[sim] Parastos postradalim Srbima u Pogromu 2004
http://www.banjska.org/lista1/temp/images/1/hedersr.gif 17. 2009. ?: ?-?? ? -?? ??? ?? ? ??? 2004. ?? ?, ?? ? 12 ??, ? ??? ? ??? ?? ?? ? ??? ?? ? ?? ??? ? ?? ??? 2004. ??. http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/pogrom2009_01.jpg ? ? ? ?? ??? ??? ?-?? ?? ?? ? ? ?? ? ? ??? ? ??? ?. ? ?? ?? ? ??? ??? ?? ?? ?? ? ?? 19 , ? ?? ?? ? ? 954 ?, ?? 143 ?? ? ? ?? ? ?? ?? ? ?, ??? ? ?? ???. ?? ?? ?? ? ? 4.000 , ??? ?? ??? ? ? , ? ?? ??? 935 ? 10 ?? (?, ?? ???, ?...). ??? ?? ??? ??? ? ??? ??? ??? ??, ?? ?? ???, ??? ? 35 ??? , ?? 18 ? ???. http://www.banjska.org/lista1/temp/images/3/pogrom2009_02.jpg ?? ??? ? ? ?? ? ? ? ? ? ?? ?? ??? ?? ?? ?? ?? ??? ??? ?? ? ??? ?? ? ? ? ?? ?? ??? ?? ?? ? ?? ?? ??? ? ''??? ??? ?? ?? , ? ?? ?? , ? ??? ? ?? ?.'' ??? ?-?? ___ ?? ??? ?? ?? ??? ? ?-??, www.eparhija-prizren.com http://www.banjska.org/lista1/users/link.php?LinkID=438UserID=4261Newslet ter=388List=3LinkType=Send .. http://www.banjska.org/lista1/users/sendopen.php?MemberID=4261SendID=543T ype=Send
[sim] BRANE KOSOVO IZ SABORNE CRKVE
BROJNI POLITIČARI NA LITURGIJI U BEOGRADU BRANE KOSOVO IZ SABORNE CRKVE Liturgijom u Sabornoj crkvi u Beogradu koju je služio mitropolit Amfilohije sa episkopima, juče je obeležena petogodišnjica martovskog progona Srba sa Kosmeta i pomen postradalim žrtvama. Većina viđenijih srpskih političara prisustvovala je pomenu, među kojima i predsednik Boris Tadić, koji je pozvao predstavnike Unmika i Euleksa da obezbede da pravda bude dostupna svim stanovnicima Kosova i Metohije. - Od međunarodnih misija očekujemo da istraže zločine, uspostave vladavinu prava i obezbede miran život u pokrajini, a ne da oslobađaju počinioce zločina - rekao je on. Osim Tadića, liturgiji su prisustvovali i bivši premijer Vojislav Koštunica, bivši ministar Slobodan Samardžić, Matija Bećković, bivši ministar vera Radomir Naumov i mnogi drugi predstavnici srpske političke scene. Ipak, niko od njih nije bio spreman da odgovori na pitanje Vesti zašto se nisu uputili put severa pokrajine i da li ovim pokazuju da više brinu za sopstvenu, nego za bezbednost naših ljudi koji su se juče osećali više nego ostavljenima. www.vesti.de image001.jpg
[sim] Srbija - Svet
Srbija - Svet U Londonu osnovano Udruženje srpskih studenata 17:38 LONDON, 17. marta (Tanjug) - U Londonu je osnovano udruženje srpskih studenata i akademskih radnika koji žive i rade u Velikoj Britaniji, koje će pomagati našim akademcima koji se školuju i borave u toj zemlji. Srpska studentsko akademska asocijacija u Velikoj Britaniji, pod nazivom Dositej, kako su najavili osnivači, pomagaće i talentovanim akademcima iz Srbije koji bi želeli da se usavršavaju na britanskim univerzitetima. (Kraj) Nacionalni savet: Srbija spremna da primi haške osuđenike 17:35 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom saopštio je danas da je generalnom sekretaru UN i predsedniku tog suda preneo da je Srbija spremna da obezbedi sve uslove da njeni državljani koji su pravosnažno osuđeni izdržavaju kaznu u Srbiji, kao i garancije da se te osobe neće naći na slobodi bez odluke Tribunala. Nacionalni savet navodi da se pismima obratio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija i predsedniku i sekretaru Haškog tribunala povodom inicijative Srbije da osobe koje su pravnosnažno osuđene pred Tribunalom budu prebačena u države bivše Jugoslavije, čiji su državljani, u cilju nastavka izdržavanja zatvorskih kazni. (Kraj) Razgovori o unapređenju vojne saradnje Srbije i SAD 16:50 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Načelnik Uprave za planiranje i razvoj Generalštaba Vojske Srbije general-major Božidar Forca razgovarao je danas sa predstavnicima združenog Generalštba Oružanih snaga SAD o unapređenju vojne saradnje, saopštila je Vojska Srbije (VS). Razgovarali smo o njihovom viđenju bezbednosti zapadnog Balkana i nekih drugih regiona sveta, kao i o pitanjima vezanim za procese u VS, a u kojima njihova iskustva mogu da nam budu korisna, rekao je Forca. (Kraj) Potpisan memoradnum za unapređenje rada parlamenta 12:51 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović i direktor Američke agencija za međunarodni razvoj (USAID) Mark Harvi potpisali su danas Memorandum o razumevanju, koji će omogućiti unapređenje rada parlamenta u vezi sa upravljanjem budžetom, u skladu sa standardima Evropske unije. Memorandumom o saradnji na Programu podele vlasti u Srbiji, predviđeno je da se omogući veća fiskalna samostalnost Skupštine Srbije u odnosu na izvršnu vlast. (Kaj) Bramerc u Beogradu krajem marta 11:00 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc posetiće Srbiju 26. i 27. marta kako bi sa srpskim zvaničnicima razmotrio šta je od njegove poslednje posete učinjeno u cilju ispunjenja obaveza prema ovom sudu, bez čega nema daljeg napretka Srbije ka Evropskoj uniji. Bramerc dolazi u Srbiju u isto vreme kada se u Češkoj održava neformalni sastanak ministara spoljnih poslova EU, kada bi, kako je najavio italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini, mogla da bude otvorena šira debata o Zapadnom Balkanu, pre svega o viznoj liberalizaciji, ali i o daljem napretku ka EU.Taj dvodnevni sastanak predviđen je za 27. i 28. mart. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Srbija
Srbija Predstavnici crkve i vlade o antidiskriminacionom zakonu 18:26 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Episkop Srpske pravoslavne crkve Irenej primio je večeras predstavnike tradicionalnih crkava i verskih zajednica i Vlade Srbije, povodom Predloga zakona o zabrani diskriminacije, koji je na dnevnom redu sutrašnje sednice Skupštine Srbije. U razgovoru u Srpskoj patrijaršiji učestvovali su ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i ministar vera Bogoljub Šijaković, a u ime crkava i verskih zajednica beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić i beogradski rabin Isak Asiel. (Kraj) Ministri razgovarali sa Sinodom SPC 18:11 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sa članovima Sinoda Srpske pravoslavne crkve primio je danas ministre inostranih poslova Vuka Jeremića, za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića i kulture Nebojšu Bradića. Kako je Tanjugu potvrđeno u Srpskoj patrijaršiji, tema razgovora je bila jučerašnja poseta Jeremića Vatikanu i sutrašnje zasedanje u sedištu Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu u Parizu. (Kraj) Ugljanin razgovarao sa nadbiskupom Hočevarom 17:37 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin sastao se danas sa nadbiskupom Rimokatoličke crkve Stanislavom Hočevarom sa kojim je razgovarao o zajedničkoj borbi protiv siromaštva i pružanju pomoći svim ljudima, bez obzira na to kojoj veri pripadaju. Ugljanin je rekao Tanjugu da je u razgovoru sa nadbiskupom Hočevarom konstatovano mnogo zajedničkih tačaka u vezi sa potrebom Srbije da svima, posebno pripadnicima manjina, omogući da izrazavaju i neguju svoj identitet. (Kraj) Predsednik Srbije čestitao Dan Vojne akademije 16:16 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Predsednika Srbije Boris Tadić čestitao je danas svim pripadnicima Vojne akademije (VA) njihov dan - 18. mart. Od svog osnivanja, 18. marta 1850, pod nazivom Artiljerijska škola, VA je kroz različite epohe svog razvoja školovala najbolje oficire, starešinski kadar sposoban da iznese ogroman teret državnog i političkog programa oslobođenja srpskog naroda i spreman da učuva teško stečeni mir, naveo je Tadić u čestitki. (Kraj) Finalizacija Nacrta zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini 15:57 POŽAREVAC, 17. marta (Tanjug) - Nacrt zakona o prenošenju nadležnosti Vojvodini je pri kraju, rekla je danas ministarka pravde Snežana Malović i dodala da je ovaj zakonski akt potrebno doneti da bi Statut Vojvodine ušao u pravni život. Malovićeva je, u izjavi Tanjugu, podsetila da već postoji sličan zakon iz 2002. godine, koji je polazna osnova za izradu novog zakona. (Kraj) Država Srbija da plati Veljkoviću 350.000 dinara 15:32 SMEDEREVO, 17. marta (Tanjug) - Okružni sud u Smederevu obavezao je presudom državu Srbiju da nekadašnjem aktivisti Otpora Momčilu Veljkoviću isplati 350.000 dinara na ime obeštećenja zbog nezakonitog zadržavanja u pritvoru 2000. godine, rečeno je danas Tanjugu u tom sudu. Odlučujući po žalbi koju je uložio zastupnik države Srbije, smederevski Okružni sud preinačio je prvostepenu presudu Opštinskog suda i prvobitno dosuđenu mu odštetu od 590.000 umanjio na 350.000 dinara. (Kraj) Parlamentarna kontrola važna za zakonitost rada zavoda 15:06 POŽAREVAC, 17. marta (Tanjug) - Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je danas da je parlamentarna kontrola veoma važna u nastojanju da se popravi stanje i obezbedi zakonit rad Uprave zavoda za izvršenje zavodskih sankcija, u uslovima izuzetnog povećanja broja zatvorenika u svim ustanovama na teritoriji Srbije. Obraćajući se članovima skupštinskog Odbora za pravosuđe, koja je održana u Kazneno popravnom zavodu Zabela kod Požarevca, ministarka je rekla da se do 2003. godine broj uhapšenih osoba u Srbiji kretao u okviru između 5.000 i 6.000. (Kraj) Obradović: U Srbiji u zatvoru 10.526 osoba 14:52 POŽAREVAC, 17. marta (Tanjug) - u Srbiji u 28 kaznenih ustanova zatvor izdržava 10.526 ljudi, izjavio je danas direktor Uprave ministarstva pravde za izvršenje zavodskih sankcija Milan Obradović. On je naveo da je 20. oktobra prošle godine, kada je stupio na dužnost, u srpskim zatvorima bilo 9.350 zatvorenika. (Kraj) Odbor za bezbednost usvojio izveštaje o radu BIA 14:39 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Odbor Skupštine Srbije za odbranu i bezbednost danas je većinom glasova usvojio izveštaje Bezbednosno-informativne agencije o radu u 2008. godini i stanju bezbednosti u Srbiji. Na sednici odbora, koja je trajala više od dva i po sata, izveštaje je podneo direktor BIA Saša Vukadinović. (Kraj) Sutra glasanje o nizu zakona 14:35 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Skupština Srbije će se sutra, u danu za glasanje, izjasniti o zakonima o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i o matičnim knjigama. Poslanici će takođe glasati o izmenama zakona o
[sim] U Londonu osnovano Udruženje srp skih studenata
U Londonu osnovano Udruženje srpskih studenata 17:38 LONDON, 17. marta (Tanjug) - U Londonu je osnovano udruženje srpskih studenata i akademskih radnika koji žive i rade u Velikoj Britaniji, koje će pomagati našim akademcima koji se školuju i borave u toj zemlji. Srpska studentsko akademska asocijacija u Velikoj Britaniji, pod nazivom Dositej, kako su najavili osnivači, pomagaće i talentovanim akademcima iz Srbije koji bi želeli da se usavršavaju na britanskim univerzitetima. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] VESTI DANA
VESTI DANA http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061358 Tužilac za ratne zločine u sredu u Briselu Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević u sredu će u Briselu odgovarati na pitanja učesnika sastanka ministara Saveta Evrope o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom. Kako je potvrdjeno agenciji Beta u srpskom Tužilaštvu, poseta Vukčevića i portparola Tužilaštva Bruna Vekarića Briselu organizovana je na poziv Evropskog parlamenta (EP). http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061358 http://www.beta.co.yu/images/strC.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061348 Srbija može da primi haske optuzenike na izdržavanje kazne http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061348 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061236 Usvojen izveštaj direktora BIA o radu http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061236 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061126 Djukić-Dejanović i Veljanoski o saradnji dva parlamenta http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061126 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061069 Održan pomen žrtvama martovskog nasilja na Kosmetu http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2061069 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/ attachment: image001.gif attachment: image002.gif attachment: image003.gif
[sim] Političke partije
Političke partije LSV: Gaspromnjeft ne sme biti iznad zakona 17:37 NOVI SAD, 17. marta (Tanjug) - Liga socijaldemokrata Vojvodine saopštila je danas da Gaspromnjeft ne može da bude iznad zakona i zatražila da ta ruska kompanija snosi zakonske posledice ukoliko, istragom Ministarstva finansija, bude utvrđeno da izbegava da plati dividendu državi kao manjinskom vlasniku. LSV očekuje da Gaspromnjeft neće imati specijalan tretman pred zakonima ove zemlje, upozorivši da se praksa nepoštovanja zakona nastavlja i ovih dana, kao što je, prema stavu te stranke, privatizacija NIS-a urađena mimo zakona. (Kraj) Zakon o zabrani diskriminacije imaće većinu 16:16 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Predlog zakona o zabrani diskriminacije će, uz glasove Liberalno demokratske partije (LDP), verovatno dobiti podršku većine u skupštini, bez obzira što je članica vladajuće koalicije Jedinstvena Srbija najavila da neće glasati za taj zakon. Lider LDP Ccedomir Jovanović je danas, na sastanku sa predstavnicima nevladinih organizacija, najavio da će ta stranka podržati vladin predlog ukoliko ne bude izmenjen i obesmišljen amandanima. (Kraj) Zilkić negira povezanost IZS sa uhapšenim Gracom 15:54 NOVI PAZAR, 17. marta (Tanjug) - Reis ul ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić negirao je danas bilo kakvu povezanost te zajednice i Ismeta Graca, koji je, kako se tvrdi, uhapšen u Sarajevu zbog organizovanog kriminala i krijumčarenja narkotika. Zilkić je, na konferenciji za novinare, rekao da ga ne čudi to što je takva informacija objavljena na sajtu Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, čiji je glavni muftija Muamer Zukorlić, ali ga čudi da su se u to upustili i pojedini mediji. (Kraj) Obijene prostorije D S S u Inđiji 15:07 INÐIJA, 17. marta (Tanjug) - Demokratska stranka Srbije saopštila je danas da su obijene prostorije te stranke u Inđiji i da je napravljena materijalna šteta u iznosi od preko 100.000 dinara. U saopštenju je precizirano da je u prostorije provaljeno u noći između nedelje i ponedeljka i da su provalnici odneli računare sa kompletnom arhivom D S S Inđija od osnivanja. (Kraj) Vučić najavio proteste širom Vojvodine 14:30 NOVI SAD, 17. marta (Tanjug) - Srpska napredna stranka organizovaće od aprila protestne skupove širom Vojvodine, na kojima će biti iskazano nezadovoljstvo ekonomskom krizom, ali i predloženim statutom pokrajine, kojim se dodatno ugrožava teritorijalni integritet Srbije, izjavio je danas zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić. Naprednjaci na taj način žele da mirnim, demokratskim i političkim sredstvima pokažu da volja naroda i građana ne može da bude rušena voljom vlastodržaca, koji su nametnuli statut Vojvodine, naglasio je on na konferenciji za novinare u Gradskom odboru te stranke. (Kraj) SRS: 17. mart bio plansko etničko čišćenje Srba 13:49 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Srpska radikalna stranka saopštila je danas da je pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine predstavljao plansko etničko čišćenje srpskog naroda sa teritorije južne srpske pokrajine. U saopštenju se da je za samo dva dana nečuvenog nasilja nad kosovskim Srbima ubijeno 19 osoba, povređeno 954, proterano oko 4.500 Srba i Roma, sedam srpskih sela je spaljeno do temelja, oko 800 kuća uništeno, a 35 manastira i crkava oskrnavljeno i porušeno. (Kraj) Predata urgencija za obustavu raspuštanja SO Zemun 13:39 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Predstavnici odborničkih grupa Srpske radikalne stranke i koalicije Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija u Skupštini grada Beograda i opštini Zemun predali su danas u Vladi Srbije urgenciju po zahtevu za donošenje rešenja o obustavi izvršenja odluke o raspuštanju Skupštine opštine Zemun i obrazovanju privremenog organa. Šef odborničke grupe SRS Nemanja Šarović kazao je novinarima ispred zgrade vlade da su noćas oko pola jedan u zgradu opštine Zemun upali ćelavi obrijani momci i ocenio da oni ne mogu biti prinudna uprava u nekom državnom organu. (Kraj) LDP će glasati za zakon, ako ne bude izmenjen amandmanima 13:37 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Liberalno demokratska partija glasaće za predlog zakona o zabrani diskriminacije koji je Skupštini uputila vlada, ako ne bude izmenjen i obesmišljen amandmanima, rekao je lider te stranke Ccedomir Jovanović, na sastanku sa predstavnicima nevladinih organizacija. Na radnom sastanku koji je poslanička grupa LDP-a organizovala sa predstavnicima civilnog društva, organizacija za zaštitu ljudskih prava i stručnjacima koji su učestvovali u izradi zakona ocenjeno je da je inovirana verzija zakona prihvatljiva, ali da je to minimum garancija za obezbeđenje prava diskriminisanih grupa. (Kraj) Radikali će ostati do daljnjeg u opštini Zemun 13:33 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Bivši predsednik opštine Zemun Slavko Jerković poručio je danas da će radikali do daljnjeg ostati u toj opštini i da će postupati u skladu sa odlukom Ustavnog suda koju još uvek čekaju.
[sim] Kultura, nauka, umetnost
Kultura, nauka, umetnost Izabarane predstave za 54. Sterijino pozorje 16:51 NOVI SAD, 17. marta (Tanjug) - Selektori Sterijinog pozorja Vladimir Kopicl i Igor Burić izdvojili iz vrlo bogate pozorišne produkcije u protekloj godini, 14 predstava koje će se takmičiti na predstojećem 54. festivalu, od 25. maja do 5. juna, u Novom Sadu, i taj izbor danas saopštili novinarima. U okviru Selekcije nacionalne drame, koju čini sedam ostvarenja prema domaćem dramskom tekstu, uvrštena je predstava Derviš i smrt, prema istoimenom romanu Meše Selimovića, u režiji i adaptaciji Egona Savina i izvođenju Narodnog pozorišta u Beogradu. (Kraj) Radoslav Petković dobitnik nagrade Borisav Stanković 16:47 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Ovogodišnju nagradu Borisav Stanković za najbolju proznu knjigu dobio je Radoslav Petković za roman Savršeno sećanje na smrt, u izdanju Stubova kulture, saopštio je danas žiri. Zziri je ocenio je da je reč je o zaista dobroj knjizi koja prati doba 15. veka i pada Carigrada, ali se doživljava kao da govori o našem vremenu i o pometnjama svake epohe. (Kraj) Ugovor Narodnog muzeja i Kunstransa štetan po državu 16:14 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Ministarstvo kulture saopštilo je danas da je ekspertska procena sudskog veštaka pokazala da je Ugovor između Narodnog muzeja u Beogradu i Kunsttransa d.o.o. Beograd o zakupu depoa pravno i finansijski gledano štetan po državu. U saopštenju je navedeno da je na osnovu te ekspertske procene Ministarstvo Vladi Srbije uputilo predlog mera radi rešavanja problema vezanih za rekonstrukciju zgrade Narodnog muzeja. (Kraj) Međunarodno takmicenje Muzičke omladine u znaku klavira 16:10 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Ovogodišnje, 39. međuanrodno takmičenje Muzičke omladine, posvećeno klaviru, biće održano od 21. do 31. marta, uz učešće oko 70 takmičara iz celoga sveta, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, koja je osnivač i pokrovitelj te značajne kulturne manifestacije. Sekretarka za kulturu Beograda Ivana Avžner izjavila je to takmičenje steklo ugled u svetskim razmerama, da su mladi Srbije prepoznali njegov značaj i da ih se prijavilo više nego ikada, pa je u takmicarski deo uvršteno 25 pijanista iz naše zemlje. (Kraj) Film o dijaspori u Njujorku Šest sati ranije 14:41 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Dokumentarni film o srpskoj dijspori u Njujorku Šest sati ranije daje jedinstvenu priliku domaćoj, ali i stranoj publici da bolje upoznaju naše ljude koji žive van matice, izjavio je danas ministar dijaspore Srđan Srećković. Film o Beograđanima koji su u Njujork otišli tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, nastao je uz podršku Ministrastva kao jedan od projekata koji za cilj ima osnaživanje veza matice sa oko tri miliona naših ljudi koji žive u više od 80 zemalja širom sveta, kazao je ministar. (Kraj) Zagonetni autori slike sa 103 poznate ličnosti 14:37 LONDON, 17. marta (Tanjug) - Sliku nepoznatog autora Raspravljajući o Božanstvenoj komediji sa Danteom, koja je od nedavno postala pravi hit na Internetu, najverovatnije su radila tri malo poznata kineska umetnika, tvrde internet stručnjaci. Na slici su predstavljene 103 poznate ličnosti svetske istorije, među kojima se mogu videti Staljin u razgovoru s Leonardom da Vinčijem, Vladimir Putin kako proteže noge pored zavaljenog Majka Tajsona, dok Margaret Tačer gleda okolo s prezirom, držeći čvrsto u krilu svoju tašnu. (Kraj) Vašingtonom hara epidemija HIV-a veća nego u Africi 14:33 VAŠINGTON, 17. marta (Tanjug) - Američkom prestonicom hara epidemija HIV-a teža nego u nekim afričkim zemljama, pokazala je studija gradskog sekretarijata za zdravstvo. Procenat obolelih je veći nego u Zapadnoj Africi, izjavila je za Vašington post dr Šenon Hejder, direktor gradske uprave sa HIV/AIDS. On je isti kao u Ugandi i nekim delovima Kenije. (Kraj) Grupa studenata stomatološkog odseka počela štrajk glađu 14:22 NIŠ, 17. marta (Tanjug) - Grupa studenata stomatološkog odseka na niškom Medicinskom fakultetu počela je danas štrajk glađu zahtevajući da direktor Klinike za stomatologiju doc. dr Dragan Krasić podnese ostavku. Član Štrajkačkog odbora student Dimitrije Mirković rekao je Tanjugu da je štrajk glađu počelo 10 studenata i da će sa njima svakog dana biti po dva profesora. (Kraj) Djelić uručio nagradu prof. Dobrosavljeviću 14:20 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Djelić uručio je danas na Hemijskom fakultetu u Beogradu nagradu profesoru Vladimiru Dobrosavljeviću za izuzetna istraživanju u fizici, koju je ustanovio Fond Prof. dr Marko Jarić. Dobrosavljević, redovni profesor na Državnom univerzitetu Floride u Talahasiju, prema obrazloženju žirija, nagradu je dobio za značajan doprinos razvoju teorije jako korelisanih neuređenih elektronskih sistema. (Kraj) Balet Grk Zorba u ponedeljak u Sava Centru 13:51 BEOGRAD, 17. mart (Tanjug) - Povodom Dana nezavisnosti Republike Grčke
[sim] Balkan i susedi
Balkan i susedi Dobra saradnja parlamenata Srbije i Makedonije 18:24 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović i predsednik Sobranja Makedonije Trajko Veljanoski, ocenili su danas, posle susreta u Beogradu, da dobra parlamentarna saradnja doprinosi produbljivanju ekonomskih i političkih odnosa dve zemlje. Djukić-Dejanovićeva je istakla da bi dva parlamenta trebalo da intenziviraju saradnju i ukazala na značaj razmene iskustava . (Kraj) Tribunal pravosnažno presudio 632,5 godina zatvora Srbima 17:36 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Haški tribunal, za 16 godina postojanja, pravosnažno je osudio 58 osoba na ukupno 853,5 godina zatvora, od čega je Srbima pred tim sudom presuđeno 632,5 godina robije, uključujući i današnju presudu bivšem predsedniku Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika Prema statistici suda u Hagu, od 58 optuženih kojima je postupak okončan, 40 su bili Srbi, 12 je bilo Hrvata, pet muslimana i jedan kosovski Albanac. (Kraj) Dačić u Atini sa Bakojani i Papandreuom 16:19 ATINA, 17. marta (Tanjug) - Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas Tanjugu da će se u toku dana sastati sa grčkim ministrom inostranih poslova Dorom Bakojani. On je dodao da će sutra razgovarati s predstavnikom Pasoka i Socijalističke internacionale Jorgosom Papandreuom, o daljem toku procedure vezane za prijem Socijalističke partije Srbije u Socijalističku internacionalu. (Kraj) Zamenik grčkog šefa diplomatije u poseti Beogradu 16:15 ATINA, 17. marta (Tanjug) - Zamenik ministra inostranih poslova Grčke Miltiadis Varviciotis boraviće u trodnevnoj radnoj poseti Beogradu od 18. do 20. marta, saopštilo je danas grčko Ministrstvo inostranih poslova na svom veb sajtu. Tokom prvog dana posete u sredu 18. marta, Varviciotis će se sastati sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem i grčkim poslovnim ljudima koji rade u regionu. (Kraj) Dačić:Grčka će podržati evropski put Srbije 16:09 ATINA, 17. marta (Tanjug) - Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da će Grčka podržati evropski put Srbije i da će njegov grčki kolega Prokopis Pavlopulos glasati za ukidanje viza za našim građanima. To znači da će na sastanku Saveta ministara unutrašnjih poslova Evropske unije, koji bi trebalo da bude održan u drugoj polovini ove godine, Grčka glasati za stavljanje Srbije na belu šengen listu, rekao je Dačić Tanjugu. (Kraj) Nova će inicirati ukidanje odluke o nezavisnom Kosovu 15:04 PODGORICA, 17. marta (Tanjug) - Nova srpska demokratija saopštila je danas da će, ukoliko osvoji vlast na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 29. marta, na dnevni red vlade staviti odluku o ukidanju priznanja takozvane države Kosovo. Tim činom, kako navodi ta stranka, želi se povratiti poljuljani ugled Crne Gore, kao i pokazati da Srbija i druge države kojima je ugrožen teritorijalni integritet imaju pouzdanog partnera u očuvanju svog suverentieta i predožiti da se mora poštovati međunarodno pravo. (Kraj) Dobra saradnja Skupštine Srbije i Sobranja Makedonije 14:53 BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović i predsednik Sobranja Makedonije Trajko Veljanoski, ocenili su danas, posle susreta u Beogradu, da dobra parlamentarna saradnja doprinosi produbljivanju ekonomskih i političkih odnosa dve zemlje. Djukić Dejanović je istakla da bi odbori i grupe prijateljstva dva parlamenta trebalo da intenziviraju saradnju i dodala da je važna razmena iskustava parlamenata Srbije i Makedonije. (Kraj) Hrvatski privrednici u Sremskoj Mitrovici 14:31 SREMSKA MITROVICA, 17. marta (Tanjug) - Predsednik Županijske komore Rijeka Vinko Mičetić rekao je danas u Sremskoj Mitrovici da privrednici ove regije borave u tom gradu pred skorašnju posetu premijera Hrvatske Ive Sanadera Srbiji i ocenio da će ove posete svakako biti podsticaj za dalju privrednu saradnju dve zemlje. Mičetić je podsetio da je ova Zzupanija najrazvijenije područje u Hrvatskoj, a da je Rijeka značajan lučki transportni i brodograđevinski centar na čitavom mediteranu, kao i da privreda ovog regiona u proteklih nekoliko godina beleži dinamičan rast, što se ogleda u podizanju novih fabrika i rastu zaposlenih. (Kraj) Krajišnik pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora 13:40 HAG, 17. marta (Tanjug) - Žalbeno veće Haškog suda pravosnažno je danas osudilo bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika (65) na 20 godina zatvora, zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom tokom rata u BiH, od početka jula 1991. do kraja decembra 1992. godine. Time je preinačena prvostepena presuda kojom je Krajišnik, 27. septembra 2006. godine, osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti - ubistva, istrebljenje, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacije i prisilno premeštanje bosanskih
[sim] Pacoli udobno zavaljen između Va šingtona i Moskve
Udobno zavaljen između Vašingtona i Moskve 16.03.2009. Najbogatiji Albanac kupio je Borisa Jeljcina, njegove ćerke, njegovog rizničara Borodina, Martija Ahtisarija, predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, gomilu vašingtonskih kongresmena i službenika, otete službenike UN u Avganistanu, priznanje Kosova na Maldivima i Malti... i nastavlja da kupuje Bedžet Pacoli hteo je da kupi i Kosovo. Nudio je Slobodanu Miloševiću 1998. godine direktne razgovore sa liderima kosovskih Albanaca i dve milijarde dolara pride za sporazumni razvod i izbegavanje krvoprolića. Slična suma navodno je nuđena i u vreme vladavine Vojislava Koštunice. Pacoli traži direktne razgovore razgovore sa Beogradom, tvrdi da bez Srbije ni nezavisno Kosovo, ni čitav Balkan nemaju budućnost. Tvrdi da se i dalje oseća Jugoslovenom. Pacoli u svom privatnom avionu čeka na beogradskom aerodromu svoju tadašnju supruga Anu Oksu (Hodžu) da otpeva i poslednji bis u Sava Centru i da mu je Karići vrate neznatno bogatiju. Pacoli trguje drogom. Pacoli sedi u komitetu kojim predsedava Henri Kisindžer. Pacoli zapošljava srpske radnike i firme. Ako ste dosada ponegde pročitali samo ponešto od navedenog sigurno se pitate šta je od svega toga istina. Pa za dobar deo se svakako može reći da je tačan, a za ostalo dokazi ne postoje, da je čak i jedna Karla del Ponte morala da odustane od optužnice. Naravno, pojedini će reći da je baš zbog toga postavljena na mesto glavnog tužioca Haškog tribunala, ali tu tek ulazimo u crnu zonu spekulacija i teorija zavera. Ono što je sasvim sigurno jeste da se najbogatiji Albanac na svetu digao sa samog dna bede brozovskog Kosova, stekao obrazovanje, progovorio na 12 jezika, došao do novca, a njime i do pozicije sa koje već više od jedne i po decenije utiče na situaciju u vezi sa pokrajinom, i to kako u njoj samoj, tako i u glavnim centrima svetske moći gde se odlučivalo i odlučuje o njenoj sudbini. Pacoli je rođen i odrastao u siromašnoj porodici u selu Maravac u okolini Prištine. Kao odličan učenik i srednjoškolac želeo je da upiše studije u glavnom gradu pokrajine. Na upis je došao u svojoj prilično dronjavoj odeći, a deca tadašnjih albanskih komunističkih rukovodilaca su ga zbog toga toliko ismejala i isponižavala da je odustao od samog upisa. Nije odustao od obrazovanja i ubrzo se našao u Hamburgu, gde je radeći najteže fizičke poslove uspeo da dođe do diplome stručnjaka za marketing. Vraća se u Jugoslaviju da odsluži vojni rok, a zatim odlazi u Švajcarsku, gde nalazi posao u firmi „Interplastika, gde će postati jedan od vodećih menadžera i uspostaviti prve poslovne kontakte sa Sovjetskim Savezom, čiji će predstojeći raspad i kasnija prvobitna akumulacija kapitala u rukama nove ruske „elite Pacoliju omogućiti da se poslovno osamostali i u za svega nekoliko godina obogati do neslućenih razmera. Recept za uspeh na viskorizičnom, ali i visokoprofitabilnom ruskom tržištu zna svaki biznismen koji se tamo oprobao devedesetih godina prošlog veka: dolar otključava sva vrata. Pacoli se svakako nije ustezao i zlatna ruska vrata otvarao je zlatnim ključevima. Prva tačka u Rusiji koju je osvojio bila je ruska sibirska republika Jakutija, gde je ubrzo uspostavio bliske odnose sa gradonačelnikom Jakutska, Pavelom Borodinom, koji će sa usponom „cara Borisa, postati rizničar Kremlja i na tom mestu ostati više od sedam godina sve do Jeljcinovog odlaska sa vlasti. Dovoljno dugo da Pacoliju omogući da uz zamašne radove u prebogatoj Jakutiji, počne da gradi i u samom središtu nove Rusije. Prvo je opremio prostorije tadašnjeg premijera Černomirdina, sledila je obnova i modernizacija zgrade ruske Dume, poznatije kao Beli dom, koja je bila značajno oštećena prilikom gušenja prevrata. Da bi vrhunac bila obnova samog srca ruskog državnog aparata - Kremlja, uključujući i restauraciju privatnih odaja Katarine Velike. Prema sedištu Mabeteksa u Luganu slivala se tih godina prava reka ruskih privatnih i državnih delegacija. Pacoli nikada nije škrtario kada su u pitanju bila ruska braća, a još manje sestre Jeljcin. Uredno je pokrivao njihove račune, a za Borodina je imao još jednostavniji pristup - dao mu je kreditnu karticu bez limita. Neka troši koliko hoće. Mabeteks je dobijao poslove na sve strane, do te mere da su se nemački, italijanski, turski, pa i naši građevinari počeli žaliti da iza njega ostaju samo mrvice. U tom periodu blisko je sarađivao s najvećim i najuticajnijim oligarhom Jeljcinove Rusije, Borisom Berezovskim i bliskim prijateljem Jeljcinove ćerke Tatjane Đačenko. Malo-pomalo ušao je pod kožu samom caru Borisu, koji mu dodeljuje državno priznanje. Ipak, čitava idila se raspršila kada se u Rusiji i Švajcarskoj pokreće istraga o korupciji. Više od 150 miliona dolara razlike u stvarnoj i plaćenoj vrednosti radova u Kremlju i gomila neprijatnih saznanja do kojih dolaze ruski državni tužilac Jurij Skuratov i Karla del Ponte zapretili su da
[sim] Molim PROSLEDITE -- OTAVA // POZIV na tribinu - KOSOVSKA KRIZA utorak 31. marta u 19:00 h
Obavestenje za Otavu - Molim vas PROSLEDITE - DODJITE - ako mora i sa malim zakasnjenjem.(pocinjemo tacno u 19:00h) ФОНДАЦИЈА ЛОРДА БАЈРОНА ЗА БАЛКАНСКЕ СТУДИЈЕ ВАС ПОЗИВА НА ЈАВНУ ТРИБИНУ КОСОВСКА КРИЗА, 1999-2009 У УТОРАК, 31.МАРТА 2009. У 19:00 ч. Библиотека и Архив Канаде , соба 156 395 Wellington Street, Отава НА ТРИБИНИ УЧЕСТВУЈУ: ЏЕЈМС БИСЕТ– бивши канадски амбасадор у Југославији и Председник Фондације лорда Бајрона СКОТ ТЕЈЛОР– уредник магазина Esprit de Corps и аутор књиге Unembedded” Једно од најважнијих нерешених питања са којима се Европа суочава је будућност Косова. 57 земаља, укључујићи Канаду, већина чланица ЕУ и Америка су признале једнострано проглашену независност Косова. Међутим, преко две трећине чланица земаља УН, укључујући Русију, Кину , Индију, Бразил, Јужну Африку и Индонезију, нису признале Косово. Нерешено питање Косова прети да наруши стабилност међународног система. После изалагања приказаћемо два документарна филма о животу на Косову. Следи дискусија. *** Позивамо све заинтересоване да дођу и чују ове угледне госте. Улаз слободан – Прилози добродошли За више обавештења позовите (613) 225-3378 или E-mail: ckcub...@yahoo.ca Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
[sim] Milo se prepoznao među mafijašim a
A PROMOTIVNOM SKUPU SNP-a U KOTORU SRĐAN MILIĆ SAOPŠTIO Milo se prepoznao među mafijašima Lider Socijalističke narodne partije Srđan Milić rekao je juče da Crnoj Gori treba partija koja ima hrabrosti da danas kaže da niko neće ostati bez posla. Govoreći na promotivnom skupu SNP-a u Kotoru istakao je da Crnoj Gori treba partija koja baca rukavicu u lice Milu Đukanoviću i kaže mu hajde ti sa svojih promocija reci da niko u Crnoj Gori neće ostati bez posla. - Gledao sam jutros snimak iz Kolašina, on nešto pokušava da objasni i kaže lider SNP-a je rekao da je sigurno da nekima neće biti sigurno posle 29.marta. Simptomatično mi je da se gospodin Đukanović prepoznao u mojim riječima, jer sam ja mislio na kriminalce i na mafijaše. Njemu ostavljam da objasni članovima i simpatizerima DPS-a odakle se on u to kolo prepoznao - kazao je Milić. Kako je ocijenio, izbori 29. marta istovremeno su i referendum o tome kakva će biti sudbina crnogorskih građana narednih četyri godine. Prozvao je Đukanovića da vrati 44 miliona eura. - Izašli su juče iz Prve banke i rekli da su spremili 11 miliona eura. Sve pare trebaju da vrate, jer je Vlada koja sad postoji u Crnoj Gori, pala. Ona nema pravo u ime građana potpisati produženje roka za vraćanje para iz Prve banke. Ako do 17. marta Prva banka odnosno njeni akcionari ne vrate pare, onda 29. marta svako ko zaokruži broj pet u stvari glasa za to da Milo Đukanović građanima nikada ne vrati 33 miliona eura - poručio je Milić. On je naglasio da se 144 miliona eura državnih para nalaze na jednoj od banaka u Njemačkoj, te da građani na izborima odlučuju kako će se i te pare trošiti, odnosno hoće li se tim parama pokrivati dubioze one ili još neke druge banke. - Odlučujete i o tome da li DPS i dalje kao svih ovih godina svoju sudbinu i ljudi iz Vlade vezuju za poslaničke mandate. DPS je uvijek spreman da strah od gubitka vlasti plati Socijaldemokratskoj partiji sa dvadeset odsto. Uvijek su taj strah spremni u procentima da plate ko se god pojavi da želi sa njima. Čudi me da nakon svih promocija koje je Đukanović radio širom Crne Gore nije imao hrabrosti da izađe sam na izbore - konstatovao je on, poručivši građanima da na izborima glasaju za SNP ako žele ljude od imena, koji su svoju kampanju smjeli da potpišu sa Riječi i djela. Potpredsjednik SNP-a Vasilije Lalošević ocijenio je da će ta stranka na izborima osvojiti više od 14 mandata. Branko - Baćo Ivanović naglasio je da SNP izbore dočekuje relaksirano, jer su principi njene politike i njen program razvoja Crne Gore ono što treba građanima. Na tribini su govorili i Radomir Đukić i Snežana Jonica. B.M. http://www.dan.cg.yu/?nivo=3rubrika=Politikadatum=2009-03-16clanak=179785 Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
[sim] MMF donosi loše vesti
MMF donosi loše vesti G. BULATOVIĆ, 16.03.2009 09:27:26 Poslednja promena: 16.03.2009 19:52:06 Ocena: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5status=jednavest=140207#vote http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5status=jednavest=140207#vote http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 8 http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19idobj=140207#list http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif Pregovori Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom o novom, stendbaj aranžmanu, počeli su u ponedeljak u Narodnoj banci Srbije. Prvom susretu, koji je trajao oko sat i po, prisustvovali su guverner NBS (inače, naš predstavnik u Fondu), potpredsednici Vlade Mlađan Dinkić i Jovan Krkobabić i ministarka finansija Diana Dragutinović. Delegaciju MMF predvodio je Albert Jeger. Razgovori o novom aranžmanu trajaće, kako je planirano, dve nedelje, a obe strane obavezale su se na tajnost o svim segmentima i detaljima pregovora. Ipak, već u ponedeljak se moglo čuti da su prognoze Fonda „nešto sumornije“ nego one koje je, na zajedničkom sastanku prošlog petka, dogovorila srpska delegacija. MMF, kako nam je potvrđeno iz više izvora, ne vidi da će Srbija u ovoj godini uopšte ostvariti rast bruto društvenog proizvoda. Projekcije MMF idu u suprotnom pravcu, odnosno da će naš bruto društveni proizvod u ovoj godini biti između tri i pet milijardi evra niži nego u godini za nama. Ostaje, ipak, prostor da naša delegacija iznošenjem svog viđenja teške 2009. godine uspe da ubedi Misiju da promeni brojke sa kojima je krenula u razgovore. Da sa MMF ne ide tako lako u ponedeljak je potvrdio potpredsednik Vlade Božidar Đelić: - Misija je dosta pesimistična. Mi imamo drugačije cifre i u danima koji dolaze približićemo stavove. Od Misije MMF saznali smo da će uskoro izaći sa još lošijim predviđanjem ekonomske situacije, padu svetske ekonomije. Kada je o Srbiji reč može se govoriti o stagnaciji. Njegov kolega u Vladi potpredsednik Mlađan Dinkić priznaje da su procene MMF o stagnaciji i padu srpskog BDP - realne. - Znamo da će ovo biti godina preživljavanja - podsetio je Dinkić, i dodao da se očekuje da se sa MMF postigne dvogodišnji aranžman od ukupno tri milijarde evra za devizne rezerve. - Projekcije o rastu BDP su od minus dva do plus jedan, a realno je da to bude između nula i jedan odsto. OSNOV ZA STABILNOST Premijer Srbije Mirko Cvetković razgovarao je u ponedeljak sa delegacijom MMF o novom stendbaj aranžmanu. Kako je saopšteno iz kabineta predsednika Vlade, zajednički je konstatovano da je cilj da se kroz potpisivanje sporazuma obezbedi osnova za makroekonomsku stabilnost Srbije. * * * * * AKO DRŽAVA OVE GODINE USPE DA DOBIJE SVE TRAŽENE POZAJMICE OD SVETSKIH BANKARA SVAKOM DUG 1.525 EVRA Vlada Srbije odlučila je da se protiv prelivanja svetske finansijske krize bori zaduživanjem. Dok se građani upozoravaju da je potrebno da štede, ekonomski deo izvršne vlasti odlučio se za nove kredite. Na kraju prošle godine država je dugovala 7,852 milijarde evra, odnosno 25,2 odsto bruto društvenog proizvoda. Praktično, poslednjeg dana 2008. svaki građanin Srbije bio je dužan 1.050 evra. Tu je uračunat dug prema inostranstvu (4,69 milijardi evra), ali i neisplaćene obaveze prema građanima, putarima, firmama (3,16 milijardi evra)... Vlada planira da se i dalje zadužuje. Zajedno sa Narodnom bankom Srbije, posegnuće za svim mogućim ino kreditima. Od Međunarodnog monetarnog fonda ćemo, za jačanje deviznih rezervi, prema najavama, ove godine uzeti 1,2 milijarde evra. Odmah posle zaključivanja sporazuma sa MMF, slede pregovori sa svetskim poslovnim bankama oko dobijanja komercijalnih kredita. Ovo će biti i najskuplje povlačenje para, jer, za razliku od prošle godine, kada je ovaj vid zaduživanja bio vrlo povoljan, ove godine bi mogao da košta i do pet odsto, plus Euribor. Ako je za utehu, taj novac bismo vratili čim nam stignu povoljni krediti o kojima se već vode razgovori, ali na koje ne možemo računati pre kraja godine. To su pare Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske komisije... Ukupan iznos planiranog zaduženja za popunu budžeta iznosio bi oko 1,2 milijarde evra. Još oko milijardu odnosilo bi se na pozajmice namenjene raznim projektima infrastrukture, nabavke opreme i pomoći malim i srednjim preduzećima. Već u prvom mesecu 2009. država je spoljni dug povećala za 156 miliona evra, a ako se ovome dodaju navedene, planirane pozajmice kod Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i drugih dolazi se do dodatnog duga po stanovniku od 475 evra. Tako, ako država ostvari planove i kroz dopunska zaduženja „ubrizga“ u srpske ekonomske tokove nameravani novac, svako od nas će završiti godinu sa teretom državnog duga od 1.525 evra. Mada ovaj dug države građani neće, naravno, sami otplaćivati, svakako će se novo zaduživanje odraziti na kvalitet života svakog od nas. ŠTA SE MOŽE DESITI AKO se dobiju pozajmice koje
[sim] Hrana pojede pola plate
Hrana pojede pola plate D. MARINKOVIĆ, 16.03.2009 19:34:58 Ocena: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5status=jednavest=140262#vote http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5status=jednavest=140262#vote 2.60 (Glasova: 5) http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5status=jednavest=140262#vote http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 2 http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19idobj=140262#list http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif IZDACI za ličnu potrošnju, koja podrazumeva kupovinu hrane, plaćanje komunalija, zdravstvenih, transportnih i ostalih usluga, u ukupnoj potrošnji domaćinstva u Srbiji u četvrtom kvartalu 2008. godine iznosili su 43.295 dinara. Najveća stavka je izdatak za hranu i piće od 40,9 odsto, pokazala je anketa o potrošnji domaćinstava u Srbiji, sprovedena po međunarodnim standardima. U RepubliČkom zavodu za statistiku ekonomisti tako visok udeo u izdacima za hranu, koji na našem tržištu varira od 39 do 41 odsto mesečne zarade, objašnjavaju značajnim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica poslednjih godina. Sa kupovnom moći stanovništva, kakva je naša, to je preveliki udar na džep potrošača. - Hrana je kod nas i dalje veoma skupa. Zavisno od zemlje, za ove potrebe u svetu se mesečno izdvaja tek 15, a u nekim slučajevima i 20 odsto - smatra pomoćnik direktora u Institutu za ekonomiku domaćinstva Vladana Hamović. - Dakle, bogatiji od nas za hranu izdvajaju upola manje. HamoviĆeva ukazuje na to da se s druge strane smanjuje i sama potrošnja. Jer, sada za iste pare kupujemo znatno manju količinu namirnica nego, recimo, prošlog leta. Umesto 420 evra, koliko je letos vredela prosečna zarada, sada za srpsku platu može da se dobije jedva nešto više od 300 evra. To govori da sa velikim variranjem kursa dinara, ali i kretanjem cena prehrambenih proizvoda, oscilira i kupovna moć građana, koja je proteklih godina kod nas, i inače, na veoma niskom nivou... Srpska domaćinstva u četvrtom kvartalu prošle godine raspolagala su sa ukupno 45.637 dinara mesečno. Najveći deo primanja potiče od zarada iz redovnog radnog odnosa (53,6 odsto), dok gotovo trećinu prihoda čine penzije (28,2). DomaĆinstva u Beogradu na ličnu potrošnju, odnosno za hranu, komunalije, zdravstvo, opremanje stana, odeću i obuću troše oko 6.500 dinara više od republičkog proseka. To odnosi 49.840 dinara mesečno. Za razliku od njih, građani iz centralnog dela zemlje u proseku troše za oko 10.000 dinara manje. Samo hrana i bezalkoholna pića čine 41,1 odsto troškova domaćinstava u centralnoj Srbiji, bez Beograda. Nešto manje, 39,6 odsto prihoda ode na te potrebe u Vojvodini. Za stanovanje, vodu, struju i ostale energente taj postotak je manji i iznosi, recimo, 15 odsto prosečnih primanja beogradskih domaćinstava, dok porodice u Vojvodini moraju da izdvoje oko 18,1 odsto. KULTURA ZA kulturu i obrazovanje kod nas se izdvaja svega 4,8 odsto od prihoda. Za kupovinu odeće i obuće 5,8 odsto, dok se za opremanje i održavanje domaćinstava izdvajalo 4,2 odsto od ukupnih mesečnih primanja. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5status=jednavest=140262 attachment: image001.gif attachment: image002.gif
[sim] Banke očerupale AIG
Banke očerupale AIG Datum: 16.03.2009 21:28 Autor: Business NJUJORK - Američka banka Goldman Sachs i čitav niz evropskih banaka, uključujući njemačku Deutsche Bank, francusku Societe Generale i britansku Barclays, glavni su primaoci više od 90 milijardi dolara koje je isplatila najveća američka osiguravajuća kompanija AIG u prva tri i po mjeseca nakon primanja pomoći američke vlade u septembru prošle godine. Time je uprava AIG-a popustila pritiscima Kongresa da objavi podatke o isplatama novca bankama zbog kojih je završila u istorijskom minusu. Goldman Sachs je primio 12,9 milijardi dolara, a među evropskim bankama najveći primalac novca bila je Societe Generale s 11,9 milijardi dolara, a slijede Deutsche Bank s iznosom od 11,8 milijardi, te Barclays, s 8,5 milijardi dolara. Među ostalim evropskim bankama primaocima nalaze se još Calyon iz sastava bankarske grupacije Credit Agricole, UBS, Rabobank, Royal Bank of Scotland, BNP Paribas, Banco Santander, Danske, HSBC i Dresdner Bank, koji je sada u sklopu Commerzbanka. Pored Goldman Sachsa, američke banke koje su primile novac od AIG-a uključuju Merrill Lynch, Wachovia, JPMorgan Chase, Morgan Stanley, Bank of America i Citigroup. Objavljene brojke pokazuju iznose koje je AIG isplatio u razdoblju od 16. septembra, kada je dobio pomoć američke vlade, do kraja 2008. godine. U zamjenu za pomoć američka vlada u AIG-u je stekla udio od gotovo 80 odsto. Nakon 85 milijardi dolara teške pomoći koju je dodijelila AIG-u u septembru prošle godine američka vlada u međuvremenu je izdvojila nova sredstva, povećavši time raspoložive iznose za pomoć posrnulom divu, ako to bude potrebno, na ukupno 180 milijardi dolara. AIG je prošle sedmice objavio rekordni tromjesečni gubitak u američkoj korporativnoj istoriji u visini 61,7 milijardi dolara, a Vlada je napomenula da će možda morati posrnulom osiguravatelju priskočiti u pomoć novom novčanom injekcijom. Vladini funkcioneri su pojasnili da se osiguravatelj drži na životu novcem američkih poreskih obveznika zato što bi njegova propast mogla izazvati velike gubitke u njegovim partnerima širom SAD i Evrope. http://www.nezavisne.com/ekonomija/vijesti/38266/Banke-ocerupale-AIG.html
[sim] U ČIKAGU POČELA DA DELUJE AMERIČ KO-JUGOISTOČNOEVROPSKA PRIVREDNA KOMORA
U ČIKAGU POČELA DA DELUJE AMERIČKO-JUGOISTOČNOEVROPSKA PRIVREDNA KOMORA U Čikagu je krajem januara promovisana Američko-jugoistočnoevropska privredna komora (American Southeast Europe Chamber of Comerc - AMSEČ), organizacija čija je namera pravljenje mreže uspešnih kolektiva i pojedinaca sa obe strane okeana, uz nastojanja da se poslovna saradnja ostvari i realizuje na obostrano zadovoljstvo. Predsednik AMSEČ-a je Igor Jokanović, a uz njega su osnivači Boki Glamočak, Emir Zubović, Skot Leonard, Aida Zubović, Matija Bijesković, Lila Jokanović i Tanja Bosković, mladi uspešni stručnjaci koje je život sa prostora bivše Jugoslavije doveo na američki kontinent. U osnivačkom aktu organizacije stoji da ima nameru da poveže ljude i kompanije u Americi sa uspešnim firmama i pojedincima u jugoistočnoj Evropi, s ciljem da osnaži kulturne i poslovne veze. - Razmena ideja, usluga, proizvoda, razvoj trgovinskih odnosa, otvaranje radnih mesta, jednom rečju znači progres, ma gde živeli i kojim se poslovima bavili. Imamo nameru da ovo bude organizacija koja će pružiti mogućnosti svima koji su za saradnju zainteresovani. Naša je misija da postanemo lider u uspostavljanju i promovisanju projekata u regionu, da povežemo investitore iz Amerike sa preduzetnicima u jugoistočnoj Evropi, a dugoročni planovi su da napravimo osnovu za pomoć malim privatnim biznisima u regionu, kao i da unapredimo kulturnu saradnju - kaže za Vesti Igor Jokanović, predsednik i jedan od osnivača. Otvaranje vrata biznisu Globalna ekonomska kriza je sa obe strane okeana i sigurno je da će postojanje ovakvih organizacija i mreža u pravom trenutku mnogim poslovima otvoriti vrata. - Stanje jeste veoma teško, ali jedna stvar koju sam ja u Morgan Stenliju naučio je da će i ovo proći. Krize dolaze i odlaze u ciklusima, tako je i sa prosperitetom, najvažnije je ne praviti paniku, nego raditi mudro - smatra Jokanović. - Imamo stalne članove, a plan nam je da se u ovu organizaciju učlanjuju i pojedinci i korporacije. Želimo da napravimo mrežu za kvalitetnu saradnju na različitim nivoima. Naši članovi su sa svih prostora bivše Jugoslavije, radi se uglavnom o ovdašnjim stručnjacima, ljudima koji znaju svoj posao, ali i poznaju način ovdašnjeg poslovanja. Ideja mi se rodila pre tri godine, kada sam završio magistarske studije i, pošto su mi struka biznis i finansije, osetio sam potrebu za jednom ovakvom organizacijom. Nastojimo da pronađemo mogućnosti da pomognemo regionu, kome su pomoć i iskustvo neophodni, a naši članovi koji su uglavnom u poslovima biznisa i finansija sve to znaju iz prve ruke. Igor Jokanović je u Ameriku stigao 1995. godine iz Zenice, sa bratom i roditeljima. Ovde je završio fakultet i postdiplomske studije i počeo da radi u uglednim finansijskim kućama. - Dobio sam posao u Morgan Stenliju, gde su mi se otvorili horizonti, video sam kako druge etničke grupe rade na promovisanju svojih biznisa i mogućnosti saradnje. Shvatio sam takođe da je američka privreda najjača, čak i kada je najslabija, i da od njih možemo i imamo šta naučiti. Ovde nije bilo nekih organizovanih kanala za saradnju, pa smo se mi složili da je jedna ovakva organizacija neophodna. Uspostavili smo kontakte sa nekim ljudima, počeli da pravimo poslovnu mrežu, uključili smo i advokate, koji su izradili pravna akta za komoru, tu su osnivači, koji rade kao odličan tim, imamo izvanredan veb-sajt, nastojimo da kontaktiramo što više ljudi, ali i da organizujemo događanja, na kojima bi se zainteresovani ljudi okupljali, gradili kontakte, razmenjivali ideje i iskustva. Osetio udar krize - Zaposlio sam se u Morgan Stenliju u leto 2007. godine, kada je berza bila veoma jaka, krenuo sam u taj biznis kada je bio najjači, ali je već bilo nagoveštaja da će se stvari menjati. I tada su otpuštali radnike, mislim oko pet posto radne snage, ali je moj posao bio vezan za komision, izborio sam se da ostanem godinu dana, jer nisam pravio gubitke, već sam firmi donosio novac. Imao sam tim starijih, iskusnijih finansijskih savetnika, koji su mi pomagali, pa smo mi na neki način delili i klijente i dobit. Ali, kada više nije išlo, dobio sam otkaz, u julu prošle godine. Naravno, sa novcem se sve zna - oni ti daju novac da ga oplodiš ili maker sačuvaš. Ako ga gubiš, onda nikome nisi potreban. Naravno, rad u ovoj kompaniji je za mene neverovatno važno iskustvo jer sam saznao mnogo o radu finansijskih institucija, mnogo o marketingu i to ne bih menjao ni za šta. Mnogo toga sam naučio, jer jedno je škola, a drugo praktičan rad. Sada sam sa svojim ocem i bratom u porodičnom biznisu. Otac je bio bankar, sada ovde radi stolarski zanat, koji veoma voli, a brat i ja pomažemo. Naravno, ni s tim poslom sada nije lako, jer nema mnogo renoviranja kuća i stanova, ali borimo se nekako. I moj brat je bio u finansijama, radio je u Chase banci, ali njegovo odeljenje je ukinuto, pa je i on sada bez posla u svojoj struci - kaže Jokanović. Na
[sim] Peta godišnjica martovskog nasil ja nad Srbima (VIDEO)
Peta godišnjica martovskog nasilja nad Srbima (VIDEO) Pomenom u Sabornoj crkvi i crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji, izložbom ikona i fresaka iz pokrajine i polaganjem venaca, danas će u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici biti obeležena peta godišnjica albanskog nasilja nad Srbima u pokrajini 17 Март 2004 -први део http://www.youtube.com/watch?v=hoz4IWmWEIofeature=related 17 Март 2004 -други део http://www.youtube.com/watch?v=4tCqCvKSb6Efeature=related U Sabornoj crkvi u podne će pomen služiti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sa članovima Sinoda, a prisustvovaće i predsednik Srbije Boris Tadić. U svim crkvama i manastirima Eparhije raško-prizrenske na Kosovu i Metohiji, takođe u podne, biće služen parastos žrtvama martovskog nasilja nad Srbima pre pet godina. U konaku crkve Svetog Save na Vračaru biće otvorena izložba kopija ikona i fresaka sa Kosova i Metohije pod nazivom Da se ne zaboravi, čiji je organizator Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. U Kosovskoj Mitrovici delegacija Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i drugi politički predstavnici položiće vence, u znak sećanja na Janu Tučev (36) i Borivoja Spasojevića (53), koji su ubijeni 2004. godine u ovom gradu. U martovskom nasilju albanskih ekstremista nad Srbima na Kosovu i Metohiji tada je poginulo 19 ljudi, a ranjene su i povređene 954 osobe, među kojima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima, štiteći Srbe i njihovu imovinu. Iz domova je proterano blizu 4.000 Srba, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je ili zapaljeno 935 kuća Srba i 10 društvenih objekata (škole, domovi zdravlja, pošte...). Posebna meta Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda, pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, od čega 18 spomenika kulture. http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=storyid=60831sectionId=37
[sim] Теслина кула чека купца
Теслина кула чека купца Имање Ворденклиф, где се налазила лабораторија у којој је научник смишљао бежични пренос сигнала, понуђено на продају за више од 1,5 милиона долара http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/79326/i/1/tesla16.marta.jpg Кула у Ворденклифу у којој је био први телекомуникациони центар на свету Оглас који се пре десетак дана појавио у америчкој штампи, у којем „Агфа компани” за милион и шестсто педесет хиљада долара продаје имање где је саграђена чувена Теслина кула на Шораму, деловала је као гром из ведра неба на поштоваоце дела великог научника. Јер, Меморијално друштво из Њујорка, заједно са америчким партнерима и исељеничким организацијама, већ десетак година се залаже да се кула обнови и постане Музеј Николе Тесле на америчком тлу. Ову иницијативу требало би од свег срца подржати, говорио је до пре две недеље Милоје Поповић, члан управног одбора Меморијалног друштва… – Нове су околности. Сада је најважније нешто предузети што пре да се та земља на Лонг Ајленду откупи, због остатака куле и сећања на нашег изумитеља. Јер у понуди за продају пише да је могуће и рушење свега што се на том простору налази и припремање земљишта за неку другу намену. Замислите на тако значајном месту фабрику… Зато би било добро да у акцију ступе пре свега поштоваоци Теслиног лика и дела, исељеници, мада очекујем да се огласи и Министарство за науку. На том, сада приватном поседу, настала је и испробавана Теслина визионарска идеја о трансмисионом преносу без жица кроз јоносферу. Ту су севале и његове вештачке муње – подсећа Поповић, који је заслужан за то што се на Нијагари налази споменик научнику пореклом из Смиљана. Никола Тесла је купио Ворденклиф на Шораму, где је саградио кулу високу 57 метара, и наменио јој улогу првог телекомуникационог центра на свету. Ту, из његове лабораторије, стотинак километара удаљене од Њујорка, велики научник је правио планове о слању електрична енергије бежичним путем, емитовању радио-таласа, функционисању бежичне телеграфије и телефоније… Градња куле, мада су у тадашњим новинама неки све то називали и милионском лудоријом, почела је 1901. године. Један од главних финансијера био је тајкун Џеј Пи Морган, будући да је дао 150.000 долара за Теслин пројекат. Лепо је кренуло, већ следеће 1902. године Тесла је преместио свој радни простор из Улице Хјустон у Ворденклиф, али, нажалост, четири године касније, због беспарице, стају сви радови на Теслиним изумима. Што је најгоре, Амерички патентни завод је у међувремену Ђуљелму Марконију регистровао патент за радио, иако је то био Теслин проналазак… – Лабораторија, оригинално Теслино знамење, срушена је за време Првог светског рата, јер је неко из америчке владе сматрао да би она могла да буде оријентир за подморнице – напомиње Милоје Поповић.. По речима Владимира Јеленковића, директора Музеја Николе Тесле у Београду, имање Ворденклиф, добило је име по свом власнику који се тако презивао. Из торња или куле наш научник је замишљао пренос сигнала телефоније, у оно време је предвиђао чак да ће се новине припремати на једном крају света, а штампати на другом, говорио је да ће помоћу нових уређаја морнари лакше моћи да лоцирају где се налазе. По свему овоме његов рад на Лонг Ајленду је био значајан – сматра Јеленковић. Шеф кабинета министра за науку и технолошки развој Божидара Ђелића, Катарина Петровић није могла да каже ништа детаљније поводом огласа и става министра о томе. Поготово што је вест о продаји имања на којем се налази чувена Теслина кула и у ово министарство стигла јуче ујутру.. Р. Поповић [објављено: 17/03/2009] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Teslina-kula-cheka-kupca.sr.html stampaj http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Teslina-kula-cheka-kupca.sr.html posalji пошаљите http://www.politika.rs/index.php?lid=srshow=rubrikepart=new_reviewint_itemID=79326 коментар | погледајте http://www.politika.rs/index.php?lid=srshow=rubrikepart=list_reviewsint_itemID=79326 коментаре (23) http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Teslina-kula-cheka-kupca.sr.html image001.jpgattachment: image002.gif attachment: image003.gif
[sim] Zajner: Još nerešenih pitanja
Zajner: Još neriješenih pitanja Datum: 17.03.2009 19:00 Autor: Glas Srpske PRIŠTINA - Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer, izjavio je da UNMIK ostaje na Kosovu zbog nemogućnosti da se u Savjetu bezbjednosti UN usvoji odluka o prestanku važenja Rezolucije 1244, po kojoj je i raspoređena misija UN, javlja RTS. U intervjuu za film Nezavisnost za četiri (godišnja) doba, koji prenosi i dnevnik Koha ditore, šef UNMIK-a je izjavio da je na Kosovu ostalo još neriješenih pitanja i da je za njihovo rješavanje potrebno angažovanje svih strana. Zanijer je ocijenio da je prenošenje ovlašćenja išlo mnogo sporije nego što se očekivalo i da je jedan od razloga bila i dinamika SB UN koji je bio žestoko podijeljen oko plana Martija Ahtisarija, kojim je predviđena nezavisnost Prištine. Dokumentarni film Nezavisnost za četiri godišnja doba snimljen je povodom godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova, kao projekat nekoliko kosovskih nevladinih organizacija. - Činjenica da je bilo različitih mišljenja u SB UN i među članovima UN u odnosu na nezavisnost Kosova prouzrokovala je prolongiranje mandata Rezolucije 1244, dok su i događaji na terenu uticali na način kako da djelujemo. UNMIK je ostao, ali su novi zadaci UNMIK-a bili pod uticajem događaja na terenu sa jedne strane i pod uticajem razvoja i funkcionisanja kosovskih institucija - naveo je Zanijeri. Institucije Ocjenjujući da je na Kosovu u dužem vremenskom periodu i dalje potrebno prisustvo međunarodnih faktora bezbjednosti, Zanijer je naveo da su se odnosi između zajednica politizovali zbog razlika u pogledu statusa, pa je sada zbog opadanja tenzija, neophodno stvaranje i potpuna operacionalizacija multietničkih institucija. http://www.glassrpske.com/vijest/8/srbija/19226/lat/Zajner-Jos-nerijesenih-pitanja.html
[sim] Intervju sa Jevgenijem Baranovim , autorom filma ''Kosovo ruskim očima
Intervju sa Jevgenijem Baranovim, specijalnim izveštavačem 1. programa ruske državne televizije Jevgenij Baranov - Ženja, specijalni dopisnik ruske državne televizije, autor je filma „Kraj osuđen na progonstvo“. Prvi put je došao na Kosovo 1. februara 1998. godine. I to je za njega, kako kaže, bilo veliko otkriće, pa je tako od ‘98. svake godine po nekoliko puta dolazio i pratio šta se dešava. Pratio je čak i bombardovanje i bio je uključen u sve teme koje su se ticale srpskog naroda. Iskustvo sakupljeno tokom svih ovih godina prikazao je u filmu „Kosovo ruskim očima“. Film je snimljen u aprilu a prikazan u decembru 2007. godine na Prvom kanalu ruske državne televizije. Ženju i njegovog nerazdvojnog saputnika, prevodioca Gorana Šimpaga upoznala sam u severnom delu Kosovske Mitrovice, u martu 2008. godine, mesec dana posle proglašenja nezavisnosti Kosova Republjik, a četiri godine posle martovskog pogroma nad srpskim stanovništvom na KiM. Godinu dana kasnije, veče pre nego što će Albanci na Kosovu proslavljati prvu godišnjicu svoje države a Srbi doneti deklaraciju po kojoj nikada neće priznati ovu nezavisnost, sreli smo se ponovo, na istom mestu. Družili smo se par dana njegovog boravka na Kosovu, putovali zajedno u Prizren, posetili manastir Visoke Dečane i dobili blagoslov od Vladike Teodosija, sedeli u jednoj kafani u Gračanici i vozili se zavejanim Kosovskim pomoravljem, prolazili kroz Drenički okrug, Peć i Djakovicu. Ovaj intervju sastavljen je, uz njegovo dopuštenje, od delova nekoliko razgovora koje smo usput vodili. Kakav utisak imaš sada, godinu dana posle samoproglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine od strane njenih gradjana albanske nacionalnosti? Sva ova putovanja su konačno dovela do misli da, ako je moguće, treba završavati sa profesijom, da treba promeniti zanimanje. Jer, pojavilo se osećanje da nedostaje motivacije. Sve što se dešavalo sa nama na ovom putovanju potrvrdilo mi je tu misao, nakupio sam mnogo informacija, emocija i slika i sada postoje dva puta. Da se suočimo sa mišlju da ni obrazovanje ni stanje duše, da razvijenost nije dovoljna za to da bi se zakoračilo na novi nivo. Ako se složomo sa tim, dodješ do toga da poželiš da se baviš nečim drugim u životu, a onda bi moja želja možda bila i da otvorim restoran. Jasno je da sam u konačnom smislu shvatio ovo putovanje kao poruku da povezanost i ljubav prema nekom narodu i nekoj teritoriji nisu dovoljni. Bili su dovoljni ’98. kada sam imao dvadeset osam godina i kada sam osećao tu povezanost i privrženost, kada sam mogao da idem u Švajcarsku, Poljsku ili bilo gde, ali me je nešto vuklo baš ovde. Sada sam došao do neke granice kada ću se baviti tim poslom na višem nivou svesti i sa bolje osmišljenim ciljem, koji još treba da se formuliše. A ja još uvek to ne mogu, to što sada radim još uvek je samo apstrakcija. Mnogi se ne bi složili sa tobom da je reč samo o apstrakciji. Kada je prošle zime na prvom programu ruske državne televizije emitovan tvoj film ’’Kraj – osudjeni na progonstvo’’ ili u prevodu ’’Kosovo – ruskim očima’’izgledalo je kao da se ruska javnost mnogo više zainteresovala za naš problem na Kosovu, nego što je to ranije bio slučaj. - Ja jesam uradio mnogo stvari, ali taj film je tačka, tu sam rekao sve što sam mogao da kažem za deset godina, sve što sam osetio, video, doživeo – sve je ubačeno u taj film. Taj osećaj koji sam imao putujući Kosovom, osećaj nesreće i nepravde uopšte u svetu, osećaj da tu nepravdu treba pokazati i videti. Sada mislim da tu ne treba velika pamet i da je to moglo i dete od deset godina, zato što tu nema koraka u napred. To je samo nabrajanje nesreća i uvreda. To ne pokreće. Kao da kažeš ’’ljudi gledajte to je užas’’! Ali šta dalje? Kao da kažeš ’’Rusijo pomozi!’’. Ali, to je Rusija - to nisam ja. Ko će realno da pomogne? Taj ko je proživeo taj život kao ja, i izveo možda zaključke koje ja nisam, neko pametniji, neko ko jasno vidi cilj – ko? Ja ne znam. Taj film je bio tačka – zbacio sam sa sebe tih deset godina, sve ljude koje sam za to vreme upoznao. Objavljen je, emitovan, prikazan tamo u Rusiji i ja ne mislim da je nešto promenio, a nije ni jedini na tu temu... Treba se baviti stvarnim životom, smisliti i učiniti neke konkretne korake, imati neke jasno definisane i formulisane ciljeve. Ali ja imam četrdeset godina, a rad na državnoj televiziji nema neke veze sa stvaralaštvom: ti radiš onako kako moraš, to može nekad da bude tri mininuta, nekad pet ili deset u koje ti ne možeš da ubaciš ono što bi morao. Došao sam ovde sa jednom idejom, da napravim film o ’’Velikoj Albaniji’’. Ali na terenu sam video nešto drugo. Da li postoji ’’Velika Albanija’’? Da. Postoji ’’Velika Albanija’’, ali to nije ’’Velika Albanija’’ koju sam ja tražio. Ja nisam našao veliku Albaniju koju sam tražio. Ja sam nešto drugo našao. A to što sam našao – ja danas ne shvatam. Možda ja nemam dovoljno mozga i obrazovanja da
[sim] David Orchard in Montreal, March 23, 24, 2009
Dear Friends, David Orchard will be visiting Montreal this month, March 22 - 24 to take part in the following events (see notice below and attached posters). We hope that you can help us spread the word to anyone who may be able to attend. You can also access the great posters for this event (and forward them to your friends in the Montreal area) on our website: www.davidorchard.com As always, David appreciates your help and support. Thank you, Grant Orchard for David Orchard == DAVID ORCHARD CAMPAIGN FOR CANADA National office: P.O. Box 1983, Saskatoon, S7K 3S5 Tel: (306) 664-8443 fax: (306) 244-3790 Toll free: 1-877-WE STAND (937-8263) Toronto tel: (416) 778-7027 fax: (416) 778-6348 Vancouver tel: (604) 215-5580 fax: (604) 215-5523 davidorch...@sasktel.net OR ccaft...@sasktel.net website: http://www.davidorchard.com = Monday, March 23, 2009, 7:30 p.m. Vanier College, Auditorium (A-103) 821 avenue Sainte-Croix, Saint-Laurent, PQ UNEARTHING THE TRUTH Dr. Joe Schwarcz debates David Orchard Is organic food better for you and for the environment? Are GMO's part of the problem or part of the solution? Dr. Joe Schwarcz is a well known science populariser, author, broadcaster. David Orchard is an organic farmer, author, national political figure. For more information please contact Lili Petrovic at petro...@vaniercollege.qc.ca --- Tuesday, March 24, 2009, 12 noon Vanier College, Auditorium (A-103) 821 avenue Sainte-Croix, Saint-Laurent, PQ HUMANITARIAN INTERVENTION CHALLENGED Panel discussion commemorating NATO's 78-day bombing campaign of former Yugoslavia James Bissett, former Canadian ambassador to Yugoslavia David Orchard, national best-selling author, environmental activist and political figure Scott Taylor, publisher, author, war correspondent and ex-Canadian soldier Part of an all day conference: 8:30 a.m. Lili Petrovic, The decriminalization of agression 10:00 a.m. Film, Kosovo: can you imagine? with director, Boris Malagurski present 12 noon Panel discussion with James Bissett, David Orchard and Scott Taylor 2:30 p.m. Film, Yugoslavia: the avoidable war, with director George Bogdanich For more information please contact Lili Petrovic at petro...@vaniercollege.qc.ca
[sim] Intervju sa Jevgenijem Baranovim , autorom filma ''Kosovo ruskim očima - Dopuna
Intervju sa Jevgenijem Baranovim, specijalnim izveštavačem 1. programa ruske državne televizije U predhodnom pismu je greškom izostavljeno da je Intervju vodila Ana Radmilović, novinar lista ''Pečat” Miroslav
[sim] Ana Ivanović iznevjerila Srbiju fotografiranjem s Billom Clinton om?
Ana Ivanović iznevjerila Srbiju fotografiranjem s Billom Clintonom? JEDNE od najboljih tenisačica svijeta koje se može pohvaliti i ne samo dobrim igrama već i izgledom od kojeg zastaje dah, šokirale su srpsku javnost. Naime, u javnost su procurile zajedničke fotografije Ane Ivanović i Jelene Janković s bivšim američkim predsjednikom Billom Clintonom. Tako je srpska sportska miljenica, Ana Ivanović preko noći je postala omražena. Zadovoljna sam što sa se imala prilike družiti i popričati s Billom Clintonom Srpsku javnost ne bi toliko zasmetalo to naslikavanje s političarima, da nije riječ o predsjedniku koji je bio na čelu SAD-a za vrijeme bombardiranja Srbije. Mržnja Srba prema Billu Clintonu u to vrijeme, ali i danas, mogla se osjetiti i u nekim banalnim, svakodnevnim situacijama. Na primjer za vrijeme čitanja vremenske prognoze o Clintonu se govorilo kao o najvećem zločincu svih vremena, uspoređivalo ga se s Hitlerom i slično. Nakon objavljivanja spornih fotografija Ana se pokušala ograditi i smiriti tenzije. Bilo je to odlično iskustvo, započela je Ana sa svojim opravdanjem. Kao uspješne igračice mi imamo mogućnost, ali i obvezu susretati se sa poznatima i utjecajnim ljudima. Sretni smo što su nam najčešće otvorena mnoga vrata. Zadovoljna sam što sa se imala prilike družiti i popričati s Billom Clintonom. Smatram da je odličan čovjek, rekla je Ana za strane medije. Nismo sigurni hoće li srpska nacija oprostiti Anin prijestup jer je dirnula narod tamo gdje najviše boli. S.C. Foto: Blic, JLP http://www.index.hr/xmag/clanak.aspx?id=425643
[sim] Kosovo: 10 godina kasnije u Londonu, petak, 20.III.
ПОВОДОМ ДЕСЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ НАПАДА НАТО ПАКТА НА СРБИЈУ ПОКРЕТ СРПСКИХ ЧЕТНИКА РАВНЕ ГОРЕ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ ПОЗИВА ВАС НА ЈАВНУ ТРИБИНУ КОСОВСКА КРИЗА, 1999-2009 ДЕЦЕНИЈА ИЗАЗОВА СРПСКОМ ОПСТАНКУ У ПЕТАК, 20. МАРТА 2009. У 19:00 Дом Равна Гора у Лондону, 29 Holland Park Avenue, W11 УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ: др Срђа ТРИФКОВИЋ СПОЉНОПОЛИТИЧКИ АНАЛИТИЧАР ИЗ ЧИКАГА ГЛАВНИ ГОВОРНИК: Његово преосвештенство г. АРТЕМИЈЕ ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ Од марта 1999. Србија се суочава са изазовима и претњама без преседана у савременим међународним односима. Пре десет година нашла се на удару најмоћнијих сила света, а пре годину дана је на њеној сувереној територији једнострано проглашена лажна држава коју признају водеће западне силе. Косовска криза изискује озбиљну, на чињеницама засновану дебату о опцијама Србије и о њеној дугорочној државној и националној стратегији. Да ли та стратегија уопште постоји? Шта недостаје у спољној, безбедносној и економској политици земље? Шта можемо очекивати од нове администрације у САД? Како опстају преостали Срби у Покрајини? Какав је положај Цркве? У тежњи да допринесе тој дебати, Покрет српских четника Равне Горе у Великој Британији организује јавну трибину у Лондону 20. марта чији је циљ да се српска заједница упозна са наведеним питањима. Позивамо све заинтересоване да дођу и чују наше угледне госте. Улаз слободан – Прилози добродошли
