[www.ANTIC.org] Bilten 17.Mar
B I L T E NV E S T I 17 . MART 2003. SRBIJA I CRNA GORA EU odlucna u podrsci i pomoci Srbiji i Crnoj Gori BRISEL, 17. marta (Tanjug) - Evropska unija (EU) je odlucna da pruzi svu neophodnu pomoc i podrsku Srbiji i Crnoj Gori da istraje na putu politickih, ekonomskih i socijalnih reformi, koje su zapocete uz najvece angazovanje pokojnog srpskog premijera Zorana Djindjica, izjavio je danas u Briselu visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. Solana je podsetio da je u cetvrtak, zajedno sa evropskim komesarom za spoljnu politiku Krisom Patenom, bio u Beogradu da bi licno izrazio najdublje saucesce srpskom rukovodsvu povodom svirepog ubistva Zorana Djindjica i da su on i Paten, u razgovorima sa predstavncima Srbije i Crne Gore, ponudili svaku pomoc novoj drzavnoj zajednici, posebno u borbi protiv organizovanog kriminala. Visoki predstavnik EU nije, medjutim, precizirao o kakvoj konkretnoj pomoci se radi, a izvori bliski njegovom kabinetu objasnjavaju da Unija ceka da se danas formira vlada Srbije i Crne Gore, a zatim i da se potvrdi izbor novog srpskog premijera i ocekuju, posle toga, i konkretne predloge iz Beograda o tome u kojim segmentima je i kakva pomoc najneophodnija. Solana je, inace, danas u Briselu razgovarao o najnovijoj situaciju u regionu Balkana posle ubistva srpskog premijera Djindjica sa predsednikom Makedonije Borisom Trajkovskim. Oni su se, kako su izjavili posle tog razgovora, slozili da je ubistvo Zorana Djindjica tragican dogadjaj, ali su izrazili nadu da se u regionu nece osetiti negativne posledice tog ubistva. I Solana i Trajkovski smatraju da su u ovom trenutku za citav balkanski region tri stvari kljucne - bezbednost, stabilnost i nastavak reformi. Trajkovski je, takodje, istakao da je Makedonija spremna da pruzi svaku pomoc Srbiji i Crnoj Gori, a naglasio je da je posle ubistva Zorana Djindjica sasvim jasno da je organizovani kriminal najveci problem Balkana i da bi i u tom segmentu EU mogla jako mnogo da pomogne. Kako se ocekuje, o posledicama ubistva srpskog premijera i pomoci koju je EU spremna da pruzi Srbiji i Crnoj Gori sustra ce u Briselu raspravljati i ministri inostranih poslova Unije, koji, u stvari, pripremaju samit EU, zakazan za cetvrtak i petak, takodje u Briselu. Marovic: Niko vise ne moze zaustaviti demokratiju RIM, 16. marta 2003. (Beta) - Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic izjavio je da je ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjica zlocin uperen i protiv slobode, demokratije, bezbednosti, napretka i same evropske buducnosti SCG. U intervjuu koji danas objavljuje italijanski list Stampa, on je ukazao da ce za SCG iskrena i postena saradnja sa Evropskom unijom (EU), SAD, Rusijom, Kinom i svim drugim prijateljskim zemljama, biti od ogromnog znacaja u bici protiv onih koji su odgovorni za taj teroristicki cin ubistvo srpskog premijera. Marovic je istakao da niko vise ne moze zaustaviti demokratiju u zemlji i izrazio odlucnost da se saradjuje s Evropom i da Srbija i Crna Gora postanu deo razvijene Evrope, sto nalaze i mnoge zadatke. Predsednik SCG je stavio do znanja da saradnja s Haskim sudom nije nikakva predizborna stvar, vec bitka za buducnost Srbije i Crne Gore. Medju prvenstvenim zadacima pred nama je i reforma vojske, sa ciljem ulaska u Partnerstvo za mir. I, takodje, konacni obracun sa organizovanim kriminalom, koji direktno ugrozava demokratski i miran razvitak nasih institucija, dodao je Marovic. Medju prioritetima politike vlasti SCG je, po njegovim recima, i sprovodjenje odlucnih ekonomskih reformi bez kojih je nemoguce ostvariti glavni cilj bilo koje odgovorne politike, a to je bolji zivot i napredna buducnost za svakog gradjanina. On je naveo da su celnici EU, Havijer Solana i Kris Paten, prilikom dolaska u Beograd, sa sobom doneli i podrsku evropske petnaestorice za borbu protiv kriminala, a za demokratiju i napredak. Ali, to je bio i susret sa prijateljima; Srbija i Crna Gora su za to duboko i iskreno zahvalne, kazao je Maroivc. Predsednik SCG istakao je da ce tragicna smrt Zorana Djindjica jos snaznije pokrenuti sve napredne ljude u Srbiji i Crnoj Gori da brane demokratske vrednosti i dodao da ce demokratija u Srbiji i Crnoj Gori i dalje biti cvrsta, jer je niko vise ne moze zaustaviti. Siguran sam da ce drzavni organi izvesti pred lice pravde odgovorne za to kukavicko nedelo (ubistvo Djindjica), zakljucio je Marovic, ukazavsi na znacaj iskrene i postene saradnje sa svim prijateljskih zemalja sveta u tom cilju. Pomen Zoranu Djindjicu u Vasingtonu VASINGTON, 17. marta (Tanjug) - U organizaciji Srpske pravoslavne crkve Sv. Luka i Ambasade Srbije i Crne Gore (SCG), u Vasingtonu je odrzan pomen tragicno preminulom predsedniku Vlade Republike Srbije Zoranu Djindjicu. Pomenu u nedelju je
[www.ANTIC.org] Novine Info... 18. mart 2003
Title: Message obavestite nas ... -SUBOTA 22. mart- KNjIZEVNO POETSKO VECE POSVECENO MILOSU CRNjANSKOM - WATERLONEDELJA 23. mart- KNJIZEVNO LIKOVNO VECE I PROMOCIJA LISTA ZBILJA - OKVILPONEDELJAK 24. mart- KOMEMORACIJA CETVOROGODISNJICE NATO AGRESIJE - TORONTOPETAK 28. mart- ART SALON - IZLOZBA SLIKA - TORONTO- Recent works of 12 Canadian Artists of Yugoslav descentNew Canadians - New VisionSUBOTA 29. mart- SKOLA GLUME ZA DECU - Dragane Varagic - TORONTO--OBAVESTENJA--- AKCIJA ZA DUSU I TRADICIJU - MONASI SA HILENDARA - KNjIGE - 50% POPUST!- SRPSKI CENTAR ZA NOVODOSLE i CGA UdruzenjeBESPLATNO POPUNjAVANjE PORESKE PRIJAVE ZA 2002.g.- SLUSAJTE RADIO "101.5 FRBR" For Raja by Raja - novo...novo...novo- OTAVA - SRPSKI RADIO PROGRAM "Susreti Ponedeljkom"- VANKUVER - "MOSTOVI" - VIKTORIJA (VANKUVER) - Radio emisija "Hajde da se druzimo" SUBOTA 22. mart- KNjIZEVNO POETSKO VECE POSVECENO MILOSU CRNjANSKOM - WATERLOKANADSKO-SRPSKO DOBROCINSTVO "JOVAN DUCIC"PRIREDJUJE: KNjIZEVNO POETSKO VECE POSVECENO MILOSU CRNjANSKOMBESKRAJNI, PLAVI KRUG, U NjEMU, ZVEZDASUBOTA, 22. MART U 19:30 cCRKVA "SVETOG DJORDJA"- WATERLOO665 KING STREET. NORTHPROVEDITE UGODNO SUBOTNjE VECE U DRUSTVU PESNIKA, GLUMACA, MUZICARA I UZ POEZIJU I PROZU MILOSA CRNjANSKOGGOSTUJU: HOR CRKVE SVETE TROJICE IZ KICINERA, GRUPA SAVICESLOBODAN RUNDO, DIMITRIJE POROBIC, KATARINA KOSTIC, MILENA CVETKOVIC, RADAMICIC, RANKO RADOVIC, GRUJO NOVAKOVIC, MILAN JANKOVIC, LjUBISA VLATKOVIC,VLADO BLAGOJEVIC, MASA TORBICA, SESTRE BRANKOVIC, RADIO OAZA I MILORAD KECMANNEDELJA 23. mart- KNJIZEVNO LIKOVNO VECE I PROMOCIJA LISTA ZBILJA - OKVILC.S.O. Svetih apostola Petra i Pavla u Okvilu i Udruzenje knjizevnih stvaralaca "Desanka Maksimovic"Pozivaju Vas naKnjizevno likovno vece i promociju lista "Zbilja" (Reality)Antiratna, kulturna manifestacija na godisnjicu bombardovanja Jugoslavije 24. marta 1999. god.U nedelju, 23. marta, u 17 cSrpska pravoslavna crkva "Svetih apostola Petra i Pavla"1039 Dundas Str. West, Oakville(West of Neyagava Blvd. On Dundas Str.)PONEDELJAK 24. mart- KOMEMORACIJA CETVOROGODISNJICE NATO AGRESIJE - TORONTOKomemoracija Cetvorogodisnjice NATO agresije Udruzenje Srpskih Zena:"Zlocini se ne smeju zaboraviti! "Ove godine se navrsava cetiri godine od pocetka zlocinackog bombardovanja i taj datum cemo obeleziti polaganjem vencada odamo postu nevinim zrtvama! U ponedeljak 24 marta u 14c. skupicemo se u centru Toronta ispred Old City Hall-a, 100 Queen Str.W.i poloziti venac na Cenotaph .Dodjite u sto vecem broju da zajedno odamo postu svim nevinim zrtvama NATO bombardovanja.Nista se ne sme uciniti da zlocine zaboravimo i nadamo se da se takvi zlocini nikada i nigde nece ponoviti. Uprava udruzenja---PETAK 28. mart- ART SALON - IZLOZBA SLIKA - TORONTO- Recent works of 12 Canadian Artists of Yugoslav descentNew Canadians - New VisionBisa Scekic i Milan Scekicvam predstavljajuRecent works of 12 Canadian Artists of Yugoslav descentNew Canadians - New Visionod 28 marta - 10. aprilaSvecano otvaranje izlozbe 28. marta od 19-22c.Praxis Gallery1614 Queen St. W. TorontoTel: 414.532.0250 www.praxisart.netSUBOTA 29. mart- SKOLA GLUME ZA DECU - Dragane Varagic - TORONTOSkola glume za decu Dragane Varagic pocinje sa radom 29. marta.Prijave slati na e-mail: [EMAIL PROTECTED]Casovi se odrzavaju vikendom (subotom ili nedeljom) uEastminster United Church, 310 Danforth Ave.Cena jedanaestonedeljnog kursa je $250.00.Broj mesta ogranicen.Informacije na telefon: 416/ 778-1987OBAVESTENJA--Akcija za dusu i tradicijuMonasi sa Hilandara ce i ove godine podeliti za Uskrs, po crveno jaje deci, bolesnima i zatvorenicima.Nadaju se da nasa revnost nece zatajiti ni ove godinei
[www.ANTIC.org] RAT CE KRATKO TRAJATI, ALI CE OKUPACIJA POTRAJATI
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:18. mart 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napiite "unsubscribe". RAT CE KRATKO TRAJATI, ALI CE OKUPACIJA POTRAJATI Moskva, 17. o3. 2003. godineRIA Novosti SPECIJALNO ZA Artel-GeopoliitkuSergej ROGOV, direktor Instituta za SAD i Kanadu dopisni clan Ruske akademije nauka, doktor istorijskih nauka Amerika se, nesporno, nalazi na vrhuncu svoje moci. Po okoncanju hladnog rata ona vise nema sebi ravnih suparnika. Navescu samo jednu cinjenicu: od 800 milijardi dolara, koliko danas u svetu iznose vojni rashodi, 400 milijardi otpada na udeo SAD. Takav unikatni polozaj Sjedinjenih Drzava namece i zelju toj drzavi da citavom svetu pokaze kako nema smisla ne igrati po americkim pravilima i istovremeno ojacati jednopolarnost sveta. Sada je za to pravi trenutak radi postizanja svog cilja treba udariti po Iraku. Medjutim, u osovini zla, koju je modelirao Vasington, Irak je slaba karika. Njegov lider Sadam Husein ne moze biti inicijator veceg rata. Njegov zadatak, kao i zadatak zemlje na cijem je celu, jeste - da prezivi. Tesko je sada sa stoprocentnom sigurnoscu predvideti kakva ce biti reakcija Saveta bezbednosti OUN na americku rezoluciju o Iraku. Ali se ipak moze konstatovati, da je politicka strategija Dzordza Bussa dozivela poraz pre nego sto su i pocele krupnije vojne operacije. Sjedinjene Drzave prakticno su se nasle u izolaciji. Ako je medjunarodni terorizam bio proglasen zajednickim neprijateljem od strane citave svetske zajednice, Irak ne smatraju opasnoscu po medjunarodnu bezbednost ne samo Rusija, Kina i islamske zemlje, vec i mnogi zapadni saveznici Amerike. Cak i u onim evropskim zemljama cije vlasti podrzavaju SAD Spaniji, Italiji, Poljskoj velika vecina stanovnistva je protiv rata u Iraku. Administracija Dzordza Bussa danas energicno ide u pravcu rata, ne osvrcuci se ni na to ako u Savetu bezbednosti OUN ne skupe potreban broj glasova za podrsku svojoj rezoluciji o Iraku. 250-hiljadita grupacija americkih snaga, koncentrisana u podrucju buducih borbenih dejstava, nesumnjivo je dovoiljna da se brzo izvojuje pobeda. A sta dalje? Da se uspostavi okupacioni rezim? To ce biti tezak zadatak. Hoce li SAD uspeti da stabilizuju situaciju u Iraku po okoncanju vojnih dejstava? Mogu li da sprece haos, porast kriminala, epidemije, glad, reku izbeglica? Jer smena diktatorskog rezima, koji je dugi niz godina postojao u toj zemlji, predstavljace ostri zaokret za lokalno stanovnistvo. Najzad, da li ce Amerikanci hteti da ulazu ogromne napore u cilju uspostavljanja demokratskog rezima u Bagdadu, sto, po misljenju Vasingtona, treba da Irak ucini bezopasnim. Bez obzira na iskustvo i umece SAD da instaliraju demokratiju, to ce zahtevati kolosalne i troskove, i energiju, i sredstava. Situacija u Iraku stavlja Rusiju pred teski izbor. Rusko rukovodstvo posle teroristickih akata u Njujorku i Vasingtonu podrzalo je SAD, zauzevsi kurs u pravcu zblizavanja sa ovom zemljom. To je rezultiralo time sto su rusko-americki odnosi pretrpeli ozbiljne pozitivne promene. U sustini, stvoreni su preduslovi za partnerstvo izmedju Rusije i Amerike. I na nekim pravcima to partnerstvo je i zazivelo. Na primer, u zajednickoj borbi protiv terorizma. Po drugim linijama pak, sve je samo u deklaracijama. Tojest, odnosi izmedju dve zemlje jos su krhki. Medjutim, oni su kljucni za Rusiju, koja tezi da udje u zajednicu demokratskih drzava sa trzisnom privredom. A to je moguce samo u slucaju ako izmedju Moskve i Amerike budu postojali dobri odnosi. Dobri odnosi sa Evropskom unijom i evropskim drzavama nisu dovoljni za realizaciju fundamentalnog zadatka. U takvoj situaciji iracka kriza Rusiji postavlja dilemu. Ako Moskva stavi veto na americku rezoluciju o Iraku u Savetu bezbednosti OUN, da li ce opstati nade u uspostavljanje partnerstva u rusko-americkim odnosima? Necemo li se mi ponovo vratiti u konfrontaciju? Meni se cini da je rusko rukovodstvo izabralo veoma pravilnu taktiku. Rusija ne podrzava americki kurs u odnosu na Irak, smatra ga pogresnim i otvoreno izjavljuje, da postoje mogucnosti za mirno resenje irackog problema. Istovremeno, Moskva ne deluje po principu ostrica protiv ostrice. Specifika sadasnjeg trenutka svodi se na to, da su glavni oponenti Sjedinjenih Drzava zapravo njihovi zapadni saveznici Francuska i Nemacka. Medjutim, ipak ce nastati vreme kada ce Rusija morati da odluci kako da glasa u Savetu bezbednosti. Veoma mnogo ce zavisiti od sitnih nijansi. Ja iznosim licno misljenje. Ukoliko americka rezolucija bude formulisana u rasplinutom obliku, tojest, ne bude davala mandat za pocetak vojnih dejstava u Iraku, mi se mozemo uzdrzati. Ukoliko Amerika u svojoj rezoluciji jasno postavi pitanje upotrebe vojne sile, misljenja sam da ce Moskva
[www.ANTIC.org] KOMEMORACIJA CETVOROGODISNJICE NATO AGRESIJE - TORONTO
PONEDELJAK 24. mart - KOMEMORACIJA CETVOROGODISNJICE NATO AGRESIJE - TORONTO Komemoracija Cetvorogodisnjice NATO agresije Udruzenje Srpskih Zena: Zlocini se ne smeju zaboraviti! Ove godine se navrsava cetiri godine od pocetka zlocinackog bombardovanja i taj datum cemo obeleziti polaganjem venca da odamo postu nevinim zrtvama! U ponedeljak 24 marta u 14c. skupicemo se u centru Toronta ispred Old City Hall-a, 100 Queen Str.W. i poloziti venac na Cenotaph . Dodjite u sto vecem broju da zajedno odamo postu svim nevinim zrtvama NATO bombardovanja. Nista se ne sme uciniti da zlocine zaboravimo i nadamo se da se takvi zlocini nikada i nigde nece ponoviti. Uprava udruzenja --- Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] POSLE ATENTATA NA INIA: ALARMIRANE NORDIJSKE POLICIJE
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0318/indexdan.htm Utorak, 18. mart 2003. Broj 32100 VEK PRVI POSLE ATENTATA NA INIA: ALARMIRANE NORDIJSKE POLICIJE Ko je Borek Krojez (Specijalno za "Politiku") Oslo, 17. marta Da li je jedan od ubica Zorana inia uspeo da pobegne u Norveku? Pitanje novinara je ostalo bez odgovora u ovdanjoj Centrali kriminalistike policije. Nije ni potvreno, ni demantovano. Arne Huse, u svojstvu efa, ostao je bez komentara. Prema nordijskim medijima, trei iz trojke atentatora na srpskog premijera pokuao je posle ubistva da otputuje na sever Evrope. U danu posle atentata u Beogradu, primeen je, navodno, s kartom za Island, na aerodromu u Sarajevu. Nordijske policije su procenile da je "Borek Krojez", pod kojim imenom je putovao, zapravo nameravao u vedsku ili Norveku. Zbog toga je nareeno da se posebna panja pokloni putnicima za Island. Informacije su dopunjene vestima o hapenjima u Srbiji po kojima srpske vlasti tvrde da imaju dokaza o tome ko stoji iza ubistva premijera inia i da su dvojica od trojice ubica uhapena. Trei jo nije iza reetaka. A osumnjien je pomenuti putnik sa sarajevskog aerodroma. Island je ubrzo arhivirao epizodu. Borek Krojez je posle provere osloboen sumnje, izjavio je Oskar Tormudson, ef policije na islandskom aerodromu. Pojaana kontrola na ovom vazdunom pristanitu je rutinska budnost. Keflavik je uzletite aviona na direktnoj liniji za Sjedinjene Amerike Drave. NATO ovde ima bazu. S. Dimitrijevi
[www.ANTIC.org] Srpska Lara Croft
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0318/indexdan.htm Utorak, 18. mart 2003. Broj 32100 VEK PRVI NASTAVLJENO OBRAUNAVANJE S ORGANIZOVANIM KRIMINALOM Uhapena Ceca U bunkeru u njenoj kui pronaena vea koliina oruja i municije. Savladani i privedeni Dragan Ninkovi Prevara i Zoran Vukojevi Vuk (Opirnije o akciji policije irom Srbije) Folk pevaica Svetlana Ceca Ranatovi (30) uhapena je jue posle podne u Beogradu u okviru istrage ubistva premijera Srbije Zorana inia, potvrdila je sino srpska policija. Prema saoptenju Vlade Srbije, pripadnici andarmerije i SUP-a Beograd u njenoj kui pronali su veliku koliinu oruja 21 pitolj i revolver razliite marke i kalibra, tri sanduka municije kalibra 7,62 milimetara (oko 5.000 komada). Policija je pronala i vojno-policijsku opremu: busole, laserski daljinomer, nianski teleobjektiv, veliki broj lisica, samostrel sa 20 strela, dve kape "fantomke", priguivae za korpione i heklere, ureaje za nona merenja i osmatranja, nekoliko torbi pitoljske i revolverske municije, 21 slubenu palicu pendrek, nekoliko registarskih tablica vukovarske oznake i nekoliko sanduka vojno-policijske opreme (ukupno 88 stavki), pie u saoptenju. Najvei deo oruja bio je sakriven u specijalno napravljenom blindiranom bunkeru. U saoptenju se dodaje da pripadnici policije i dalje vre pretres kue, a u toku je i "operativna obrada" kako bi se utvrdila povezanost Svetlane Ranatovi sa zemunskom kriminalnom bandom, osumnjienom za ubistvo premijera Srbije Zorana inia. Pripadnici andarmerije i kriminalistike policije jue su od ranih jutarnjih sati drali u blokadi vilu Ranatovia. Svetlana Ranatovi, folk zvezda, udovica je nekadanjeg voe paravojne formacije Srpska dobrovoljaka garda eljka Ranatovia Arkana, osnivaa i prvog predsednika opozicione Stranke srpskog jedinstva. Arkan je ubijen u beogradskom hotelu "Interkontinental" 15. januara 2000. godine. Pripadnici policije uhapsili su Dragana Ninkovia i Zorana Vukojevia, osumnjiene da su kao pripadnici zemunskog kriminalnog klana uestvovali u organizaciji ubistva srpskog premijera Zorana inia, saopteno je sino iz Vlade Srbije. Kako se navodi, Ninkovi, zvani Prevara (roen 1978. godine), bio je jedan od voa zemunskog narko-kartela, dok je Vukojevi, zvani Vuk (1974), bio ef obezbeenja Duana Spasojevia zvanog iptar, takoe jednog od voa zemunskog klana. "Ninkovi i Vukojevi su prilikom hapenja pruali aktivan otpor i pokuali su bekstvo, ali su ih pripadnici specijalno formiranih timova za hapenje savladali i priveli", dodaje se u saoptenju. Vlada Srbije istie da su pripadnici MUP-a Srbije uhapsili Ninkovia i Vukojevia zahvaljujui anonimnim pozivima graana i njihovim informacija dobijenim prethodne noi. (Beta) Cecino hapenje gruba greka Predsednik Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevi izjavio je jue da niko od lanova te stranke nije priveden na informativni razgovor niti pritvoren zbog sumnje da je uestvovao u atentatu na srpskog premijera Zorana inia. Pelevi je rekao Tanjugu da su mu "sad javili" da je poasna predsednica SSJ Svetlana Ceca Ranatovi uhapena i dodao da misli da je u pitanju "gruba greka". SSJ je osnovao suprug Cece Ranatovi, pokojni eljko Ranatovi Arkan, komandant Srpske dobrovoljake garde, koja je ratovala na prostorima bive SFRJ od 1991. do 1995. godine. (Tanjug) Iz CZ-a prebaeno 80 zatvorenika Uz pojaane mere obezbeenja, jue u 16.30 asova, 80 zatvorenika Centralnog zatvora je prebaeno iz ove ustanove u kaznene zavode u Smederevu, Zrenjaninu i Poarevcu. Kako je rekao Aca Jovanovi, upravnik Centralnog zatvora, premeteni su zatvorenici koji jo nisu dobili pravosnane presude, a oni su iz Centralnog zatvora u Bavanskoj ulici prevezeni u pet "marica" i dva vozila "pik apa". Prema reima upravnika Jovanovia, Centralni zatvor ima mesta za 800 zatvorenika, a otkako su poela privoenja posle atentata na Zorana inia, u ovu ustanovu smeteno je ukupno 218 osumnjienih. Inae, Vladan Bati, republiki ministar pravde, prekjue je najavio pojaane mere bezbednosti u zatvorima i najavio da e u Centralnom zatvoru biti napravljena mesta za nove pritvorenike. D. T. IZJAVA POTPREDSEDNIKA DS-a Tadi: Deo zemunskog klana bio u Crnoj Gori Podgorica, 17. marta (Tanjug) Potpredsednik Demokratske stranke Boris Tadi izjavio je jue da su srpske vlasti odranije imale informacije da su se neki pripadnici "zemunskog klana" nalazili u Crnoj Gori i da se pripremana akcija hapenja, osujeena atentatom na premijera Zorana inia, odnosila i na njih, kao i da je "mogue da su oni jo tamo". "Akcija hapenja bila je ve isplanirana i trebalo je da bude zapoeta, a odnosila se i na pripadnike ove kriminalne grupe koji su se navodno nalazili u Crnoj Gori, ali je ubistvo inia zaustavilo njen planirani tok", rekao je Tadi podgorikim "Vijestima". On je kazao da je "mogue da su oni jo tamo (u Crnoj Gori), kao i to da se uesnici tog zloina kriju i u
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 21:15 MIHAJLOVICH-DJINDJICH-ATENTATORI Mihajlovich: Poznata imena dvojica atentatora na Djindjicha BEOGRAD, 18. marta (Tanjug) - Ministar unutrassnjih poslova Srbije Dussan Mihajlovich izjavio je da je lice cciji je foto robot vecceras objavljen u medijima jedini neidentifikovani izvrssilac atentata na premijera Zorana Djindjicha, dok su imena druge dvojice atentatora ponata policiji. 21:14 SPORT:KOSSARKA0-FIBA-KUP-VRSSAC Hemofarm-Skonto 124:77 VRSSAC, 18.marta (Tanjug) - U utakmici 5. kola FIBA-kupa vecceras su u Vrsscu kossarkassi domacheg Hemofarma pobedili ekipu Skonta iz Letonije sa 124:77 (34:15, 39:19, 28:19, 23:24). 21:12 EU-SOLANA-ZZIVKOVICH Solana ponudio punu podrssku premijeru ZZivkovichu BRISEL, 18. marta (Tanjug) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ponudio je vecceras novom predsedniku vlade Srbije Zoranu ZZivkovichu svoju punu podrssku ccestitajuchi mu na naimenovanja za premijera. 21:12 BUGARSKA-IRAK-RAT Pasi: Bugarska neche direktno uccestvovati u iracckom ratu SOFIJA, 18. marta (Tanjug) - Bugarski ministar inostranih poslova Solomon Pasi izjavio je danas da se ne planira uccessche Bugarske u direktnim vojnim operacijama u Iraku, prenose vecceras elektronski mediji u Sofiji. 19:19 EU-SCG-MINISTRI Savet ministara EU: Buduchnost SCG je u Evropskoj uniji BRISEL, 18. marta (Tanjug) - Savet ministara Evropske unije (EU) istakao je danas ccvrsto opredeljenje petnaestorice da ekonomskim i politicckim sredstvima pomognu rukovodstvu Srbije i Crne Gore da sprovedu neophodne reforme i ubrzaju proces koji ide ka evropskim strukturama, posebno ka Evropskoj uniji. 19:13 SAD-IRAK-FLAJSSER Flajsser: SAD mogu napasti Irak i pre isteka ultimatuma VASSINGTON, 18. marta (Tanjug) - Portparol Bele kuche Ari Flajsser rekao je danas da ne iskljuccuje moguchnost da che SAD napasti Irak i pre isteka roka od 48 sati koji je protekle nochi americcki predsednik Dzzordzz Buss dao iracckom predsedniku Sadamu Huseinu da napusti zemlju ili che je u protivnom napasti. 18:52 EU-SCG-DJINDJICH Prodi i Paten: EU che ucciniti sve da osigura stabilnost SCG BEOGRAD, 18. marta (Tanjug - Predsednik Evropske komisije Romano Prodi i komesar za spoljne poslove Evropske unije (EU) Kris Paten poruccili su da che Unija ucciniti sve da osigura da Srbija i Crna Gora ostane na putu demokratije i stabilnosti pruzzanjem znaccajnije finansijske pomochi i podrsske 15-cclane organizacije, nakon tragiccne smrti premijera Srbije Zorana Djindjicha. 18:41 VLADA-ZZIVKOVICH ZZivkovich o prioritetima vlade BEOGRAD, 18. marta (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Zoran ZZivkovich izjavio je danas da che prioriteti republiccke vlade u narednom periodu biti oporavak privrede i poboljssanje standarda stanovnika, tehniccke opremljenosti policije, rada pravosudnih organa, ressavanje statusa Kosova i dalje integracije Srbije u evropske i svetske tokove. 18:00 SRBIJA-SAD-DJINDJICH Michich zahvalila Pauelu na izrazima sauccesscha BEOGRAD, 18.marta (Tanjug) - Predsednica Narodne skupsstine i vrssilac duzznosti predsednika Republike Srbije Natasa Michich uputila je pismo drzzavnom sekretaru SAD Kolinu Pauelu u kome mu zahvaljuje na izrazima sauccesscha i podrsske gradjanima Srbije povodom tragiccne smrti premijera Zorana Djindjicha. 18:00 ALBANIJA-SCG-VLADA Iljir Meta pozdravio izbor Saveta ministara SCG TIRANA, 18. marta (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Albanije i ssef albanske diplomatije Ilir Meta ocenio je danas da je izbor Saveta ministara Srbije i Crne Gore znak nastavka procesa reformi u toj zemlji. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] BETA-PREGLED
Title: Message BETA-PREGLED U 14 SATIUtorak, 18. mart 2003. Srbija i Crna GoraBEOGRAD - Skuptina Srbije raspravlja o izboru Zoran Zikovia za premijera. ivkovi najavio nastavak programa od pre dve godine.BEOGRAD - Zoran ivkovi: Prioritet nastavak odlune borbe protiv organizovanog kriminala i poveanje opte bezbednosti u zemlji.BEOGRAD - Opozicija protiv izbora ivkovia za premijera i edomira Jovanovia za potpredsednika vlade.BEOGRAD - Od 12. marta privedeno 750 ljudi, u okviru istrage o ubistvu Djindjia. U utorak uhapeni Dragan Ninkovi Prevara, Zoran Vukojevi Vuk i Svetlana Ranatovi Ceca.BEOGRAD - Brojni gradjani i dalje poseuju Djindjiev grob i ostavljaju cvee i poruke ispred Vlade Srbije.BEOGRAD - Mladjan Dinki: Dinar je stabilan, monetarna politika nee se menjati.PODGORICA - Februarske cene na malo u Crnoj Gori vie od januarskih za 0,5 odsto.BEOGRAD - Na beogradskom aerodrmu pojaane mere kontrole i nadzora, nakon pojave atipine upale plua u Aziji i Kanadi. Svet i regionBRISEL - Goran Svilanovi u utorak u Briselu se sastaje sa efovima diplomatija evropske petnaestorice.HAG - Sudjenje Slobodanu Miloeviu odloeno jer optueni ima povieni krvni pritisak.VAINGTON - Dord Bu postavio ultimatum Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati sa svojim sinovima napusti zemlju ili se suoi sa ratom.BAGDAD - Inspektori UN za kontrolu naoruanja napustili Irak.BAGDAD - Najstariji sin Sadama Huseina, Udaj Husein, odbacio je ultimatum Dorda Bua.BERLIN - Gerhard reder ocenio je u obraanju gradjanima preko televizije da nema razloga za rat protiv Iraka.PARIZ - ak irak: Nema opravdanja za jednostranu odluku da se napadne Irak.LONDON - Drugi visoki zvaninik u kabinetu Tonija Blera podneo ostavku u znak protesta zbog radikalne politike vlade prema Iraku.ENEVA - Svetska zdravstvena organizacija registrovala 167 sluajeva "tekog akutnog respiratornog sindroma".LJUBLJANA - Bolesnica za koju se sumnjom da je obolela od atipine upale plua osea se bolje.BERLIN - U Nemakoj se sumnja da je jo jedna osoba obolela od atipine upale plua, nazvane SARS-sindrom. Stanje prvog obolelog stabilno, ali ne bolje. http://www.beta.co.yu/
[www.ANTIC.org] Tranzicija je samo drugo ime za definitivni gubitak nase slobode
Title: Message Tranzicija je samo drugo ime za definitivni gubitak nase slobode Vizija nase bolje buducnosti u vidu slobodnih, demokratskih, suverenih naroda, recimo Srba, Hrvata i ostalih, koji u svojim demokratskim, suverenim drzavama slobodno odlucuju o svojoj sudbini, ta vizija koja predstavlja normativni princip tranzicije, cista je iluzija Hrvatski filozof, publicista, politicki esejista i prevodilac Boris Buden, kao dosledni kriticar balkanskih nacionalizama 90-ih, zivi i radi u Becu od kad se njegov kompleks koji se zove domovinom - srusio. Svojevremeno urednik u zagrebackom Arkzinu, glasilu antiratne kampanje u Hrvatskoj, autor je dve zbirke politickih eseja - Barikade (1996) i Kaptolski kolodvor (2001). Vrsni poznavalac teorije psihoanalize i prevodilac Frojda, ucesnik je simpozijuma sirom sveta koji su za teme imali kulturu, politiku i medije. Trenutno priprema vecu teorijsku publikaciju o odnosu takozvanog kulturnog prevodjenja i drustvene emancipacije. U Beogradu je poslednji put boravio 2001. godine, kada je u Muzeju savremene umetnosti odrzao predavanje Istina i pomirenje? Ne hvala. Kako biste ocenili novu drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore? - Srbija i Crna Gora kao nova zajednica samo su jos jedan politicki provizorij koji nespretno pokusava nadoknaditi tragicni gubitak bivse Jugoslavije. Kao takva, nije ni puno bolja ni puno gora od rezima protektorata koji je takozvana medjunarodna zajednica proglasila nad Bosnom i Kosovom. Kao sto se, takodjer, bitno ne razlikuje od kvazisuverenih drzava kao sto je, na primjer, Hrvatska. Suverenost danas ne vrijedi vise ni pisljiva boba, pa je na koncu svejedno na koji nacin narodi bivse Jugoslavije nisu suvereni. Pozitivna strana SCG je da je napokon oslobodila pojam Jugoslavije koji je od pocetka devedesetih uzurpirala. Sada covjek napokon moze reci da je Jugoslaven iako nije Srbogorac. Uostalom, Jugoslavija je ionako hrvatska ideja. Pozitivno je, takodjer, sto ta nova drzavna konstrukcija ima u sebi stanoviti saljivi karakter. Mozemo se smijati na njezin racun onako kako je Robert Musil cinio s Austrougarskom. Tako mozemo onu formulu kojom je on objasnio polozaj Austrije u dvojnoj monarhiji primijeniti danas na Srbiju: Sto je Srbija? Srbija je plus Crna Gora minus Crna Gora. Kako vidite Srbiju i Hrvatsku za deceniju, dve? - Zapravo me uopce ne zanima sto ce biti sa Srbijom i Hrvatskom za 10 ili 20 godina. Bas me briga hoce li Srbija ponovo imati suverenitet nad Kosovom i da li ce hrvatski narod doista biti svoj na svome, kao sto to navodno zeli vec tisucu godina. Ni jedni ni drugi to zapravo niti ne zasluzuju. Puno vise mi je stalo do toga da se na ovim nasim prostorima nadje dovoljno ljudi koji ce ponovo, mimo svih nacionalnih granica i takozvanih kulturnih i etnickih identiteta, znati politicki artikulirati interes slobode, bratstva, solidarnosti, interes koji cemo moci podijeliti s bilo kojim covjekom na svijetu bez obzira iz koje kulture, rase ili nacije on dolazio. Bilo bi divno kada bismo, umjesto da kao zadnja sirocad povijesti moljakamo uokolo da nas se udomi u taj takozvani normalni svijet, sami nesto ponudimo tom svijetu, sami postanemo nesto, neka ideja, neko dobro koje ce tom svijetu nesto znaciti. Otprilike, kao sto smo svojedobno nesto znacili tom svijetu sudjelujuci u njegovoj herojskoj borbi s nacifasizmom. Da li su Hrvatska i Srbija presle u visi razred ili su i dalje u prvom pacje skole, takozvane tranzicije? - Ja uopce ne vjerujem u taj pojam tranzicije. Za mene je to ideoloska konstrukcija iza koje se kriju novi oblici dominacije. Uopce, nije li to zalosno da odrasli ljudi pristaju da ih se tretira kao djake prvake, da cijele nacije koje za sebe tvrde da postoje tisucu godina i ponose se svojom kulturom, svojom slavnom povijescu, sjede u skolskim klupama i cekaju da im se netko drugi smiluje i pripusti ih u visi razred. Biti u tranziciji znaci da nam netko drugi ne samo propisuje kriterije po kojima cemo zivjeti nego i odlucuje o tome jesmo li ih zadovoljili ili ne. Naravno, prema vlastitim interesima. Tranzicija je ime za definitivni gubitak slobode. Njezin cilj, demokraciju, moci cemo uzivati onda kada ona nece vise imati nikakva efekta, kad narod vise nece imati o cemu odlucivati, jer ce se o gotovo svim bitnim uvjetima, ekonomskim, politickim itd., njegova zivota odlucivati drugdje. Kad danas radnici traze od hrvatske vlade da im se poboljsaju uvjeti rada i place, onda vlada odgovara da ona ionako nema utjecaja na to, da o tome odlucuje Medjunarodni monetarni fond. Kome onda da se oni obrate? Vizija nase bolje buducnosti u vidu slobodnih, demokratskih, suverenih naroda, recimo Srba, Hrvata i ostalih, koji u svojim demokratskim, suverenim drzavama slobodno odlucuju o svojoj sudbini, ta vizija koja predstavlja normativni princip tranzicije, cista je iluzija. Ne vjerujem da se nacija i sloboda mogu ponovo spojiti. Tudjman i Milosevic su vjerovali u to, pa
[www.ANTIC.org] Del Ponte: Djindjic mi je rekao - oni ce me ubiti
Title: Message Del Ponte: Djindjic mi je rekao - oni ce me ubitiRIM, 18. marta 2003. (Beta) - Pokojni srpski premijer Zoran Djindjic poverio se u februaru glavnom tuziocu Haskog suda, Karli del Ponte, prema njenim recima, da je potpuno svestan smrtne opasnosti zbog pripremane veoma osetljive i opasne reforme vojnih i policijskih struktura. Karla del Ponte je italijanskom listu Republika od utorka rekla da na spisku optuzenih za ratne zlocine nisu Milorad Lukovic Legija i jos dvojica organizatora atentata na Djindjica, kao i da optuznica nije podignuta ni protiv bivseg sefa sluzbe bezbednosti, Jovice Stanisica, i komandanta jedinica za specijalne operacije Franka Simatovica Frenkija. Tuzilac Haskog suda je naznacila da je, u okviru istraga o ratnim zlocinima, pre cetrdesetak dana od izvora iz Beograda dobila i informacije da postoje preteci planovi za rusenje pravnog poretka u Srbiji i da je o tome razgovarala i sa premijerom Djindjicem. Ja sam mu o tome iznela podrobne pojedinosti, koje sam zasad obavezna da zadrzim u tajnosti, izjavila je ona. Del Ponte je u intervjuu prenela da joj je Djindjic, u razgovoru u cetiri oka u Beogradu, 17. februara, objasnjavajuci podrobno program reformi u zemlji, iznenada rekao: oni ce me ubiti.Djindjic je, dodala je tuzilac Haskog suda, objasnio da je, posle ekonomskog sistema, resio da krene u preuredjenje vojnih i policijskih struktura. To je bila veoma osetljiva i opasna reforma, cega je premijer bio potpuno svestan. Del Ponte je navela da je s Djindjicem s punim poverenjem mogla razgovarati i o nastojanjima da se pred haski sud izvedu lica optuzena za ratne zlocine, kao i o demokratskim reformama u Srbiji i Crnoj Gori, i objektivnim teskocama da se dirne u mocne lobije vojske i policije, koji su veliku tezinu imali u vreme Milosevica.Na pitanje kako je Djindjic reagovao na njene informacije o planovima da se srusi pravni poredak u Srbiji, Del Ponte je uzvratila da je bila veoma iznenadjena njegovim mirnim odgovorom, uz osmeh: u ovoj zemlji je sve moguce.Zamoljena da kaze da li je pokojni srpski premijer pokazivao strah, tuzilac Haskog suda je odgovorila: Ne, zato sto je znao da mora da se suceli sa nasilnim protivnicima koji su izasli iz rata.Primetila je da je Djindjic dobro znao da bitka protiv organizovanog kriminala obavezno obuhvata i hapsenje ratnih zlocinaca. Znao je koje su veze starog paravojnog aparata i mafije. Del Ponte je prenela da je Djindjic dobro znao da ce reforme biti bolne jer moraju pogoditi uticaj i nekaznjivost odredjenih slojeva srpske drzave, koji su tokom decenije Miloseviceve vladavine uzivali veliku slobodu delovanja i koji su nastavili da imaju upliva i kasnije. Ali Djindjic je smatrao da je nuzno demokratizovati policiju i vojsku, boriti se protiv mafije.A, niko bolje od mene ne zna koliko su medjusobno povezani ratni zlocini i organizovani kriminal...i veoma je jasno da bez reformi, nijedan od tih problema nece moci da bude resen, podvukla je tuzilac Haskog suda.Na pitanje da li je Djindjic zrtva Haskog suda?, Del Ponte je odgovorila da je to apsurdno i pomisliti. Ne postoji nikakva neposredna veza izmedju saradnje, potrage za optuzenima i politike u Srbiji za prociscenje poretka.Uptana da li je ultimatum koji je nedavno uputio Vasington (za hapsenje Ratka Mladica) mogao ubrzati Djindjicevu smrt, ona je uzvratila da su na Srbiju vrseni pritisci iz cele medjunarodne zajednice. Naravno da sam o tome govorila sa Djindjicem. Ako se ne bi sprovele reforme, i to hapsenje bi bilo nemoguce. Sve dok se iz policije i vojske potpuno ne uklone oni koji su bili vezani za bivsi rezim, nece biti ni moguce uhapsiti Mladica, rekla je Karla del Ponte za Republiku.www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] PREDSTAVLJENA KNJIGA UBITI NACIJU-NAPAD NA JUGOSLAVIJU
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0318/indexdan.htm Utorak, 18. mart 2003. Broj 32100 VEK PRVI PREDSTAVLJENA KNJIGA "UBITI NACIJU-NAPAD NA JUGOSLAVIJU" Osvrt na bombardovanje 1999 U beogradskom Medija centru jue je predstavljena knjiga amerikog publiciste Majkla Parentija "Ubiti naciju - napad na Jugoslaviju" koja govori o dogaajima u bivoj Jugoslaviji u proteklih deset godina, sa posebnim osvrtom na bombardovanje 1999. godine. Prema reima autora, knjiga je napisana sa eljom da se pokae sve licemerje amerike politike. Amerika je podravala secesionistike snage u bivoj Jugoslaviji. Govorili su o miru, a bombardovali su vau zemlju. Nita nisu rekli o etnikom ienju Srba iz Hrvatske. Istovremeno, na Kosovu jo postoji etniko ienje Srba, Roma, Goranaca, dok Amerikanci ni jednom reju to nisu okarakterisali kao etniko ienje. Oslobodilaku vojsku Kosova nazivali su oslobodilakom armijom kada su im bili potrebni, a teroristi su postajali onda kada nisu bili od koristi rekao je Parenti. Kada je re o ratnim zloinima, postavilo se pitanje, istie Parenti, gde su tela ubijenih Albanaca na Kosovu. Ukoliko je bilo masovnih grobnica, moraju postojati i dokazi za to. Celokupna amerika NATO politika, kako tvrdi, bila je izgraena na laima i hipokriziji. Slobodan Miloevi je nazivan diktatorom, kao to je to raeno i sa Norijegom i Sadamom. Amerikanci upravo poinju agresivni rat protiv Iraka da bi oborili revoluciju iz 1959. godine, kada su u ovoj zemlji postavili Sadama Huseina kao agenta CIA. Cilj im je da se napravi vlada koja nee slediti nacionalne interese. Srbi su bili pre rtve nego poinioci, zakljuio je Parenti dodajui da ne brani Srbe ve podrava istinu. Predgovor za srpsko izdanje ove knjige napisao je u Hagu Slobodan Miloevi. On je inae vie puta u toku odbrane koristio podatke iz ove knjige. J. C.
[www.ANTIC.org] U Beogradu od 20 marta seminar NATO
Title: Message U Beogradu od 20 marta seminar NATOBeograd - Seminar "Srbija i Crna Gora: Nove nade - novi izazovi", koji organizuje Parlamentarna skupstina NATO, u saradnji sa Skupstinom Srbije i Crne Gore, odrzace se u Beogradu od 20. do 22. marta. Teme seminara su spoljna politika SCG i njena uloga na Balkanu, reforma sistema odbrane, borba protiv organizovanog kriminala i saradnja sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom, navodi se u saopstenju sluzbe za informisanje Skupstine SCG. Seminar ce otvoriti predsednik Skupstine SCG Dragoljub Micunovic i generalni sekretar Parlamentarne skupstine NATO Sajmon Lan.R. D. http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] SVETLANA RAZNATOVIC: Pevanje i pucanje
Title: Message SVETLANA RAZNATOVIC Pevanje i pucanjeU potrazi za nalogodavcima i ubicama premijera Srbije Zorana Djindjica, pripadnici Ministarstva unutrasnjih poslova uhapsili su Svetlanu Raznatovic, "pevacicu sa stalnim boravkom u Beogradu" i "prilikom pretresa objekta u kom je zivela u Ulici Ljutice Bogdana 3. pronasli veliku kolicina oruzja... ukupno 88 stavki".Svetlana Raznatovic (devojacko Velickovic) rodjena je 14. juna 1973. u selu Zitoradja, kod Prokuplja (poznatom i po Ivici Dacicu).U petoj godini zapevala je na skolskoj priredbi, a prvi nastup imala u devetoj godini, kada je s roditeljima letovala 87. na Crnogorskom primorju. Zapevala je u basti jednog hotela gde ju je cuo harmonikas, kompozitor i aranzer Mirko Kodic. Prvu plocu je snimila u cetrnaestoj. Pesma "Cvetak-zanovetak" osvojila je nagradu publike u Ilidzi 1988. Zavrsila je Srednju poljoprivrednu skolu, odsek svinjarstvo. Prvakinja bivse Jugoslavije u bodi bildingu bila je 1983. Snimajuci narednih godina za PGP prodavala je ploce u tirazima koji su premasivali 350. 000 kopija i time se izborila za status zvezde. Kratko izbivanje iz zemlje dalo je povoda za mnoge traceve koje je u vise navrata demantovala.Usledila je uspesna karijera, sijaset hitova i konacno, spektakularno vencanje s Zeljkom Raznatovicem Arkanom februara 95. s kojim ju je u Erdutu upoznao pevac Oliver Mandic. Rodila je Veljka i Anastasiju. Zamenjivala je muza na fudbalskim takmicenjima njegovog kluba "Obilic" ciji je predsednik jos od 88. Usledili su hitovi "Beograde", "Idi, dok si mlad", "Fatalna ljubav", "Neodoljiv-neumoljiv", "Isuse", "Maskarada", "Nocas kuca casti"...Zeljko Raznatovic je ubijen 15. januara 2000. u "Interkontinentalu". Zapamceno je da je TV Pink tada u vise navrata, kao poslednji pozdrav Zeljku Raznatovicu emitovala spot "Isuse, daj mi lavlje srce". Udova Raznatovic godinu dana je pauzirala od estrade. Ipak, upravo u to doba u javnosti je prvi put povezuju s Miloradom Lukovicem Legijom. Naime, na proslavi rodjendana Svetlane Raznatovic 2001. u klubu "Bojan Stupica" doslo je do pucnjave nakon koje je Legija priveden.Nakon godinu dana, vratila se estradi i snimila novi album. Prosle godine 15. juna, nakon 13 izdatih albuma napravila je spektakularan koncert na Marakani koji je, izmedju ostalog, doprineo tome da prosle nedelje na godisnjoj dodeli nagrada Televizije Pink Svetlana Raznatovic bude proglasena najboljom folk pevacicom godine. Predsednica je Fonda "Trece dete" koji kao cilj promovise povecanje nataliteta medju Srbima.Izjasnjavala se kao veliki protivnik sudjenja Srbima pred Haskim tribunalom.Udovu Raznatovic, kako je sama izjavljivala u vise navrata, politika nije zanimala, ali se ipak ukljucila u predizbornu kampanju na poslednjim predsednickim izborima i snimila spot promovisuci svog kuma Borislava Pelevica koji je na mestu predsednika Stranke srpskog jedinstva nasledio pokojnog Raznatovica i bio kandidat ove stranke za predsednika. Sama Raznatoviceva je kao svog omiljenog sportistu isticala Dragisu Binica, koji je prethodnih dana, prema nekim izvorima, takodje bio privodjen u vezi s ubistvom premijera Djindjica. Nedavno je boravila u SAD gde je prisustvovala "Ol star" vikendu i Spaniji gde je bila gost Marije Macic.Natasa Bogovic http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] ZORAN DJINDJIC I NOVINARI DANASA
Title: Message ZORAN DJINDJIC I NOVINARI DANASANiko mi ne uzvikuje, svi, svi, sviKragujevac - Mada sam za njega i ranije cuo, dr Zorana Djindjica sam prvi put "uzivo" video pocetkom leta 1990. godine, na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke. Nekoliko meseci pre toga uclanio sam se bio u tek formiranu DS, a uoci pomenute sednice Glavnog odbora DS, ondasnji predsednik kragujevackog ogranka DS Borivoje Radic zamolio me da ga zamenim na tom skupu. Ono po cemu sam upamtio Zorana Djindjica sa te sednice Glavnog odbora DS jeste da nimalo nije licio na politicara i funkcionera jedne stranke. Naprotiv, nesto duzu kosu vezivao je u omanji "konjski rep", dok je u jednom uhu nosio mindjusu. Upamtio sam ga i po britkim replikama Kosti Cavoskom, pokojnom reziseru Sasi Petrovicu, akademiku Nikoli Milosevicu knjizevnom kriticaru Aleksandru Ilicu i jos nekim ondasnjim clanovima Glavnog odbora DS.Nakon toga smo se i upoznali u Kragujevcu, gde je kao funkcioner DS ranih devedesetih godina prisloga veka cesto dolazio. Secam se tako i jedne njegove posete Kragujevcu iz daleke 1991. godine. Bilo je to uoci pocetka rata u Hrvatskoj, a vece uoci te njegove posete, na Televiziji Beograd je bio prikazan onaj cuveni film o generalu Martinu Spegelju i naoruzavanju Hrvata. Ono cega se, medjutim, iz tog susreta sa Djindjicem secam, jeste da su tadasnji predsednik DS Dragoljub Micunovic i on u Kragujevac bili dosli nekim rentiranim karavanom, kojem se na putu od Beograda do Kragujevca ispraznio akumulator. Kad su, nakon posete Kragujevcu, Micunovic i Djindjic hteli da krenu za Beograd, auto ni da "kvrcne". Gurali smo onu funkcionersku "limuzinu", i Djindjic sa nama (Micunovic je vozio), dok nam dusa iz nosa nije ispala. Auto je, na kraju, nekako "upalio".Iz te njegove posete, secam se i da nam je u restoranu "Korana" (sadasnja "Morava") pricao dogadjaje iz svojih disidentskih dana.Sa Djindjicem sam se u Kragujevcu, Topoli, Vrnjackoj Banji i drugde po Sumadiji sretao i kasnijih godina, pa i nakon 1995. kad sam se distancirao od aktivne politike. Na Sretenje 1995. bili smo zajedno u Topoli. Toga dana u Topoli je bila zakazana tribina DS, na kojoj je Djindjic trebalo da govori. Iz Kragujevca smo na tu tribinu bili dosli Borivoje Radic, Aleksandar Radosavljevic (sadasnji predsednik DS u Kragujevcu) i ja. Secam se da je tribina, uprkos pijacnom danu u Topoli, u tamosnjem varoskom bioskopu bila slabije posecena, te da se Djindjic zbog toga bio ljutnuo na celnike topolskih demokrata. Nesporazum je, medjutim, izgladjen brzo, pa je nas desetak otislo na rucak u jedan topolski restoran. Negde pri kraju rucka, stigla je vest da su socijalisti preuzeli do tada opozicionu beogradsku Televiziju Studio B. Na moje pitanje, sta sad, Djindjic je odgovorio jednostavno: "Nista".Najpre sam bio neprijatno iznenadjen, kasnije sam shvatio da u to vreme zaista nista i nije moglo da se uradi.Potom smo iz Topole otisli u sumadijsko selo Lipovac, u kojem je nesto pre toga osnovan Mesni odbor DS. U Lipovcu je tribina odrzana u seoskom Zadruznom domu: Djindjic je sedeo sam na bini, visokoj neka dva metra, dok je nekoliko desetina sumadijskih seljana stajalo okupljeno oko furune. Slusalo, zapitkivalo i dobacivalo. Djindjic je, izmedju ostalog, okupljenima u lipovackom Zadruznom domu objasnjavao i zasto Milosevicev rezim, za razliku od Titovog, nece moci jos dugo da traje. Tito je, pojasnjavao je tada Djindjic, vladao u korist naroda. Veci deo novca koji je stizao iz inostranstva, Tito je, pricao je on, davao na izgradnju fabrika i na zivotni standard naroda, a manji za potrebe partijske i drzavne elite. Otuda su gradjani u Titovo vreme pravili kuce, kupovali automobile, isli na letovanja.Milosevic, medjutim, govorio je u Lipovcu Djindjic, vlada u korist manjine, odnosno u korist tek nekoliko procenata stanovnistva, i zato "njegova vladavina ne moze da bude ni stabilna ni dugotrajna"...Godinu dana kasnije formirana je Koalicija Zajedno, koja se domacoj i medjunarodnoj javnosti predstavila 2. marta 1996. na kragujevackom Trgu "Kod Krsta". U jesen te godine, Koalicija Zajedno pobedila je na lokalnim izborima u gotovo svim vecim i znacajnim srpskim gradovima i varosima. Bio je to pocetak kraja Miloseviceve vladavine.Djindjica sam sreo i u leto 1999. u Kraljevu, posle mitinga Saveza za promene u tom gradu. Kao partijski saborac iz ranih devedesetih, rekao sam u u prostorijama kraljevacke opstine da je sve bolji "mitingas", to jest da sve bolje govori na mitinzima. Uzvratio mi je da je to i zbog toga sto mu niko dok on govori ne uzvikuje ono "svi, svi" i "Vuce, Vuce"...Poslednji put sreo sam ga na Sretenje 2002. na proslavi Dana drzavnosti Srbije u porti stare Miloseve crkve u Kragujevcu. Kao izvestac Danasa pitao sam, tada vec premijera Djindjica, "kad ce u Srbiju da pocnu da stizu znacajnije inostrane investicije"? Odgovorio mi je da to moze da se ocekuje u drugoj polovini
[www.ANTIC.org] Izdvojenost i nakaradnost.
Title: Message Postovane Gospodje i Gospodo, Verovatno ste primetili da se jedno vreme nisam oglasavao. Zbog tragedije teske bolesti moje zene ne bih to sigurno cinio jos neko vreme, ali vest i najavu Sime Mraovica o osnivanju Kongresa Srba Evrope, koju sam dobio putem posrednika, ne mogu da ostavim neprokomentarisanu. SVAKO OKUPLJANJE SRBA JE KORISNO, ali moze da bude i stetno. Gospodin Mraovic najavljuje Kongres Srba! Kojih to Srba? Kojim se to srbima i srpskim organizacijama obratio? Kakav je to kongres Srba kada se ovako pompezna vest krije od mnogih ljudi i velikih srpskih organizacija u naprimer Francuskoj, Nemackoj ili Skandinaviji? Koji legitimitet onda moze da ima taj i takav kongres. Gospodin Mraovic i par imena na listi su bili pri grupi inicijatora Ujedinjenja srpske dijaspore u Evropi i otvaranja kancelarije, sve dok nisu shvatili da to kosta i da nece biti ono sto su oni isplanirali da rade za tudje pare. Kakav je to kongres gde je gospodin Mraovic prvi inicijator a na listi su imena za koja je ON TVRDIO da imaju sumnjivo poreklo prihoda kada putuju u odredjenu zemlju? Da li je zaboravio njegove price o CIA, o noci provedenoj u stanu u Francuskoj gde se, kako je on to protumacio, radilo o vrbovanju. Ili je zaboravio da je okrugli sto na ovu temu odrzan u Svajcarskoj i da je tada vecinom izglasao nesto sasvim drugo? Ili se ne seca da je bio 45 minuta clan Komisije za isnosenje istine o Srbima i zbog cega to vise nije? Postovane sestre i braco, Nemojmo da nasedamo na sujetne pojedince, kome se iskreni patrioti pridruzuju na osnovu od njih lepo napisanih reci? Zasto naprimer u inicijativnom odboru nema gospodina Blagojevica ili Bulatovica, pokazanih patriota iz Francuske, ili bilo koga iz PZNS-u?. I molim vas da me u potpunosti razumete: Uvek sam govorio da ujedinjena dijaspora NE SME DA IMA LIDERA, ali izgleda da je nekima do toga izuzetno stalo. Ili je ovo pokusaj da se sabotira iskreno, korisno i ZAISTA SVEOBUHVATNO angazovanje patriotskih srpskih snaga u dijaspori??? Ovo me podseca na sabotiranje komisije za iznosenje istine o stradanju srpskog naroda, odnosno Komisije za informisanje i odnose sa javnoscu Saveta dijaspore, ciji sam ja predsednik sa podnetom ultimativnom ostavkom, Ovaj Kongres Srba zakazan je za kraj aprila. Apelujem na sve postene patriote da umesto toga kontaktiraju Srpsku vezu u Beogradu i koja je takodje za kraj aprila predvidela i zakazala tradicionalne uskrsnje susrete dijaspore, da se tu (masovnije i korisnije) dan ili dva ozbiljno i cinjenicno porazgovara o ovome. Kongres bez para i masovnosti, kao i onaj koji pojedinci stvaranjem zaobilazeci i selektiranjem organizacija zbog svoje slabosti, ne moze da bude od koristi ni dijaspore ni matice. Bice jedno pompezno ime daleko od stvarnosti i najavljene koristi. U attachmentu prilazem sliku prve otvorene kancelarije dijaspore u Beogradu (Knez Mihailova 21 Tel. + 381 11182715) osnovanom da bi sveukupnoj dijaspori davala besplatne servisne usluge, a preko koje bi medije, biznismeni i razne organizacije iz sveta bile kanalisane u matici. Prilazem vam i ranije upuceno otvoreno pismo bivsem predsedniku FRJ i tada zivom premijeru Zoranu Djindjicu. To sto stoji u pismu je KONKRETNOST OKO KOJE DIJASPORA TREBA DA SE POKAZE I UJEDINI SVOJE SNAGE. Odgovorno, svestan moralne sramote ako bi to bilo drugacije u buducnosti, podvlaciom da NEMAM NIKAKVE NAMERE ILI VOLJE ZA LIDERSTVOM, Ali isto tako, i pored licnog bola i tuge, imam obavezu normanog srpskog patriote (ne profesora i psihologa) da se suprostavim osobama koje dugo igraju komediju i sa nasim narodom i sa rodoljubljem i kojima odgovara neko srpsko ujedinjenje ili bilo sta srpsko samo ako su oni ti srbi koji su na celu toga. Mene ne interesuje da budem na celu ali me interesuje da se moja otadzbina i narod kome pripadam i ciji sam ja mikroskopski deo, sa kraja kolone pocne probijati tamo gde je bio i gde mu je mesto u sutrasnjoj Evropi. To nikada nece biti ostvarivo ako, pre nego sto smo napravili jedan korak, podmetnemo nogu da bi ispruzili necije stopalo u bezdan. Dakle, ne pokusavam da bilo koga odvratim od ove najavljene manifestacije. Ali vas sve molim da dobro promislite? Da li vi zaista krecete u neko jedinstvo ili vasom eventualnom tvrdoglavoscu razbijate Srbe u rasejanju i slabite srpstvo u globalu?! Nikola Janic, Predsednik Srpskog saveza (danas vec preko 12000 clanova, a samo pre par meseci bilo nas je 11.038) Predsednik Glasa Srpskog naroda, organizacije inicijatora ujedinjenja srpske dijaspore Evrope [EMAIL PROTECTED]
[www.ANTIC.org] Serija ostavki zbog rata
Title: Message POBUNA PROTIV BLEROVE POLITIKE Serija ostavki zbog rata Robinu Kuku pridruila se jo dvojica lanova kabineta britanskog premijera Ponedeljak nije bio ba najsreniji dan u ivotu britanskog premijera, a ni utorak nije bolje poeo. Pre nego to je jue celodnevna parlamentarna debata o "akciji razoruavanja Iraka" (eufemizam za rat) uopte otvorena, Toni Bler je mogao da konstatuje novi brojani minus u svom kabinetskom sastavu. Bivem efu diplomatije i potonjem dojueranjem lideru laburista u Donjem domu Robinu Kuku, koji je ostavku podneo preksino, a za govor, ocenjen meu poznavaocima kao jedan od najbriljantnijih u modernoj politikoj istoriji zemlje, doiveo ovacije, pridruili su se, uoi jueranje sednice, lord Filip Hant, pomonik ministra za zdravlje, i Don Denam, pomonik ministra unutranjih poslova. ef britanske vlade ve bi imao razloga za pravu paniku da, istovremeno, ministarka za meunarodni razvoj Kler ort, suprotno prolonedeljnim najavama, nije saoptila svoju odluku da ipak ostane uz Blera. Najglasnija i najpoznatija buntovnica u vladajuoj stranci predomislila se, nakon to su joj predoene bolje varijante vladine politike, u vidu obeanog angaovanja za opsenu pomo "post-Sadamovom Iraku" kao i diplomatski proboj na Bliskom istoku. Izraelsko-palestinski sukob pominjao je u svom istupanju i Robin Kuk, osporavajui argumente ratnog tabora o tome da "svet vie nema strpljenja za Sadama Huseina koji je propustio mesece i godine da se razorua". Podsetio je da je Rezolucija 242 kojom se zahteva povlaenje Izraela sa okupiranih teritorija doneta jo pre 30 godina, a uporno izraelsko odbijanje da se povinuje toj rezoluciji nema za posledicu nita slino, odnosno toliki stepen uurbanosti i nestrpljenja. Da ne bi dilemu ostavio nerazreenu, Kuk je zatim direktno rekao ta je sutina problema. Po njemu, to je republikanska administracija u Vaingtonu, jer da je kojim sluajem ono brojanje glasova na Floridi imalo drugaiji ishod i umesto Bua pobedio demokrata Al Gor, ne bi se ni Britanija nala u ovakvoj situaciji da svoje vojnike alje u Irak. Kuk je bio ef Forin ofisa u prvom Blerovom mandatu (od 1997. do 2001) i u tom vremenu je diplomatsko-politiki renik obogatio pojmom "etike dimenzije" spoljne politike. Jedan od primera te "moralnosti" bilo je i bombardovanje Jugoslavije koje je svesrdno podravao. Kada je pre dve godine, poetkom aprila 2001, doao u posetu Beogradu, ponovio je da je ubeen u ispravnost i neizbenost te bombake akcije NATO. Ovoga puta, kada je Irak u pitanju, Robin Kuk govori o neopravdanoj "vojnoj avanturi" koja e Britaniju udaljiti i ve je udaljava od svih njenih saveznika, o akciji o kojoj ne postoji sporazum na meunarodnom planu, niti puna saglasnost u strukturama kojima pripada i Britanija, od Ujedinjenih nacija, pa sve do Severnoatlantskog saveza. Zbog svega toga, "ubeen da su iznevereni osnovni principi laburistike spoljne politike", Robin Kuk podneo je ostavku. U takvim okolnostima, sasvim paradoksalno, Blera spasava opozicija. Konzervativci su, naime, bez ikakve rezerve, najodlunije za rat. Na dui rok gledano, ovo saveznitvo bi se za laburistikog premijera moglo pokazati kao opasno, a neki e politiki rauni tek doi na naplatu. D. Dragi UPOZORENJA BRITANSKIH ANALITIARA Ratnici politiki poraeni Ono to se dogodilo u UN poraz je SAD i Velike Britanije London, 18. marta (Tanjug) Amerika i Velika Britanija su doivele veliki politiki poraz u Ujedinjenim nacijama jer nisu uspele da dobiju podrku za ratne planove u Iraku, ocenjuje se danas u Londonu. Iako vie nema dileme da e SAD uskoro napasti Irak, ostaje ipak injenice, istiu britanski komentatori, da je najmonija sila na svetu politiki poraena. Nije samo re, kako ocenjuje Bi-Bi-Si, samo o tome da London i Vaington nisu dobili podrku Saveta bezbednosti, nego i o injenici da meunarodna zajednica, u stvari, nije podrala Ameriku.
