[SNN] PCNEN VIJESTI
12. Januar 2005. Vijesti 20:27 Za tri godine 100 hiljada mladih u EU umrlo od predoziranja Vise od 100 hiljada mladih umrlo je od predoziranja u Evropskoj uniji od 1999. do 2002. godine, prema studiji agencije o drogama EU objavljenoj danas. Zrtve su vecinom muskarci izmedju 20 i 40 godina, cesto dugogodisnji ovisnici, prenijele su agencije. Brojke su vjerovatno nize od stvarnih jer se smatra da se smrtni slucajevi ne biljeze sistematicno, navedeno je u saopstenju. Broj smrtnih slucajeva od predoziranja ipak je u laganom padu u Evropi zadnjih godina, sto se jednim dijelom tumaci vecom mogucnoscu lijecenja i mjerama za smanjene rizika. 20:11 NATO zadovoljan reakcijom Srbije Neimenovani zvanicnik u sjedistu NATO-a u Briselu kazao je za agenciju Beta da su atlantski saveznici ocijenili da su srpske vlasti na pravi nacin postupile u rjesavanju napetosti na jugu Srbije, kao i da je vidljivo da se tamosnje prilike smiruju. On je dodao da NATO poziva i srpske vlasti i albansku stranu da ucine sve kako bi se odmah smirila zategnutost na jugu Srbije, jer je to u interesu svih strana. Ambasadori u Savjetu NATO na danasnjem redovnom sastanku nijesu smatrali neophodnim da se pozabave situacijom u oblasti Preseva, posto je, kako je receno, bilo jasno da su srpske vlasti vrlo brzo pocele da razgovaraju s Albancima i da je vidljivo da se napetost stisava, prenijela je Beta. 15:20 Sekulic: Predlog SNP-a nece proci Portparol Demokratske partije socijalista Predrag Sekulic izjavio je danas da u Skupstini Crne Gore ne postoji vecina koja ce podrzati zakon o neposrednim izborima za parlament drzavne zajednice. Vec smo dva puta imali u Skupstini Crne Gore slicne predloge zakona i oba puta oni nijesu imali parlamentarnu vecinu. Nece imati ni ovog puta, kazao je Sekulic reagujuci na najavu Socijalisticka narodna partija da ce, zajedno sa ostalim opozicionim strankama, inicirati vanrednu sjednicu Skupstine na kojoj bi se raspravljalo o zakonu o neposrednim izborima za parlament SiCG. 14:56 Pocinje istraga o ubistvu vodnika u kasarni Masline Istrazni sudija Viseg suda u Podgorici Miroslav Basovic dobio je danas zahtjev tuzilastva za sprovodjenje istrage protiv vojnika Sadudina Adrovica koji je prije dva dana u podgorickoj kasarni Masline ubio vodnika Jadranka Kandica. Basovic agenciji Beta u interesu istrage nije zelio da saopsti bilo kakve detalje u vezi sa istragom 14:29 Nema ogranicavajucih faktora za ocjenu studije izvodljivosti Ministarka za ekonomske odnose s inostranstvom i evropske integracije Gordana Djurovic izjavila je danas da, sto se tice Crne Gore, nema ogranicavajucih faktora za ocjenu studije izvodljivosti koja je preduslov pridruzivanja drzavne zajednice Evropskoj uniji. Studija izvodljivosti je nesto sto je po najavi evropskog komesara Krisa Patena ponovo aktivirano sa rokom da se napravi na proljece. Crna Gora je dala svoj puni konstruktivni doprinos da pomogne da studija bude izradjena, rekla je Djurovic podgorickom Radiju Antena M. 14:04 Evropski parlamentarci usvojili Ustav Evropski parlament danas je usvojio prvi Ustav EU, ali ce dokument stupiti na snagu nakon sto ga ratifikuje svih 25 clanica, zbog cega ce u nekim zemljama biti odrzani referendumi. Ocekuje se da ce proces ratifikacije trajati do dvije godine. Dokument su do sada parlamentarnim glasanjem ratifikovale Litvanija i Madjarska. Referendumi, ciji ce ishod, kako se ocekuje, biti nezivjestan, bice odrzani u Francuskoj, Holandiji, Britaniji, Danskoj, Ceskoj i Poljskoj. 13:42 Esdaun: Beograd priznao da se 12 haskih bjegunaca skriva u SiCG Visoki srpski zvanicnici u Beogradu priznali su da se cak 12 ili 13 haskih optuzenika iz Republike Srpske skriva u Srbiji i Crnoj Gori, tvrdi visoki predstavnik u BiH Pedi Esdaun u autorskom tekstu objavljenom danas u Glasu Srpske. Kako prenosi Tanjug, Esdaun je rekao da je tokom posjete SiCG prosle sedmice dobio obecanja da ce Beograd pomoci institucije BiH i medjunarodnoj zajednici da odigraju kljucnu ulogu i ucine sve sto treba kako bi pomogle vlastima RS da uhapse osumnjicene za ratne zlocine. 13:21 Dva Daviniceva savjetnika podnijela ostavke Savjetnici ministra odbrane SiCG za reformu sistema odbrane i obavjestajno-bezbjednosne poslove Veljko Kadijevic i Milos Ladicorbic podnijeli su danas ostavke, uz obrazlozenje da im je onemoguceno da i dalje
[SNN] INTERVJU: EPISKOP TEODOSIJE
INTERVJU: EPISKOP TEODOSIJE NE MOZE TELO BEZ DUSE Kosovo ce biti i ostati srpsko dok ono zivi u dusi srpskog naroda i u onoj meri koliko Srbi budu spremni da zive na ovim prostorima, bez obzira na sve nedace koje nas okruzuju, kaze vladika lipljanski g. Teodosije Pise: Gordana JOCIC TACNO u ponoc 31. decembra na nacionalnoj televiziji zaorila se pesma Jecam zela Kosovka devojka, pracena fotografijama srpskih manastira sa Kosova. RTS je, tako, usvojila predlog jednog srpskog vladike, koji je smatrao da u predvecerje godine, za koju se tvrdi da ce biti kljucna u resavanju statusa ovog regiona, treba i na ovaj nacin pokazati kakav je stav srpske drzave. Nas sagovornik na aktuelnu temu Kosova je jedan od dvojice tamosnjih vladika, Njegovo preosvestenstvo episkop lipljanski g. Teodosije (Sibalic). On je krajem prosle godine postao vikarni episkop vladike Artemija, sa titulom lipljanskog episkopa. Zamonasio se u cuvenom kosovskom rasadniku monaha, manastiru Crna rijeka, a dugi niz godina ranije bio je iguman najpoznatijeg i najuglednijeg metohijskog manastira Visoki Decani. Nedavno je bio gost Duhovnog centra Saborne crkve u Kragujevcu, na veceri koja je nosila naziv Ako tebe zaboravim Kosovo... Vase Preosvestenstvo, 2005. godina se smatra kljucnom za resavanje pitanja statusa Kosova. Ako se desi da Kosovo dobije nezavisnost, sta ce biti sa srpskom i posebno monaskom zajednicom na Kosovu i Meothiji? - Crkva Hristova opstajala je pod raznim carstvima ovoga sveta i nju ni vrata adska ne mogu nadvladati. Mi se trudimo, bez obzira kakav konacan status Kosovo i Metohija dobiju, da opstanemo na ovim prostorima drzeci se jevandjelske pouke caru carevo, a Bogu Bozije. Verujemo da ce mocnici ovoga sveta, ipak, uvideti da se mir i stabilnost na Balkanu ne mogu ostvariti jednostranim resenjima i nadamo se da ce, bez obzira na konacan status, Srbi i posebno nase svetinje na ovim prostorima biti adekvatno zasticeni. U medijima se sve cesce spominje da moze da nam se dogodi jos zesci 17. mart nego prosle godine. Da li je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji sada spremnija da se brani? - Ova opasnost stalno postoji, jer su tu i dalje paravojne snage ekstremista koji manipulisu albanskom populacijom, posebno omladinom. Martovski pogrom bio je jedno bolno iskustvo, ali i veliko otreznjenje za medjunarodnu zajednicu. KFOR sada mnogo ozbiljnije pristupa ovom problemu i verujem da se 17. mart kakav smo doziveli vise nece ponoviti. Ipak, moramo da budemo spremni da slicna iskusenja hrabro podnosimo. Sa Kosova i Metohije niko nas nece moci proterati ako smo cvrsto reseni da ovde ostanemo. Ima li nade da se postigne neko resenje povoljnije za Srbe? - Postoji vise opcija za konacan status pokrajine. Licno smatram da promena granica u Evropi u kojoj se svi povezuju i integrisu nije put ka boljoj buducnosti. Bilo bi veoma znacajno da Srbija sacuva ako nista drugo onda barem formalni suverenitet nad ovim prostorima, sa jasno priznatim pravima zastite svojih legitimnih interesa, posebno zastite svog stanovnistva i kulturno-istorijskog nasledja. Naravno, resenje se Srbiji moze nametnuti, ali Srbija nikada ne sme da se odrice svoje istorijske tapije nad ovim prostorom. Zbog cega medjunarodna zajednica tako uporno podrzava albansku opciju, iako je izvesno da se Albanci nece zaustaviti na Kosovu i da ce traziti delove juzne Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grcke? - Zbog pogresne politike koja je godinama vodjena u Srbiji svet je Albance iskljucivo video kao zrtvu. Sada se ta slika polako menja, ali potrebno je uciniti jos mnogo vise napora da kao narod i najmultietnickija drzava danas na Balkanu nudimo perspektivu celom regionu, koja je mnogo prihvatljivija od stvaranja etnicki cistih teritorija i to na prostorima medjunarodno priznatih drzava. Ako budemo vodili mudru politiku verujem da ce Srbija moci ponovo da zauzme svoje mesto u Evropi i spreci dezintegraciju svoje drzavne teritorije. Da li srpski narod na Kosovu i Metohiji i dalje veruje Crkvi kao u prvim danima stradanja i izbeglistva? - Narod veruje Crkvi jer je SPC jedina institucija koja je ovde ostala i koja ga nikada nije napustala. Pouzdanje u Crkvu nije samo pouzdanje u njene diplomatske i politicke sposobnosti, vec je u tome da verni narod u Crkvi vidi svog vodica ka vecnom zivotu, jer nam kroz mnoge muke valja stici u Carstvo nebesko. Na duhovnoj veceri u Kragujevcu pomenuli ste da Srbi danas treba da gledaju na Kosovo kao Jevreji na Jerusalim, u vreme kada su i sami bili u izbeglistvu i ropstvu. Mozete li da obrazlozite sta ste time mislili? - Za jevrejski narod kaze se u Bibliji da je izabrani, starozavetni Boziji narod. Usudio bih se da kazem da je isto tako srpski narod, kroz svetosavsko opredeljenje za Carstvo nebesko, postao izabrani novozavetni Boziji narod. I Jevereji i Srbi su dali svoje zavete i obecanje Bogu, ali i jedni i drugi nisu uvek svoje zavete ispunjavali. Po svojoj slabosti oni su privremeno odstupali od puta Bozijeg i umesto zivom Bogu
[SNN] DVA OKA - RAZROKA
SUDBINA DRZAVNE ZAJEDNICE DVA OKA - RAZROKA Vjerujem da demokratska vecina za nezavisnu Crnu Goru postoji i ukoliko bih htio da procjenjujem u ovom trenutku, procjenio bih da je za to oko 60 posto birackog tijela, kaze crnogorski akademik Ljubisa Stankovic Pise: Slobodan CUPARIC SRBIJA, bar zvanicno, jeste za ocuvanje zajednicke drzave sa Crnom Gorom. Ogromnom vecinom Skupstina je donela Zakon o neposrednim izborima za parlament Drzavne zajednice SCG. Na drugoj strani, zvanicna Crna Gora nece ni da cuje za neposredne izbore za drzavni parlament. Njen cilj je referendum o nezavisnosti i to sto pre - to bolje. Zato trazi dogovor sa Srbijom o krsenju Ustavne povelje. Iz Srbije uzvracaju da o tome nece ni da razgovaraju, a premijer Kostunica je, kako rece, sokiran crnogorskim dovijanjima kako da prekrse Ustav. U toj strizeno-koseno atmosferi, gde obe strane ostaju ukopane u svojim rovovima i gde se tvrdoglavo insistira na vlastitim stavovima, nije mali broj predvidjanja da ce Crna Gora ove godine postati nezavisna. Isto cini i premijer Djukanovic, samo vremenski odredjenije: do kraja leta. Srpski premijer Kostunica, medjutim, tvrdi da je nezavisnost moguca tek iduce godine - kada je po Ustavnoj povelji predvidjen referendum. (Ne)sporan papir - Ova godina je, svakako, odlucujuca, kaze za Nezavisnu Svetlost Ranko Krivokapic, predsednik Skupstine Crne Gore. - Da li ce se referendum odrzati februara 2006. godine? Odluka o tome donece se tokom ovog leta. Verujem da je vrlo moguce da Crna Gora postane nezavisna i ove godine - to vidi svako ko imalo zna o politici. Crnogorski akademik i profesor Univerziteta u Podgorici Ljubisa Stankovic podseca da je resavanje pitanja nezavisnosti odlozeno Beogradskim sporazumom, kada je stavljen moratorijum na tri godine. Ovog leta isticu tri godine od pomenutog sporazuma, iz koga je proistekla Ustavna povelja, pa njegovo korektno i izvorno tumacenje znaci da bi Crna Gora tokom ove godine mogla da organizuje referendum. Ishod ovog izjasnjavanja je, po Stankovicu, sasvim izvestan - jer je vecina gradjana Crne Gore za nezavisnost. Treci Crnogorac, Nebojsa Medojevic, politicki analiticar, ne deli misljenje svojih sunarodnika. On, naime, tvrdi da su ovogodisnje sanse za nezavisnost jako male, jer da bi referendum bio organizovan neophodno je pokrenuti postupak unutrasnjeg dogovora - postojanje konsenzusa izmedju svih vaznih aktera u Crnoj Gori. Oni su, medjutim, veli Medojevic, drasticno podeljeni i udaljeni u svojim pozicijama, te se u takvim uslovima tesko stize do ozbiljnog politickog dogovora. - Vjerujem da ce kljucnu rijec u citavoj ovoj prici imati medjunarodna zajednica u liku Havijera Solane, kaze Medojevic. - U zavisnosti od interesa EU i medjunarodne zajednice, bice rijeseno ovo pitanje - ne samo na nivou Srbije i Crne Gore, vec se tu, nazalost, mora voditi racuna i o Kosovu, Republici Srpskoj, BiH i Makedoniji, koje takodje mogu predstavljati izvor nestabilnosti na Balkanu. Kroz drugaciju prizmu na ovu pricu gleda Nikola Milosevic, koji u razgovoru za NS insistira da ga ne nazivamo akademikom, narodnim poslanikom, doktorom... - Ako je neko potpisnik Ustavne povelje, onda taj, razume se, moze i da se ne drzi onoga sto je potpisao. Ali, ne treba, valjda, nikom posebno objasnjavati sta onda valja misliti o coveku koji potpise jedan dokument, a onda hoce da ga prekrsi. Bio sam ne jednom u prilici da cujem ili procitam da gospodin Djukanovic smatra da se o narusavanju Ustavne povelje moze i dogovoriti sa srpskom stranom. Ja prvi put cujem da se o potpisanom papiru, pogotovo ovakve tezine, moze naknadano dogovarati i da se taj papir, odnosno potpis na njemu, moze osporavati. Mislim da sve to sasvim recito i ocito govori o gospodinu Djukanovicu - i onoj stvari za koju se on zalaze. Kome smeta Kostunica Premijer Djukanovic smatra da su veoma male sanse da se Beograd i Podgorica dogovore oko resenja drzavno-pravnog statusa, da Kostunica zeli da zakomplikuje crnogorski put u nezavisnost i da na neposrednim izborima instalira u Beogradu stare reprezente Crne Gore koji bi se obracunavali s Podgoricom. Kostunica, pak, tvrdi da nema nista od promene Ustavne povelje. Hoce li tu biti kompromisa? - Kompromis je rezultat nekog stanja, kaze Ranko Krivokapic.- U Srbiji se stanje mijenja, u nekim segmentima nabolje, u nekim nagore. Tadic pokusava da stvori demokratski prostor za dogovor sa Crnom Gorom, a Kostunica je na istoj poziciji kojom je tokom devedesetih godina podrzavao akcije i u Bosni i na Kosovu. Tako da sa te strane nema poboljsanja. Cak se bojim da ima pogorsanja. Srpska politicka elita jos uvjek nije spremna da nadje svoj nacionalni konsenzus oko drzavnog pitanja - i bice razapeta. Crna Gora je, svakako, spremna za nezavisnost. Ni Ljubisa Stankovic ne veruje u mogucnost kompromisa posto je ova godina godina resavanja drzavnog statusa, pa odrzavanje izbora za drzavnu zajednicu, pre nego sto se definitivno odluci o tome da li ce ona uopste postojati ili ne - nema smisla.
[SNN] Racuni za uplatu sredstava za Fond za Kosovo i Metohiju.
Racuni za uplatu sredstava za Fond za Kosovo i MetohijuMinistarstvo finansija saopstilo je da je, u skladu sa Zakljuckom Vlade Republike Srbije od 25. màrtà 2004. godine, kod Narodne banke Srbije (NBS) otvorilo namenske devizne racune u cilju prikupljanja sredstava iz dijaspore za pomoc Kosovu i Metohiji, i to:- za uplate u EUR, racun broj 54119-978-706, vrsiti preko korespondentske banke NBS u inostranstvu DEUTSCHE BANK AG F/M.- za uplate u USD, racun broj 54119-840-706, vrsiti preko korespondentske banke NBS u inostranstvu DEUTSCHE BANK TRUST CO. AMERICAS, NEW YORK.- za uplate u CAD, racun broj 54119-124-706, vrsiti preko korespondentske banke NBS u inostranstvu BANK OF MONTREAL, TORONTO.- za uplate u AUD, racun broj 54119-036-706, vrsiti preko korespondentske banke NBS u inostranstvu NATIONAL AUSTRALIA BANK LIMITTED, MELBOURNE.Ministarstvo podseca na to da je kod Uprave za javna placanja otvoren i dinarski racun broj 840-1267721-44 za pomoc Kosovu i Metohiji.http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=18302 Yahoo! Groups Links To visit your group on the web, go to:http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ To unsubscribe from this group, send an email to:[EMAIL PROTECTED] Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
[SNN] SKUD OPLENAC OBJAVLJUJE PROSLAVU SRPSKE NOVE GODINE
SKUD OPLENAC OBJAVLJUJE PROSLAVU SRPSKE NOVE GODINE Proslava pod nazivom: OVO JE NASA NOVA GODINA odrzace se u sali SKUD-a Oplenac na 895 Rrangeview Rd. u Misisagi,u petak 14 januara sa pocetkom u 7:30 uvece. Dodjite da zajedno provedemo jos jednu ludu novogodisnju noc. Za rezervacije pozovite Oplenac na tel. 905-274-6449, ili Gosp. Gojka Marinkovica na tel. 905-273-3241. Bogata oplenacka novogodisnja vecera i nevidjena zabava i raspolozenje uz orkestar FRULA, ucinice ovaj dogadjaj jos jednim u nizu nezaboravnih. Neka vam nova godina pocne uspesno dobitkom na nasoj bogatoj lutriji. Specijalni ziri izabrace Kraljicu Srpske Novogodisnje noci. Zato,drage dame, neka vam haljina, frizura, pesma i igra bude sto ludja i veselija. A samo jedan gospodin ce na lutriji izvuci pravo da odigra jednu igru sa Kraljicom. Karte su samo $30. Pa neka vam bude srecna Srpska Nova Godina. Uprava SKUD-a Oplenac === SKUD OPLENAC OBJAVLJUJE PROGRAM SVETOSAVSKIH VECERI 2005 Na dan Svetog Save, 27 Januara, u 7:30 uvece odrzace se svecana Svetosavska Akademija pod nazivom: TRAZILI STE RASTKA - PRONASLI STE SAVU Deca i omladina ansambla Oplenca izvesce dramski recital, po kome svecana akademija i nosi ime,kao i recitacije o Svetom Savi, o njegovom zivotu i delu uz bogat i zanimljiv folklorni program. Pozivamo sve Srbe i Srpkinje da nam se pridruze te veceri i da zajednicki zapevamo Svetom Savi: Nek se Srpska sva srca s tobom ujedine. Ulaz slobodan --- U subotu 29 januara u 7:30 uvece odrzace se veliki Svetosavski Bal sa zabavom i vecerom. Takodje ce biti ponovljen deo umetnickog programa sa Svetosavske Akademije. Svirace nas poznati orkestar FRULA Zbog velikog interesovanja rezervacije stolova su obavezne. Pozovite SKUD OPLENAC na tel. 905-274-6449, ili Gosp. Gojka Marinkovica na tel 905-273-3241. Ulaznice sa vecerom su samo $25. Uz bratsku i sestrinsku ljubav, docekacemo vas obe veceri sa: Dobrodosli i Srecan Vam Sveti Sava u SKUD OPLENAC na 895 Rangeview Rd. u Misisagi juzno od Lakeshore-a, izmedju Cawthra i Dixie. Sve Srbe i Srpkinje pozdravljamo sa radoscu Bozjom: HRISTOS SE RODI i svima zelimo Srecnu i uspesnu Novu 2005 Godinu. UPRAVA 'SKUD-a OPLENAC Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] SOLIDARNO
Title: Message SOLIDARNOIzvor: Kurir, 01/12/2005; Strana: 2 Vlada sutra objavljuje koliko je novca prikupljeno za Fond za Kosovo i Metohiju na boinom prijemu Najvie dali Miroslav Mikovi i braa Kari, premijer Kotunica i predsednik Tadi izdvojili po jednu platuBEOGRAD - Boini prijem u Domu garde VSCG, na kojem je premijer Kotunica okupio srpske biznismene u cilju prikupljanja novca za Fond za Kosovo i Metohiju, po svemu sudei, opravdao je oekivanja. Iz Vlade Srbije poruuju da su "uplaena znaajna sredstva", dok srpski biznismeni uglavnom krto otkrivaju koliko su odreili kesu za pomo preostalim Srbima na Kosovu.Prema dosad dostupnim informacijama, najvie novca uplatio je vlasnik "Delta holdinga" Miroslav Mikovi. Prema njegovom priznanju, na raun Fonda uplatio je skoro etiri miliona dinara. Meutim, braa Kari nagovetavaju da e najverovatnije njima pripasti titula najveeg donatora. Kako nam je potvreno, o konkretnom iznosu javnost bi trebalo da upoznaju Bogoljub i Dragomir Kari na dananjoj konferenciji za novinare. Dragomir Kari je na boinom prijemu rekao da e Karii "sigurno dati najvie".Ostali bogati biznismeni koji su bili na prijemu u Domu garde uglavnom nisu bili raspoloeni da govore o cifri koju e uplatiti u Fond. Biznismen Zoran Drakuli nije eleo da govori o iznosu koji je uplatio, ve je samo konstatovao da je dao dvostruki prilog - njegov lino i prilog u ime firme "Ist point".Jedan od vienijih na prijemu bio je i predsednik "Hemofarma" Miodrag Babi. Iz ove kompanije, meutim, bili su spremni samo da potvrde da su uplatili prilog za novoosnovani Fond, ali nisu eleli, kako su istakli, da se javno razmeu i licitiraju uplaenim ciframa. Kako nezvanino saznajemo, "Hemofarm" je uplatio dva miliona dinara."Nacionalna tedionica", koju je na prijemu predstavljao Bojan Stanivukovi, uplatila je na raun Fonda 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (800.000 dinara), dok se za neto vie para "isprsio" vlasnik televizije Pink eljko Mitrovi. Kako nam je saopteno, vlasnik najgledanijeg TV kanala u Srbiji kao lini prilog dao je okruglo milion dinara!Pored biznismena, svoj prilog jue su dale i pojedine medijske kue, kao i dravni funkcioneri. Premijer Kotunica izdvojio je jednu svoju celu platu, koja, prema poslednjem obraunu, iznosi 106.000 dinara. Kako Kurir saznaje, i predsednik Srbije Boris Tadi odluio je na isti nain da uestvuje u punjenju rauna Fonda, uplativi jednu svoju platu, koja iznosi 50.000 dinara.Priloge za Fond na prijemu su dali i pojedini ministri u Vladi Srbije, koji nisu eleli da govore o uplaenim iznosima. Iz kabineta potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa jue nisu hteli da saopte da li je on uplatio i koliko para, navodei da su tu informaciju dali ve jednim dnevnim novinama i da ne ele da je ponavljaju Kuriru (?!?).Kako je za Kurir rekao ef Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije Sran uri, dogovoreno je da se posle sutranje sednice Vlade objavi samo ukupna suma prikupljenog novca u Fond za Kosovo i Metohiju, ali ne i koliko je ko pojedinano uplatio. On je dodao da uskoro kree i medijska kampanja ovog Fonda sa TV spotovima koji e se emitovati u Srbiji i u inostranstvu za nau dijasporu.Broj iro-rauna na koji se moe uplatiti novac za Fond je 840-1267721-44, sa naznakom za Vladu Republike Srbije - Fond za Kosovo i Metohiju.Antrfile:DSS milionDemokratska stranka Srbije uplatila je milion dinara Fondu za Kosovo i Metohiju, koji je osnovala Vlada Srbije u cilju pomoi naim sunarodnicima u junoj srpskoj pokrajini.Direktor Fonda za Kosovo i Metohiju bira se u etvrtakKako nam je jue objanjeno u Vladi, Fond za Kosovo i Metohiju dobie rukovodstvo, odnosno izvrnog direktora i ostale lanove posle sednice Vlade Srbije koja e biti odrana u etvrtak, kada e se objaviti i koliko je novca sakupljeno na dobrotvornom prijemu koji je u ponedeljak organizovao premijer Vojislav Kotunica.Sran uri kae za Kurir da e se posle izbora rukovodstva doneti i plan za koje e se namene troiti novac skupljen u ovaj fond i nain rada.- Podseam da je Fond za Kosovo obrazovan 29. decembra prole godine i da je njegova svetost patrijarh srpski Pavle pristao da bude njegov poasni predsednik. Fond e se finansirati od donacija, legata i drugih izvora, a ne novcem iz budeta, a Vlada Srbije e obavezno davati pristanak na svaku akciju koja se bude finansirala iz ovog fonda. Uveren sam da je osnovna ljudska i patriotska obaveza svakog od nas da Fondu doprinesemo onoliko koliko svako od nas moe - poruio je uri. http://www.kurir-info.co.yu/ Yahoo! Groups Links To visit your group on the web, go to:http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ To unsubscribe from this group, send an email to:[EMAIL PROTECTED] Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
[SNN] Lajon: Optužnica u januaru
Lajon: Optunica u januaru 12. januar 2005. | 15:33 | Izvor: B92 Beograd, Pritina -- ef kancelarije Meunarodne krizne grupe, kae da e optunica protiv Ramua Haradinaja verovatno biti obelodanjena u januaru. Jeste, ili nije optuen Dejms Lajon je, gostujui u emisiji Proces TV, rekao da e se, prema saznanjima te nevladine organizacije, premijer Kosova i bivi voa OVK odluiti na dobrovoljnu predaju Hakom tribunalu i da e pozvati Albance da se uzdre od nasilja. To ne znai da e ga narod posluati, kae Lajon i dodaje da na Kosovu postoje snage koje bi mogle pokrenuti nasilje. Lajon je izjavio da ne zna da li je KFOR u stanju da zatiti Srbe od eventualnog novog napada. Oni su sa raznih strana upozoreni na mogunost sukoba tako da nee moi da kau da su iznenadjeni, ocenjuje Lajon. Haradinaj ubeen da nema optunice Kosovski premijer Ramu Haradinaj, meutim, kae da je ubeen da protiv njega nije podignuta optunica. On je za Glas Amerike time negirao navode da mu je iz Hakog tribunala uruena optunica, podsetivi da je jedini kontakt sa Tribunalom imao pocetkom decembra, kada je u Pritini razgovarao sa istraiteljima. http://www.b92.net/news/indexs.php?style=headlineslang=srpski=2005mm=01dd=12order=prioritynav_category=nav_id=159798 Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] Kontraadmiral Loren u Beograd doneo strateski plan SAD
Srbija u `novoj Evropi`! 12.01.2002. Kontraadmiral Loren u Beograd doneo strateski plan SAD * U Pentagonu je nacrtana karta `nove Evrope` cija su kicma balkanske zemlje, Italija, Ceska, Poljska i drzave koje su podrzale rat protiv terorizma * Veliki problem za SCG su ekonomski, politicki i bezbedonosni uslovi i nedostatak minimuma nacionalnih interesa, sto od nas traze iz SAD Nacional ekskluzivno objavljuje podatke iz strateskog plana SAD `Nova Evropa`! Period ispunjenja u narednih 10 godina. - U Vasingtonu je vec nacrtana karta `nove Evrope` cija su kicma iz ugla SAD balkanske zemlje, Italija, Ceska, Poljska i drzave koje su podrzale rat protiv terorizma. Isto tako, u periodu od tri do cetiri godine sediste NATO ce biti preseljeno iz Brisela u Prag - kaze u ekskluzivnoj izjavi za Nacional magistar Darko Trifunovic, strucnjak za moderni terorizam i medunarodno pravo. Poseta visoke americke vojne delegacije Beogradu organizovana je s tim ciljem. Kontraadmiral Donald P. Loren koji dolazi iz srca Pentagonovih strateskih grupacijama u kojima se kroje planovi za naredni period od 10 ili 20 godina, dosao je u SCG ne po pozivu nasih politicara, vec po naredenju s najviseg mesta. Trifunovic objasnjava da je upravo Kongres doneo odluku o razmestanju veceg dela trupa poslatih u Irak iz zapadne Evrope na Balkansko poluostrvu. - Bugari i Rumuni se ubijaju od posla, pokusavajuci da obezbede prisustvo americkih vojnika na svojoj teritoriji, dok nasa diplomatija cuti! Zasto? Amerikanci citav posao moraju zavrsiti do 2006. godine u kojoj ih ocekuju izbori za Kongres. Razmestaj trupa nameravaju da rese dotad - napominje Darko Trifunovic i dodaje - Pojedine zemlje EU su se u ocima SAD pokazale kao los partner u borbi protiv terorizma. Tu, pre svih, mislim na Nemacku i Francusku. Zato u Vasingtonu nameravaju da saveznike nadu u `novoj Evropi` koja ukljucuje i balkanske zemlje. SCG se na toj novoj karti tretira kao celina - istice nas poznati strucnjak. Razmestaj trupa SAD na nasoj teritoriji bio bi u interesu Srbije ukoliko bi domaca vojna industrija pocela da radi zajedno s americkom, dok bi Srbima najvise odgovaralo da u baze na njihovoj teritoriji dodu pre svih specijalne jedinice. Ovo stoga sto su njihovi pripadnici po pravilu istaknuti profesionalci s kojima je lako saradivati. - Nedopustivo je, na primer, da se americki helikopteri iz BiH remontuju u Nemackoj, kad mi u Srbiji imamo najpoznatije avioinzenjere u svetu i Zavod `Moma Stanojlovic` koji istu stvar moze da uradi brze i za manje pare od Nemaca. Ukoliko se dogovorimo s predstavnicima americke vojne industrije otvorice nam se hiljadu i jedna mogucnost - tvrdi magistar Trifunovic. Srbija je nezaobilazna u americkom strateskom planiranju. Pre svega, kroz nasu teritoriju prolaze vazni koridori. Tu je Dunav, a zatim i Vardarsko-moravska dolina. Glavna ideja projekta `Nova Evropa` je stvaranje bezbedonosnih ostrva koje ce ciniti zemlje istaknute u borbi protiv terorizma. U taj program ulaze i Italija, Izrael, Poljska, Ceska itd. - Veliki problem za SCG je to sto nismo resili tri osnovna uslova koje traze SAD. Rec je o ekonomskim, politickim i bezbednosnim oblastima. Bezbednosna situacija u zemlji nije dobra, vojska nema dovoljno hrane i opreme, a otvaraju nam se i nove krize npr. u Vojvodini, dok politicari ne znaju ni oko nacionalnog minimuma da se dogovore - objasnjava Darko Trifunovic i dodaje - U takvim uslovima tesko cemo dobiti podrsku. Medutim, osnovna poruka posete kontraadmirala Lorena SCG je mogucnost da se nasa drzava tretira kao ozbiljan partner i da joj se kao hriscanskoj zemlji izade u susret. Izgleda da ceo projekat najbolje razume predsednik Boris Tadic, koji je informacije o tome imao i kao ministar odbrane. Njemu je americka inicijativa jasna i nije cudu sto je na prvom mestu ljudi koje posecuje visoka americka vojna delegacija - zakljucuje Trifunovic. B. T. N. http://www.inter-nacional.com/srp/index.php Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] MINIMAKS U KOMI
Title: Message MINIMAKS U KOMI Posle transplantacije jetre, stanje popularnog oumena neizvesno, lekari konstatovali sepsu! Posle operacije koja je krajem decembra prole godine obavljena na uvenoj Univerzitetskoj klinici u Padovi, stanje naeg najpoznatijeg voditelja Milovana Ilia Minimaksa je i dalje neizvesno! Tim italijanskih strunjaka uspeno je izvrio transplantaciju jetre, nakon ega je popularni voditelj smeten u ok-sobu. - Tatino stanje je neizvesno! Trenutno se nalazi u polukomi. Njegova plua nisu u najboljem redu, a lekari kau da je za to kriva neka vrsta sepse! Za sada prima odgovarajuu terapiju i mi se nadamo najboljem. Ovih dana u Padovu je otputovala i moja sestra Ana, koja svakodnevno brine o tati - kae sin najveeg srpskog oumena svih vremena, Vladimir, poznatiji kao Ila. Da jedna nesrea nikad ne ide sama, govori i injenica da je u Beogradu nedavno, posle duge i teke bolesti, preminula Minimaksova supruga Biljana. Ovu informaciju lanovi porodice, iz razumljivih razloga, i dalje kriju od poznatog voditelja, koji istovremeno u Padovi bije svoju najveu ivotnu bitku.elimo mu da iz nje izae kao pobednik. Sa sreom, Mio! http://www.kurir-info.co.yu/ Yahoo! Groups Links To visit your group on the web, go to:http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ To unsubscribe from this group, send an email to:[EMAIL PROTECTED] Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
[SNN] Bario: Kusner bio na strani Albanaca
HASKI TRIBUNAL Bario: Kusner bio na strani Albanaca Svedok odbrane na sudenju Slobodanu Milosevicu, Patrik Bario rekao je juce pred Haskim tribunalom da su se Srbi tokom ratova na tlu bivse Jugoslavije branili i da nisu bili agresori. Srbi na Kosovu, Hrvatskoj i Bosni nisu bili agresori vec su se nasli u poziciji da se brane. Srbi su samo odgovarali na agresiju i to se desilo u Hrvatskoj 1991. i u Srebrenici 1995. Mnogi visoki oficiri se slazu sa mojim ocenama, rekao je svedok. Francuski lekar Patrik Bario tokom 1994. i 1995. radio je u Kninskoj krajini, a 1998. na Kosovu u sastavu medunarodnih snaga u BiH i Hrvatskoj. Bario je u nastavku svedocenja, optuzio bivseg sefa UNMIK-a Bernara Kusnera da je bio na strani albanskog stanovnistva na Kosovu i da je isao van mandata koji mu je dat od strane UN. Stoga misija UN nije mogla da ispuni svoj mandat i da spreci proterivanja poslednjih Srba koji su ostali na Kosovu, rekao je svedok. Bario je tokom svedocenja tvrdio da su tokom Kusnerovog mandata otkrivene velike kolicine oruzja kod clanova organizacije 'Lekari bez granica' koji su isli u muslimanske enklave. Oruzje je, kako je rekao, prevozeno ambulantnim kolima. Na osnovu podataka koje je dobio od obavestajnih sluzbi, Bario je posvedocio da su teroristi na Kosovu dobijali podrsku sa vise strana, a da su im diplomatsku podrsku pruzali Madlen Olbrajt i Ricard Holbruk. Tokom unakrsnog ispitivanja glavni tuzilac Karla Del Ponte pokusala je da ospori dokument MUP BiH iz 1999. koji je tokom prepodnevnog sudenja pokazao Milosevic kao jedan od dokaza o prisustvu terorista u Bosni i njihovoj povezanosti sa napadima od 11. septembra u NJujorku. Ona je rekla da taj dokumenat nije povezan sa sudenjem Milosevicu, osporavajuci autenticnost dokumenta. Patrik Bario je drugi svedok koga je od pocetka sudenja, 12. februara 2002. godine, unakrsno ispitivala Del Ponteova koja do sada, osim uvodne reci, nije uvek aktivno ucestvovala u procesu. Ona je juce ispitivala suprugu Barioa, medicinsku sestru Evu Krepen. Kako se ocekuje, u nastavku sudenja Milosevicu, sledeci svedok odbrane trebalo bi da bude bivsi potpredsednik vlade Ratko Markovic, koji je bio i sef srpskog pregovarackog tima 1999. u Rambujeu. (Beta) http://www.dnevnik.co.yu/ Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] Srpski kantoni na Kosovu
Srpski kantoni na KosovuD.SAVI11.01.2005, 18:45:11Od stalnog dopisnikaUkoliko SAD i Evropa mogu da stvore jedinstven front koji ukljuuje Moskvu (koja nikad nije istinski reskirala odnos sa Vaingtonom u korist Srba) i ponude reenje koje sadri snanu teritorijalnu zatitu za manjinske Srbe i srpske verske spomenike, kao i bogatu finansijsku pomo EU, Beograd bi mogao da se ubedi da prihvati dogovor za Kososvo i ne trai bosansku teritoriju u zamenu. Sa reenim statusom Kosova, Srbija bi mogla konano da krene napred i usredsredi se na sopstvene reforme.Navodi se ovo u prvom ovogodinjem broju uglednog amerikog dvomesenika Forin afers u tekstu pod nazivom Povratak na Balkan iji autor je Edvard Dozef. Istiui znaaj hitnog reavanja statusa Kosova ne samo za stabilizaciju regiona, ve i za poboljanje poremeenih odnosa sa evropskim saveznicima, i sa islamskim svetom (Ukoliko Vaington zapostavi muslimane u regiji, imid SAD na Balkanu i islamskom svetu bi doiveo jo jedan neuspeh), autor smatra da bi standard za reavanje preostalih etnikih problema u regionu - na Kosovu, BiH i Makedoniji - trebalo da bude pravedan tretman manjina.- Ukoliko neodreeni status Kosova treba da se zavri nezavisnou, kako eli veina Albanaca u pokrajini, onda je princip i praktini zahtev teritorijalni sporazum za srpsku manjinu. Pitanje je kako da se to postigne uz minimum previranja u regionu Delikatni kompromis bi znaio nezavisnost za Kosovo sa znaajnim meunarodnim rukovoenjem, proglaenje podeljenog grada Mitrovice ujedinjenim otvorenim gradom uz nastavak meunarodne supervizije, stvaranje definisanih kantona i optina za Srbe (ukljuujui kljuna istorijska mesta), i ponudu svim Srbima koji ive na Kosovu formalne specijalnih veza sa Srbijom (uz kompenzaciju za izbeglice koje ne mogu da se vrate na Kosovo). Kao u Bosni, Srbi sa Kosova bi zadrali svoje srpsko dravljanstvo. Ali, za razliku od Bosne, spektar specijalnih veza bio bi ui, obezbeujui da se ne podriva novi suverentitet Kosova - navodi se.Autor smatra da injenica da je polovina srpskog stanovnitva koncentrisana na severu Kosova, a ostali raspreni po jugu, ne predstavlja prepreku za stvaranje srpskih kantona.- Ba kao to bi Beograd morao da proguta gubitak celog Kosova kao cenu za godine represije, tako Pritina mora da prihvati kontrolu lokalnih Srba nad nekim albanskim selima i delovima gradova kao cenu za zapise uasa - kae se.Autor smatra da bi takav pristup izaao u susret bezbednosnim i politikim potrebama bez forsiranja podele Kosova ije posledice bi bilo teko kontrolisati, i da bi se vremenom, kako Srbija i Kosovo razvijaju ekonomije i sudske sisteme i kreu se ka EU, pokret za formalnim etnikim odvajanjem smanjio.- Srpski kantoni na novonesavisnom Kosovu ne bi trebalo da budu preterano veliki i, za rasliku od RS, ne bi trebalo da budu razgranieni (izuzev na severu gde spedijalne mere u Mitrovici mogu da izdre proveru otcepljenja). Tane dimenzije kantona, njihovo finansiranje, stepen interakcije sa albanskim lokalnim i centralnim vlastima, kontrola kljunih sredstava, i kompenzacija za one to se ne vraaju, bili bi stvar pregovora meu stranama - kae se.Autor smatra da e strane, kada Vaington i Evropa budu spremni da ree status Kosova, sesti da pregovaraju, i da je greka ekanje na ispunjenje standarda. On takoe primeuje i da je meunarodna zajednica dugo zatrvarala oi pred injenicom da Dejtonski sporazum postaje disfunkcionalan:- Reenje za Bosnu lei u primeni istih pravednih principa za manjine kao na Kosovu. Mali broj Srba i Hrvata koji danas ive u Sarajevu je marginalizovan. Obezbediti im podjednak deo politike i ekonomske moi stimulisao bi vie njihove etnike brae na povratak. Pokret prema bosanskom centru mogao bi da pone da preokree centrifugalnu dinamiku Dejtona i prui alternativ u njegovoj zastareloj dvojnoj strukturi. Poput uspenog primera Brkog, ranije podeljenog grada na Savi, pokazuje da stvaranje Sarajeva kao otvorene oblasti uz zatitu za sve moe da promeni stav - smatra autor.Podela Makeodnije, nastavlja on, bila bi kao u sluaju Kosova i Bosne katastrofalna, ali ranjivost ove zemlje, smatra on, nije razlog da se odlae status Kosova i da je sada vreme da se pomogne Skoplju da se za to pripremi. U te pripreme, uz poveavanje mogunosti da se ubrza pribliavanje ove zemlje EU i NATO, spadaju, prema njegovom miljenju, garancije Vaingtona i Brisela za prava Albanaca prema Ohridskom sporazumu i da se obrati panja na strahove lokalnih manjina u Makedoniji:- Policija mora da se obrauna sa dobro naoruanim kriminalnim bandama, i treba da se primene strukturne reforme. I to se vie pribliava odluka o Kosovu, SAD treba podjednako da upozori Albance u Makedoniji (i u Crnoj Gori) protiv pokreta prema separaciji ili federalizmu, izolujui sve oni koji se za to zalau - zakljuuje autor teksta.AUTORAutor teksta Edvard Dozef je vie od decenije proveo na Balkanu, u amerikoj armiji, sa UN, i tokom 2002-3. kao direktor Meunarodne krizne
[SNN] Slovaci istiskuju Srbe, Hrvate i Bosance
Slovaci istiskuju Srbe, Hrvate i Bosance Autor Vlado Zagorac Otkako je u svibnju lani Slovenija postala clanicom EU, na slovenskom je trzistu uvezene radne snage sve manje radnih mjesta za radnike iz Hrvatske, BiH, SiCG i Makedonije, a do posla bez radnih dozvola i viza dolaze radnici deset novih clanica EU. Za njih su uvjeti zaposljavanja sada izjednaceni s uvjetima za domacu radnu snagu. Medu radnicima iz tih zemalja u Sloveniji su lani bili najbrojniji Slovaci (1076), kojih prije toga kod slovenskih poslodavaca zapravo nije niti bilo. Za radnike iz starih clanica EU (EU-15) Slovenija je uvela nacelo reciprocnosti i od njih traze ispunjavanje uvjeta kakvi se za Slovence traze u tim zemljama. 625 Hrvata manje Sukladno tim zakonski propisima, lani je, u odnosu na 2003. godinu, posao dobilo 8204 radnika manje iz Hrvatske, BiH, SiCG i Makedonije, koji imaju status radnika iz trecih zemalja. U 2004. godini u Sloveniji je posao naslo 685 Hrvata manje nego godinu prije kada ih se zaposlilo 3237. Iz Srbije i Crne Gore zaposlena su cak 4624 radnika manje. U 2004. godini ukupno su izdane 25.073 dozvole za radnike s podrucja bivse Jugoslavije, ali ce taj broj u ovoj godini biti zasigurno znatno manji jer je lani jos do svibnja i ulaska Slovenije u EU vrijedio drukciji rezim zeposljavanja. Potraznja poslodavaca za stranom radnom snagom posebno je velika u gradevinarstvu, metalopreradivackoj industriji i medunarodnom transportu. Kvote za trece zemlje Automobilska industrija samo na podrucju Novog Mesta namjerava otvoriti oko 500 novih radnih mjesta. Ministarstvo zdravstva tvrdi da u cijeloj Sloveniji nedostaje oko 800 lijecnika cija radna mjesta tijekom sljedecih desetak godina nece biti moguce popuniti kadrovima skolovanima na slovenskim medicinskim fakultetima. Zbog ocekivana veceg zaposljavanja drzavljana novih clanica EU, koji nakon ulaska u EU ravnopravno s domacim radnicima konkuriraju za slobodna radna mjesta, trebalo je ograniciti broj radnih dozvola za drzavljane iz trecih zemalja, objasnjava sef sluzbe za zaposljavanje stranaca Slovenskog zavoda za zaposljavanje Miha Sepec. Kao drugi, nista manje vazan razlog za provedbu kvote zaposljavanja Sepec navodi da je proteklih godina zabiljezeno znatno i kontinuirano povecanje opsega izdavanja nekih radnih dozvola kao sto su dozvole za sezonske poslove u gradevinarstvu, dozvole za upucene-namjestene radnike iz sada vec trecih zemalja, a vecinom su to bili radnici iz bivse Jugoslavije. Zbog obveze uvodenja kvota za te radnike slovenski su poslodavci u posljednje vrijeme povecali potraznju medu radnicima iz zemalja clanica EU na cijem podrucju vrijedi rezim slobodnog protoka radne snage, a uglavnom su to radnici iz Slovacke, Poljske i Ceske, kaze Sepec. http://www.vecernji-list.hr/ Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] UKRAJINCI SU MORALI OTICI IZ IRAKA
UKRAJINCI SU MORALI OTICI IZ IRAKA 12.1.2005. 13:1 UKRAJINCI SU MORALI OTICI IZ IRAKA Viktor LITOVKIN, vojni komentator RIA Novosti (Moskva, RIA Novosti) Prvi krupan korak novih ukrajinskih vlasti - i istovremeno poslednji korak prethodnih - bilo je odluka da se povuku ukrajinski vojnici iz Iraka. To, dodusse, ne predstavlja iznenadjenje. Za vreme unistavanja skladista sa avio-bombama kod El-Suveire u provinciji Vasid poginula su sedmorica ukrajinskih vojnika, medju kojima i komandir 72-og posebnog mehanizovanog bataljona, komandiri mehanizovane ccete i inzenjersko-pionirskog voda, stariji oficir odelenja za saradnju, nacelnik elektrotehnickog odelenja inzenjersko-pionirskog voda, komandir odelenja tog voda i zzena - sanitetski instruktor mehanizovane ccete. Jos jedan ukrajinski vojnik preminuo je od zadobijenih rana u americkoj vojnoj bolnici u Bagdadu. Njegova smrt je sedamnaesta u ukrajinskom kontingentu koji broji 1640 vojnika i oficira, od momenta ucesca Kijeva u medjunarodnoj koaliciji za odrzavanje mira u Iraku. Poginuo je za vreme tragicnog dogadjaja kod El-Suveire i vojnik posebnog inzzenjerskog odreda Republike Kazahstan. Ssestorica ukrajinskih vojhnika i cetvorica kazasskih lecci se od rana razlicitog stepena. Vrsilac duznosti komandanta kopnenih snaga Oruzanih snaga Ukrajine, general-potpukovnik Vladimir Mozzarovski izjavio je na konferenciji za stampu u Kijevu da ima osnova za pretpostavku da je razlog eksplozije u provinciji Vasid unapored isplanirana akcija. U vojnom resoru smatraju, da je u jednu od bombi bila instalirana eksplozivna naprava koja je aktivirana pomocu daljinskog upravljaca. Tuzilastvo Ukrajine pokrenulo je istragu povodom ove tragedije, a joss aktuelni predsednik drzave Leonid Kuccma naredio je odgovarajucim resorima, tojest, Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvu odbrane, da hitno pripreme povlacenje ukrajinskog mirovnog kontingenta Ukrajine iz Iraka. To povlacenje, kako je vec izracunato u Kijevu, kostace ukrajinsko Ministarstvo odbrane million dolara i moze potrajati najmanje cetiri meseca - do sredine ove godine. Ranije je slicno povlacenje bilo planirano da se realizuje do kraja 2005. godine. U Vasingtonu su ukaz predsednika Leonida Kuccme docekali sa neskrivenom iritiranosscu. Predstavnik Drzavnog departmenta SAD Adam Ereli vec je izjavio, da taku odluku treba da donesu novi predsednik Ukrajine i nova vlada, a nikako Leonid Kuccma. Sem toga, kako citira americkog cinovnika agencija Frans-Press, SAD racunaju da ce svaka promena koja se ticce ukrajinskog kontingenta biti odmerena i obavljena u procesu tesnih konsultacija sa koalicionim snagama. Nervoznu reakciju Vasingtona na odluku predsednika Kuccme moguce je shvatiti. Izjava o povlacenju ukrajinskog kontingenta iz Iraka uoci inauguracije predsednika Dzordza Bussa koji, bez obzira na sve, ne krije sopstveno zadovoljstvo zbog svrgavanja rezima Sadama Huseina i ponos zbog uspeha demokratije u toj zemlji, naravno, nije poklon americkoj administraciji. Ta odluka dovodi u sumnju sve izrecene u SAD gromoglasne izjave o pobedi nad irackim i drugim medjunarodnim teroristima, koja samo sto se nije dogodila. Medjutim, i novoizabrasni predsednik Ukrajine Viktor Jussccenko u svom predizbornom programu takodje je insistirao na povlacenju ukrajinske vojske iz medjureccja Tigra i Eufrata. Sem toga, i Vrhovna Rada je glasala za to. Medjutim, jedna je stvar povlacenje do kraja 2005. godine, do koga ce, mozda, doci, a druga - hitna priprema za takvo povlacenje. Onako hitno kao sto je to ucinilo rukovodstvo Sspanije nakon eksplozije putnickog voza u Madridu 11. marta 2004. godine. Slicno iznenadjenje vladi Hose Luisa Sapatera Dzordz Buss ne moze oprostiti ni do dana danasnjeg. A kako bi tek oprostio nekom tamo Leonidu Kuccmi. Bela kuca nikada ga nije volela, vec ga je samo optuzivala za sve realne i nerealne grehove, sve do toga da podrzava iracckog diktatora kome je Kijev, tobozze, isporucivao radarski kompleks Kolccugu. Stvar, naravno, nije u Kuccmi, niti je pak u samoj izjavi o hitnim pripremama za povlacenje ukrajinskog kontingenta iz Iraka, ma cime to povlacenje bilo uslovljeno - prekomernim gubicima vojnika i oficira u neobjavljenom ratu protiv inostranih terorista, ili odlukom Vrhovne Rade ili predsednika. Jednosdtavno, sve vise i vise sama operacija okupacije Iraka, koju je smislio Vasington, upada u corsokak. Beloj kuci i njenim saveznicima nije poslo za rukom da u Bagdadu formiraju iole efikasnu vladu, armiju i pravozastitne organe. A ni izbori u zakonodavne organe vlasti predvidjeni za kraj januara, kako isticu mnogi posmatraci, tesko da ce doneti mir toj zemlji. Pomirenje, resenje protivurecnosti izmedju krupnih muslimanskih struja Iraka - sunita i ssiita - ide tesko, problem Kurda takodje se tesko resava, ne polazi za rukom da se bilo koja od istaknutih finasijskih grupacija Arapskog Istoka angazuje u preporodu ekonomskog zivota zemlje, njenog industrijskog potencijala, naftne, preradjivackene i svake druge
