno za ekstradiciju. Ja sam do sada uradio sve to se moglo da se ta lica privedu pravdi. To to se tuilatvo Tribunala nije zainteresovalo za sluaj hapenja Taija nedvosmisleno govori da on jo nije na listi optuenih. Ostaje li on, uprkos tome, u krugu onih sa kojima srpske vlasti ne ele da pregovaraju...- Haki tribunal jo nije pokrenuo optunicu, ali istraga protiv Taija je u toku. Mi, meutim, imamo dovoljno dokaza da je on ratni zloinac, a sa ratnim zloincima se ne moe pregovarati. To bi bilo isto kao kada bi Bu pozvao u Vaington Osamu bin Ladena da pregovaraju o prestanku terorizma.ta bi se dogodilo kada bi on, ipak, kao lan albanske delegacije doputovao u Beograd?- Bio bi uhapen.BELA KNJIGADA li ste zatraili od Tribunala spisak Albanaca protiv kojih se vodi istraga? Kako ete uopte znati s kim moete da razgovarate?- Ta pitanja nisu u nadlenosti Ministarstva pravde, a, koliko sam upoznat, istraga se vodi protiv Taija, ekua i Haradinaja. Protiv njih se vode i istrage u Hagu. Ne znam da postoji istraga protiv bilo kojeg drugog albanskog politiara.Dok Hag izbegava da pokrene optunice protiv Albanaca, ak i za porodice srpskih optuenika uvode se sankcije EU. Jeste li protestovali negde zbog toga?- To su arini EU koji za neke, moda, nisu pravini, ali mi na njih ne moemo da utiemo. injenica je, meutim, da je antihaki lobi za nas poguban. Pod pokroviteljstvom tog lobija ubijen je Zoran ini. A okruenje Karadia i Mladia moe da utie na njih da se predaju. U borbi protiv tog antihakog lobija i atmosfere lina koja je, kako kaete, prethodila ubistvu inia, najavili ste Belu knjigu 7.000 novinskih tekstova u kojima je napadan pokojni premijer. Ko izdaje tu knjigu?- Ne bih da se bavim detaljima. Bitno je rei da se tako neto sprema.Hoe li se u toj knjizi nai sva novinarska imena koja su kritikovala Vladu i premijera?- To je zamena teza. Kritika je potrebna i poeljna, ako je dobronamerna. U Beloj knjizi bie objavljeni tekstovi u kojima se ini povezuje sa kriminalom, ija je poruka da kriminalca i nije greh ubiti. Oni koji mu nisu ni do kolena stvarali su mit o njemu kao kriminalcu i taj mit je podgrevan svakog dana. Imaju li razloga oni novinari, iji tekstovi uu u Belu knjigu, da se plae da e se, posle njenog objavljivanja, nai u istrazi?- Ne. Niko ne vri hajku ni na koga. Mi elimo da na taj nain ostavimo svedoanstvo da se zna ta je ko radio, ko je pravio ambijent za ubistvo premijera. Ovaj narod je sklon da sve zaboravi za dva dana, a smrt najveeg reformatora u poslednjih 6-7 decenija u Srbiji ne sme da se tek tako zaboravi. ISTINA O EDIVI ste se pojavili pred skuptinskim odborima koji su se bavili posetama ede Jovanovia CZ-u. Zato?- Otiao sam, po zvaninom pozivu skuptinskih odbora, da kaem istinu i, ponavljam, koliko sam istinu govorio, toliko meni i mojim najmilijima Bog pomogao. Nikad nisam uo ni od jednog radnika zatvora, niti bilo kojeg upravnika (a Blanua nije bio jedini) da edomir Jovanovi obilazi Duana Spasojevia. Nikad niko to nije rekao. Drugo, ceo svet je znao da je eda iao u CZ zbog Miloevia. Tree, nikad u ivotu nisam uo ni video nijednog lana zemunskog i surinskog klana, ni ivog, ni mrtvog. Nisam ni znao da su u
[www.ANTIC.org] Artmanova: dokazi za pokretanje optuznice protiv Tacija nisu dovoljni
Title: Message Artmanova:Dokazi za pokretanje optuznice protiv Tacija nisu dovoljni Reagovanja na duple standarde zapada u slucajuTacija i hapsenja u Madjarskoj jos se nisu stisala , stiglo je jos jedno iznenadjenje od strane potparola Haskog tribunala Florens Artman, koja izjavljuje da za pokretanje istrage protiv Hasima Tacija nema dovolnjo dokaza .Optuzbe srpske Vlade za podizanje optuznice protiv Tacija i drugih siptarskih zlocinaca su uzaludne..Istovremeno stavljanja do znanja Srbima da hteli oni ili ne Taci je nezaobilazan u najavljenim pregovorima o Kosmetu i ako se nagovestava od strane srpske Vlade da se pregovori sa ratnim zlocincem Tacijem nece voditi. Po svemu sudeci ponovi ce se slucaj Rambujea, da se nece pregovarati sa ratnim zlocincem Tacijem. Ipak je bilo kako je htela Olbrajtka i Holbruk.Olbrajtka ne samodase ljubila javno sa Tacijem, vec je i izjavila da je Taci njen miljenik , slobodna Pristina njen najdrazi grad u njenom kosovskom ratu. Znaci da Srbija nije ta koja ce postavljati uslove i dirigovati pregovorima. Drugim recima sut s rogatim ne moze. Haski tribunal je politicki sud, formiran za kaznjavanjeSrba i tu nema diskusije. Srpskoj Vladi je predodredjeno da izvrsava ono sto se naredi . Glavu dole i tacka. vidanovic sava mailto:[EMAIL PROTECTED]
[www.ANTIC.org] Novine Info... 4. jul 2003
obavestite nas ... - PETAK 4. JUL Postovani ljubitelji pozorista ovih dana se u Kanadi desio presedan! Narod sreza Otava uhvatio i prikazao Sumnjivo lice drugo javno saslusanje ce se desiti u Torontu Petak 04. jul 2003. u 19:30 h The Betty Oliphant Theatre 404 Jarvis Street (north of College, south of Wellesley) Ulaznice za ovaj dogadjaj se mogu nabaviti u svim boljim prodavnicama i agencijama Toronta, Mississauge i Hamiltona Dvosatni kurs srpske klasicne komedije za sve uzraste Za sve detalje pogledajte www.korifej.com Srpski Teatar u Otavi (STO) je najbolje Srpsko pozoriste na severno-americkom kontinentu. Petnaest entuzijasta je ulozilo svoju cast, ugled i dusevnu radost i ne remeteci javni red i mir izveli su premijeru Sumnjivog lica prvi put van balkanskih prostora. U zapocetom istraznom postupku Sumnjivo lice se odlucilo za odbranu smejanjem i na svoju ruku zapocetim strajkom gladju koji je prekinula Dobra hrana sa Balkana i Knjaz Milos. Hranu i vodu su nesebicno obezbedili: Stari Grad, Toronto Gala Grocery, Hamilton Mega City Garage, Toronto Avenue Foods, Mississauga i Knjaz Milos, Arandjelovac Ovom uspehu bi se i Nusic verovatno radovao i smejao. Tek kada pocnete da se smejete, shvaticete koliko je situacija ozbiljna. U zajednickoj akciji smeha i srpske hormonske terapije STO i Korifej PETAK 4. JUL Serbian Film on Tour 2003 JEDAN NA JEDAN NAJBOLjA DRAMA 2002. Drugo mesto po glasovima zirija na Festivalu novog srpskog filma u Torontu. 4. jul 2003. u 21:15c. Bloor Cinema, 506 Bloor St. W. rezija: Mladen Maticevic; scenario:Srdja Andjelic; uloge: Zoran Cvijanovic, Vladan Dujovic, Branislav Jerinic, Sonja Kolacaric, Zika Milenkovic, Dusan Pocek, Andrej Sreckovic Beton vestern: u novobeogradskom betonskom miljeu jedan kosarkas igra 1 na 1 za novac i tako izdrzava svoga dedu, sve dok lokalna banda ne odluci da on igra za njih. Tada nastaje drama u kojoj pojedinac uzima pravdu u svoje ruke. U pozadini te drame je i ljubavna prica... Izvanredna epizoda Zorana Cvijanovica. Proverite zasto je 1 na 1 jedan od najboljih filmova proslogodisnje produkcije. Ulaznice mozete nabaviti u nasim prodavnicama PETAK 4. JUL SRPSKI KLUB CITALACA Organizuje razgovor o romanu Ukop oca Mladena Markova. Razgovor ce se odrzati u petak 4. jula 2003. u 19.30 c. u knjizari Srbika (2465 Dundas West). Roman Ukop oca dobio je NIN-ovu nagradu kritike 2002. godine. Svi zainteresovani za razgovor o ovom ramanu su dobrodosli. SUBOTA 5. JUL Galerija OUT/AUT i Sophistic Arts Vas pozivaju napromociju katalogaizlozbe Improvizovani haos i SUSRET SA UMETNIKOM SONJA/ivatovic/tumir subota 5. jul, 2003. Hours 2,00 to 5,00 pm Izlozba slika, skulptura,mozaica i unikatnih modela for sale' Izlozba traje do 8. jula 2003. god Sonja se kao gotov umetnik pojavila sa svojom prvom' samostalnom izlozbom. Improvizovani haos' jevelika inventivnostumetnice da koriscenjem velikog iskustava u koriscenju vise vizuelnih disciplina slike skulpture i mozaica napravi jedan snazan slobodan i veoma originalan umetnicki svet. Na zatvaranju izlozbe Sonja ce prestaviti svoje unikatne modele specijalno radjene za ovu priliku po pristupacnom cenama. Art is not njat you see, but njhat you make others see -Degas The OUT/AUT Gallery of Modern Art is located at 347 College St. /Augusta Av/ Hours are Tues to Sun12-6 For further information, price list, please call Art Manager Ranko Pavic 416-929 8244, e-mail:[EMAIL PROTECTED] for entry form for openOCTOBERsalon PETAK 11. JUL Pozivamo vas na PREZENTACIJU NAJNOVIJE KNJIGE Negovana Rajica koji zivi u Kvebeku Gospodin Rajic ce licno prisustvovati prezentaciji. Gospodin Pavle Pavlovic - uvodna rec u petak 11 jula 2003 u 19casova u prostorijama SERBICA BOOKS 2465 Dundas St. W. ( north of Bloor W ) u Torontu Tel: 416 539-0476 Ne propustite ovo uzbudljivo vece Srpska nacionalna akademija u Kanadi Milan Jojkic - Potpredsednik SUBOTA 12 I NEDELJA 13 JUL SRPSKA PRAVOSLAVNA PAROHIJA SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA U OKVILU KRSNA SLAVA HRAMA SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA U OKVILU Na vec tradicionalan nacin u subotu 12. i u nedelju 13. jula ove godine na Petrovdan, istoimeni hram u Okvilu proslavice hramovnu slavu Svete prvoprestolne apostole Petra i Pavla. SUBOTA, 12. jula Sveta arhijerejska Liturgija u 10 casova izjutra, koju sluzi episkop kanadski
