Da li će lou-kost kompanije pospešiti poslovanje aerodroma "Konstantin Veliki"
Još jedan pokušaj oživljavanja niške vazdušne luke Autor: Zorica Miladinović Niš - Mađarski Viz er će od 25. juna ove godine redovno leteti iz Niša do Malmea u Švedskoj, a od 29. juna uvešće letove i za Bazel u Švajcarskoj, najavili su zvaničnici Vlade Srbije, Grada Niša i te niskobudžetne avio-kompanije. Prema njihovim rečima, letovi Viz era predstavljaće početak oživljavanja aerodroma "Konstantin Veliki", sa kojeg, kako to primetiše duhoviti novinari, već godinama unazad lete samo ptice. Ali, ova optimistična najava nije prva takve vrste, pošto su sličnu dozu optimizma, godinama unazad, širili razni republički, gradski i aerodromski funkcioneri. Njihove najave odnosile su se ne samo na "oživljavanje" civilnog, već i kargo saobraćaja, koji je trebalo da "pokrije" ceo region. Obećanja se, međutim, do danas nisu ostvarila. Pista "Konstantina Velikog" ugostila je samo crnogorski Montenegro erlajns (u periodu od 2009. do 2013) i italijanski Vind džet (2009-2010), dok je srpski nacionalni avio-prevoznik "uspešno" izbegavao tu pistu. Niška vazdušna luka sada uglavnom služi za povremene čarter linije, ili kao alternativa beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" (u slučaju nevremena). Na aerodromu je stacioniran Rusko-srpski humanitarni centar, tako da pista ponekad primi i ruske avione sa spasiocima ili humanitarnom pomoći. Kuriozitet je i da se aerodrom, koji je inače gradsko javno preduzeće, godinama unazad bavio zemaljskim prevozom, i da autobusi tog preduzeća i danas saobraćaju na pojedinim gradskim linijama. Iz aktuelne vlade poručuju da će ovog puta biti drugačije i da spasonosno rešenje stiže u vidu niskobudžetnih (lou-kost) kompanija. Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kazala je da će niški aerodrom postati "stecište niskotarifnih avio-kompanija u Srbiji". I mada letovi Viz era još nisu krenuli, ona je zaključila da je Vlada već "uspela da oživi" niški aerodrom. Obrazložila je to činjenicama da je Viz er sa niškim aerodromom zaključio komercijalni ugovor na tri godine, te da grad Niš više neće subvencionisati letove stranih avio-kompanija, što je činio u slučaju Montenegro erlajnsa i Vind džeta. "Prvi put niški aerodrom može da funkcioniše komercijalno, kao i bilo koji drugi aerodrom u Evropi", konstatovala je ministarka, dodajući da je cilj Vlade da osposobi i aktivira male aerodrome u Srbiji koji će biti objedinjeni u budućem preduzeću Aerodromi Srbije. Niški aerodrom je, inače, uz beogradski jedini funkcionalni međunarodni aerodrom u Srbiji. Mihajlo Zdravković, gradski većnik zadužen za saobraćaj, slaže se da bi dolazak Viz era u Niš mogao da označi početak ozbiljnog oporavka aerodroma "Konstantin Veliki". On kaže da mađarska kompanija procenjuje da će u prvoj godini letenja imati 40.000, a u drugoj više od 100.000 putnika. Prema njegovim rečima, Viz er preliminarno planira da iz Niša uvede i treću liniju, za Memingen u Nemačkoj, ali verovatno ne pre naredne godine. Oporavku niškog aerodroma trebalo bi da doprinese i njegova bolja tehnička opremljenost. Već sledećeg meseca trebalo bi da počne instaliranje RVR opreme za povećanje vizuelne vidljivosti koja će omogućiti letove u svim godišnjim dobima i vremenskim uslovima. Planirano je da radovi budu završeni do 15. oktobra. Deo tehničke opreme, kao što je korišćeno vozilo za odleđivanje, nedavno je već stigao, kao poklon beogradskog aerodroma. Zdravković za Biznis procenjuje da bi oživljavanju avio-saobraćaja iz Niša trebalo da doprinese i cenovna politika "Konstantina Velikog" koja ga svrstava u red najkomercijalnijih aerodroma u regionu. Podseća da će aerodromska taksa iznositi samo tri evra po dolazećem putniku. Sredstva će se nadomestiti dodatnim uslugama, kao što je aerodromski restoran i ostalo. Restoran, inače, sada nije u funkciji jer je u sudskom sporu, ali grad radi na tome da on što skorije profunkcioniše. - Kad je reč o avionima kompanije Er Srbija, oni, bar za sada, neće leteti sa niškog aerodroma već će ga samo koristiti kao alternativu beogradskom aerodromu. Bilo bi logično da nacionalni avio-prevoznik leti i iz Niša, naravno ne ka istim destinacijama kao Viz er. Postojala je ideja da Er Srbija za početak leti na relaciji Niš - Beograd, što je praksa između gradova unutar mnogih država, ali ona nije realizovana jer je Er Srbija postavila pitanje rentabilnosti takve linije. Državna politika bi više trebalo da vodi računa o niškom aerodromu, koji je izuzetno značajan resurs u ovom delu zemlje. Drugim rečima, trebalo bi podsticati nacionalnog avio-prevoznika da leti iz Niša, jer bi se time doprinelo razvoju ovog regiona - ističe Zdravković. Bivši direktor aerodroma Dragan Bugarinović prethodno je za naš list ocenio da je Srbija prilikom prodaje 49 odsto Jat ervejza nacionalnoj avio-kompaniji Ujedinjenih Arapskih Emirata Etihad morala da obezbedi da kupac obavezno leti ne samo sa beogradskog, nego i sa drugog srpskog međunarodnog aerodroma u Nišu. On je kazao da je normalno da menadžment Er Srbije ima samostalnost pri odlučivanju o poslovanju, ali da se ne sme zaboraviti da je to nacionalna avio-kompanija, a one u razvijenim državama retko koriste samo jedan domaći aerodrom, pošto se vodi računa o državnim strateškim interesima i razvoju (Jat ervejz je imao redovne linije iz Niša od 2004. do 2007. godine). Nakon što je prekinuta saradnja sa Montenegro erlajnsom pre više od godinu dana, sa niškog aerodroma nije bilo redovnih letova. Prethodna lokalna vlast je donela odluku da za svaki let Montenegro erlajnsa i Vind džeta grad garantuje 40, odnosno 100 popunjenih mesta, tako da je iz budžeta plaćana razlika u kartama do takve popunjenosti. Prema dostupnim podacima, za takvo subvencionisanje godišnje je izdvajano više od 1,5 miliona evra, što je bio priličan udar na (ne)veliki niški budžet. Sada su sve oči uprte u Viz er, inače najveću niskotarifnu kompaniju u Centralnoj i Istočnoj Evropi koja je prošle godine prevezla 15,8 miliona putnika. Raspolaže flotom od 54 Erbasovih aviona A320 sa 180 sedišta. Nudi 360 linija iz svojih 19 baza, a povezuje destinacije u 38 zemalja. Kargo i logistički centar - Planom detaljne regulacije niškog aerodroma biće definisana površina za obavljanje osnovnih usluga, a odvojen prostor za kargo i logistički centar, od kojeg nismo odustali. Očekujemo da kroz projekat EU bude finansirana izgradnja pristupnih saobraćajnica aerodromu, kao i opremanje kargo i logističkog centra. U ovom trenutku se ne zna ko će biti investitor izgradnje kargo i logističkog centra, ali je izvesno da austrijska kompanija Ajmaks više nije jedini izbor - kaže Mihajlo Zdravković, gradski većnik zadužen za saobraćaj. Predstavnici Ajmaksa i niški aerodrom su krajem 2008. potpisali ugovor o izgradnji kargo i logističkog centra, ali je uslov za početak radova bio da aerodrom bude korisnik zemljišta. Nakon toga, zemljište od 170 hektara, koje je pripadalo Vojsci Srbije, postalo je vlasništvo grada Niša, ali je Ajmaks više puta menjao namere i planove. Burna prošlost Prva poletno-sletna staza izgrađena je još 1952, ali je, uprkos tome, niški aerodrom svečano otvoren tek 12. oktobra 1986. godine. Razvoj saobraćaja sa aerodroma u Nišu tada je ravnopravno sa Jatom započela i slovenačka kompanija Inex-Adria ervejs. U NATO bombardovanju 1999. godine pista je pogođena 57 puta, tako da je ova vazdušna luka nekoliko godina bila van upotrebe. Potencijale aerodroma tada je prepoznala Vlada Norveške, koja je uložila gotovo četiri miliona evra u njegovu rekonstrukciju. Aerodrom je ponovo otvoren 12. oktobra 2003. godine i tada je dobio ime "Konstantin Veliki". http://www.danas.rs/dodaci/biznis/jos_jedan_pokusaj_ozivljavanja_niske_vazdusne_luke_.27.html?news_id=297693 -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/01bb01d04f77%24c0046380%24400d2a80%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
